zoran

2. PROLOG
Kale, 1347.

3. Put se spuštao sa južnih brda i išao preko močvarnog zemljišta duž obale. Bio je loš.
Dugotrajne letnje kiše napravile su stazu od lepljivog blata, koje bi se steglo kada bi sunce
upeklo, ali to je bio jedini put koje je sa visoravni Sanžat vodio do luka Kale i Gravelin. U Nileju,
malom zaseoku, put je vodio preko kamenog mosta preko reke Hem. Teško da bi se Hem mogla i
nazvati rekom. Bila je spora, tekla je kroz isušenu močvaru i gubila se u blatu na obali predelima.
Reka je bila toliko kratka da ju je čovek mogao pregaziti od izvora, do mora za manje od sat
vremena, a bila je toliko plitka da se mogla, prilikom oseke, pregaziti, a da voda čoveku ne
dosegne ni do struka. Izlivala se u močvare gde je trska bila gusta i gde su čaplje lovile žabe u
močvarnoj travi; nastavljala se lavirintom užih tokova gde su seljani iz Nileja, Ama i Gima
postavljali svoje pletene zamke za jegulje.
Nilej i njegov kameni most mogli su mirno i da prespavaju celu istroriju, da se grad Kale
nije nalazio samo dve milje severno ođatle. U leto 1347. godine, vojska od trideset hiljada
Engleza spremala se da zauzme luku. Njihov logor podignut je između visokih gradskih zidina i
močvarnog zemljišta. Put koji se spuštao sa visoravni i prelazio Hem kod Nileja, bio je jedini
kojim bi francuska vojska mogla da stigne do grada. Usred leta, kada su stanovnici Kalea već
skoro umirali od gladi, Filip od Valoa, francuski kralj, stigao je sa vojskom u Sanžat.
Dvadeset hiljada Francuza rasporedilo se duž visoravni, njihovi barjaci su se vijorili na
vetru koji je duvao sa mora. Tu se nalazila i zastava francuskih kraljeva, francusko sveto ratno
znamenje. Bila je to dugačka zastava sa tri šiljata kraja, vijoria se kao krvavocrveni svileni talasi,
a ako je bila jarke boje, to je zato što je bila nova. Staro znamenje bilo je u Engleskoj, trofej
osvojen na velikom zelenom brdu, između Vadikura i Kresija, prošlog leta. Ali nova zastava bila
je sveta kao i stara, pored nje su se vijorile zastave velikih gospodara Francuske: Burbona,
Motmorensija i grofa od Armanjaka. Manje zastave videle su se između plemićkih barjaka, a sve
su objavljivale da su samo najveći ratnici Filipovog kraljevstva stigli da se bore sa Englezima. A
ipak, između njih i neprijatelja, stajala je reka Hem i most u Nileju koji je štitio kameni toranj
oko koga su Englezi iskopali rovove u kojima su biii strelci i ratnici. Iza te vojske nalazila se
reka, potom močvara, a na uzvišenju u blizini visokih zidina Kalea i njegovih duplih rovova
nalazio se improvizovani grad sastavljen od kuća i šatora gde se nastanila engleska vojska. A bila
je to vojska kakva nikada pre nije viđena u Francuskoj. Njen logor je bio veći od samog Kalea.
Dokle god je dosezao pogled, videle su se ulice oivičene platnom, drvenim kućama i ogradama za
konje, a između njih su bili ratnici i strelci. Zastava se nije morala ni istaći.
,,Mi možemo da osvojimo toranj, gospodine.' Ser Džefri de Čarni, ozbiljan vojnik kao i
svaki drugi u Filipovoj vojsci, pokazivao je prema uzvišenju gde se engleski garnizon iz Nileja
izolovao na francuskoj strani reke.
,,Po kojoj ceni?“, upitao je Filip. On je bio slabić, oklevao je u bici, međutim, njegov
odgovor je imao smisla. I kad bi toranj bio osvojen, a most u Nileju bio u njegovim rukama, koja
bi bila svrha? Most je vodio ka još moćnijoj engleskoj vojsci koja se rapoređivala po čvrstom tiu
oko svog logora.
Izgladneli i očajni građani Kalea videli su francuske zastave na južnoj litici i istakli su
svoje zastave na bedeme. Na njima je bio lik Device, bile su slike svetog Denija Francuskog, a
visoko na tvrđavi vijorila se kraljeva žutoplava zastava kao poruka Filipu da su njegovi podanici
još živi, da se još bore.
Pa ipak, taj hrabri nastup nije prikrio činjenicu da su nesrećnici bili pod opsadom već
jedanaest meseei. Biia im je potrebna pomoć.
„Zauzmite toranj, gospodine“, podbadao je ser Džefri, ,,a onda napadnite preko mosta!
Hriste, ako prokletnici vide da pobeđujemo, mogli bi posumnjati u sebe!“ Okupljeni lordovi su
glasno odobravali.

4. Kralj nije bio baš tako siguran. Bilo je tačno da je garnizon iz Kalea još uvek odolevao i
da su Englezi jedva oštetili zidine, na stranu to što nisu našli način da pređu duple rovove, ali ni
Francuzi nisu uspeli da dostave nikakve zalihe u grad pod opsadom. Ljudima u tom gradu nije
bila potrebna podrška, nego hrana. Oblak dima ukazao se iza logora i nekoliko sekundi kasnije
začula se topovska paljba. Projektil je udario u zidine, ali Filip je bio predaleko da bi video
efekat.
„Ako pobedimo ovde, ohrabričemo gamizon", istakao je lord od Montmorensija, ,,a
Englezi će biti očajni.“
Ali zašto bi se Englezi osećali ugroženo ako grad Nilej padne? Filip je mislio da bi ih to
jedino nateralo da brane put na kraju mosta, ali mu je talcođe bilo jasno da nije mogao da drži
svoje neobuzdane lovačke pse zavezane kada je neprijatelj na vidiku, pa je stoga pristao.
„Zauzmite toranj“, uputio ih je ,,i neka vam bog da da pobedite.“
Kralj je ostao na svom mestu, dok su lordovi okupljali ljude i naoružavali se. Vetar je sa
mora donosio miris soli, ali i miris truieži, koji je verovatno poticao od trave koju je nanela
plima, a koja je trulila na širokim nasipima. Filip je bio potišten. Njegov novi astrolog je već
nedeljama odbijao da poseti svog kralja, pravdajući se da ima groznicu, međutim, Filip je saznao
da je on dobrog zdravlja, što je moglo da znači da je astrolog sigurno video neku veliku nesreću u
zvezdama i da se plaši da mu to kaže. Galebovi su kreštali ispod oblalca. Daleko na moru, prljava
jeđrilica plovila je prema Engleskoj, drugi brod se sidrio na plažama, koje su bile u engleskim
rukama, a vojnici su prevoženi na obalu u malim čamcima da bi uvećali neprijateljske redove.
Filip je skrenuo pogled na put i video da grupa od četrdeset ili pedeset engleskih vitezova jaše
prema mostu. Prekrstio se i pomolio da vitezovi budu zarobljeni tokom napada. Mrzeo je
Engleze. Mrzeo ih je.
Vojvoda od Burbona je dodelio organizaciju napada ser Džefriju de Čarniju i Eduaru de
Bižeu, i to je bilo dobro. Kralj je verovao da su oba muškarca razumna. Verovao je da oni mogu
da osvoje toranj, ali još uvek nije znao kakve će koristi imati od toga; pretpostavio je da je to ipak
bolje nego da pusti svoje plemiće da u jurišu preko mosta pomoću kopalja dođu do pobede. Znao
je da ih ništa ne bi više obradovalo, nego da izvedu takav napad. Mislili su da je rat igra i svaka
pobeda je u njima izazivala želju da nastave igru. Budale, pomislio je, i ponovo se prekrstio dok
se pitao kakvo to kobno proročanstvo astrolog skriva od njega. Nama je potrebno čudo, pomislio
je. Neki veliki božji znak. Trgao se kada je bubnjar počeo da udara u doboš. Oglasila se truba.
Muzika nije označila početak napada. Muzičari su, u stvari, isprobavali svoje instrumente
pred početak napada. Eduar de Bižu je okupio više od hiljadu strelaca sa samostrelima i isto
toliko ratnika i nameravao je da napadne Engleze sa boka, a da ser Džefri de Čarni, sa najmanje
par stotina strelaca, krene niz brdo u juriš na engleske rovove. Ser Džefri je jahao sa strane i
dovikivao vitezovima i strelcima da sjašu. Učinili su to nerado. Oni su verovali da suštinu rata
predstavlja konjički juriš, međutim, ser Džefri je znao da konji ne mogu biti od koristi kada je u
pitanju kameni toranj okružen rovovima i zato'je insistirao na tome da se bore kao pešaci. „Štitovi
i mačevi“, uzviknuo je, ,,bez koplja! Na noge!“ Ser Džefri je na teži način naučio ca su konji
ranjivi i neotporni na engleske strele, dok je pešadija, zaštićena štitovima, mogla da napreduje.
Neki plemići su odbili da sjašu, ali on ih je ignorisao. Sve više francuskih ratnika žurilo je da se
priključi napadu.
Jedan broj engleskih vitezova prešao je most i činilo se da namerava da jaše uz sam put i
tako ispovocira francusku odbrambenu liniju, međutim, zaustavili su konje i pogledali gore u
hordu na grebenu. Kralj, koji ih je posmatrao, video je da ih predvodi veliki lord. To je mogao da
zaključi na osnovu veličine njegove zastave, a najmanje desetak drugih vitezova nosilo je
četvrtaste zastave na svojim kopljima. Važna grupa, pomislio e, za čiji bi otkup raogao da dobije

