5. UVOD
Na Iberijskom poluostrvu{1}
već je bilo na izmaku
neolitsko doba.{2}
Po uvalama i klisurama, gde su bili
naselja nije su se horde{3}
još služile kamenim oruđem,
ljudi su pričali sedeći uveče pored vatre, da se negde
daleko, čak preko Velike planine.{4}
pojavila strela s
metalnim vrhom, toliko oštrim, da izdaleka može probiti
kožu debelog bika i grudi surog medveda. Ona pogađa
srnu na velikoj daljini i obara kraguja u visokom letu.
Pored vatre se pričalo o noževima i sekirama koje ljudi
upotrebljavaju s one strane Velike planine. Govorilo se da
su ti ljudi surovi ratnici, da uništavaju čitave horde, da su
stalno u pokretu, da za sobom vuku zarobljenike i na
odmorištima ih kolju u čast svojih bogova, da piju ljudsku
krv koja im daje hrabrost i snagu.
Sve ovo pričala su četiri mladića iz jedne horde koju
su uništili Kelti. Te se reči proneše od horde do horde, od
vatre do vatre, dok ne obiđoše celo Iberijsko poluostrvo.
Mladići su bili zarobljeni. Posle mnogo muka uspeli su da
pobegnu pobivši stražare. Krijući se i probijajući se kroz
šume i močvare, jedva su stigli živi do prve horde srodne
njihovoj. Ljudi odeveni u životinjske kože prihvatiše ih,
nahraniše i saslušaše njihovu priču. Gotovo cela horda s
6. nevericom prihvati pripovest o tome kako surovi došljaci
upotrebljavaju oružje od metala, kako šišaju ovce, predu
vunu i od nje prave tkanine za odelo.
Ipak, priča što su je doneli četiri mladića, pronese se,
od usta do usta, meću druge horde i dobi konačan oblik.
Istina je da su Kelti u to doba lutali tražeći dobru
ispašu za stoku, zdravo podneblje i mesto gde ima dosta
divljači, posebno bizona i divljih konja. Tada su prvi put
prešli preko Pirineja, iz Galije,{5}
„zemlje čuda". Išli su
dolinom Amre, gde je u to vreme bio jedini put za Španiju.
Kelti su bili na konjima. Naoružani kopljima,
strelama i mačevima od metala, izazivali su užas meću
domorocima.
Potrebno je nešto više reći o Keltima i izneti ono što
istorija pouzdano zna o njima.
Bili su indogermanskog porekla, hrabri, lukavi i
živahni. Njihov nemirni duh uvek ih je podsticao na
pokret, pljačku i rat. Savršeni ukrotitelji divljih konja, u
sve svoje pohode išli su na konjima. Iza povorke ratnika
išla su kola prepuna žena, dece i staraca. Za vreme borbe
oni su bili podstrekači boraca i svedoci njihovog junaštva.
Svaki ratnik je znao da ne sme popustiti pred
neprijateljem, jer je cela njegova porodica bila u
opasnosti da padne pod neprijateljski mač ili u večito
ropstvo. Za vreme borbe žene su bodrile svoje muževe i
sinove kricima i lelekanjem iza borbenog reda, dizale decu
uvis i zaklinjale svoje borce da ne popuste pred navalom
neprijatelja. Snažnije i odvažnije žene tukle su se rame uz
rame s muškarcima zbog čega su izazivale divljenje i
uživale posebno poštovanje.
Do trećeg veka pre nove ere niko ih nije mogao
7. pobediti, jer su imali najsavršenije oružje toga doba. Stari
pisci pišu o njima da su bili pravi majstori u topljenju
metala i pravljenju legura. Način njihove izrade oružja
bio je rezultat izvrsne tehničke veštine.
U ranije doba upotrebljavali su kratke mačeve,
ukrašene i smeštene u nožnice išarane inkrustacijama.{6}
Njihova koplja imala su talasaste ili cik-cak ivice da bi
mogla zadati širu i opasniju ranu neprijatelju u borbi, a u
miru potvrđivala su smisao Kelta za ukus i lep oblik.
Oružje su ukrašavali biserima, ćilibarom i crvenim
koralima. Od odeće nosili su čakšire i vunene bluze
ukrašene šarama. Grudi im je štitio pancir od gvožđa, a
na glavi su imali kacigu{7}
s rogovima koju su nosili u
ratu i u miru. Voće su se isticale velikim i kosmatim
zulufima i ukrasima od zlata.
Kelti su bili visoki i snažni, plahoviti i lukavi ljudi.
Imali su crvenkastosmeđu kosu i plave oči. U starom veku
smatrali su ih duhovitim ljudima. Od božanstava najviše
su poštovali boginju Eponu, zaštitnicu konja, mazgi i
magaraca. Njoj su podizali žrtvenike, molili joj se i
obožavali je.
Najpre su naseljavali predele oko Vezera, sve do
srednje Francuske i do Alpa, a istočno stizali su do
Mađarske pustare i Visokih Tatri, obalama Rajne, u
Bretanji i na Britanskim ostrvima.
U trećem veku pre nove ere napravili su nekoliko
većih pohoda: upali su u Makedoniju i Grčku. Tamo se
nisu dugo zadržali — robeći i pljačkajući povlačili su se u
svoja sigurna staništa na Rajni. Sledeći pohod preduzeli
su ponovo preko Grčke, i stigli do Male Azije gde su
8. pobedili pergamskog kralja Atala Prvog.{8}
Tada su ih
Grci nazvali Galatima, od čega je svakako postala reč
Kelti.
U trećem veku pre nove ere na Iberijskom poluostrvu
pobedio je Hazdrubal,{9}
u sukobu koji je po broju žrtava
bio nezapamćen za obe strane.
Posle toga poraza, rastureni po celoj Evropi, mešaju
se sa drugim narodima, ili stupaju u najamničku vojsku
kao vođe koje su ratovali protiv Rimljana. Kad bi pali u
ropstvo često su postajali gladijatori ginuvši na arenama
zabavljajući rimsku svetinu.
Oko hiljadite godine pre nove ere prva grupa Kelta
prešla je na Iberijsko poluostrvo. Tu su stupili u oštre
borbe sa starosedeocima Iberima, sve dok se nisu s njima
ujedinili i stvorili jedan narod: Keltoibere. To doba, puno
surovih borbi, u kojima su se isticali hrabrost i lukavstvo,
teški ratni napori i junaštvo, tema je ovog romana. Bistri i
neustrašivi Iberi imali su da izdrže teško iskušenje u
borbama sa lukavim i krvoločnim Keltima, koji su doneli
na Iberijsko poluostrvo plodove ljudskog napretka i
kulture, a u isto vreme i strahoviti rat. Oni su zapuštene i
poludivlje horde naučili da tope metale, naveli ih da se
ujedine i da silom okolnosti prime borbu na život i smrt.
9. I GLAVA
Uništiti ili biti uništen; jači i sposobniji
ostaje, a slabiji i nesposobniji propada.
To je zakon prirode.
Na padinama Velike planine mnoge rečice probijale su
se između gustih vrbaka i šiblja i blizu mora razlivale se u
močvare obrasle barskom trskom i rogozom. Kroz šiblje i
ritove provlačila se vitka tela lisica koje su vrebale šljuke i
divlje plovke. Iz močvara su izletale hiljade ptica, kružile po
vazduhu krešteći i nanovo padale u gustiš. A gore, u bistrom
vazduhu, krstarili su beloglavi kraguji, orlovi krstaši i
jastrebovi, uvek željni plena.
Ponekad, otud s padina Velike planine čula bi se
potmula rika ogromnih bizona, koji su se spuštali i, tražeći
bolju ispašu, stizali čak iza germanskih prašuma. Pred njima
je sve živo bežalo u paničnom strahu. Žuti ris je režeći tražio
svoju duboku jazbinu među žilama ogromne vrbe,
prestravljeni jelen lopatar gazio je svojim kopitama po
močvari razbijajući grudima guste redove trske. Bežao je,
jer je svojim raširenim nozdrvama osećao poznati miris
bizona. Velika zmija izležavajući se na suvoj uzvišici među
vrbama, oseti tutanj i komešanje u okolini i tromo odmile u
10. močvaru. Podmukli vukovi zbijali su se u gomilu i skičali,
gledajući svojim staklastim očima ogromnog mužjaka,
predvodnika stada i pobednika na svim megdanima. Iz
daljine osećali su miris bizona, gledali ih gladnim očima,
škljocali zubima i ujedali se između sebe. Ogromni bik diže
glavu i hvata širokim nozdrvama mirise prirode; riče i kopa
prednjom nogom zemlju; zakrvavljenim očima gleda
vukove u daljini, a njegovo stado je išlo za njim.
U blizini močvare, između dva brda, pružila se klisura
koja se završavala provalijom Na popodnevnom suncu
blistale su se stene pune liskuna i rude. Tu, među liticama,
bile su dve pećine gotovo jedna uz drugu. Ispred oba ulaza
načičkane kolibe, napravljene od borovih oblica, pokrivenih
granjem i barskom trskom. Tu je boravila horda Gava od
nekoliko stotina ljudi, žena i dece. Bili su to snažni lovci,
naoružani kamenim sekirama savršene izrade, kopljima i
strelama. Umeli su vešto da hvataju na zamku ptice i
životinje, da pletu mreže od like i da love ribu po močvari.
Pravili su čamce od divlje loze i pruća, oblepljivali ih
debelim slojem blata, pomešanim sa smolom od borova
koji su se kao ogromni džinovi dizali uvis oko pećina i s
druge strane brda.
Na maloj zaravni između koliba i pećina gorela je
„večita vatra". Po tihom vremenu dim se uzdizao kao visoki
stub i označavao da tu boravi horda.
Ljudi su bili crnpurasti, grgurave kose i krupnih očiju.
Odeću su pravili od uštavljenih koža, koju su prošivali
tankom oputom ili likom od lipe. Bavili su se lovom i gajili
pripitomljene ovce i svinje. Žene su pored močvare sejale
pšenicu i ovas.
Za vođu horde birali su najhrabrijeg, a vrač je bio
11. najmudriji. Njihove reči su slušane bez pogovora.
Dvadeset i dve zime proveli su u tom tesnacu i niko
nikad ne ugrozi njihov život. Ali, jednoga dana pojaviše se
na ulazu u klisuru stasiti i koščati ljudi, kose crvenkaste
boje. Vrhovi njihovih kopalja, mačevi i sekire blistali su se
na suncu. Svojim dolaskom izazvaše užas u hordi Gava, jer
su bili na konjima.
S naperenim kopljima jurnuše prema naselju. Uzbuni
se cela horda. Ljudi i žene dočepaše oružje i zbiše se u
gomili. Vrač zasvira u sviralu napravljenu od cevanice
divljeg magarca. Svirao je zlokobnu pesmu smrti. Zalupaše i
bubnjevi. Njihov tutanj dolazio je kao ispod zemlje.
I poče borba do uništenja. Ljudi i žene iz horde Gava
tukli su se pomamno, ali su ginuli probadani kopljima i
mačevima. Krvava orgija trajala je sve dok sunce nije visoko
odskočilo. Poslednji pade poglavica horde, raspolućene
lobanje. Oko njega ležali su ratnici probodenih grudi, žene
prosute utrobe i obezglavljena deca.
Pobednici Kelti zauzeli su klisuru.
Bilo je to vreme kada su horde, plemena pa i čitavi
narodi tražili bolje uslove za život, osvajali nove krajeve,
sukobljavali se i borili jedni protiv drugih, do uništenja.
Hrabrost, lukavstvo, a posebno savršenije oružje, gotovo
uvek su bili presudni za pobedu U tim sukobima Kelti su
uvek izlazili kao pobedioci i širili se na sve strane po Evropi.
Njihov način života i ratovanja bio je daleko iznad zaostalih,
rasturenih hordi koje su se često između sebe uništavale i
nije im padalo ni na pamet da se ujedine i zajednički pruže
otpor strašnom neprijatelju.
Kad su Kelti zauzeli klisuru, skupiše dvadesetak svojih
mrtvih i poređaše ih ispod jednog hrasta pored obale gde će
12. biti pokopani. Nekoliko ratnika umiralo je pored potočića.
Tu su im isprali rane od otrovnih strela, čije su vrhove ljudi
iz horde Gava mazali otrovom što su ga vadili iz čeljusti
zmija otrovnica. Pet boraca umreše u mukama. Njihova tela
poređaše pored ostalih mrtvih drugova. Leševe poubijanih
neprijatelja skupljale su žene i bacale u provaliju.
Nasred tesnaca bilo je nekoliko hrastova. Tu ratnici
naložiše veliku vatru. Jedni priteraše kola i iz njih izvadiše
mešine s pićem i hranu, drugi doteraše desetak ovaca i
svinja, zaklaše ih i natakoše na ražnjeve; treći su ašovima
kopali grobove pod obalom gde će sahraniti svoje mrtve
drugove. U borbi su ubijena i tri konja. Za njih su iskopali
zasebnu raku gde će ih zakopati u čast i slavu boginje
Epone.
Pored zažarene vatre pekle su se na ražnjevima zaklane
ovce i svinje. Uskoro otpoče gozba i proslavljanje pobede.
Polupečeni komadi mesa kidani su jakim zubima, a piće je
klokotalo iz mešina. Bila je to jedna vrsta rakije napravljena
od sokova oskoruša i divljih jabuka, začinjena travama i
medom. Samo vođa horde Valok i vates{10}
Oms pili su iz
pehara od bivoljih rogova.
Odjeknu pesma, divlja i surova. Mešala se sa
kukanjem žena koje su skupa uglas oplakivale svoje mrtve.
A dole, u provaliji krkljalo je od vukova i šakala, koji su se
klali između sebe otimajući se i rastržući tela ljudi, žena i
dece uništene horde.
Kad se veliki mesec, sav crven, pojavi iza vrhova
klisure umukoše i ljudi i žene. Tada se između starešina
izdvoji Oms, sveštenik i prorok. On dade znak rukom i svi
se u tišini uputiše prema iskopanim rakama. Tela mrtvih
13. namazana uljem i poprskana vodom{11}
ležala su poređana
pored grobova. Vates okrete lice prema Mesecu, podiže obe
ruke uvis i otpoče:
„Veliki brate Sunca! Pozdravljamo tvoje svetlo lice
koje si uvek okretao prema nama, tvoje blage zrake i
božanstvenu belinu kojom obasjavaš zemlju i ljude. Ti
gledaš narod koji pobeđuje i koji će uništiti sva plemena i
sve horde sveta. Molimo te da nikad svoje svetlo lice ne
okreneš od nas. O, mani,{12}
idite u visine i pomešajte se sa
rujem večernjeg neba, sa svetlošću meseca, tamo daleko,
tamo visoko gde zemlja ne upija ljudsku krv i ne razjeda
meso i kosti, gde se ne oseća težina i vreme, gde nema
drugog mirisa osim nebeskog. Postanite dah bogova koji
štite nas, koji vrhove naših kopalja upravljaju u srce
neprijatelja, koji lovcu daju čvrstu ruku da može probiti
kožu debelog bika Idite spokojno, o mani, jer tela vaših
ubica neće pokriti majka zemlja, već će ih razvući vukovi i
šakali. Njihove duše večito će lutati i nikad neće naći
utočište.{13}
Naša svetla i beloruka boginja Epona dobila je
kao žrtvu tri konja koji će biti u njenu čast zakopani u
zajedničku raku."