5. čitavo bogatstvo. Nadao se da će da odjašu do tornja i da će tamo biti zarobljeni.
Vojvoda od Burbona je dokaskao do Filipa. Vojvoda je bio u čeličnom oklopu koji je
riban peskom, sirćetom i žicom sve dok nije pobeleo i zasijao. Njegov šlem, koji je još uvek visio
zakačen za njegovo sedlo, imao je na vrhu plavu perjanicu. On je odbio da sjaše sa svog
ratničkog konja, koji je nosio štitnik za glavu i oklopni deo za zaštitu tela od engleskih strelaca,
koji su odapinjali strele iz svog uporišta. „Zastavu, gospodine“, rekao je vojvoda. Trebalo je da
zvuči kao molba, a imalo je prizvuk naređenja.
,,Zastavu?“, kralj se pretvarao da ne razume.
„Mogu li imati tu čast, gospodine, da je ponesem u bitku?“
Kralj je uzdahnuo. „Vas je deset puta više nego neprijatelja“, rekao je, „nije ti potrebna
zastava. Neka ostane ovde. Neprijatelj ju je već video“. I neprijatelj će znati šta razmotana
zastava predstavlja. To je govorilo Francuzima da ne zarobljavaju, već da pobiju sve, iako će
svakog bogatog engleskog viteza pre zarobiti, nego ubiti, jer leševi ne donose otkup. Pa ipak,
odmotana zastava sa tri jezika uterala bi Englezima strah u kosti. „Ostaće ovde“, insistirao je
kralj.
Vojvoda je počeo da protestuje, međutim, baš tada se oglasila truba i vojnici sa
samostrelima su počeli da se spuštaju niz brdo. Bili su obučeni u zelene i crvene tunike sa
znakom Đenove na levoj ruci i svaki je bio u pratnji pešaka sa pavisom, velikim štitom koji je
štitio strelca sa samostrelom dok je ponovo stavljao strelu na svoje nezgrapno oružje. Pola milje
dalje, pored reke, Englezi su jurili iz pravca tornja ka rovovima, koji su bili iskopani pre toliko
meseci da su sada bili prekriveni travom i korovom. „Propustićeš bitku“, rckao je kralj vojvodi
koji je, zaboravivši na skerletnu zastavu, pojurio na svom konju u oklopu prema vojnicima ser
Džefrija.
„Montjoie St Denis!“, vojvoda je uzviknuo francuski ratni poklič i dobošari su počeli da
udaraju u svoje velike doboše, a desetak trubača je do neba oglasilo početak juriša. Čuli su se
zvuci spuštanja vizira na šlemovima. Strelci sa samostrelima su već stigli do kosine i
raspoređivali se kako bi obuhvatili Engleze sa boka. A onda su poletele prve strele: to su bile
engleske strele sa belim perjem, poletele su preko zelenih polja, a kralj je, dok se naginjao u
sedlu, uvideo da neprijatelj ima tek nekoliko strelaca. Kad god su se prokleti Englezi borili,
obično je strelaca bilo tri puta više nego vitezova i ratnika, međutim, činilo se da predstražu u
Nileju čine ratnici. „Neka vam bog pomogne!“, doviknuo je kralj svojim vojnicima. Odjednom je
bio oduševljen jer je mogao da oseti miris pobede.
Trube su se ponovo oglasile i talas sivometalnih ratnika spustio se niz padinu. Culi su se
ratni pokliči, a njih su prigušili dobošari koji su udarali u svoje instrumente od kozje kože, i
trubači koji su trubili kao da su hteli da pobede Engleze samo svojim trubljenjem. „Bog i sveti
Deni!“, uzviknuo je kralj.
Strele su poletele. Sve kratke gvozđene strele bile su učvršćene kožnim lopaticama sa
strane i prilikom zarivanja u zemlju začuo bi se oštar zvuk, kao jako zujanje. Stotine strela je
proletalo, a onda su Đenovljani stali iza velikih štitova da bi ispravili zapore koji su krivili
njihove čeličnc lukove. Neke engleske strele su udarile u velike štitove, ali onda su se strelci
olcrenuli ka ser Džefrijevom napadu. Stavili su strele sa bodkin vrhovima i zategli ih; to su bile
strele čiji su vrhovi bili od čelika, širine tri do četiri inča, a koje su mogle da rasparaju oklop kao
da je od platna. Zategli su i odapeli strele, zategli i odapeli, a strele su uđarale u štitove i
francuske redove. Jedan čovek je pogođen, rasparana mu je butina i on se spotakao, a strelci su se
rasporedili oko njega i zatvorili prolaz. Engleski strelac je pogoden u rame dok se spremao da
zategne luk i njegova strela je krivudajući odletela u vazduh.
„Montjoie St Denis!", uzviknuli su ratnici kada su stigli u podnožje padine. Strele su se

6. zakucavale u štitove neverovatnom silinom, ali Francuzi su i dalje bili zbijeni, štit uz štit; i strelci
sa samostrelima su se približavali i ciljali u engleske strelce koji su bili primorani da stoje
uspravno da bi mogli da rukuju svojim oružjem. Strcla iz samostrela je probila gvozdeni šlem i
zarila se Englezu u lobanju. Čovek je pao postrance, a krv mu se slivala niz liee. Plotun strela je
poleteo sa vrha tomja, a strele iz samostrela su odgovarale i pađale, odbijajući se od kamenje, a
Englezi, videvši da njihove strele ne pogađaju neprijatelja, čekali su sa isukanim mačevima
jurišnike.
„Sveti Đorde!“, uzviknuli su, a Francuzi su tada već stigli do prvih rovova i počeli su da
seku Engleze u njima. Neki Francuzi su otkrili uzan prolaz u rovu i jurnuli kroz njega kako bi
napali Engleze u pozadini. Strelci iz poslednja dva rova imali su lake mete kao i Đenovljani sa
samostrelima, koji su stali ispred štitova kako bi zasuli neprijatelja strelama. Nelci Englezi su
osetili da se približava pokolj, pa su počeli da napuštaju svoja mesta i trče prema Hemu. Eduar de
Bižu, koji je predvodio strelce sa samostrelima, ugledao je begunce i doviknuo Đenovljanima da
bace lukove i da se pridruže napadu. Povadili su mačeve i sekire i krenuli su na neprijatelja.
„Pobijte ih!“, vikao je Eduar de Bižu. On je jahao velikog ratničkog konja i sa isukanim mačem
je pojurio u napad. „Pobijte ih!“
Englezi u prvim rovovima bili su osuđeni na propast. Pokušali su da se izbore sa gomilom
ratnika, međutim, mačevi. koplja i sekire leteli su ka njima. Neki su pokušali da se predaju, ali
zastava francuskih kraljeva se vijorila, a to je značilo da nema zarobljenika. Francuzi su natopili
klizavo blato u rovu krvlju Engleza. Branioci iz zadnjih rovova su sada bežali, a nekolicina
francuskih konjanika, onih i suviše ponosnih da bi se borili kao pešaci. projuriia je uzanom
stazom, odgurnula je svoje saborce i uz divlje ratne pokliče uletela na konjima među begunce
pored reke. Ždrepci su se vrteli i izvijali dok su mačevi sekli. Jedan od strelaca je izgubio glavu
pored reke i ona je odjednom postala crvena. Ratnik je kriknuo kada ga je pregazio konj, a onda
je proboden kopljem. Engleski vitez je držao ruke podignute, nudeći rukavicu kao znak predaje,
ali napadnut je s leđa mačem koji mu je probio kičmu, a onda mu je drugi konjanik zabio sekiru u
lice. „Pobijte ih!“, vikao je vojvoda od Burbona, noseći mokri mač, „sve ih pobijte!" Video je
kako grupa strelaca pokušava da pobegne preko mosta i doviknuo je svojim sledbenicima ,,Za
mnom! Za mnom! Montjoie St Denis!"
Strelci, negde oko njih trideset, bežali su prema mostu, ali kada su stigli do razbacanih
kuća sa slamnatim krovovima pored reke čuli su topot konja i okrenuli su se uplašeni. Na
trenutak se činilo da će ih ponovo obuzeti strah, međutim, jedan od njih ih je umirio. „Gađajte
konje, momci“, uzviknuo je i strelci su zategli tetive, otpustili ih, a strele sa belim perjem su se
zarile u konje. Zdrebac vojvode od Burbona se zateturao kada su dve strele probile njegov oklop,
onda je pao pošto su pala druga dva konja i ritao se. Drugi jahači su se instiktivno okrenuli i
tražili su lakše mete. Vojvodin štitonoša je doveo sopstvenog konja gospodaru i umro je kada su
Englezi iz sela ispalili drugi plotun. Pošto nije želeo da gubi vreme pokušavajući da uzjaše konja
svoga štitonoše, vojvoda je otišao u svom čeličnom oklopu , koji ga je štitio od neprijateljskih
strela. Ipred njega, oko Nilejskog tornja, preživeli iz engleskih rovova su formirali živi štit koji su
sada opkolili Francuzi željni osvete. „Bez zarobljenika!“, uzviknuo je francuski vitez, ,,bez
zarobljenika!“ Vojvoda je pozvao svoje vojnike da mu pomognu da uzjaše konja.
Dva njegova vojnika su sjahala kako bi pomogla svom gospodaru da uzjaše svog novog
konja i upravo tada su čuli topot kopita. Kada su se okrenuli, videli su grupu engleskih vitezova
kako juri iz sela. „Blagi bože?“ Vojvoda je sa mačem u koricama skoro bio u sedlu kada je počeo
da pada nazad, pošto su vojnici koji su mu pomagali, isukali mačeve. Odakle su, do vraga, ovi
Englezi izleteli? A onda su ostali njegovi vojnici, želeći da zaštite svog gospodara, spustili vizire
i okrenuli se kako bi se uključili u napad. Dok se protezao na travi, vojvoda je čuo kako se jahači

7. u oklopima sudaraju.
To su bili Englezi koje je francuski kralj video. Zaustavili su se u selu, prisustvovali su
pokolju u rovovima i baš su se spremali da odjašu preko mosta kada su se pojavili vojnici
vojvode od Burbona. Bili su preblizu da bi se mogli odupreti takvom izazovu. Tako je engleski
lord poveo svoje vitezove na vojnike vojvode od Burbona. Francuzi nisu bili spremni za napad, a
Englezi su bili raspoređeni na borbenim položajima, koleno uz koleno, a duga koplja od
jasenovog drveta, koja su tokomuriša bila podignuta, sada su spustili u položaj za ubijanje i cepali
su kožu i lomili oklope. Engleski vođa je nosio plavi ogrtač sa dijagonalno postavljenim belim
trakama na kojima su bile naslikane tri crvene zvezde; žuti lavovi su se nalazili na plavom polju
koje je iznenada pocrnelo od krvi neprijatelja kada je zario svoj mač u nezaštićen pazuh
francuskog ratnika. Čovek se stresao od bola, pokušao je da zamahne mačem, ali tada ga je drugi
Englez udario buzdovanom po viziru, koji se savio od udarca i iz čijih je mnogobrojnih naprslina
počela da šiklja krv. Ranjeni konj je zanjištao i srušio se. ,,Ne razdvajajte se“, vikao je svojim
vojnicima Englez u drečecem ogrataču. ,,Ne razdvajajte se!“. Njegov konj je krenuo nazad i
ritnuo je Francuza bez konja. Taj čovek je pao, konjska kopita su mu zdrobila glavu i šlem, a
onda je jahač video kako vojvoda bespomoćno stoji pored konja; uvideo je značaj njegovog
sjajnog čeličnog oklopa i mamuzao je konja ka njemu. Vojvoda je pokušao da se svojim štitom
odbrani od mača, zamahnuo je oštricom koja je zasekla neprijateljevu nogu u oklopu i jahačaviše
nije bilo.
Drugi Englez je povukao u stranu konja svog vode. Velika grupa Francuza je na konjima
jurila nizbrdo. Kralj ih je poslao u nadi da će zarobiti engleskog lorda i njegove vojnike i veliki
broj Francuza, onih koji nisu mogli da se pridruže napadu na kulu jer se mnogo njihovih saboraca
okupljalo kako bi pobili ostatak garnizona, jurišao je preko mosta. ,,Nazad!“, uzviknuo je
engleski komandant, ali seosku ulicu i most blokirali su oni koji su bežali od Francuza. On bi
ipak mogao da se probije, ali to bi onda značilo da će izgubiti neke svoje strelce i vitezove u
haosu i panici, tako da je, umesto toga, pogledao preko puta i video stazu pored reke. Pomislio je
da ona možda vodi ka plaži i da bi mogao da skrene i pridruži se engleskim redovima na istočnoj
strani.
Engleski vitezovi su jahali nazad. Staza je bila uska; samo dvojica su mogla da jašu jedan
pored drugog; na jednoj strani je bila reka Hem, a na drugoj močvarna oblast, ali staza je sama po
sebi bila čvrsta i Englezi su jahali njome dok nisu stigli do uzvišenja na kome su mogli da se
rasporede. Međutim, nisu mogli da pobegnu. Taj mali deo uzvišenja izgledao je skoro kao
ostrvce, do koga se stizalo jedino stazom, ali bilo je okruženo trskom i blatom. Bili su u zamci.
Stotinu Francuza je bilo spremno da krene stazom, a Englezi su sjahali i oformili
odbrambeni zid. Pomisao da treba da savladaju tu prepreku naterala je Francuze da se vrate do
kule gde je neprijatelj bio ranjiviji. Strelci su još uvek gađali sa svojih mesta, a strelci iz Đenove
su odgovarali i tada su se Francuzi zaleteli na engleske ratnike raspoređene u podnožju kule.
Francuzi su napali bez konja. Tlo je bilo klizavo zbog letnjih kiša i stopala u oklopu su se
klizala po blatu. Ratnici u prvim redovima su se uz ratni poklič bacili na Engleze koji su bili
brojno nadmašeni. Englezi su učvrstili štitove i ispružili su ih u nameri cla dočekaju napad. Culo
se sudaranje čelika sa drvetom i jaukanje kada bi oštrica skiiznula sa štita i zarila se u meso.
Englezi u drugom redu mahali su buzdovanima i mačevima iznad glava svojih drugova. „Sveti
Đorđe!il, uzvikivali su, „Sveti Đorde!“, a ratnici su se dizali i bacali mrtve i njihove štitove.
„Pobijte kopilad!".
„Pobijte ih!“, viknuo je ser Džefri de Čarni i Francuzi su se vratili, spotičući se u svojim
oklopima o mrtve i ranjene. Englcski štitovi se ovoga puta nisu preklapali, pa su Francuzi
pogađali cilj. Mačevi su udarali po čeličnim oklopima, oklopi su pucali, šlcmovi raspadali.