Vates zastade i dade znak rukom.
Kosmati ljudi spustiše tela u grobove. Pored pokojnika
položiše izlomljeno oružje i navališe da zatrpavaju ašovima.
Uskoro narastoše humke, jedna do druge, i na svaku bi
postavljen po jedan kamen.{14}
Tada vates uzviknu:
„Putujte vi koji ste čisti, i ne vraćajte se više među nas,
a koji su zli neka se njihove duše privežu za mesto."
Nekoliko ratnika dunu u rogove u znak da je pogrebna
14. svečanost završena. Ti zvuci zlokobno odjeknuše u klisuri,
odbiše se o njene litice i sliše sa urlikom vukova i šakala.
Živi odoše da nastave proslavljanje pobede, a mrtvi,
zgrčeni, ležeći porebarke svaki u svom grobu, ostadoše da
borave večiti san pod obalom ispod razgranatog hrasta.
Toplota je izbijala iz zemlje i kamenja i visila nad
klisurom. Dve pećine sa svojim mračnim otvorima bile su
puste. Iz rasturenih koliba ovde-onde štrčale su oblice.
Jedna sova, kao kakav glasnik smrti, huknu nekoliko puta.
Vapijućim glasom odazva joj se jedna sa vrha omorike.
Sova oblete nekoliko puta oko ulaza prve pećine i ulete u
svoje mračno ždrelo.
Toj pećini približavala se devojčica Mumu, ćerka
Valoka, vođe keltske horde. Još pred zalazak sunca našla je
jedan sjajan kamenčić koji se presijavao u svim bojama.
Očarana njime pošla je da nađe još koji i put je navede pred
ulaz u pećinu. Mesec je već prosipao svoju beživotnu
svetlost. Stene, drveće i litice imale su drugačije oblike i
boja im je bila sivopepeljasta. Tako se izmenjuju dan i noć u
doba punog meseca. Kao inje treperi mrtva svetlost i sipi po
brdima i uvalama.
Devojčica oseti strah. Učini joj se da je neko vreba.
Tajanstveno disanje prirode navede je da se seti vatesovih
reči da u ovo doba, kada sumrak prelazi u noć, izlaze duše
nedavno poginulih ljudi i kruže oko naselja živih.
Sova još jednom huknu i izlete iz pećine. Svojim
mekanim krilom gotovo dodirnu lice devojčice. Mumu se sa
užasom seti strahovitog pokolja toga dana i da su tu
stanovali oni koji su poubijani. I upravo tog trenutka začu se
iz pećine glas:
— Gvapo!... Gvapo!…
15. Devojčicu uhvati toliki strah da nije mogla da napravi
ni koraka. Snaga je potpuno izdade. Pokuša da vikne, ali
slab glas ne dopre ni do stena.
Iz pećine se začuše koraci. Neko se približavao. U
mraku se naziralo neko ljudsko biće.
— Gvapo!... Gvapo!... — opet se ču glas, ali mnogo
bliže. Na ulazu pećine pojavi se jedan dečak od desetak
godina.
Mumu ga je gledala neko vreme zanemela od straha.
Ali, kad primeti da dečak plače, ona se ohrabri.
— Gvapo! — reče mališan i uhvati je blago za ruku.
— Mumu! — prošaputa devojčica.
16. Gledali su se neko vreme i osmehivali jedno na drugo,
zatim sedoše na zemlju ispred pećine. Mesec ih je
obasjavao. Ona mu pokaza kamičak koji je našla. Dijamant
se blistao na mesečini i njegova svetlost prelamala se u
očima devojčice. Dečak je gledao u njene oči i čudio se. Bile
su plave kao nebo. Takve oči on nikad nije video. Njegova
kosa bila je crna i kudrava, oči tamne i krupne kao u laneta.
Dečak opet zaplaka. Plakao je bolno, iz dna srca. Suze
su mu se slivale niz bucmasto lice. Ona ga je milovala po
kosi, jer je znala da plače za izgubljenim roditeljima. I ona je
nedavno ostala bez majke: umrla je neočekivano, od ujeda
17. škorpije. Seti se mala Mumu svoje majke, pa i ona zaplaka.
Dole, u tesnacu ljudi su pili rakiju. Mnogi su već bili
pijani i spavali ležeći po zemlji onako kako se ko zatekao. Ni
žene nisu zaostajale za muškarcima. I one su proslavljale
pobedu i sada, pijane, ležale su po zemlji kao mrtve. Ovde-
onde čuo se još poneki promukao glas ili dozivanje bez
odgovora.
Vođa Valok sedeo je na jednom kamenu. Čelo mu je
bilo natušteno, a plamene oči ispod kosmatih obrva gnevno
su sevale. Njegova horda, najnaprednija od svih na koje su
dosad nailazili u lutanju, leži pijana mrtvim snom
Neprijatelj, ma koliko neznatan, savladao bi ovu pijanu rulju
kao ništa. I njegovi neustrašivi borci bili bi poklani kao
ovnovi. Pobednici silnih hordi nisu bili u stanju da pobede
ovoju strast. Vates Oms, koji je mozak i duša celog
plemena, izvaljen kao klada leži pijan pod hrastom. Ko
onda treba da utiče na ljude da se poprave? Njihovi dedovi
nisu znali za pakleno piće. Bili su uvek spremni da se late
oružja i pobede neprijatelja. U tome se sastojala njihova
ratna sreća. Bili su to budni čuvari svega što je oteto i
stečeno. A njihovi unuci? Logom leže pijani po zemlji.
Vođa ustade i lagano pođe između pospalih. Kad stiže
do proroka, zastade. Razjapljenih usta vates je, potpuno
pijan, takođe spavao. Retka brada bila mu je ulepljena od
slatkog pića. Debele usne mljackale su i u snu, a borice oko
očiju podrhtavale. To lice, puno podlosti, cerilo se i u onu.
Vođa Valok oseti odvratnost, jer njegova mržnja prema
proroku inače nije imala granica. Maši se za mač i htede da
ga ubije. Ipak se uzdrža. Predomisli se, spusti mač i pođe
dalje. Malo zatim naiđe na ženu Azur, čuvarku njegove
ćerčice Mumu. I ona je, obasjana mesečinom, ležala kao
18. vreća. Kad je vide, otac se seti svoga deteta i, gnevan, udari
ženu nogom u slabinu. Ona samo jeknu i ne probudi se.
Ostala deca spavala su svako pored svoje majke, sklupčana
kao mačići. Uzalud je Valok tražio svoju devojčicu. Mala
Mumu nije bila među decom. Stade da je traži tu okolo, pa
se na kraju uputi prema pećinama.
Još izdaleka ugleda decu kako sede na zemlji i plaču.
Kad vide strašnoga ratnika, dečak skoči i pobeže u pećinu.
— Oče, ne smeš ta ubiti! — viknu Mumu, pa i ona
otrča za mališanom.
Na surovom licu vođe horde pojavi se blag osmeh.
Uđe u pećinu i pronađe decu u mračnom uglu. Držeći ih za
ruke, oboje odvede u logorište
19. II GLAVA
Sila je u snazi, ali hrabrost pobeđuje.
Narednih dana ljudi iz keltske horde pravili su kolibe
od trske koju su sekli po baruštinama oko močvare i
Oblepljivali ih ilovačom. Žene su obrađivale zemlju ašovima
i bacale zrnevlje pšenice i ovsa, koje su Kelti sa sobom
doneli kolima.
Deca su se igrala u dolini pored potočića. Dečak
pobeđene horde bio je s njima. Njega je štitila devojčica
Mumu i, osim ruganja, toga dana ništa mu se rđavo nije
desilo. Ali sutradan, kad su deca ponovo ostala sama,
nekoliko njih gađali su ga kamenjem. Jedan dečak pogodi
ga u čelo i dečakovo lice obli se krvlju. Mumu nije uspela da
ga zaštiti. Odvela ga je plačući do potočića i prala mu lice
hladnom vodom.
Posle toga mališan ostade sedeći pored potoka, a ona
otrča do svoje kolibe da donese komad krpe da mu zavije
glavu. Međutim, najstariji dečak, zvani Kiz, napravi od like
zamku i vitlajući njom više glave pođe prema Gvapu. Cereći
se doviknu:
— Sad ćemo obesiti maloga divljaka!
Njegove sitne, žućkaste oči pakosno su se širile i
20. skupljale. Ostala deca veselo su skakutala oko njega i vikala:
— Obesi Gvapa! Obesi pećinskog pacova!
Svi napraviše krug oko mališana i stadoše ga sužavati.
Kao opkoljena zverčica gledalo je dete svoje mučitelje.
Pokuša da pobegne između njih, ali oni uz vrisak i smejanje
navališe na njega, zgrabiše ga i poneše prema oskoruši koja
je bila u blizini i čije su grane nisko padale. Kiz nabaci
dečaku zamku oko vrata, drugi kraj like prebaci preko jedne
grane i povuče. Uže se zateže i telo maloga Gvapa zakoprca
se u vazduhu. Mumu izdaleka vide šta se događa, potrča što
je mogla brže, uhvati dečaka oko struka i podiže ga uvis.
Uže se malo olabavi. Devojčica je naprezala svu snagu da
jednom rukom održi telo mališana, a drugom da mu skine
omču s vrata. Napor je za nju bio veliki i izgledalo je da je
uzaludan. Od drugova i drugarica niko joj ne priteče u
pomoć. Mumu oseti kako je snaga ove više izdaje. Njene
male ruke već su počele da podrhtavaju a telo joj je sve više
malaksavalo.
Ostala deca su bila ushićena ovim prizorom. Skakala
su oko oskoruše i divljački se smejala i vikala:
— Pusti ga, Mumu, da vidimo kako se koprca na
Toliko puta gledala su ta deca kako njihovi stariji
uživaju u takvim prizorima gledajući na konopcu tela
neprijatelja koje su hvatali i vešali o drveće.
Mumu je skupila poslednju snagu, omča malo olabavi,
dečak se osvesti i svojim rukama je skide s vrata. Teško
dišući, oboje padoše na zemlju. Gvapo skoči i stade uz
oskorušu.
— Napred, Kiz! Uhvati ga! Obesi Gvapa! — vikala su
deca.
Gvapo je stajao oslonjen leđima o drvo. Oči su mu
21. besno sevale. Ni jedno dete ne usudi se da mu priđe.
Prestadoše poklici i smeh. Sve oči bile su uprte u Kiza. A on
se podmuklo osmehivao.
— Kiz ne sme da mu priđe! — viknu jedna devojčica.
— Da ga gađamo izdaleka kamenjem! — dobaci
zrikavi deran i dohvati kamen sa zemlje.
— Ne, nije potrebno — reče Kiz. — Obesićemo ga.
Kad bude mrtav, bacićemo ga u provaliju neka ide svojima.
Rekavši go, pođe prema Gvapu raširenih ruku. Ponovo
se zaori smeh. Kiz priđe dečaku i upravo kad je hteo da ga
ščepa, umeša se Mumu. Ona stade između njih vukući Kiza
za ruku. Međutim, kad se niko nije nadao, Gvapo priskoči.
Njegovi zubi, beli i oštri kao u tvora, za trenutak blesnuše i
zabiše se mučitelju u mišicu. Uzalud je deran pokušavao da
se oslobodi. Zubi su sve dublje zadirali u meso. Krv je curila
niz Kizov lakat. Ostala deca navališe da ih razdvoje. Zrika je
vrebao trenutak da Gvapu razbije glavu kamenom, ali kad se
približi, dete uništene horde udari ga nogom u trbuh. Zrika
ispusti kamen i jaučući sede na zemlju.
Kiz je vrištao i previjao se od bola. Udarao je maloga
pesnicom po glavi i na kraju Gvapo se odvoji od njega
skočivši ponovo uz stablo oskoruše. Stojao je krvavih usta i
besna pogleda spreman da svakog trenutka kao ris skoči na
neprijatelja.
Jedna devojčica kojoj je Mumu izgrebala lice drala se
kao da je kolju.
Na vrisku i zapomaganje dotrčaše ljudi koji su u blizini
pravili kolibe. Deca im potrčaše u susret vičući:
— Mali divljak odgrizao Kizu ruku! Udario Zriku
nogom u trbuh.
— Gvapo je šakal koga ću ja ubiti i baciti u provaliju!
22. — vikao je Kiz stavljajući zemlju na ranu.
Među ljudima koji su prišli deci bio je Kizov otac. On
istrže mač i pođe prema Gvapu. Ali Mumu skoči između
njih, mališan pobeže ustranu i jurnu prema pećinama.
Bežao je koliko mu snaga dopuštala, iako ga niko nije
gonio. Malo zatim, zamače za borove i nestade ga iza
kamenja što je bilo ispred otvora prve pećine. Ratnik, Kizov
otac, nasmeja se, zavuče mač u korice i udalji se s ostalim
ljudima.
*
Dani su prolazili. Kolibe su bile napravljene. Žene su
zasejale proplanke i dolinu oko močvare, ošišale ovce i
otpočele da predu vunu.
Naiđoše noći bez meseca. Iza vrhova klisure sunce je
pravilo sve manji luk i naglo zapadalo a noć se pojavljivala
od istoka prema zapadu, najpre u provaliji zatim po
uvalama i jarugama dok se ne raširi iznad močvare i prerije.
Ljudi i žene ložili su vatre ispred koliba i sedeli na kladama
ili po kamenju, ili su kao utvare osvetljenih lica prolazili
tamo amo.
Mali Gvapo je iščezao. Niko ga od onog dana nije
video, jer niko se ne usudi da ode do pećine. Vates je na njih
bacio prokletstvo istoga dana kad je bilo osvećenje hrasta u
klisuri.
Tajanstveni krikovi noći dopirali su iz nepoznatih
daljina. Hujanje čvornovatih borova koji su se gorostasno
23. uzdizali oko ulaza u pećine izazivalo je mučno osećanje kod
ratnika. Kad padne mrak na zemlju, mislili su na pobijene
ljude, žene i decu čija su tela bacili u provaliju. Sujeverni,
strepeli su od ovakog šušnja koji je dopirao noću od one
strane gde su zjapili mračni otvori pećina. Vates je prokleo i
pećine i svakog ko se usudi da se njima približi.
Stravične su bile njegove reči:
„Tamo stanuju duše ljudi, žena i dece uništene horde.