8. Poslednjih nekoliko branilaca pokušalo je da pobegne preko reke, ali Đenovljani sa samostrelima
su pojurili za njima; vojnike u oklopima držali bi pod vodom dok se ne udave, a z.atim bi ih
opljačkali. Nekoliko odbeglih Engleza se spoticalo na nasipu u daljini dok su išli ka mestu gde su
engleski strelci formirali borbenu liniju kako bi odbili svaki napad preko reke Hem.
A u kuli, Francuz je udarao sekirom Engleza i odvalio je deo oklopa koji je Englezu štitio
desno rame, udarao je čoveka koji je čučao sve dok oštrica sekire nije rasekla neprijateljev grudni
koš i dok se beličasta rebra nisu ukazala ispod unakaženog tela i razvaljenog oklopa. Na tlu se
napravila smesa od krvi i blata. Na svakog Engleza su dolazila po tri neprijatelja. Vrata kule su
bila otključana da bi se vojnici mogli povući, ali Francuzi su provalili. Poslednji branioci ispred
kule su posečeni i ubijeni, a unutra su napadači započeli borbu na stepeništu, koje je zavijalo
udesno. To je značilo da će branioci moći da koriste desnu ruku bez problema, dok je napadačima
smetao veliki centralni stub na stepeništu. Francuski vitez sa kratkim kopljem prvi je poleteo i
oštricom je rasporio Englezu utrobu pre nego što je drugi branilac njega ubio mačem zarivši mu
ga u glavu. Viziri su bili podignuti jer je u kuli bilo mračno i nije se moglo videti očima
polupokrivenim čelikom. Zato su Englezi zabadali mačeve Francuzima u oči. Naoružani vojnici
su uklanjali mrtve sa stepeništa i ostavljali trag rasporenih utroba iza sebe, a onda su dva vojnika
potrčala i okliznula se na to. Strašan vrisak se proneo stepeništem, potom je još jedno okrvavljeno
telo odvučeno i uklonjeno: još tri stepenika su raščišćena i Francuzi su nagrnuli ponovo:
„Montjoie St Denis!".
Englez, naoružan kovačkim čekićem, spustio se niz stepenice, udarao je Francuze po
šlemovima, ubio je vojnika tako što mu je razbio lobanju, a druge je terao, potom se jedan vitez
dosetio da zgrabi samostrel i ide postrance uz stepenice sve dok nije imao slobodan prolaz. Strela
je prošla Englezu kroz usta i podigla je zadnji deo njegove lobanje i Francuzi su poleteli ponovo.
Uzvikivali su povike mržnje i pobede, gazili su vojnike na umoru stopalima sa klinastim
potplatama i išli sa uzdignutim mačevima ka vrhu kule. A na vrhu, desetak vojnika pokušalo je
da ih baci niz stepenice, međutim, Francuzi su napredovali. Nabili su napadače iz prvih redova na
mačeve branilaca, a drugi su gazili preko mrtvih i onih na umoru da bi potukli ostatak garnizona.
Svi vojnici su bili posečeni. Jedan strelac je poživeo dovoljno dugo da mu odseku prste i izvade
oči i još uvek je vrištao kada su ga sa kule bacili na mačeve koji su ga dole čekali.
Francuzi su slavili. Kula je pretvorena u mrtvačnicu. Zastava Francuske će se vijoriti na
njenom bedemu. Rovovi su pretvoreni u engleske grobove. Pobednici su skidali odeću sa mrtvih
u potrazi za novcem. Ođjednom se oglasila truba. Još uvek jeilo Engleza na franeuskoj strani
reke. Konjanici su bili zarobljeni na delu čvrstog tla. Prolivanje krvi još nije bilo gotovo.
„Sveti Džejms“ je podigao sidro sa plaže, južno od Kalea, i prevezao je svoje putnike na
obalu. Tri putnika, svi u oklopima, imala su toliko prtljaga da su platili dvojici članova posade
„Svetog Džejmsa" da ga nose kroz ulice engleskog utvrđenja; išli su kod erla od Northemptona.
Neke kuće su bile na sprat. Obučari, oružari, kovači, voćari, pekari i mesari okačili su natpise na
gornje spratove. Bilo je tu i bordela i crkvi kao i proroka u šatorima. Krčme su se nalazile između
šatora i kuća. Deca su se igrala na ulicama. Neka su imala male lukove i odapinjala su tupe
strelice u razdražene pse. Na kućama plemića su se vijorile zastavice, a vojnici u oklopima su
stajali ispred vrata. Groblje se prostiralo i preko močvare, gde su se nalazili vlažni grobovi
muškaraca i đece koji su podlegli groznici, koja je harala močvarama Kalea.
Tri muškarca su stigla do erlove kuće, koja je bila velika, izgrađena od drveta i bila je
blizu paviljona na kojem se vijorila kraljeva zastava. Dvojica pristiglih muškaraca, najmlađi i
najstariji, ostali su pored prtljaga, dok je treći, najviši, krenuo prema Niljeju. Rečeno mu je da je
erl poveo konjicu u napad na francusku vojsku. „Hiljade kopiladi je tamo“, rekao je erlov
upravnik, „nemaju šta da rade, osim da čačkaju noseve tamo na grebenu, tako da je njegovo