Njihovi mani mogu naneti zla svakom živom čoveku. Naši
stari su nas učili da krv nije obična tečnost i da oni koji je
proliju treba dobro da se čuvaju osvete mrtvih."
Zbog tih reči strah je hvatao odrasle, a deca su se
pribijala uz svoje matere i šaputala:
— Gvapo je umro od gladi i žeđi. Sad će nam svima
popiti krv!
Izdaleka odjeknu vučji urlik, oštar i divlji.
— Duša mu se pretvorila u vuka pa sad luta i zavija
oko močvare — grcala su deca u strahu.
— Poješće nas sve! — dodade jedna devojčica drhteći.
— Poješće najpre Kiza i Zriku! — reče druga. Kiz je
sedeo šćućuren uz svoju majku i glasno se molio bogovima
da što pre prođe noć. Zrika je cvokotao zubima, cvileo kao
vučje štene, buljio u mrak i stezao kamen u ruci.
Mumu je skupljala usta na plač, jer je i nju hvatao
atavistički{15}
strah od noći. Sedela je pored dece i bacala
sve više suvog granja na vatru, iako je znala da se Gvapo
neće njoj svetiti.
Pored najveće vatre sedeli su na uštavljenim kožama
vođa horde Valok i vrač, prorok Oms. Oko njih su bili
natmureni ratnici preplanulih lica. Njihove kosmate glave
svetlost vatre je obasjavala i izduživala ih u fantastične
24. senke.
Toga dana našli su lovci jednog svog mrtvog ratnika.
Mladić je bio ubijen na grozan način: glava mu je bila
gotovo razmrskana od udara kamene sekire, a telo izbodeno
na više mesta i bačeno u močvaru. S leša je bilo skinuto
odelo. Ratnici su doneli mladićevo telo u naselje i po
običaju sahranili ga pod obalom ispod hrasta. Valok je
odmah poslao deset ljudi da tragaju za neprijateljem koji se
verovatno skriva u blizini. Tragali su sve do mraka i sad su
bili svi na okupu. Premoreni i utučeni sedeli su kraj vatre
vođe horde i mrgodna lica očekivali prekore.
— Govorite, ko je ubio mladića i njegovo mrtvo telo
bacio u močvaru? — upita Valok.
Svi su ćutali. Na deset strelometa unaokolo tražili su
gotovo celog dana i nisu našli nikakav trag. Vođa horde
produži:
— Ili niste tražili kako treba, ili ste se uplašili od
nevidljivog neprijatelja. Da li u vašim grudima kuca junačko
srce? Majka ubijenog mladića s pravom traži da se uhvati
ubica i da njegovu krv upije zemlja na grobu njenog sina.
Svi ostali ljudi našeg plemena isto to traže, jer znaju da će
bogovi jedino na taj način milostivo prihvatiti dušu našeg
pokojnika.
Izvidnici su gledali ispod oka jedan u drugog. Niko se
od njih ne usudi da progovori, jer je vođa horde govorio
glasom koji ih je porazio. Ali Rok, ratnik sa zgrčenom
levom rukom i velikim ožiljkom na licu, reče:
— Ja nisam išao u potragu za ubicom našega mladića,
ali tvrdim: da je neprijatelj u blizini, naši bi ga momci otkrili.
Ovaki od njih ima srce risa, a oči kao u jastreba. Znamo da
je ovde uništena cela horda i da nije ostao niko. Ipak, moje
25. je mišljenje da treba pregledati obe pećine. Možda se tamo
neko skriva.
Drugi ratnik prihvati:
— Od njih je ostalo samo jedno dete i ono je sigurno
dosad umrlo od gladi i žeđi. Međutim, na pećine je bačeno
prokletstvo i niko živi tamo ne sme prići. Od dana pokolja
nijedan čovek nije bio tamo.
— Pećine treba dobro pretresti! — dodade treći ratnik.
Tako su govorili kosmati ljudi obasjani svetlošću vatre i
čekali da čuju reč proroka. Vates je gladio retku bradicu i
grickao gornju usnu iznad koje su bila usukana dva tanka
brka. Njegove oči, zelene kao u mačke, žmirkale su. Znao je
on da će njegova reč biti poslednja i odlučna. Znali su to i
prisutni i svi su tu reč i očekivali. On džarnu štapom vatru,
svetlost blesnu jače i obasja sva lica. Kad vide da niko ne
želi više da govori, on poče:
— Nema među vama nijednoga koji ne zna da je na
pećine bačeno prokletstvo. Naši stari dobro su se čuvali da
im se mani ubijenih neprijatelja ne svete. Želim da i vi to
znate i da uvek mislite na to. U tim pećinama sad stanuju
samo senke ubijenih neprijatelja. Među njima nema mesta
onima koje sunce greje. Moja poslednja reč glasi: klonite se
prokletog mesta i neka se niko od vas ne usudi da prekrši
običaje naših predaka, jer bogovi će ga kazniti, a mi ćemo
ga proterati iz plemena.
— Valok je tamo tražio svoje dete i nije mu se desilo
ništa rđavo — reče Rok.
— Jeste — odgovori vates. — Valok je tražio tamo
svoje dete, ali tada još nije bilo bačeno prokletstvo na to
mesto. A sad, sa tim je svršeno: sa bogovima nema šale.
Dakle, čujte moju poslednju reč: naši ratnici da tragaju i
26. sutra i svakog dana dok ne pronađu neprijatelja koga ćemo
ubiti na grobu ubijenog mladića i umiriti njegovu dušu koja,
željna osvete, luta i pati.
Ljudi su klimali glavama odobravajući, jer je vates
jedina veza između ljudi i bogova.
*
Sutra zorom izvidnici su pošli u novo traganje.
Predvodio ih je Rok, stari ratnik sa zgrčenom levom rukom i
ožiljkom na licu. Bilo ih je ukupno dvanaest. Na izlasku iz
klisure podeliše se u četiri grupe po trojica i pođoše na četiri
strane. Devet njih bilo je na konjima. Oni su imali zadatak
da odu što dalje u poteri za neprijateljem. Poslednja trojica
imali su zadatak da pretresu močvaru i najbližu okolinu.
Njih je predvodio Rok.
Kad je sunce prevalilo veliki deo svog nebeskog puta,
ova trojica, posle uzaludnog traganja oko močvare, sedoše
da se odmore na uzvišici ispod jedne granate topole. Kao na
dlanu, širila se pred njima cela močvara sa ostrvcima,
obraslim vrbama i bokorima šiblja, trske i rogoza.
Ratnici spustiše na zemlju koplja i mačeve, iz torbi
izvadiše suvo meso i tvrd hleb, umešen od ovsenog brašna i
počeše da jedu.
Rok je govorio drugovima:
— Neprijatelja nismo našli. Nećemo ta ni naći, jer se
krije u pećinama. Vates zabranjuje da se tamo ode. Dobro.
Nećemo ni ići. Neka mu je slava i hvala. Ali naš posao neće
27. uroditi plodom.
Iznad sparušene trave treperila je jara koja je izbijala iz
ispucalog tla. Vlaga oko močvare nije se prostirala daleko,
jer su vreli sunčani zraci isisali svaku kap iz zemlje. Preko
isušenih blatišta polegla je žuta trska i zukva.
Bio je to trenutak kad sunce prelazi zenit. Tada je
priroda kao mrtva. Životinje dremaju po jazbinama i
šipražju, a ptice, opuštenih krila i otvorenih kljunova,
kunjaju, gubeći urođenu opreznost. Strpljivo čekaju da
sunce prevali svoj put prema zapadu. Biljke, obamrle i
sparušene, dobijaju bledu boju, a voda u močvari postaje
tamnozelena. Poneka riba poskoči sa glatke površine,
uzalud pokušavajući da uhvati vilinog konjica koji leti iznad
same vode. Jedna ptičica u trnju davala je znak života
glasom od svega dva tona.
— Rok, pogledaj ovu močvaru obraslu trskom. Koliko
tu ima ostrvaca! Tu se neprijatelj krije. Treba napraviti
čamce.
Međutim, sa zapada se približavao crn oblak, po
ivicama stravično žućkast i pun vlage. Postepeno se
povećavao dok ne prekri pola neba, zakloni sunce i nad
močvarom stvori skladnu atmosferu. Površina vode postade
crna i poče da se nabira. Talasići su stizali jedni druge i
izmešani razbijali se o obalu. Iz oblaka blesnu prva munja a
za njom se ubrzo prolomi i grmljavina.
Tri ratnika i dalje su sedela pod granatom topolom.
Bliska nepogoda ulivala im je strah u srca, jer nije bilo
mesta gde da se sklone. Ispod topole nisu mogli ostati,
pošto grom udara u ovo drvo koje nije pod zaštitom
bogova.
U močvari pisnu vivak, izlete iz trske i kao strela odlete
28. prema istoku. Odnekud se začu glas pupavca. Huknu svega
tri puta i umuče. Toga trenutka Rok primeti kako se u
močvari na jednom mestu trske pomeraju kao da se kroz
njih neko probija. Stari ratnik skrete pažnju drugovima na
taj pokret. Pratioci ustadoše i nadnoseći dlanove nad oči
netremice počeše da posmatraju označeno mesto. Trska se i
dalje pomerala.
— To neka životinja traži sklonište od nepogode koja
se sprema. Probija se kroz trske, beži — reče jedan ratnik
nemarno.
— U pravu si — dodade drugi. — Ko bi još imao
potrebe da se vuče kroz trsku u močvari. Hej, Rok, oluja i
pljusak se spremaju! Bežimo što pre u naselje.
Rok je ćutao i dalje osmatrao.
Munje su sve više sevale i grmljavina je tutnjala preko
celog neba. Reka je tromo isticala iz močvare. Kao
isprebijana zmija vijugala je između vrba i topola. Belasala
se poneše još nekoliko trenutaka, dokle oblak ne zakloni i
poslednji komad plavog neba.
Rok primeti kako iz močvare istrča jedna životinja i u
velikim i brzim skokovima krenu se prema njima.
— Vuk — reče ratnik i namesti strelu na tetivu. Sa
zategnutim lukom očekivao je da se približi. Životinja u
najvećem trku dojuri do ratnika. Bao je to pirinejski prugasti
pas, snažan, jakih prednjih nogu i širokih grudi, potomak
nekadašnjih divljih pasa ukrštenih s vukovima, u to vreme
već formiran kao zasebna vrsta.
Rok ispusti luk, jer pas poče radosno da skiči i
umiljava se. Zatim navali da jede kosti koje su ratnici bacili
posle obeda.
— Ovo je pas uništene horde — reče Rok. —
29. Odvešćemo ga u naselje, jer je pitom i navikao na ljude.
Pas, izgladneo, krckao je kosti svojim snažnim zubima.
— Dobar je za lov — produži Rok. — Brz je za goniča
i ima jaku vilicu za hvatanje.
Krupne kapi kiše već su počele da padaju. Od zapada
odjednom grunu strahovita oluja. U prvom naletu izlomi
nekoliko stabala u blizini. Crni oblaci gomilali su se jedan
preko drugog i sasvim zatvoriše nebo. Ratnici pobegoše od
topole i sjuriše se pod obalu uz močvaru. Tu polegoše po
zemlji potrbuške. Pas se pribi uz njih.
Niski oblaci, zasićeni vlagom, izliše čitavu bujicu
gotovo odjednom, tako da je zemlja jedva stizala da ulije
nešto vode. Začas se stvoriše brzi potočići i potoci koji su se
niz brdo slivali u močvaru.
Toga trenutka između proređenih trski u močvari
promače mali čun i izgubi se iza okuke jednog ostrvca
obraslog gustim šibljem. U čunu je bio mladić od
osamnaest godina sa malim Gvapom.
*
Onoga dana kad je pobegao od svojih mučitelja da se
skloni u pećinu Gvapo se sakrio u najmračniji ugao. Tu u
tami očekivao je neprijatelje stežući svojim malim rukama
dršku kamene sekire koju je našao na ulazu u pećinu. Bio je
uveren da će ga goniti. Spreman da pogine, očekivao je da
se na slaboj svetlosti koja je prodirala spolja pojavi
neprijatelj. Međutim, vreme je prolazilo. Na ulazu u pećinu
30. niko se ne pojavi. Dečak se već povratio od straha. Pronađe
jednu postelju u uglu, napravljenu od suve paprati. Sede na
nju i poče da razmišlja o užasima koje je proživeo za dva
dana. Grlo mu se steže od bola za izgubljenim roditeljima.
Ostavljen samom sebi, oseti da će kad tad pasti u ruke
neprijatelja koji su zauzeli dolinu i u njoj napravili svoje
naselje. Dobro je znao da se njih treba više čuvati nego
zmija i divljih zverova. Dečak se reši da se živ ne predaje.
Pored postelje napipa jedan zemljani lonac gotovo pun
sira, i odmah poče da jede. Tog trenutka ču neki glas u
blizini. Dečak skoči i dobro steže sekiru. Glas mu je dolazio
iz pećine, s leve strane. Gvapo razume reči i seti se da je to
neko od njegovih. Pođe na tu stranu i naiđe na jednog
mladića koji je ležao u uglu pećine. Dečak jedva nazre
njegovu siluetu.{16}
Za vreme borbe mladić je ležao u groznici i bez svesti.
Nije ni znao šta se dogodilo u klisuri. Gvapo mu ove ispriča.
Kad je doznao za užasan pokolj i neprijatelje koji su
uništili njihovu hordu, mladić bolno jeknu i pade na
uzglavlje od paprati. Neprijatelji su mu ubili oca, majku, dva
brata i dve sestre.
Iznemogao, ležao je još dva dana u mračnom uglu
pećine, ječao i prizivao bogove:
„Bogovi naših predaka! Vi koji ste videli prosutu krv
nevinih, dajte mi snage da se osvetim, da neprijatelj
desetostruko plati za nepravdu koju je učinio! Kad se osveta
zadovolji, neka se, u slavu i čast vas bogova, i moja krv
pomeša sa zemljom!"
Niz njegovo grubo lice slivale su se suze.
Pećina je imala jednu pukotinu kroz koju se s mukom
mogao provući čovek na drugu stranu brda. Pukotina je bila
31. iza nekoliko uglova u pećini i nije se ni primećivala, jer je
spoljni otvor bio potpuno zarastao u krupnu divlju lozu.
Dečak se tuda provlačio noću i donosio u zemljanom ćupu
vodu. U pećini je pronašao suvog mesa u nekoliko lonaca
sira. Hranio je i pojio mali Gvapo svoga druga dve nedelje,
sve dok mladić nije potpuno ojačao i stao na noge.
Tako od cele horde Gava ostadoše samo dva člana:
mladić Stib i dečak Gvapo.
— Snaga mi se vratila. Dan osvete se približava —
govorio je Stib.
Uveče su stajali na ulazu u pećinu, zaklonjeni senkom
borova, i gledali neprijateljsko naselje. Videli su načinjene
kolibe ispred kojih su svetlucale vatre, poređana kola i
torove za ovce i svinje. U daljini, na prostranim livadama
pasli su čopori pripitomljenih konja.
Stib i Gvapo gledali su plećate ratnike koji su imali na
glavi kacige s rogovima, a o bedru pripasan; mačeve. Gledali
su i čudili se što niko od njih još nije prišao pećinama.
Ipak, njih dvojica rešiše da napuste pećinu, jer su se
stalno bojali da ih neprijatelj ne iznenadi. Jedne noći
izađoše kroz pukotinu i nađoše se na drugoj strani brda.
Posle toga lutali su oko močvare sve dok nisu pronašli
jedno ostrvce pogodno za skrivanje, jer je bilo obraslo
gustom i gotovo neprohodnom trskom. Tu Stib i Gvapo u
mekoj zemlji iskopaše zemunicu i pokriše je vrbovim
granjem i trskom. Unutra napraviše dve postelje od rogoza i
paprati. Sve čunove koji su bili ostali od njihove horde
uništili su. Samo jedan, napravljen od divlje loze, oblepljen
blatom i debelim slojem smole ostaviše za sebe. I za čun su
našli skrovište, zgodno i tako zaklonjeno da ga ni najbolje
oko ne bi moglo uočiti s obale.
32. Tako skriveni provodili su dane loveći ribu i hvatajući
na zamku barske ptice. Vatru su ložili samo noću i to na dnu
zemunice koju su naročito za to iskopali u blizini svoga
skrovišta.
Jednoga dana naiđe mladić iz neprijateljskih naselja.
Vrebao je vidru pored obale močvare pa, zanet u svoj lov,
nije ni primetio Stiba koji mu se privukao s leđa i tu ga ubio
Zatim mu je uzeo luk i strele s metalnim vrhovima i mač.
Skinuo mu odelo od vunene tkanine, odmah obukao na
sebe, a leš bacio u močvaru.
Pred oluju vraćali su se Stib i Gvapo čunom uz reku
prema močvari. Još izdaleka primetili su tri keltska ratnika
koji su bili na uzvišici pod topolom. Vešto su upravljali
čunom kroz trsku koja ih je zaklanjala, tako da su uspeli da
ih ona trojica ne primete.
Pas koji je pripadao njihovoj hordi i za sve vreme lutao
oko močvare pridružio im se nekoliko dana ranije. On je sad
bio na ostrvcu i uznemireno je očekivao nepogodu. Kad je
ugledao čun, on radosno skoči u vodu i zapliva prema Stibu
i Gvapu. Ali odjednom, neočekivano, promeni pravac i
okrete prema obali. Stib i Gvapo se začudiše zbog toga, ali
odmah primetiše kako između njih i psa pliva velika zmija.
Glava joj je bila iznad vode, a crni kolutovi tela izbijali su
čas na površinu, čas su se gubili ispod talasa. Stib zamahnu
veslom da je udari, ali ona munjevitom brzinom zaroni u
tamnu vodu i nestade.
Međutim, pas je već isplivao na obalu, pa osetivši u
daljini miris ljudi, stušti se preko isušenog blatišta i odjuri
prema ratnicima. Uskoro je počela i oluja. Jedva su doterali
čun do skrovišta, sakrili ga i spustili se u zemunicu.
Kiša je neprestano lila. Voda je klokotala na sve strane i
33. nabujalim potocima slivala se u močvaru. Munje su i dalje
parale nebo, a gromovi su udarali u visoke jablanove i
granate topole lomeći ih kao trske. Koji put bi iz drveta
suknuo plamen uvis, ali ga je kiša gasila.
Kad se od zapada poče da provedrava, blaga svetlost
razli se po celoj okolini i kiša prestade. Vazduh je bio toliko
čist i prozračan da su se na ogromnoj daljini nazirali obrisi
visokih planinskih lanaca koji su se plaveli na vidiku. Sunce
granu i obasja okupanu prirodu koja je žudno upijala tople
zrake i svetlost. Potoci su se i dalje slivali i trske u močvari
gotovo iščezoše pod vodom.
Tri keltska ratnika bila su potpuno mokra. Pođoše
prema klisuri. Pas, nadajući se da će naći svoje prave
gospodare, išao je za njima.
Sutradan vratiše se još šestorica od onih koji su otišli
da tragaju za ubicom. Poslednja trojica koji su izmakli
prema zapadu, iako su bili na konjima, ni posle tri dana nisu
se vratila.
34. III GLAVA
Tako pogibe pobednik na svim poprištima,
potomak ogromnih bikova iz mračnih šuma
Germanije
Kelti su rešili da ostanu u dolini. Pronašli su u blizini
nekoliko vrsta ruda, a isto tako i naslage uglja i već počeše
da prave u obali peći za topljenje metala. Jedni su rezali
kalupe u kamenu gde će se izlivati metalna tečnost od koje
će postati mačevi, ašovi, vrhovi za koplja i strele, narukvice,
kacige, fibule itd. Drugi su ispitivali okolinu i pronašli da je
zemlja plodna, a pašnjaci za konje i ovce sočni. Između
proplanaka širile su se prostrane šume obrasle raznovrsnim
drvećem i pune divljači, posebno divljih svinja, jer je
bukovog žira bilo u izobilju.
Uz reku, čitavi rojevi riba dolazili su iz mora do
močvare, da u njenim blatnjavim dubinama ostave ikru.
Ljudi su gledali u daljini nekoliko stada krupnih papkara i
čopore divljih konja i već uveliko smišljali veliki lov da bi
pripremili rezervnu hranu, jer se zima približavala. Dani su
još uvek bili topli, ali sve kraći, a noći sve duže i hladnije.
Izvidnici koji su sa svih strana dolazili govorili su da se
ovo obilje prirode širi u nedogled. Zbog toga na velikom
35. savetovanju bi odlučeno da se pošalje jedna grupa ratnika
preko Pirineja, istim putem kojim su i došli, da se prebace u
Galiju i na Britanska ostrva, obaveste ostale Kelte, čije su
horde bile rasturene svuda po Evropi, da na svaki način
dođu ovamo, da im se pridruže, da zajedničkim snagama
unište horde domorodaca i da uživaju sva dobra koja im
pruža neiscrpna priroda ovoga kra a. Ovo su rešili, jer su
znali da im predstoje borbe sa rasturenim i poludivljim
hordama. Odabrani ljudi odmah krenuše na daleki put da
još jednom pređu grebene, strašne uvale i provalije Velike
planine i da se bore s brđanima koji su s litica na okukama
bacali kamenje na njih.
U to vreme Kelti su jedini imali smisla za veću
zajednicu. Njihove horde udruživale su se i imale mnoštvo
ratnika koji su u tako velikom broju nepobedivi. Ujedinjeni,
uništavati su i satirali čitava plemena i nemilosrdno ubijali
ljude, žene i decu koji su primitivno životarili po uvalama i
pećinama.
Ova grupa koja je prva došla na Iberijsko poluostrvo
očekivala je svakoga časa da ih domoroci napadnu. Kelti su
dobro upoznali tu vrstu neprijatelja koji se služi kamenim
oružjem. Doznali su iz jednog sukoba za njihovu hrabrost i
preziranje smrti. Zbog toga je na velikom savetovanju bilo
rešeno da se postavljaju i jake straže oko naselja i da se
šalju na sve strane izvidnice.
Vates je ovo zasedanje završio sledećim rečima:
„Sve horde u ovoj zemlji, do poslednjeg čoveka,
moramo uništiti. Tek onda ćemo živeti bezbedno u ovim
krajevima koji nam pružaju sve blagodeti."
Kelti su radili. Kad se svi smestiše u privremene kolibe,
otpočeše sa gradnjom brvnara u kojima se moglo ugodno
36. stanovati.
Pušnice za sušenje mesa bile su spremljene, a so iz
morske vode stalno je vađena. More je od klisure bilo
udaljeno desetak kilometara.
Svi su se spremali za veliki lov.
Određenog dana konji su vođeni sa pašnjaka. Jedni su
uprezani u kola, a druge pojahaše ratnici.
Još sunce nije izašlo, kad povorka krete u lov. Ljudi su
nosili dobro naoštrene sekire, koplja, strele, mačeve i
harpune.
Jedno stado bizona paslo je ispod retkih jela kojima se
završavala šuma. Izvidnici utvrdiše da je tu bilo nekoliko
stotina grla. Lovci koji su nekada lovili po Galiji i Germaniji
znali su da prvo treba ubiti predvodnika. Kad on padne,
onda se lov pretvori u obično klanje.
Ratnici su već izlazili u široku preriju. Preko stotinu
lovaca bilo je na konjima, a pratilo ih je dvadesetak kola.
Kad ugledaše u daljini stado, podeliše se u četiri grupe
da navale sa četiri strane. Prvu grupu predvodio je Valok.
Pored njega jahao je Rok, ratnik sa zgrčenom rukom i
ožiljkom na licu. Ostale grupe se razmestiše tako da
razbijeno stado mora naići na njih.
Ljudi iz Valokove grupe obiđoše stado u velikom luku i
zađoše u šumu. Vetar je bio povoljan, duvao je od stada
prema njima. Neko vreme su išli bezbrižno kroz šumu,
pošto su znali da se čelo stada nalazi na padini gde su rasle
raštrkane jele.
Uskoro, vetar poče da donosi oštar miris bizona koji su
pasli na proplanku. Lovci se zaustaviše. Rok sjaha s konja i
stade se oprezno približavati padini. Vukući se po zemlji,
stiže do jednog gustog žbuna. Tu se pritaji. Na pedesetak
37. metara od njega paslo je nekoliko junaca. Pasli su gotovo
svi skladno podvijajući jezikom u usta čitavu gužvu sočne
trave i lagano se približavali žbunju iza koga je Rok bio
sakriven. Malo dalje od njih, ulevo, bio je predvodnik, silan
bizon-bik zadrigla vrata i savijenih rogova. Uz njega je paslo
nekoliko krupnih mužjaka, ogromnih glava obraslih u
čekinjastu dlaku. Između razmaknutih očiju visio im je po
jedan čuperak guste i grgurave dlake koji je zaklanjao više
od pola tvrdog čela. Njihova blizina ulivala je strah u srca i
najneustrašivijih ratnika. Predvodnik je povremeno dizao
glavu i osmatrao. Izgledalo je da to više kini čulom mirisa,
jer je njušku podizao uvis, dok su mu oči tupo gledale
napred. Pošto je vetar duvao od njega prema lovcu, činilo se
da ne oseća nikakvu opasnost. Sakriven iza žbuna Rok, se
jedva uzdržavao da ne pusti jednu strelu u oko bika. Lagano
puzeći, zaklonjen visokom travom i šibljem, povuče se
ratnik prema svojim drugovima.
— Predvodnik je tu, odmah ispod grebena — reče
šapatom. — Pored njega pasu još nekoliko snažnih bikova.
Krave i telad su u gomili iza njih.
On i Valok odmah napraviše plan kako da izvrše
napad.
Vođa horde se obrati ratnicima:
„Napašćemo bikove sa tri strane. Predvodnik je
najkrupniji. On je malo izdvojen od ostalih. Rok, Mrki i ja
napašćemo njega, a vi ostale bikove. Dobro pazite, koplje
mora da se zabode ispod leve plećke ili da pogodi vrat bika.
Pogledajte da li vam se mačevi lako vade iz korica, jer jedan
trenutak oklevanja znači smrt. Spremite koplja i polako
napred."
Posle toga se svi razrediše i na poklič vođe grupe
38. sjuriše se niz brdo i odjednom navališe s podignutim
kopljima na stado.
Bik predvodnik ih prvi ugleda. Najpre muknu, na
okrenuvši se nekoliko puta u mestu kao da hvata zamah,
strahovito riknu, zaklimata ogromnom glavom i spremi se
za borbu. Ostali bikovi, zakrvavljenih očiju, gledali su čas u
predvodnika, čas u konjanike. Zalupavši prednjim nogama o
zemlju podjarivali su jedni druge. Sve se ovo dogodi za
nekoliko trenutaka. Razjareni od besa i rešeni da ostanu na
mestu borbe do poslednjeg daha, čekali su bikovi da
predvodnik prvi napadne konjanike. Samo nekoliko mladih
junaca pobeže ustranu, ali behu smesta opkoljeni od lovaca
koji ih oboriše kopljima i sekirama.
Međutim, tri koplja sa tri strane upraviše se na
predvodnika. Ratnik, zvani Mrki, zabode koplje u plećku
životinje. Kost škripnu i uz prasak motka se slomi, a bik
svojim rogovima probode konja ispod trbuha i tresnu ga o
zemlju zajedno s jahačem. Mrki ostade na zemlji pritisnut
mrtvim konjem i nepomičan. Drugo koplje upravi Rok u
debeo vrat životinje. Zalet je morao biti silan, jer koplje
ostade zabodeno u vratu bika, a ratnik pade s konja, prevrnu
se nekoliko puta i skoči na noge. Treće koplje upravio je
Valok u oko bika, ali promaši. Metalni šiljak skliznu niz
tvrdo čelo, a konj pod jahačem posrte. Činilo se da vođi
horde nema spasa. Ali, hitri konj u poslednjem trenutku
odskoči ustranu, bik prolete pored njega pa u zaletu svom
težinom svojom nalete na drugog konja, smrska nogu
jahaču i strovali ih obojicu sebi pod noge. Iako ranjen na
dva mesta, duvajući kao pakleno čudovište, silni predvodnik
stada na stavi borbu. Na leđima mu je zjapila široka rana, iz
debelog vrata ispalo je koplje, a krv je šikljala na sve strane.
39. Još uvek snažan i pun besa, mukao je i skakao u mestu
spremao da navali na lovce.
Ratnici se pokolebaše i behu gotovi da se razbeže,
naročito kad videše da predvodnik ubi dva njihova druga,
dok je trećeg drugi bik smrskao nogama i rogovima. Sve se
to dogodilo za nekoliko trenutaka, ali sasvim dovoljno da
lovce uhvati užas.
Ali, Rok pokliknu nekoliko puta optrčavajući oko
pobesnele životinje i, kad se jednog trenutka nađe iskosa,
tresnu sekirom bika između rogova. Od silnog udarca
držalica puče, a bik bez svesti pade i opruži se po zemlji.
Ratnik priskoči i zabode mu mač u grlo. Šiknu debeo mlaz
krvi. Moćni predvodnik stada još jednom poskoči, zatim
nanovo klonu i oseti hladno umiranje.
Tako pogibe pobednik na svim poprištima, potomak
ogromnih bikova iz mračnih šuma Germanije.
Međutim, Rok umalo nije platio glavom svoju
hrabrost, jer drugi bik jurnu na njega. Ali, prekaljeni lovac
ne izgubi prisustvo duha. Naglo leže iza leša ubijenog
predvodnika i izbeže strašne rogove pobesnele životinje.