9. gospodstvo rešilo da ih izazove.“
„Bilo mu je dosadno." Pogledao je veliki, drveni kovčeg koji su čuvala dva muškarca.
„Šta je u tome?“
,,Sline“, rekao je visoki muškarac. Okačio je dugi, crni luk na rame, podigao je torbu sa
strelama i otišao.
Zvao se Tomas. Ponekad, Tomas od Huktona. U drugim prilikama, bio je poznat kao
Tomas Kopile, a ako je želeo da zvuči zvanično, predstavljao se i kao Tomas Veksajl, mada je to
retko činio. Veksajlovi su bili plemićka gaskonjska porodica, a
Tomas od Huktona je bio nezvanični sin odbeglog Veksajla, koji ga nije načinio ni
plemićem ni Veksajlom. A sigurno ne Gaskonjcem. On je bio engleski strelae. Tomas je privlačio
poglede dok je išao kroz kamp. Bio je visok. Crna kosa je virila ispod njegovog gvozdenog
šlema. Bio je mlad, ali njegovo lice je očvrslo u ratovima. Imao je upale obraze, tamne, prodorne
oči i dugačak nos koji je slomljen u tuči, te je postao kriv. Njegov oklop je potamneo od puta.
Ispod njega je nosio kožni prsluk, crne pantalone i dugačke, crne jahaće čizme bez mamuza. Mač
u kožnim koricama visio je sa leve strane, ruksak mu je bio na leđima, a bela torba sa strelama na
desnom boku. Malo je hramao, što je nagoveštavalo da je ranjen u bici, ali u stvarnosti, ranu mu
je naneo sveštenik u ime boga. Ožiljci tog mučenja bili su sada skriveni, osim onih na rukama,
koje su ostale uvrnute i opuštene, kao posledica toga, ali još uvek je mogao da barata lukom.
Imao je dvadeset tri godine i bio je ubica.
Obišao je kampove strelaca. Većina je okačila trofeje. Video je prednji deo francuskog
oklopa od čistog čelika koji je bio probušen strelom, visoko okačen, da bi se videlo šta su strelci
uradili vitezovima. U drugim šatorima sa šipke je visilo mnoštvo konjskih repova. Zarđali,
probušeni oklop napunjen je slamom i visio je na mladom stablu. Imao je rupe jer su ga izbušile
strele. Iza šatora se nalazila močvara koja je smrdela na đubre. Tomas je koračao i posmatrao
francuski stroj na južnoj visoravni. Bilo ih je dovoljno, mnogo više nego kada su se pojavili
između Vadikura i Kresija gde su pobijeni. Ubij jednog Francuza, pomislio je, i još dvojica će se
pojaviti. Sada je već mogao da vidi most ispred sebe i mali zaselak iza, a iza njega, vojnici su
dolazili iz utvrdenja da bi formirali borbenu liniju i odbranili most, pošto su Francuzi napadali
malu englesku ispostavu na nasipu u daljini. Mogao je da ih vidi kako se spuštaju, a video je i
malu grupu jahača za koju je pretpostavio da su erl i njegovi vojnici. Iza njega zvuk je prigušila
daljina, engleski top je ispalio kameno đule na urušene zidove Kalea. Buka je protutnjala iznad
močvare i utihnula, a zamenio ju je zvuk oružane borbe iz engleskih logora.
Tomas nije žurio. To nije bila njegova borba. Ipak, skinuo je luk sa leđa, zategao ga je i
primetio kako je to postalo lako izvesti. Luk je bio star; zamorio se. Crna prečka od tise, nekada
prava, sada je bila blago iskrivljena. Išla je uz tetivu, kako bi rekli strelci, i on je znao da je vreme
da napravi novo oružje. Ipak, smatrao je da stari luk, koji je ofarbao u crno i na koji je pričvrstio
srebrnu pločicu sa čudnom zveri koja je držala pehar, još uvek ima nekoliko francuskih duša u
sebi.
Nije video kako je engleska konjica napala Francuze s boka jer su mu straćare Nileja
zaklonile vidik, te nije uspeo da vidi kratkotrajnu bitku. Video je, međutim, puno begunaca koji
su naletali jedni na druge nastojeći da pobegnu od besa Francuza, a iznad njihovih glava, video je
jahače kako jašu prema moru, ka rečnoj obali u daljini. Pratio ih je sa engleske strane reke,
skretao je sa puta, upadao iz šipraga u šiprag, pljuskao kroz bare i gazio kroz blato koje je
pokušavalo da mu skine čizme sa nogu. Tada je stigao do reke i video talas boje blata, koji se
kovitlao prema obali dok se more podizalo. Vetar je donosio miris soli i truleži.
Tada je ugledao erla. Erl od Northemptona je bio Tomasov gospodar, čovek kome je
služio, mada su erlove uzde bile labave, a kesa izdašna. Erl je posmatrao kako Francuzi pobeđuju,

10. a znao je da će doći da napadnu i njega. Jedan od njegovih ratnika je sjahao i pokušavao je da
nađe dovoljno čvrstu stazu da bi konje u oklopu poveo ka reci. Desetak vojnika stajalo je ili
ldečalo na prilazu, odakle će doći Francuzi, spremni da se sukobe štitovima i mačevima. A tamo
u zaseoku, gde se pokolj engleskog gamizona već završio, Francuzi su kao vuci napadali vojnike
u zamci.
Tomas je zagazio u reku. Držao je luk visoko jer mokra tetiva ne bi mogla da se zategne i
gazio je kroz rečne talase. Voda mu je dosezala do struka, a on je išao napred prema blatnjavoj
obali i otrčao je do mesta gde su strelci čekali prvi napad Francuza. Tomas je klekao pored njih u
močvarnu zemlju, položio je strele na blato, onda je izvukao jednu.
Veliki broj Francuza je nadirao. Jedan broj je jahao stazom, a sa boka, pešaci su išli kroz
močvam, i Tomas je rešio da ne obraća pažnju na njih jer im je trebalo vremena da stignu do
čvrstog tla. Počeo je da gađa one na konjima.
Gađao je bez razmišljanja. Nije ciljao. Ovo je bio njegov život, njegova veština, njegov
ponos. Luk od tise, veći od čoveka, upotrebi da bi odapeo strele od jasena, obogaćene guščjim
perjem i bodkin vrhovima. Nije morao da gleda da bi ciljao jer je veliki luk zategao do uha. Bile
su potrebne godine iskustva da bi čovek znao u kom pravcu će ići njegove strele, a Tomas ih je
odapinjao neviđenom brzinom, jednu strelu na svake tri do četiri sekunde, i belo perje se razletelo
po močvari, a dugi čelični vrhovi su probijali okolpe i kožu i zarivali se Francuzima u stomake,
grudi i butine. Pogađale su cilj uz zvuk sličan onome kada se satarom seče meso; ubijale su
jahače. Dvojica na čelu su umirala, treći je imao strelu zabodenu u butinu, a ljudi iza njih nisu
mogli da zaobiđu ranjene jer je staza bila previše uska i zato je Tomas počeo da gađa pešake.
Jačina udara strele bila je tolika da je mogla da odbaci vojnika. Ako bi Francuz podigao štit da
zaštiti gornji deo tela, Tomas bi mu zabio strelu u noge, a iako je njegov luk bio star, još uvek je
bio žestok. Proveo je na moru više od nedelju dana i boleli su ga mišići na leđima dok je zatezao
tetivu. Cak je samo zatezanje olabavljenog luka bilo ekvivalentno podizanje tela ođraslog čoveka,
a sva uložena snaga nalazila se u odapetoj streli. Jahač je pokušao da se probije kroz blato,
međutim, njegov dobro opremljeni ratni konj se zaglavio: Tomas je izabrao flešstrelu, onu sa
širokim, oštrim vrhom, koja će rasparati stomak i polcidati krvne sudove konja; odapeo ju je
nisko, video je konja kako se trza, dohvatio je drugu strelu sa bodkin vrhom i odapeo ju je u
ratnika kome je vizir bio podignut. Tomas nije pogledao da bi se uverio da je ijedna strela
pogodila cilj samo ih je otpuštao i ciijao ponovo, onda ih je opet odapinjao, a tetiva na luku se
savijala zajedno sa štitnikom od roga koji je nosio na levom zglobu. Nikada nije pokušo da zaštiti
zglob, na kome je bila vidljiva rana od tetive, a pošto ga je dominikanac mučio, na levoj
pođlaktici mu je ostao ožiljak tako da je sada štitnik od roga štitio tkivo.
Dominikanski sveštenik je bio mrtav.
Ostalo je još šest strela. Francuzi su se povlačili, ali nisu bili pobeđeni. Dozivali su strelce
sa samostrelima i ratnike, a Tomas je odgovarajući, prodorno zazviždao. Dva tona, visok i nizak,
ponovio je tri puta, onda je napravio pauzu, zatim je ponovio ta dva tona i video je strelce kako
trče prema reci. Neki od njih su bili vojnici koji su se povlačili iz Nileja, a drugi su dolazili iz
borbenih linija pošto su prepoznali signal da je njihovom saborcu potrebna pomoć.
Tomas je pokupio šest strela i kada se okrenuo, video je da su prvi erlovi jahači našli
prolaz ka reci i da su poveli svoje dobro opremljene konje kroz nemirne talase. Za nekoliko
minuta bi trebalo svi da pređu, ali strelci su sada trčali prema udaljenoj obali, i oni najbliži Nileju
su već gađali grupu strelaca sa samostrelima koji su žurili u nazavršenu borbu. Još konjanika je
silazilo sa visoravni Sanžat, besni pošto su zarobljeni engleski vitezovi bežali. Dvojica od njih su
odgalopirala u močvaru, gde su se njihovi konji uspaničili na opasnom tlu. Tomas je položio
jednu od svojih poslednjih strela na tetivu, a onda je shvatio da je močvara moćnija od dvojice