Napadač u svom zaslepljenom besu zabode rogove u trbuh
ubijenog bika. Valok mu zari koplje u slabinu. Bik bolno
riknu, klonu na prednje noge i pade. Ohrabreni lovci
nastaviše borbu, jed se stado već beše pokolebalo. Četiri
bika i šest junaca već su ležali na zemlji. Ratnici navališe u
gomile krava i teladi. Napraviše pravi pokolj.
Oko pedeset grla toga dana bi oboreno, ali tri ratnika i
pet konja nađoše smrt pod rogovima bikova.
Celoga dana Kelgi su prenosili u naselje velike komade
mesa i kože pobijenih papkara. Preneli su, takođe, i mrtve
ratnike da ih sahrane po zalasku sunca.
40. Poslednja natovarena kola kretoše prema dolini kad je
sunce već bilo blizu svoga zalaska. Njih je sprovodio Rok sa
tri ratnika. Za kolima je kaskalo pseto uništene horde. Kola
su išla lagano, jer su bila pretovarena. Ratnici su jahali na
konjima ne žureći. Tako stigoše do močvare. Odjednom pas
pojuri prema trskama, zatim se vrati i opet odjuri. To ponovi
nekoliko puta.
Rok zaustavi kola i cela povorka stade. Čudno
ponašanje psa izazva kod njega podozrenje. Skinuvši s
ramena luk, reče:
— Sigurno je osetio vidru.
Sjaha s konja i uputi se prema obali. Pas je obletao oko
ratnika i radosno skičao. Kad stiže do obale, Rok stade da
osmatra. Svojim oštrim okom primeti krajičak od čuna iza
jednog velikog bokora zukve i rogoza. Čun se nalazio uz
obalu ostrvca.
Priđoše još dva ratnika.
— Tamo ima nekoga. Preći ćemo na ostrvce i pogledati
— reče Rok.
Nemamo potrebe — dodade drugi ratnik. — To je čun
koji je ostao od uništene horde. Močvara je ovde duboka.
Ne možemo preći.
Međutim, pas je stalno skičao, veselo lajao i skakutao
oko ljudi. Na kraju skoči u vodu i otpliva prema ostrvcu.
— Pogledaj, — reče Rok — da je samo čun, pas ne bi
ovako postupao. Ubijeni mladić čiji smo leš našli u močvari
još nije osvećen. Mislim da se tamo nalaze njegove ubice.
Rekavši to, uze konopac koji je nosio obavijen oko
sebe, priveza ga za kraj od koplja koji odmah hitnu prema
čunu. Drugi kraj konopca držao je u svojoj zgrčenoj ruci.
Prvi i drugi pokušaj propade, ali treći put koplje se zabode u
41. čun i Rok ga privuče uz obalu. U čunu su bila dva vesla.
— Tu smo! — reče ratnik. — Dva neprijatelja nalaze
se na ostrvcu. Uhvatićemo ih žive i ubiti u naselju.
Rekavši to, sede u čun. To isto učini još jedan ratnik.
Pas je plivao.
Stib i Gvapo bili su u zemunici. Toga jutra su videli kad
su neprijatelji otišli u lov. Celog dana, skriveni iza žbunova
na svom ostrvcu, slušali su otegnuto dovikivanje, kloparanje
kola i topot konja. Ali, ovi glasovi koji su dolazili iz
neposredne blizine iza redova trski naterali su ih da siđu u
zemunicu. Tu su čekali da se neprijatelj udalji.
Međutim, pas prvi ispliva na ostrvce. Dva druga čuše
glasove ljudi više svojih glava. Stib je rešio da se bori. Držao
je isukan mač, zaplenjen od ubijenog mladića.
Ko se prvi pojavi probošću ga — govorio je svome
malome drugu.
Keltskim ratnicima pade u oči nagomilano trnje preko
trski. Odmah navališe da kvare krov od zemunice. Kad
napraviše otvor, ugledaše Stiba i Gvapa šćućurene u uglu.
Stib poskoči i zabode mač u butinu Rokovog pratioca.
Ratnik jauknu i klonu na zemlju. Mladić istrgnu mač iz rane
i zamahnu na Roka, ratnik vrdnu ustranu, mač proseče
prazan prostor. Stib od zamaha posrnu i udari glavom o
ivicu zemunice. Toga trenutka iskusni ratnik zgrabi ga
svojom zdravom rukom za vrat i kao zmiju izvuče iz rupe.
Stisak je bio strašan, jer mladić ispusti mač i gotovo izgubi
svest. Ranjeni ratnik lako mu sveza ruke. Rok se nadnese
nad zemunicom nanovo, ali tog trenutka oseti žestok bol u
ramenu. Gvapo je odapeo strelu.
Stegnuvši zube da ne jaukne, Rok iščupa strelu iz
ramena i uskoči u zemunicu. Gvapo se branio ujedajući ga
42. za ruke, ali ipak podleže.
— Tvoji su zubići oštri kao u risa! — govorio je ratnik.
— Pričali su meni gore u klisuri kako ti umeš da ujedaš.
Onda su te pustili da pobegneš, ali odsad nećeš ujesti više
nikoga na ovom svetu.
Stib se beše povratio. Ležao je na zemlji i batrgao se
vezanih ruku uzalud pokušavajući da prekine konopac.
— Ako bude volja bogova, svojom ću rukom prerezati
grlo ovom sakatom medvedu! — reče škrgućući zubima.
Rok nije razumeo ni reči, ali je osetio pretnju.
43. — Ćuti, pećinski pacove i pokoravaj se sudbini! Sutra
ćeš biti zaklan na grobu mladića koga si ubio u močvari! —
reče Rok, zgrabi ga za grudi i odnese do čuna, zatim ubaci i
Gvapa kome je vezao ruke i zavesla prema obali. Istovari ih,
vrati se, uze svog ranjenog druga pa i njega preveze.
Nabravši pored obale nekog mirišljavog lišća, Rok
njime obloži rane, i svoju i svoga druga. Ostala dva ratnika
popeše se na kola gde posedaše preko mesa. Sad tek Rok
otcepi rukave i dobro priveza obe rane. Posle toga ona dva
zdrava ratnika namakoše konopce zarobljenicima oko vrata
i privezaše ih za kola. Povedoše Rokovog konja i konja
njegovog pratioca i povorka lagano krete prema klisuri gde
je bilo keltsko naselje.
*
Kad u naselju Kelti ugledaše dva zarobljenika, svi se
iznenadiše. Neočekivano im se pružila prilika da prisustvuju
prizoru ljudske žrtve, a to su voleli i ljudi i žene. Zbog toga
nastade opšta radost. Deca su skakutala oko vezanih
zarobljenika, smejala se i bacala na njih kamenčiće i grudve
zemlje.
„Tu je i Gvapo! Živeo Gvapo do sutra ujutru!" vikala
su deca.
Rok ispriča ukratko kako ih je uhvatio. Njegova priča
izazva grohotan smeh kod mlađih ratnika, dok su stariji
ozbiljno klimali glavama i govorili:
44. „Nije dobro! Nećemo mi lako pobediti horde koje
imaju ovakve ratnike. Nisu to plašljivi brđani koji na jedan
poklič beže na sve strane."
Ranjeni ratnik zahtevao je da on izvrši žrtvu klanja, što
su svi smatrali potpuno opravdanim. Rok, iako je i sam bio
ranjen, prepusti mu vrlo rado go zadovoljstvo.
Zarobljenike privezaše leća uz leđa za jedno drvo u
blizini Valokove kolibe. Sve do zalaska sunca dolazili su
ljudi, žene i deca da ih gledaju i da uživaju u njihovim
mukama. Mali Gvapo podnosio je mučenje čvrsto stegnutih
vilica, a iz očiju su mu sevale varnice. Nijedna suza ne kanu
iz njegovog oka. Deca su ga posmatrala izdaleka, kreveljila
se i plazila, ali se samo Kiz usudi da mu priđe. On ošinu
nekoliko puta mališana dugačkim prutom po licu.
Gvapo ga je s takvom mržnjom gledao da su ljudi
govorili između sebe:
„Ovo je vučje štene! Trebalo bi ga što pre ubiti!"
Međutim, sunce je zašlo i sumrak se spuštao nad
klisuru. Kelti su već završili posao oko spremanja mesa. Sve
je bilo urađeno, usoljeno i stavljeno u pušnice da se suši.
Pri svetlosti buktinja Kelti sahraniše pod obalom tri
poginula ratnika.
Ispred Valokove kolibe gorela je velika vatra. Ratnici
posedaše naokolo da većaju. Ovoga puta prvi progovori
vates:
„Zahvalni smo bogovima koji gledaju na nas i štite nas
i pomažu. Ovaj obilan lov omogućio nam je da se
snabdemo mesom i dobrim kožama. Po tome se vidi koliko
smo u volji naših bogova, neka im je slava i hvala! Pod
našim svetim hrastom podići ćemo žrtvenik i krv žrtava koje
ćemo prinositi učiniće da nas bogovi još više zavole. Mani
45. naša tri ratnika koji su poginuli u lovu već su s njima i
uživaju sve blagodeti neba. Oni su pomogli našem hrabrom
ratniku Roku da nađe ubice mladića čiji smo leš nedavno
doneli iz močvare i sahranili po običaju predaka. Ubice su u
našim rukama. Vezani su za drvo i tako će ostati celu noć da
im se srca napune strahom. A sutra, pri izlasku sunca,
obradovaće se bogovi, jer će zarobljeni neprijatelji biti
zaklani pod svetim hrastom. Majka ubijenog mladića
uhvatiće u zdelu njihovu krv i prosuti na grob svoga sina.
Pod hrastom, gde mani ubijenih mladića budu napustili
njihova tela, mi ćemo podići žrtvenik našoj belorukoj
boginji Eponi".
Tu vates zastade. Njegov pogled pređe preko lica
prisutnih. Kad se uveri da niko ne protivreči nastavi:
„Naša tri ratnika koji su na konjima otišli u pravcu
zalaska sunca preko velike reke da izviđaju i traže
neprijatelja, još se nisu vratili. Sutra, kad sunce bude vrh
naših glava, poći će druga trojica da ih traže."
Vates završi. Ratnici su odobravali.
Stib i Gvapo, čvrsto vezani za drvo, slušali su reči
prorokove, ali ih nisu razumeli. Međutim, dobro su znali
surovi zakon prirode, gde jači i sposobniji ostaje, a slabiji i
nesposobniji propada. Ipak, nasleđeni nagon za
samoodržanjem deluje do poslednjeg daha, misli se
ukrštaju, gomilaju, rađaju se jedna iz druge i stvaraju niz
planova i kombinacija, od kojih ništa nije ostvarljivo.
Stib pokuša da, ko ana po koji put, olabavi veze na
rukama, ali uzalud.
— Sutra će nas ubiti! — reče promuklim glasom svom
malom drugu.
Gvapo ne reče ništa. Ovo dete divljine kao kurjačić
46. umelo je da se brani prema svojoj snazi. Ali, sada njegove
oči koje su žudno upijale u sebe lepotu prirode, sklapale su
se tiho pred neumitnim zakonom smrti. Veze na rukama
zasecale su duboko u meso i izazivale silan bol. Nije plakao,
ali mu je glava često padala na grudi.
— Umrećemo a nismo se valjano osvetili! — ponovo
reče Stib škrgućući zubima.
Žeđ za osvetom kao zmija otrovnica duboko im se
uvukla u dušu. Ta žeđ bila je jača od bolova i poniženja, čak
i od smrti. Zakon primitivnog čoveka je kao kod životinje:
boriti se do smrti.
Kad vođe Kelta završiše savetovanje, odoše svaki
svojoj kolibi. Vatra ispred Valokove kolibe se smanjila i
samo još neznatna svetlost probijaše se kroz mrak. Glasovi
noći dopirahu sa svih strana: gore na proplanku iznad litice
bolno pisnu zec, otimajući se uzalud iz oštrih zuba kune
zlatice; prerijske veverice kao drekavci drale su se i skakale
po granama borova. Iz pravca močvare začu se prodoran
glas, zlokobno kikotanje hijene; odgovori mu zavijanje
gladnog vuka negde u daljini, u gustom šipražju.
U naselju je bivalo sve tiše. Jedan ratnik pojavi se iz
mraka, priđe vatri koja je još malo tinjala i pošto razgrte
pepeo ustranu, skupi žar na gomilu i baci na njega nekoliko
suvih grana. Po laganim pokretima vojnika videlo se da je
određen za stražara i da će tu, pored vatre probdeti celu noć.
To je bio Pit, Alkov sin, snažan ratnik od dvadeset pet
godina. Kosa mu je bila crvenkasta i bez uvojaka pokrivala
vrat i ramena. Tanki brkovi opuštali su se pored krajeva usta.
Kad se vatra razbukta i plamen razbi mrak, on priđe
vezanim nekako tromo i poslovno. Pošto se uveri da su veze
na njihovim rukama čvrste, vrati se i sede na jednu kladu
47. pored vatre. Mač, luk i tobolac nabijen strelama spusti
pored sebe na zemlju. Neko vreme ratnik je razmišljao
gledajući u mrak, zatim izvadi iz torbe komad sirovog mesa,
razgrte vatru i baci ga na žar. Oba zarobljenika posmatrala
su svaki pokret stražara. Kad pečeno meso zamirisa, oni
osetiše strahovitu glad. Učini im se da su njihove muke sad
tek počele. Stib je gunđao:
— Kada bi bogovi dali da mu prvi zalogaj zapadne u
grlo i da se zadavi!
Gvapo pljunu ispred sebe i ne reče ništa.
Stražar izvadi iz torbe komad tvrdog hleba i poče da
jede, stavljajući velike komade u usta. Pečeno meso diže s
vatre i, pošto s njega skide zalepljenu žar, stade da jede
polako i sa uživanjem.
Valok je spavao u svojoj kolibi. Premoren od lova i
utisaka toga dana, tvrdo je zaspao. Njegovo duboko disanje
uskoro se pretvori u bučno hrkanje. U suprotnom uglu bila
je postelja na kojoj je ležala njegova ćerčica Mumu. Ona je
tri dana bila u groznici. Pored nje sedela je žena Azur koja
je zamenjivala njenu majku. Ta žena bila je toliko snažna, da
se borila s muškarcima rame uz rame, a od mnogih je bila i
hrabrija. Iako je imala preko četrdeset godina, mogla Je da
hitne koplje i desnom i levom rukom; zaustavljala je konje u
najvećem trku ščepavši ih za uzdu. Kad su se jednom
poklala dva pastuva strahovito ričući i grizući jedan drugog,
od deset ratnika koji su bili prisutni nijedan se ne usudi da
im priđe i da ih razvadi. Pastuvi su se ujedali kao zveri,
propinjali se, njištali i rikali. Sa izgriženih vratova prskala je
krt. Azur dohvati motku i ulete među njih. Tukla ih je dok se
motka nije sva izlomila u njenim rukama. Pastuvi se
umiriše. Onda su tek ratnici prišli i odveli ih na razne strane.
48. Azur je imala dva muža. Obojica su poginuli boreći se
pored nje u borbama koje su bile vođene na život i smrt.
Oba slučaja desila su se u razmaku od deset dana. Ona je
obojicu osvetila odmah, na licu mesta, a da ne bude čak ni
ranjena. Bila je glupa i gruba. Valokovu ćerčicu volela je
više nego svoj život, pa je zbog toga vođa horde, kad je
ostao bez žene, nju izabrao za čuvarku svoga deteta.
Imala je krupne, graoraste oči, malo šopav nos i velika
usta. Kao i svaki ratnik, opijala se ponekad do besvesti, ali je
mogla i mesecima da ne pije.
I Mumu je nju volela na svoj, detinjski način. Krišom
joj je doturala rakiju koju je krala ispod očevog uzglavlja
gde je uvek ležala poneka mešina. Vođa horde uvek je imao
tog žestokog pića, ali je malo pio. Njegova umerenost u
piću prepričavala se među ratnicima. Valoka niko nikad nije
video pijanog. On je osuđivao svakoga ko preterano pije i
smatrao je pijančenje za najveće zlo. Njihovi preci, sve do
dedova, nisu ni znali za rakiju. Potomci naučiše od
Germana da je prave i da prekomerno piju.
Na sredini kolibe gorela je vatra pored jedne velike
klade. Uz vatru je krčkao veliki lonac od ilovače u kome se
kuvala čorba. Na krovu kolibe bio je četvrtast otvor kroz
koji je izlazio dim.
Mumu je bila budna. Groznica je popustila i devojčica
se osećala dobro. Ali bledo lice osvetljeno plamenom
izgledalo je još bleđe prema blagoj svetlosti vatre.
Još kad je mrak pao, počela je ona da moli Azur da
oslobodi zarobljenike.
On će ih sutra nemilosrdno ubiti kao da su životinje!
— govorila je.
— Tako mora biti! — odgovori žena.
49. — Gvapo je dete. Ako umre, ti si kriva. To ja kažem
tebi, da znaš. I još ću kazati sakatom Roku da te više nikad
ne pogleda. Znam da ti njega voliš!
— Ne znaš ti ništa! — reče Azur nemarno.
— Ja znam sve!
— Ne znaš. Rok mene voli, a ja njega ne!
— Ja ću mu reći da te omrzne. Svi govore da ću ja biti
posvećena bogovima i zbog toga me svi ratnici slušaju.
Kazaću mu da uzme onu debelu ženu što je zovu Kuna.
Onu što su joj muža ubili brđani kad smo prelazili preko
Velike planine.
— Ona je zrikava! — dobaci Azur.
— Ako je... On će nju uzeti kad mu ja kažem. Osim
toga i ja ću da te omrznem.
Žena ne reče više ništa. Džarkala je vatru na kojoj se
pušilo jedno sirovo drvo. Dim je štipao oči. Valok se
zakašlja i prestade da hrče. Ratnik se promeškolji na ležištu.
— Kazaću tvome ocu na šta me nagovaraš — reče
Azur. — Da vidimo šta će on da kaže na to.
Mumu je razmišljala s koje strane sad da počne. Azur
ustade i pomeri goveđu kožu s vrata. Dim se u kolibi
razređivao.
— Sve ću kazati tvome ocu! Nagovaraš me da pustim
zarobljenike koji su određeni za žrtvu? Tebe će podzemni
bogovi da uzmu zbog toga. Takav greh oni ne opraštaju.
Zbog toga kazaću tvome ocu...
Devojčica planu:
— A ja ću da zovnem onu baba-Zu, što je umrla prošle
godine, da dođe i da ti iskopa oči. Ona je bila veštica.
Ovoliki kamen su joj stavili na grob kad su je sahranili.
Žena se bojažljivo osvrte i primiče vatri.
50. Mumu produži:
— Prošle noći sanjala sam da si umrla, da su te
zakopali u zemlju i stavili kamen na tvoj grob zato što si
rđava. I, da znaš, spavala sam na desnoj strani, a kad se tako
spava, san se uvek ispuni.
— Naslutićeš ti neko zlo i sebi i meni! — reče žena
bojažljivo.
— Ja to i hoću. Rešila sam da umrem od gladi. Za inat
neću više ništa da jedem — reče Mumu plačnim glasom,
iako je žudno udisala miris čorbe kojim je bila ispunjena
cela koliba.
Malo posle nastavi:
— Ja znam gde je otac ostavio onaj mali meh s
rakijom, ali ti neću reći. Ne moraš ti baš svakog dana piti!
Valok je tvrdo spavao, ali nije više hrkao. Iz jednog
ugla čulo se jednolično cvrčanje cvrčka. Klada pored koje je
gorela vatra pušila se. Dim je tromo izlazio kroz vrata i otvor
na krovu i nesnosno štipao oči.
Noć se bila uveliko spustila. Iz daljine se čulo rzanje
konja koji su pasli na livadama u blizini klisure. Oštro
njištanje jednog ždrepca zapara tišinu. Dopreše i glasovi
konjušara i pucanje dugačkih bičeva. Konjušari su
rasterivali vukove i šakale koji su se šunjali oko konja.
Stražar ispred kolibe sedeo je na kladi i dremao. Vatra
je tinjala i pomalo osvetljavala njegovo lice.
Iz kolibe izađoše Mumu i Azur.
Devojčica je govorila:
— Neću više da trpim dim koji mi ujeda oči. Više
volim da sedim napolju, kad već ne mogu da spavam.
Azur je pod miškom nosila mali meh sa rakijom.
— Sešćemo pored stražara — reče — i njemu ćemo
51. dati da pije.
Pit se prenu pa sanjivo i ravnodušno ih pogleda. Ali,
kad primeti meščić s rakijom, sinuše mu oči. Odmah ustade
i baci nekoliko suvih grana na vatru. Plamen obasja sve troje
i dva zarobljenika koji su oborenih glava kunjali privezani za
drvo.
— Ne možemo da sedimo u kolibi zbog dima — reče
Mumu i sede na kladu pored vojnika.
— Što ne ugasite vatru? — upita on.
— Zato što se kuva čorba u velikom loncu. Rešile smo
da sedimo s tobom i da ti pravimo društvo.
— I meni će biti bolje, da ne zadremam — dodade
vojnik, gledajući užagrenim očima u meh s rakijom.
Azur sede s druge strane od njega. Ispod miške izvuče
nabrekli meščić i stade da ga gladi po trbuhu. Zatim mu
odreši grlić i poče da pije. Zatim ta pruži vojniku.
— Žena Azur može da pije bolje nego svi naši ratnici!
— reče stražar i nateže meh.
— Dabome da može — dodade Mumu. — Ja joj uvek
dajem rakiju kad otac ne vidi.
— I Mumu će da bude dobra devojka! — reče vojnik.
— Blago onome ko je uzme za ženu!
— Zar ti ne znaš? — iznenadi se devojčica. — Ja ću
biti posvećena bogovima. Neću biti ničija žena. Tako su
rešili moj otac i vates. Prorok će me odvesti čak tamo preko
Velike planine gde ima hramova punih bogova. Ja ću biti s
njima i moliću se za sve vas. U molitvama uvek ću
pominjati tebe i tvoju devojku Belinu, da se uzmete i imate
puno dece, toliko mnogo koliko ima prstiju na moje obe
šake...
— Belina će uskoro biti moja žena — reče Pit. Azur i
52. vojnik natezali su meščić nudeći ga jedno drugom. Pili su u
kraćim gutljajima, ali sve češće, sve dok meh nije splasnuo.
Žena je pokušavala da govori, ali je već bila pijana, pa je
samo blebetala:
— Ja neću... Mumu kaže... Zarobljenici.. da ih
pustim... Valok spava i vates spava... Svi spavaju...
Ovda nasloni glavu na Pita. On prebaci ruku preko
ramena žene i stade kolutati očima…
— Podvalili ste mi... Ova rakija smrdi na kožu!... Azur
je dobra žena.. Svi mi nju volimo... I Mumu volimo, ćerku
velikog poglavice koji se nikoga ne boji... Idi, mala, pa
donesi još jedan meh s rakijom!...
— Ne smem da idem do kolibe, mrak je!
— Evo ti moj mač i ko te napadne odseci mu glavu. Ja
ti dozvoljavam... Ja sam Pit, Alkov sin, i ne bojim se
nikoga... Moga oca su ubili Gali... Sedam njih napalo ga
odjednom... Četvoricu je ubio, ostali su ubili njega...
Azur je već spavala naslonjene glave na ratnikovo
rame. On se prenu i mljacnu ustima. Poslednji put nateže
meščić s rakijom, ispi ga do dna i baci splasnutog iza sebe.
Zatim mu glava klonu na grudi i on mrmljajući zaspa.
53. Mumu se dobro zagleda u ženu i stražara. Kad se uveri
da su tvrdo zaspali, uze mač i, uzbuđena, izađe iz svetlosti
koju je vatra širila na sve strane i okrete prema drvetu gde su
bili vezani Stib i Gvapo. Brzo napipa veze na njihovim
rukama i preseče ih mačem. Vatra je ponovo utrnula i
naokolo je vladao mrak. Začuđeni, Gvapo i Stib su stajali
nekoliko trenutaka trljajući otečene zglavkove na rukama.
— Mala ćerka vođe horde presekla je veze na našim
rukama — reče Gvapo.
Stib oprezno otrča do vatre i uze luk i tobolac sa
strelama koji su bili na zemlji pored zaspalog stražara.
54. — Bežite... Bežite tamo preko pećina! — šaptala je
devojčica. — Tamo vas niko neće goniti, jer je na pećine
bačeno prokletstvo.
Mada nisu razumeli reči, ipak su shvatili šta je htela da
kaže. Stib zadenu mač za pojas, prebaci luk i tobolac se
strelama preko ramena i uputi se prema pećinama. Gvapo
zagrli devojčicu koja mu je već po drugi put spasila život i
potrča za Stibom koji se već gubio u mraku.
Mumu je gledala za njima sve dok su se njihovi
oprezni koraci mogli čuti u noćnoj tišini, zatim ode u kolibu
i leže na svoju postelju. Ali, od uzbuđenja nije dugo mogla
da zaspi.
55. IV GLAVA
Bežali su nasumce kroz mračnu noć. Stib je krupnim
koracima odmicao, a Gvapo je kaskao za njim spotičući se o
žile i kamenje. Uspeše se uz strmu liticu klisure i nađoše se
pred ulazom u prvu pećinu. Tu tek stadoše i prvi put
pogledaše na neprijateljsko naselje. Sve je bilo mirno i
utonulo u mrak. Samo daleko, na ulazu u klisuru, videla se
jedna svetla tačka. To je bila vatra konjušara koji su čuvali
konje na noćnoj ispaši i ovce u torovima. Na mračnom
vidiku u beskrajnoj daljini povremeno su bljeskale munje
nagoveštavajući sušu.
— Pobeći ćemo! — reče Stib i uđe u pećinu. Gvapo je
zurio u noć, pokušavajući da vidi kolibu vođe horde u kojoj
je bila plava devojčica božanskog lika i plemenite duše. Ali
mrak je bio isuviše neproziran.
Stib je išao kroz pećinu pipajući rukama zidove dok ne
naiđe na pukotinu kroz koju se izlazilo na drugu stranu
brda. Tu zastade i okrete se da vidi ide li Gvapo za njim.
Odjednom se trže i uzdrhta. Dečak je stajao iza njega. Oči
su mu kao u vuka u tami blistale zelenim sjajem. Bila je to
osobina nasleđena od davnih predaka. U celom plemenu
Gava tu moć imale su samo dve žene i Gvapov otac. Ali oni
su već bili mrtvi.
56. Stib ga opipa rukama, pa kad se uveri da je to zaista on
i da stoji živ pred njim, reče:
— Tvoji preci su bili vukovi i ti si nasledio njihovu
moć da ti se svetle oči zelenim sjajem i da možeš videti u
mraku.
— Ja to ne znam, — odgovori dečak — ali je istina da
vidim kroz mrak samo ne na velikoj daljini.
Obojica su već izašli iz pećine. Gledali su u zvezdano
nebo. Blistavi Aldebaran{17}
raskošno je rasipao svoju
crvenkastu svetlost, a tri dijamanta Orionovog{18}
pojasa
bleskala se belim sjajem. Alfa{19}
ovoga sazvežđa smatrana
je kao zvezda sreće.
Stib progovori:
— Moramo se dočepati one strane Velike planine kuda
sve zvezde žure i gde sunce zalazi. Naići ćemo na Veliku
reku.{20}
Pre nego što neprijatelji pronađu naš trag, mi je
moramo preći i biti na drugoj strani. Imam mač i strele sa
oštrim vrhovima što sam uzeo od stražara. Sad me neće
niko uhvatiti živog.
— I ja umem dobro da pogodim strelom! — dodade
Gvapo žureći za njim. — Ako tebe ubiju, ja ću umeti da se
branim.
— Zašto baš mene da ubiju? — začudi se Stib.
— Pa... tako, slučajno!
Vlašići su se već klonili zapadu, a oni su još uvek išli.
Nailazili su na potoke, rečice i baruštine, gazili ih i prolazili
kroz trske i šiblje. okrvavljenih nogu i gotovo sasvim
iznemogli od umora i gladi išli su i išli sa jednom željom da
što pre naiđu na Veliku reku.
Kad se na istoku pojavi traka blage svetlosti, begunci
57. sa jedne uzvišice ugledaše vijugave okuke Velike rake koja
se belasala. Reka je tekla između ogromnih topola i vrba
pod samim padinama planine. Mada su bili premoreni,
mladići ipak ubrzaše korak.
Uskoro silna svetlost sa istoka rastera tamu i sinu
sunce veličanstveno obasjavši šumu, reku, baruštine i
džinovske hrastove koji su se dizali polukružno od
podnožja prema vrhovima planine. Ptice su letele na sve
strane pevajući, cvrkućući, pišteći u svim tonovima. Jato
čvoraka kao lesa pojavilo se, pravilo lukove, dizalo se uvis i
ponovo spuštalo gotovo dodirujući zemlju. Skakavci su
zrikali otresajući rosu sa svojih malih krilaca. Radost jutra i
svetlost sunčanog dana širila se na sve strane. Samo jedna
kukavica, usamljena, čučala je na glogu i samo je njen glas
tužno odjekivao. U blizini rečne obale vresovi i divlja loza
toliko su se isprepletali oko trski i šiblja da je Stib morao
mačem da krči prolaz.
— Probijamo se i približavamo reci, — reče — ali će
neprijatelj lako pronaći naš trag.