11. muškaraca i da bi strela bila suvišna.
Iza sebe je čuo glas. „Tomas, nije li tako?“.
,,Gospodine“. Tomas je skinuo svoj šlem i okrenuo se, još uvek na kolenima.
„Dobro se služiš tim lukom, zar ne?“ Erl je rekao ironično.
„Iskustvo, gospodine“.
„Pomaže i zločesta svest“, rekao je erl, pokazavši Tomasu da ustane. Erl je bio nizak
čovek, okruglog grudnog koša, lica na kome su se videli tragovi vremena, za koje su njegovi
strelci voleli da kažu da izgleda kao bikova zadnjica, govorili su i da je borac, dobar čovek i da je
težak kao i svi njegovi ljudi. Bio je kraljev prijatelj, ali i prijatelj svakoga ko je nosio njegov grb.
On ne bi poslao ljude u borbu ukoliko ih sam ne bi vodio; sjahao je i skinuo šlem kako bi
zaštitnica mogla da ga prepozna i zna da je on sa njima i u opasnosti. „Mislio sam da si u
Engleskoj“, rekao je Tomasu.
„Bio sam“, rekao je Tomas, obrac'ajući mu se sad na francuskom, jer je znao da se erl
oseća prijatnije kada govori tim jezikom, „onda sam bio u Bretanji“.
,,A sad me spasavaš“. Eri se nasmešio i pokazao je prazna mesta, gde su mu nedostajali
zubi. „Pretpostavljam da ćeš tražiti lonac piva za ovo?“
„Upravo toliko, moj gospodaru“.
Eri se smejao. „Napravili smo budale od sebe, zar ne?“ Posmatrao je Francuze koji bi
sada, kada se više od sto engleskih strelaca postrojilo na obali, dva puta razmislili pre nego što bi
krenuli u novi napad. „Mislili smo da ćemo moći da u borbu časti oko sela namamimo četrđeset
njihovih vojnika, a onda je pola njihove proklete vojske sišlo sa brda. Da li mi donosiš vesti o
Vilu Skitu?“
„Mrtav je, gospodaru. Poginuo je u borbi kod La Roše-Derijena“.
Erl se trgao i prekrstio. „Jadni Vil. Bog zna da sam ga voleo. Nije biio boljeg vojnika“.
Pogledao je Tomasa. ,,A druga stvar. Da li si mi to doneo?“
Mislio je na gral. „Doneo sam vam ziato, gospodaru", rekao je Tomas, ,,ali ne i to“.
Erl je potapšao Tomasa po ramenu. „Pričaćemo, ali ne ovde." Pogledao je svoje vojnike i
viknuo. „Idemo nazad! Nazad!“ Pošto je već odvela konje na sigurno preko nabujale reke,
njegova zaštitnica je požurila ka reci i prešla je. Tomas ga je sledio, a erl, sa isukanim mačem,
trebalo je da poslednji pregazi reku koja je rasla. Francuzi, ođustavši od svoje lovine, rugali su se
njegovom povlačenju.
To je bio kraj bitke za taj dan.
Francuska vojska nije ostala. Pobili su nilejski garnizon, ali čak i oni najvrelije krvi među
njima su znali da ne mogu učiniti ništa. Engleza je bilo previše. Hiljade strelaca se molilo da
Franeuzi predu reku i krenu u napad, međutim, Filipovi vojnici su odmarširali, ostavivši za
sobom rovove u Nileju pune mrtvnih i prazan greben Sanžata, išiban vetrovima. Grad Kale se
predao sledećeg dana. Kralj Edvard je isprva želeo da ubije sve stanovnike, da ih postroji pored
rovova i odseče glave sa njihovih smršalih tela, međutim, njegovi gospodari su ukazali na to da
će Francuzi to isto učiniti u svakom gradu pod engleskom upravom, osvojenom u Gaskonji ili
Flandriji i zato je kralj na kraju nerado smanjio broj na samo šest života koje će oduzeti.
Šest muškaraca upalih obraza, u ogrtačima pokajnika sa omčama oko vrata, dovedeni su
iz grada. Svi su bili uvaženi građani, trgovci ili vitezovi, bogati i moćni Ijudi, Ijudi koji su
prkosili Edvardu od Engleske punih jedanaest meseci. Ključeve grada nosili su na jastučićima
koje su položili pred kralja, potom su pali na kolena ispred drvene platforme gde su sedeli
engleski kralj i kraljica sa svojom kraljevskom svitom. Šest muškaraca je molilo za svoje živote,
ali Edvard je bio ljut. Oni su mu prkosili toliko dugo, onda je pozvan i dželat, a njegovi lordovi
su ponovo ukazali na to da on određuje kaznu, te je čak i kraljica klekla pred svog supruga i