— Samo napred i što dalje — dodade Gvapo. — Kad
zađemo u gustu šumu planine, neće nas lako naći.
Kad stigoše do vode, Stiba uhvati očajanje:
— Reka je široka i duboka. Tetiva na mom luku
napravljena je od telećeg creva i ne sme da se kvasi. Kako
ćemo preći?
— Ja ću da plivam, — reče Gvapo.
— A ja?
— Plivaj i ti?
— A moj luk?
— Drži ga u zubima, a tetiva neka bude okrenuta gore.
— Tako ću i uraditi! — obradova se Stib. — Ali prvo
58. moramo da se malo odmorimo da se ne bismo udavili u
reci.
Sedoše pored same vode da se odmaraju.
Gvapo je neko vreme grickao travku, zatim se lagano
spusti u vodu. Posle izvesnog vremena uhvati jednog raka i
izbaci ga na obalu. Stib ga uze, otkide mu zadnji deo i
štipaljke i odmah to pojede. Dečak uhvati još nekoliko
komada. Pojedoše ih i rešiše da se bace u reku i da je
preplivaju. Stib zadenu mač za pojas, pričvrsti tobolac sa
strelama na grudi, luk stavi u zube i siđe u vodu. Gvapo je
već odmakao desetak metara.
U početku, plivali su lako, jer je reka kod obale bila
tiha, Ali, na sredini zahvati ih matica i obojicu ponese niz
vodu. Brzi tok reke sve više ih je zanosio. Umorni begunci
plivali su s naporom i izađoše na drugu obalu nekoliko
stotina metara nizvodno. Dočepavši se obale, legoše na
pesak i, teško dišući, neko vreme ne progovoriše ni reči.
Topole, gusto zbijene, širile su svoje grane koje su se
ukrštale i isprepletane pravile čitav svod. Sa njih su kao
mreža visili izukrštani kraci divlje loze i bršljana čiji su
koreni bili daleko.
Stib je i dalje krčio put mačem. Iscepani i premoreni
begunci su padali, podizali jedan drugog stalno idući
napred, jer su dobro znali šta ih čeka ako se ne dohvate
planine pre nego ne naiđe neprijateljska potera. Bežali su
kao da ih goni smrt.
— Oni su na konjima i stići će nas — govorio je Stib i
vukao se dalje.
— Ne znaju na koju smo stranu otišli — dodade
Gvapo. — Dok oni pronađu naš trag, koji je reka prekinula,
mi ćemo biti daleko u planini.
59. Iznemogli, izgrebeni i otečenih lica i ruku od ujeda
komaraca izađoše iz čestare i dohvatiše se polja.
— Ja više ne mogu — reče Gvapo i sede u gustu travu.
Stib zastade i pažljivo se zagleda ispred sebe:
— Vidim stado bivola, — reče — moramo ga zaobići.
jer će nas bikovi ubiti rogovima i izgaziti nogama.
Dečak je sedeo u travi i gledao dremljivo i bezizrazno.
Gotovo da nije ni čuo šta je Stib rekao. Otečeni zglavci na
rukama su ga boleli. Da nije bilo toga, on bi zaspao sedeći.
Njegov drug je posmatrao stado koje je bilo nešto
razvučeno i mirno paslo na nekoliko stotina metara od njih.
— Privući ću se stadu i ubiti jedno tele — reče Stib i
sede u travu. — Samo ću najpre dobro da se odmorim da
bih mogao dobro da nanišanim strelom.
Sedeli su neko vreme i odmarali se. Bili su gladni pa su
kidali lišće neke trave koja je obilno rasla po celoj preriji.
Lišće je imalo kiseo ukus i nije bilo hranljivo
U blizini se čulo nekoliko prepelica koje su se dozivale
provlačeći se kroz travu. A gore, u vazduhu, lebdeo je kobac
mašući svojim krilima u mestu i upirao oštar pogled u
zemlju tražeći ptice u gustoj travi.
Gvapo je dremljivo žvakao kiselu travu i ovlaš trljao
otečene zglavke na rukama koji su već bili pomodreli. Stib
je ležao na leđima i žmirkajući gledao u plavo nebo.
Tako su se neko vreme odmarali. Najzad Stib se pridiže
i reče:
— Privući ću se stadu i ubiti tele!
Njegov mali drug ga pogleda ravnodušno i nemarno
dobaci za njim:
— Ubiće te krave i bikovi!
Stib je već čučeći išao kroz visoku travu. Za pojasom
60. mu je bio zadenut mač, a u rukama je nosio luk i strele. Kad
je odstojanje između njega i stada skratio na polovinu, leže
na zemlju i stade da se vuče kroz travu. Vetar mu je duvao u
lice pa ga stado nije moglo osetiti. Kad mu se učinilo da se
već dovoljno primakao, polako podiže glavu iz trave. Bio je
svega dvadesetak metara udaljen od stada. Jedan poveći
junac bio mu je najbliži. Stib namesti strelu na tetivu, kleče i
zateže luk. Junac ga je tupo gledao ne mogavši da se odluči
da li da napadne lovca, ili da se umeša u stado. Mladić ga je
nišanio pravo u desno oko. Tetiva zvrknu, strela zviznu kroz
vazduh i pogodi junca u tvrdo čelo. Tup udarac odjeknu i
strela pade u travu. Životinja poskoči nekoliko puta u mestu
pa uplašena jurnu u stado i napravi pometnju. Stib leže u
travu i ne usudi se da ustane sve dok stado ne poče odmicati
prema jugu. Mladić je strpljivo čekao trenutak da se može
podići. Tek što se bio podigao na kolena spremajući se da
pođe natrag, oseti kako ga Gvapo vuče za nogu i tiho reče:
— Lezi u travu i ne diži se!
— Šta je? — upita Stib.
— Video sam konja tamo između drveća gde počinje
planina. Dopuzao sam dovde tvojim tragom da ti to kažem.
Sigurno tamo ima ljudi i to naših neprijatelja. Šta da
radimo?
Stib je sedeo na zemlji, pomaljao je glavu iz trave i
gledao na označenu stranu. Razmišljao je o tome šta treba
da rade, ali nije mogao naći rešenje. U hladu, ispod drveća,
video je konja kako pase.
Gvapo i Stib su virili iz trave i stalno gledali konja i
okolinu gde je pasao, ali ništa sumnjivo nisu mogli da
primete.
— Možda je ono divlji konj? — reče Stib.
61. — Ne verujem — odgovori njegov mali drug. — Divlji
konji uvek idu u čoporima. Ako se koji odvoji,
odmah ga rastrgnu vukovi. Koliko znam, otac mi je
pričao, nikad nije viđen usamljen divlji konj. Mislim da su
naši neprijatelji u blizini, u nekoj jaruzi, ili spavaju pod
drvećem u travi. Oni nas ne mogu videti dokle god ležimo
na zemlji. Zato ću ja da spavam, a ti radi šta znaš.
Kad to reče, Gvapo se izvali u travu. Njegov drug je i
dalje izvirivao i gledao na onu stranu gde je bio konj.
— Ti si rđav lovac — reče mu Gvapo. — Da si ubio
tele, sad bismo jeli džigericu i ne bismo bili gladni. Meso
bismo pekli kasnije. Osim toga, upropastio si jednu strelu, a
dobro znaš da ih nemamo mnogo. Ja da sam išao mesto
tebe, pogodio bih bolje.
Stib se pravdao.
— Nišanio sam ga u oko, ali je junac u poslednjem
trenutku mrdnuo glavom. Pogodio sam ga u čelo. Strela je
odskočila kao od kamena.
Međutim, stado bizona je sve više odmicalo prema
jutu i gubilo se iza neravnina i gustog žbunja. Stib stade da
puzi prema mestu gde je pogođeni junac poskočio kad je
dobio strelu u čelo. Po papcima utisnutim u zemlju nađe to
mesto i posle dužeg traženja pronađe strelu u travi. Uze je i
vrati se na staro mesto gde je Gvapo već tvrdo spavao.
Umoran mladić spusti se pored njega pa uskoro i on zaspa.
Iako je bio stariji sedam godina, Stib je osećao da se
pomalo pribojava Gvapa, dečaka sa očima koje vide u
mraku, koji poseduje bistrinu, dovitljivost i hrabrost.
Nekoliko puta se desilo da je Gvapovo lukavstvo spaslo
obojicu od sigurne smrti. To je bilo u ono vreme kad su se
skrivali po močvari. Jednom su Kelti svega nekoliko koraka
62. bili udaljeni od njih. Izvidnica koja je tragala za ubicom
njihovog mladića gledala je naokolo i u daljinu, a Stib i
Gvapo ležali su na dnu močvare sa trskom u ustima. Dečak
se setio da su stari ljudi iz njihove horde pričali da se na taj
način duže može ostati pod vodom.
Stiba je čudilo i to što je mala ćerka vođe Kelta
presekla veze na njihovim rukama i omogućila im bekstvo.
Mladić je osećao da je ona to učinila zbog Gvapa, čiju je
moć za nametanjem svoje volje drugome i on lično primetio
već nekoliko puta.
Sunce je visoko odskočilo kad se Gvapo probudi. Iako
je bio gladan, oseti da mu je san povratio snagu. Odmah
pogleda prema šumi, ali konj više nije bio tamo. Dečak
pomisli da probudi svoga druga i već pruži ruku da ga
drmne, ali se predomisli. mu na pamet da se sam uputi
prema šumi u izviđanje. Ne rešavajući se dugo, uze luk i
nekoliko strela, mač zadenu za kao što je i Stib radio, pa
pognuvši se krete prema mestu gde je ranije bio konj. Posle
dugog puženja kroz visoku travu naiđe na konjske tragove.
Tu dečak zastade da se odmori i malo pribere. Kopite su bile
utisnute u meku zemlju. Odatle je počinjala planina.
Svežina je dolazila iz šume i hladila zajapureno lice dečaka.
Plašilo ga je šuštanje lišća i šum koji je vetar izazvao u
granama žbunja i drveća. Najzad mu se učini da u
neposrednoj blizini nema nikakve opasnosti. Zbog goga
ustade i trčeći stiže do prvog drveta i zakloni se iza njega.
Tako je išao od drveta do drveta sve po tragu konja i
najedanput stade kao ukopan. Iza jednog velikog kupinovog
žbuna frktao je konj kidajući zubima travu. Dečak namesti
strelu na tetivu i polako se približi žbunu, kleče i pažljivo
razgrte bodljikavo trnje i lišće. Kad Je napravio dovoljno
63. veliki otvor, pogleda i lepo vide u neposrednoj blizini konja.
Konj je bio zaularen. Na leđima mu je bilo ćebe pritegnuto
kolanom. Desno je bila privezana mala torba, a levo mač u
koricama.
Gvapa nanovo uhvati strah. Bilo je očevidno da je konj
pripadao Keltima. A oni mora da su negde u blizini. Dugo je
razgledao na sve strane, ali ne primeti ništa sumnjivo. U
blizini je bila jedna poveća klada. Dovuče se i leže iza nje.
Tako zaklonjen stade da razmišlja. Pade mu na pamet da bi
Stib na njegovom mestu bez ikakvog razmišljanja odapeo
strelu konju u trbuh i ubio ga, samo za to da bi pojeo
džigericu. Ili bi ga ranio i naterao u bekstvo. Razume se da
od toga ne bi bilo nikakve ili vrlo male koristi. Međutim,
konj je tu, a od neprijatelja nema nikakvih tragova. Dečak
uzdrhta od uzbuđenja kad pomisli koliko bi se njegov drug
iznenadio kad bi ga video na konju. Srce mu je jako lupalo
od radosti i trenutno zaboravi na strah. Video je on kako
Kelti bez bojazni prilaze konjima, zauzdavaju ih, prežu u
kola i jašu na njima. Čak se ni njihova deca nisu plašila. Seti
se da je video Kiza, za koga je bio siguran da je plašljivac,
kako je uzjahao konja svoga oca i terao ga po naselju.
Pošto je neko vreme pažljivo osmatrao i još jednom se
uverio da nikoga nema u blizini, odluči se da priđe konju.
Oprezno zađe iza žbunja i kad je bio sasvim blizu, konj
frknu i mahnu glavom terajući muve, a dečak uplašen
odskoči ustranu. Posle malo kolebanja pokuša opet, priđe i
bojažljivo pipnu konja. Ohrabren uhvati ga za ular koji je
visio i povuče. Konj poslušno pođe za njim. Gvapo se
sasvim oslobodi. Priveza ular za jednu granu i odreši torbu
koja je visila sa strane privezana za kolan i odmah je istrese.
Torba je bila gotovo puna osušenog mesa i komada pogače.
64. Dečak odmah navali da jede. Konj ga je gledao svojim
pametnim očima i nije mu ni padalo na pamet da beži.
Odmahivao je glavom terajući muve i grickao sočnu travu
koja je obilno rasla
Kad utoli glad, Gvapo pokupi ostatke, strpa ih u torbu i
prebaci je sebi preko ramena. Sad već gotovo bez straha
priđe konju, odreši ular i prebaci ga na vrat, pope se na
kladu i uzjaha konja. Neko vreme nije znao šta da radi od
uzbuđenja. On je bio prvi iz svoga plemena koji se usudio
da skoči konju na leđa. Kad se malo pribra, povuče za uzdu
i konj pođe.
Za to vreme, kad se probudio, Stib vide da mu nema
druga i pođe njegovim tragom. Sad je stajao iza jednog
drveta i zaprepašćeno gledao šta radi Gvapo. U sebi je sa
zavišću priznavao da njegova hrabrost ne bi mogla ići do
podviga te vrste, — a konj je bio osrednje veličine i potpuno
pripitomljen. Gledao je svojim pametnim očima i svakako
se čudio što mu ne stavlja đem u usta koji je jezikom isterao
dok je pasao travu.
— Priđi i ne boj se! — viknu Gvapo ponosito s konja.
— Ono što mogu naši neprijatelji možemo i mi.
Rekavši to dobaci mu torbu:
— Evo ti! Vidiš li da sam bolji lovac od tebe! Stib
uhvati torbu, izvadi iz nje komade pogače i meso i odmah
poče da jede, vrteći glavom i još uvek čudeći se hrabrosti
svoga malog druga. Na kraju upita:
— A neprijatelji?
— U blizini ih nema, ali ipak moramo biti oprezni —
odgovori Gvapo i potera konja. Stib se uputi za njim peške.
65. *
Spuštali su se podnožjem planine između hrastova i
bukava. Debeli sloj lišća koje je godinama padalo sa drveća
i pravilo naslage po zemlji otežavao im je put. Oko debelih
stabala rasla je gusta i visoka trava, iako sunce tu gotovo
nije ni dopiralo. Osećala se vlaga i miris trulog lišća.
Gvapo je uz veliko savlađivanje straha uspeo da konju
ugura đem u usta. Stib i Gvapo jahali su naizmenično,
obilazeći čemprese i kupinovo žbunje čiji su bokori bujno
rasli između drveća.