12. molila ga da ih poštedi. Edvard je mumlao dok su njih šestorica ležala nepokretno ispred
podijuma; poštedeo ih je.
Hranu su odneli izgladnelim građanima, ali nakakvu drugu samilost nisu pokazali. Oni su
prognani, dozvoljeno im je da ponesu samo odeću u kojoj su bili, a čak su ih i onda pretresli da bi
se uverili da nisu prokrijumčarili novac ili zlato kroz engleske redove. Prazan grad, sa kućama za
osam hiljada ljudi, sa magacinima, prodavnicama i krčmama, dokovima, tvrđavom i rovovima,
pripao je Engleskoj. „Ovo je ulaz u Francusku“, erl od Northemptona je bio oduševljen. On je
uzeo kuću koja je pripadala jednom od šestorice muškaraca, čoveku koji je sa svojom porodicom
lutao sada Pikardijom kao prosjak. Bila je to raskošna kamena kuća, ispod tvrdave, sa pogledom
na gradski kej, lcoji je sada bio pun engleskih brodova. „Napunićemo grad starim, dobrim
engleskim narodom“, rekao je erl. ,,Da li bi želeo da živiš ovde, Tomase?“
,,Ne, gospodine“, rekao je Tomas.
,,Ni ja“, priznao je erl. „Svinjae u močvari, to je to. Pa ipak, naš je. Dakle, šta bi ti želeo,
mladi Tomase?"
Bilo je jutro, tri dana posle predaje grada i konfiskovana imovina Kalea vec je podeijena
pobednicima. Erl je bio bogatiji nego što je mogao da zamisli, jer je veliki kovčeg koji je Tomas
doneo sa sobom iz Bretanje bio pun zlatnika i srebrnjaka otetih iz kampa Sarla od Bloa nakon
bitke kod La Roš-Derijena. Tredina toga je pripala Tomasovom gospodaru, erlovi Ijudi su
prebrojali novac i trećinu erlovog dela ostavili su za kralja.
Tomas je ispričao svoju priču. Kako je, po erlovim instrukcijama, otišao u Englesku da
istraži očevu prošlost u potrazi za nekim nagoveštajem gde je gral. Ništa nije pronašao osim
knjige, u kojoj je njegov otac, sveštenik, pisao o gralu, ali otac Ralf je imao um koji je ponekad
lutao i snove koji su se ponekad činili stvamim, Tomas nije ništa saznao iz rukopisa koju mu je
oteo dominikanac što ga je mučio. Ali pre nego što je dominikanac uzeo knjigu, ona je već bila
prepisana i sada je, u erlovim novim, suncem obasjanim odajama iznad keja, mladi engleski
sveštenik pokušavao da protumači kopiju rukopisa.
„Ono što ja želim, jeste da predvodim strelce“, rekao je Tomas.
„Bogzna da li će biti potrebno da ih ikuda vodiš“, odgovorio je erl neraspoloženo.
„Edvard razmatra napad na Pariz, ali to se neće desiti. Zaključiće primirje, Tomase. Zaklećemo
se na večno prijateljstvo. A onda ćemo otići kući i naoštrićemo naše mačeve“. Kada bi sveštenik
okrenuo novu stranu, čulo bi se šuštanje pergamenta. Otac Ralf je pisao na latinskom, grčlcom,
hebrajskom i francuskom i bilo je očigledno da sveštenik razume sve jezike. Dok je čitao,
povremeno bi nešto pribeležio na pergament. Na keju su istovarali burad sa pivom, buka koju su
proizvodile velike bačve bila je slična grmljavini. Zastava engelskog kralja, sa leopardima i
datnim ljiljanima, vijorila se sa osvojene tvrđave iznad francuske, Koja je bila obešena naopako u
znak poruge. Dva muškarca, Tomasovi pratioci, stajali su u uglu sobe i čekali da ih erl uključi u
razgovor. „Bogzna kakvog će posla biti za strelce“, nastavio je erl, „osim čuvanja zidova tvrđave.
Da li je to ono što želiš?“
„To je sve za šta sam osposobljen, moj gospodaru. Za odapinjanje strela“. Tomas je
govorio normanskofrancuskim jezikom kojim je govorila i engleska aristokratija, to je bio jezik
koji ga je naučio njegov otac. ,,A imam i novac, moj gospodaru“ Pod tim je mislio da bi sada
mogao da regrutuje strelce, obezbedi konje za njih i stavi ih u erlovu službu, koja erla ne bi ništa
koštala, ali bi imao pravo na jednu trećinu njihovog plena.
Tako je i Vil Skit, običan čovek, proslavio svoje ime. Erl je voleo takve ljude, profitirao je
uz njih, i klimnuo je glavom odobravajući. ,,Ali povesti ih kuda?“, upitao je. „Mrzim primirja“.
Oglasio se i mladi sveštenik za stolom kraj prozora. „Kralj bi više voleo da se pronađe
gral.“

13. „Njegovo ime je Džon Bakingem“, rekao je erl za sveštenika, ,,i on je viši dvorski
službenik u ministarstvu finansija, što tebi možda ne znači mnogo, mladi Tomase, ali to znači da
on služi kralju i da će verovatno postati nadbiskup od Kenterberija pre tridesete.
„Teško, moj gospodaru“, rekao je sveštenik.
„Naravno da kralj želi da se gral pronađe“, rekao je erl, „svi to želimo. Hoću da vidim
prokletu stvar u Vestminsterskoj opatiji. Hoću da prokleti kralj Francuske puzi na svojim
krvavim kolenima i da moli. Hoću da nam svi hodočasnici iz celog hrišćanstva sveta donose
svoje zlato. Za ime boga, Tomase, da li prokleta stvar postoji?
,,Da li ju je tvoj otac posedovao?“
,,Ne znam, gospodaru“, rekao je Tomas.
„Baš si od neke koristi“, promumlao je erl.
Džon Bakingem je pogledao svoje beleške. ,,Ti imaš rođaka koji se zove Gaj Veksajl“
,,Da“, odgovorio je Tomas.
„I on traži gral?“.
„Tako što traži mene“, rekao je Tomas. ,,A ja ne znam gde je.“
„Ali on je tražio gral pre nego što je saznao da ti postojiš“, ukazao je mladi sveštenik, ,,što
znači da on zna nešto što mi ne znamo. Predložio bih, gospodaru, da mi potražimo Gaja
Veksajla.“
„Mi bisrao biii kao dva psa koja jure jedan drugog“, rekao je Tomas ogorčeno.
Erl je mahnuo Tomasu da utihne. Sveštenik je ponovo pogledao svoje beleške.
„Rukopis je nejasan'1, rekao je neodobravajući, ,,pa ipak, postoji tračćik svetiosti. Izgleda
da potvrđuje da je gral u Astaraku. Da je tamo bio sakriven.“
,,I ponovo je odnet odatle!“, protestovao je Tomas.
„Ako izgubiš nešto vredno", rekao je Bakingem mirno, ,,gde ga prvo potražiš? Na mestu
gde je poslednji put viđen. Gde se nalazi Astarak?“
,,U Gaskonji?“, rekao je Tomas, ,,na feudalnom dobru Berat“ ,,Ah?“, rekao je erl, a onda
je ućutao.
,,A da li ste bili u Astaraku?“, upitao je Bakingem. On jeste bio mlad, ali je imao autoritet
koji mu nije pružao samo njegov posao u kraljevom ministarstvu finansija.
,,Ne.“
„Onda predlažem da pođete“, rekao je sveštenik, ,,i vidite šta možete da saznate. A ako
budete previše bučni u toku potrage, onda će možda vaš rođak doći da vas potraži, a vi možete
saznati šta on zna.“ Nasmešio se kao da je želeo da nagovesti da je rešio problem.
Bilo je tiho, samo se jedan od erlovih pasa češao u uglu sobe a na keju je mornar toliko
psovao da bi i đavo poerveneo. „Ne mogu da zarobim Gaja sam“, protestovao je Tomas, a u
Beratu se ne zaklinju na vernost našem kralju.“
,,Zvanično“, rekao je Bakingem, „Berat se zaklinje na vernost grofu od Tuluza, što danas
znači, francuskom kralju. Grof od Berata je definitivno neprijatelj.“
„Primirje još nije potpisano“, rekao je erl nesigurno.
,,I neće biti još nekoliko dana, pretpostavljam“, složio se Bakingem.
Erl jc pogicdao Tomasa. ,,A ti hoćeš strelce?“
„Želeo bili ratnike Vila Skita, gospodine“
,,Oni će ti bez sumnje služiti", rekao je erl, ,,ali ti, Tomase, ne možeš sada da predvodiš
strelce.“ Mislio je da Tomas koji nije bio plemićkog porekla i koji je bio mlad, može da predvodi
strelce, ali da ratnici, koju su sebe smatrali višim staležom, neće prihvatiti njegovo vođstvo. Vil
Skit, iako je bio lošijeg porekla od Tomasa, uspeo je u tome, ali Vil je bio mnogo stariji i imao je
više iskustva.