Sunce se klonilo zapadu. U šumi je već bio sumrak.
Oni su neprekidno išli napred u težnji da se što više udalje
od neprijateljskog logora. Mislili su na poteru, koja sigurno
ide za njima pošto je naišla na njihov
Prebaciše se preko prvog brda i već su se spuštali niza
stranu gde je drveće bivalo sve ređe kad najzad ugledaše
jedan proplanak.
Gvapo prvi primeti kako čopor šakala i hijena zamače
u šumu, svakako uplašen njihovim dolaskom. Kevtanje
pomešano sa režanjem dopiralo je do ušiju begu naca.
Nekoliko hijena nakostrešene dlake na grbini gledalo ih je
zlobno, oklevajući da pobegnu. Jedan krupniji mužjak
podmukla pogleda besno je režao spreman da napadne
došljake. Gvapo skoči s konja, uperi strelu na njega i
odapne. Životinja odskoči i pobeže u šumu sa strelom u
trbuhu. Tamo među žbunjem režeći pade i stade da se valja
po zemlji. Čopor jurnu na njega i začas desetak vilica kidalo
je meso sa još živog vođe čopora.
66. Stib se glasno smejao gledajući ovo. Gvapo pođe malo
napred. Ispod jedne divlje kruške primeti ljudske i konjske
kosture. Užasan smrad dopirao je s te strane. Dečak
uzviknu. Stib priđe.
Mladići najpre naiđoše na dve konjske glave potpuno
oglodane, zatim primetiše kako iz trave izviruju rebra i
butne kosti na koje su mravi svojski navalili. Dva ljudska
leša bila su gotovo potpuno pojedena, a treći je bio
prislonjen leđima uz drvo. Noge su mu bile već oglodane i
jedna ruka istrgnuta. Lice ovoga mrtvaca bilo je potpuno
crno. Uprkos neizdržljivom smradu, Stib i Gvapo priđoše
bliže i osetiše kako im od užasa nestaje krv u licu.
— Crna smrt!{21}
— reče Stib šapatom.
— Ne prilazi! — dodade Gvapo.
Tri pacova odvojiše se od leša i šmugnuše u gustu
travu.
Nekoliko supova kao ukleti čučali su na vrhu jednoga
hrasta. Krivili su svoje okrvavljene glave i spremali se da
nastave gozbu.
Međutim, konj koga su bili ostavili, osetivši u blizini
mesoždere, udari natrag u šumu. Stib i Gvapo potrčaše za
njim. Posle mnogo muka i trčanja jedva uspeše da ga
uhvate.
Hijene, naboranih njuški i ukočenog pogleda, gledale
su iz čestare i čekale da se putnici udalje. Iza njih plašljivi
šakali svrstavali su se ujedajući se među sobom.
Kao bez duše mladići su bežali kroz šumu. Gvapo je
jahao konja, a Stib je trčao držeći ga za uzdu. U šumi e već
bio potpun mrak kad se zaustaviše pored jednog potoka.
Gvapo sjaha, a konj navali da pije vodu.
— Dalje se ne može po mraku! Ovde ćemo prenoćiti
67. — reče dečak.
— A crna smrt? — upita Stib.
— Ona je ostala iza nas!
Stib se zagleda u mrak i poče da drhti.
— Ako nas stigne, propali smo! — reče. — Od nje se
još niko nije spasao. Za nekoliko trenutaka ubija svakog
čoveka.
Slušali su oni kad su njihovi stariji, sedeći uveče pored
vatre, šapatom govorili o crnoj smrti, kako uništava čitave
horde i naselja ostavlja pusta. Nju samo ljudske žrtve mogu
umilostiviti.
— I konje je ubila — dodade Stib.
— Meni je otac pričao da crna smrt napada samo ljude
— odgovori Gvapo. — Prema tome, konje su zaklali vuci
pošto su ljudi pomrli, a ovaj koga smo mi uhvatili pobegao
im je.
Sedeli su pored potoka, jeli ostatke suvog mesa i
pogače i ćutali. Konj je pasao pored njih. Mlad mesec, tanak
kao srp, nazirao se kroz granje i lišće visokog drveća.
Stib prvi progovori:
— Možda u blizini ima još neprijatelja? Zbog toga
nećemo ložiti vatru. Ti ćeš da spavaš, a ja ću čuvati konja da
ga vuci ne rastrgnu. Spremiću luk i strele da su mi pri ruci.
Dečak ne reče ništa. Odmah ode do konja, odreši kolan
i skide ćebe. Zatim ga prostre po travi i leže na jednu
polovinu, a drugom se pokri.
— Šta radiš? — začudi se njegov drug. — Kako ćemo
ga sutra namestiti na konja?
— Onako kako je i bilo! — reče Gvapo i okrete se
nastranu.
Stib je sedeo pored njega i gunđao:
68. — Crna smrt!. . . Nju mogu jedino da umilostive
ljudske žrtve. Pričali su meni da ona proždire sve. Treba
prineti žrtvu, jer stići će nas sigurno, možda još noćas.
Gledao je dečaka ispod oka i rukom stezao mač:
— Ako ubijem njega, ostaću sam i ko zna šta će sa
mnom biti. Ipak sutra ćemo zaklati konja. Kad nema ljudi
ona će biti zadovoljna i sa životinjom koju ćemo prineti na
žrtvu.
Gvapo se promeškolji:
— Konja nećeš klati! — reče.
— Pa šta ćemo? Poješće nas crna smrt! Od nje niko
nije pobegao. Moramo žrtvovati konja.
— Ako ti je baš stalo do toga, ubi samoga sebe. Ja
konja ne dam! Isto tako i ja ću se čuvati od tebe.
— Zašto?
— Zato što sam malo pre video kako si stezao mač i
pogledao me ispod oka. Znaj da ću te oterati od sebe pa idi
sam i lutaj kroz planinu, neka te pojede i crna smrt i vuci i
zli duhovi!
Stib se uplaši:
— Nisam ti ništa rđavo učinio, samo sam razmišljao.
Ti ne smeš da me ostaviš, jer ti ćeš propasti ako ostaneš
sam. Uostalom, ako me oteraš, ja ću ići za tobom a ti mi ne
možeš ništa.
Neko vreme obojica su ćutali. Ujednačeno disanje
Gvapovo pokazivalo je da je dečak već zaspao.
Stib reši da čuva stražu do svanuća.
U šumi je počinjao tajanstveni život noći. Glasovi,
jasni i neodređeni, dopirali su sa svih strana. Odnekud se
čuo pupavac koji je u potpuno jednakim razmacima i uvek
po tri puta uzvikivao: pu-pu-pu. U blizini je bolno pištala
69. neka ptičica kojoj je zmija pojela mladunce. Stib je dobro
poznavao taj glas koji neće prestati sve do izlaska sunca.
Izdaleka se čuo urlik šakala i kikotanje hijena. Gnusna
gozba na proplanku se dovršavala. Zveri su se otimale o
kosti.
Odjednom u blizini, sa one strane potoka, ču se
režanje risa. Dva kao smaragd zelena oka zablistaše u
mraku. Stib stavi strelu na tetivu i zateže luk, ali ne stiže da
odapne, jer zver šmugnu u šiprag. Konj se uznemiri i poče
da se udaljava. Mladić potrča za njim lupajući se o drveće.
Spotače se nekoliko puta, jednom pade, diže se, pojuri za
konjem i uhvati ga za ular. Posle toga seti se da ga priveže za
drvo.
Vreme je lagano odmicalo. Gvapo je tvrdo spavao, a
Stib je sedeo pored njega i buljio u mrak. Iz daljine dopre
glas šumskog lava. Zavijao je u noći gonjen glađu i
nagonom za sparivanjem. Odjednom, u šumi nastade tišina.
Sve zamre od straha. Glas podmuklog krvoloka nateruje u
bekstvo i najkrupnije životinje. Šakali i hijene umukoše.
Nekakva orlušina koja je u blizini odvratno kliktala ućuta.
Posle nekoliko trenutaka urlik se opet začu, ali mnogo
bliže. Konj, izbezumljen od straha, trzao je ular. Stib ču
tutanj i topot kroz granje i to tako naglo da nije imao
vremena ni da ustane, a pored njega u najvećem trku
projuriše tri srne. Odmah za njima u istom pravcu bežale su
divlje svinje. Cikale su i groktale probijajući se kroz trnje uz
potok. Ogromni nerast pognute glave i nakostrešene dlake
jurio je u najvećem trku. On se gotovo skoro očeša o
privezanog konja koji je još uvek trzao ular. Stib priđe konju
i stade da ga umiruje.
Šumski lav urliknu još nekoliko puta u kratkim
70. razmacima. U tom trenutku odgovori i drugi, i to mnogo
jače, jer je bio bliže. Dozivajući se, zveri su se kroz tamu
približavale jedna drugoj. Stib je cvokotao zubima od
straha. Znao je dobro kolika je snaga šumskog lava, koji nije
prezao i bizona da napadne i da ga savlada. Mladić probudi
Gvapa:
— Čuješ li? — reče tiho.
Dečak se pridiže i ostade sedeći.
U noćnoj tišini već se čulo drhtanje zveri.
— Bežimo na drvo! — reče Stib.
— A konj?
— Neka ga rastrgnu. Bolje on da strada nego mi.
— Dockan! — reče Gvapo. — Pogledaj!
Dva zelena oka bljeskala su s druge strane potoka. Stib
dokopa luk i strelu i odmah zateže. Gvapo se pribi uz njega i
prošaputa:
— Gađaj i pogodi! Ako promašiš, propali smo! Mladić
je zatezao luk iz sve snage i odapne. Ču se
tup udar, strahovita rika i lomatanje kroz granje. Strela
je našla svoj cilj.
Gvapo je stezao isukan mač, a Stib je već stavio drugu
strelu na tetivu. Luk je opet bio zategnut. Prestravljeni, dva
druga očekivali su napad ranjene zveri, ali s one strane
potoka ništa se više nije čulo.
— Šumski lav je pobegao i odneo strelu duboko
zarivenu u telo. Pošto nas odmah nije napao, neće se više
vraćati — govorio je Stib.
Gvapo odahnu i opusti mač u travu. Urlik drugog
šumskog lava odjeknu još nekoliko puta.
— Moramo naložiti vatru — reče Stib i poče odmah da
čupa suvu travu i naokolo skuplja granje. — Zaklonjeni smo
71. ovde. Valjda nas neprijatelji neće ugledati.
Pošto je napravio gomilicu od suve trave i grančica,
Stib uze kremenje i trud koje su našli u torbi privezanoj na
konja.
Gvapo je sedeo na prostirci, ćutao i gledao varnice koje
je njegov drug izbijao iz kremena. Kad se zapali trud mladić
ga spusti u suvu travu i obojica stadoše da duvaju. Malo
zatim trava buknu i uhvati grančice. Kad vide vatru, konj
zarza nekoliko puta i već smiren stade nanovo da pase oko
drveta za koje je bio privezan.
Begunci nakupiše naokolo dosta suvog granja i rešiše
da presede do svanuća. Kad vatra buknu jače, plamen
osvetli prostor preko potoka. Tada obojica primetiše,
zaglavljeno u trnju, telo ogromne zveri. Sa zapaljenim
ugarkom oprezno priđoše: šumski lav bio je mrtav. Strela ga
je pogodila u gušu, probila skroz i ostala zaglavljena u vratu.
Svakako da joj je disanje prekinuto odjednom.
— Dobro pogođeno! — reče Stib ponosito.
— Jeste, — dodade dečak — jer je strela sa oštrim
vrhom. Da je na njoj bio kameni šiljak, naša bi tela sad ovde
ležala rastrgnuta, a više njih bi se kezili šakali i hijene.
S mukom prenesoše ubijenog šumskog lava preko
iotoka i doneše do vatre. Stib odmah otpoče da mu dere
kožu.
— Zima se približava, a lav ima toplo krzno — govorio
je. Sutra, na svetlosti dana, posuću pepelom sirovu stranu
kože.
Vreme je prolazilo. Gvapo je džarkao vatru, Stib je
drao šumskog lava. U blizini se čulo jednolično hukanje
sove koja je letela oko duplje na bukvi gde joj je bilo
gnezdo.
72. — Imamo malo strela, — reče dečak — kad ostanemo
bez njih, biće zlo. Ni jednu životinju nećemo moći ubiti.
Zverovi će nas rastrgnuti, ako već ne umremo od gladi.
— Zaklaćemo sutra konja za žrtvu crnoj smrti —
odgovori Stib. — Zemlja će upiti krv, a mi ćemo meso
osušiti kraj vatre pa ćemo imati hrane za mnogo dana.
— Naši stari nisu jeli konjsko meso, jer je ta životinja
posvećena, pa nećemo ni mi, da nas ne bi stigao gnev
bogova. Što se tiče žrtve, mi smo izgubili sve što smo imali.
Od cele horde ostali smo samo nas dvojica. Ako bogovima i
crnoj smrti i to nije dosta, neka prožderu i nas, ukoliko
ostanemo živi od divljih zverova. Dakle, konja nećeš zaklati,
jer nam je potreban.
Tako završi Gvapo i baci na vatru jedan veliki komad
suvog drveta. Malo zatim produži da govori:
— Kad crna smrt nije noćas pošla za nama, neće više
ni doći. Ona je otišla na drugu stranu.
— Ti si bezbožnik!
— Zašto?
— Zato što se ne bojiš bogova!
— Ko to kaže?
— Ja! Govorim ti, jer hoću da živim.
Gvapo se nasmeja:
— Po meni možeš živeti dokle god sunce prelazi svoj
nebeoki put. Ja ti neću smetati, ali konja nećeš zaklati. Sutra
ćemo pokušati da ga obojica uzjašemo. Možda će moći da
nas nosi.
U daljini se čulo drekanje neke nepoznate životinje.
Bio je to glas u noći divlji i stravičan zbog svoje
neizvesnosti, glas koji izaziva potištenost.
Gvapo produži da govori:
73. — Šakali će noćas pojesti one leševe, mravi će očistiti
kosti. Kad dođe dan, otići ćemo na to mesto i uzeti strele
koje sam video rasturene po travi.
Njegov drug je neodlučno vrteo glavom.
Nisu zaspali sve dok na istoku nije bljesnula prva
svetlost. Kad sasvim svanu, Stib posu pepelom sirovu
stranu kože koju je skinuo s ubijenog lava i prostre je po
zemlji da se suši. Leš odnese niz potok i baci ga u jednu
rupu ispod bukve. Gvapo ode do konja, odreši ga, jer je
preko noći srubio travu sve do zemlje. Dečak nastavi ular
kolanom da bi konj imao više prostora za kretanje, priveza
ga za drugo drvo, pa leže na prostirku. Pored njega opruži
se i Stib. Uskoro, obojica su spavali tvrdim snom.