14. ,,Ja mogu da vodim ratnike", rekao je jedan od dvojice muškaraca koji su stajali kraj zida.
Tomas ih je predstavio. Onaj koji je progovorio, bio je stariji muškarac sa ožiljkom, jedno
oko mu je nedostajalo, bio je težak kao oklop. Zvao se ser Gijom de Evek, lord od Eveka, i
nekada je imao feudalno dobro u Normandiji dok se njegov rođeni kralj nije okrenuo protiv
njega, tako da je sad bio ratnik bez zemlje i Tomasov prijatelj. Drugi, mlađi čovek, takođe je bio
prijatelj. Bio je Skot, Robi Daglas, zarobljen u Duramu pre godinu dana. ,,Hriste“, rekao je erl
kada je saznao za Robijev slučaj, ,,ali do sada ste sigurno skupili dovoljno za otkup?“
„Skupio sam, gospodaru“, priznao je Robi, i izgubio.“
,,Izgubio!“
Robi je zurio u pod tako da je Tomas jednom rečju objasnio. ,,Kocka“
Erl je napravio izraz gađenja na licu i opet se okrenuo ka ser Gijomu.
„Čuo sam za tebe“, rekao je i to je bio kompliment ,,i znam da možeš da vodiš ratnike, ali
kome služiš?“
„Nikome, gospodaru.“
„Onda ne možeš da vodiš moje ratnike“, rekao je erl zajedljivo i čekao je.
Ser Gijom je oklevao. On je bio ponosan čovek, imao je trideset pet godina, iskustvo u
ratu, reputaciju koju je stekao kada se prvi put borio protiv Engleza. Ali sad nije imao ni zemlju
ni gospodara, a pošto je bio ništa drugo do lutalica, posle kratke pauze otišao je do erla, klekao je
pred njega i sklopio ruke kao da se moli. Erl je stavio ruke oko ser Gijomovih. ,,Zaklinješ li se da
ćeš mi služiti“, upitao je, ,,da ćeš mi biti odan, da nećeš služiti nikom drugom?"
„Zaklinjem se“, rekao je iskreno ser Gijom i erl mu je pomogao da ustane, a onda su se
dva muškarca poljubila u usta.
„Počastvovan sam“, rekao je erl, tapšući ser Gijoma po ramenu, zatim se ponovo okrenuo
ka Tomasu. „Možete skupiti pristojnu vojsku. Sta će ti biti potrebno? Pedeset vojnika. Pola od
toga treba da budu strelci.“
„Pedeset vojnika na udaljenom feudalnom dobru?“, upitao je Tomas. „Neće izdržati ni
mesec dana, gospodaru."
„Ali moraće“, rekao je erl i objasnio svoju pređašnju iznenađujuću reakciju na vesti da se
Astarak nalaz u grofoviji Berat. „Pre mnogo godina, mladi Tomase, pre nego što si se ti odvojio
od majčine sise, imali smo imanje u Gaskonji. Izgubili smo ga. ali ga nikada formalno nismo
predali, tako da postoje tri ili četiri uporišta u Beratu na koje ja imam legitimno pravo." Džon
Bakingem, čitajući beleške oca Ralfa, podigao je obrvu, kao da je hteo da naglasi da je tvrdnja, u
najmanju ruku, beznačajna, ali nije ništa rekao. „Idi i osvoji jedan od onih zamkova“, rekao je erl,
„napadni, skupi novac i ljudi će ti se pridružiti.“
„I ljudi će se okrenuti protiv nas“, primetio je Tomas tiho.
„I Gaj Veksajl će biti jedan od njih“, rekao je erl, „to je tvoja šansa. Prihvati je, Tomase, i
idi odavde pre nego što zaključe primirje.“
Tomas je oklevao sekunddva. To što je erl predožio, zvučalo je suludo. Trebalo je da
odvede vojsku duboko na jug francuske teritorije, osvoji tvrđavu, odbrani je, ponada se da će
zarobiti svog rođaka, da će naći Astarak, istražiti ga, slediti gral. Samo bi budala prihvatila takvu
odgovornost, ali alternativa jc bilo propadanje, što je svaki nezaposleni strelac mogao da očekuje.
„Učiniću to, gospodaru“, rekao je.
„Dobro. Krenite sada, svi vi!“ Erl je poveo Tomasa do vrata, ali kada su Robi i ser Gijom
već bili na stepenicama, povukao je Tomasa nazad da mu nešto kaže nasamo.
„Nemoj voditi Škotiađanina sa sobom“, rekao je erl.
,,Ne, gospodaru? On je prijatelj
,,On je prokleti Škot, a ja njima ne verujem. Oni su svi prokleti lopovi i lažovi. Gore nego

15. prokleti Francuzi. Čiji je on zarobljenik?"
„Lorda Autvajta“
,,I Autvajt ga je pustio da putuje sa vama? Iznenađen sam. Nema veze, pošalji svog
škotskog prijatelja Autvajtu i pusti ga da trune dok njegova porodica ne plati otkup. Neću da
prokleti Škot odnese gral iz Engleske. Razumeš li?“
,,Da, gospođaru“
„Dobar si ti“, rekao je erl i potapšao Tomasa po leđima. „Sada idi i budi uspešan'*.
Idi i umri, više bi priličilo. Završi posao za budalu jer Tomas nije verovao da gral postoji.
On je želeo da postoji, želep je da veruje rečima svoga oca, ali njegov otac je bio luckast,
povremeno čak i lud, a Tomas je imao cilj, želeo je da bude dobar vođa kao Vil Skit. Da bude
strelac. Ipak, posao za budalu dao mu je šansu da okupi ljude, povede ih i sledi svoj san.
Potražiće gral i videće šta će se desiti.
Otišao je u engleski iogor i počeo da udara u doboš. Mir je bio na vidiku, ali Tomas od
Huktona je okupljao ljude i kretao je u rat.

16. PRVO POGLAVLJE
Đavolova igračka

17. Grof od Berata je bio star, pobožan i učen čovek. Imao je šezdeset pet godina i voleo je da
se hvali da nije napustio svoje dobro poslednjih četrdeset. Veliki zamak u Beratu bio je njegovo
uporište. Nalazio se na brdu od krečnjaka, iznad grada Berata, koji je skoro bio potpuno okružen
rekom Berat, što je oblast Berat činilo vrlo plodnom. Bilo je tu maslina, šljiva, krušaka, grožđa,
ječma i žena. Grofu su se sve sviđale. Pet puta se ženio, svaka nova žena bila je mlađa od
prethodne, ali nijedna mu nije rodila dete. Čak mu ni služavka nije podarila kopile, iako je, bog
zna, pokušavao.
Pošto nije imao dece, grof je bio ubeđen da ga je Bog prokleo, tako da je u starosti okupio
sveštenike oko sebe. U gradu se nalazila katedrala i osamnaest crkava, a u njima biskup, kanoni i
sveštenici, a kod južne kapije, na ulazu u grad, nalazio sc dom dominikanskih fratara. Grof je
blagoslovio grad sa dve nove crkve i izgradio je samostan visoko na brdu na zapadnoj strani,
preko reke i iza vinograda. Zaposlio je kapelana i, po visolcoj ceni, kupio hrpu slame, koja je
oblagala jasle u koje je mali Isus položen posle rođenja. Grof je ukrasio slamu kristalom, zlatom i
draguljima. I postavio je relikvijar na oltar kapele u zamku i svakoga dana se molio, ali čak ni taj
sveti talisman nije pomogao. Njegova peta žena je imala sedamnaest godina, bila je jedra i
zdrava, ali, kao i ostale, jalova.
Grof je u početku mislio da su ga prevarili prilikom kupovine svete slame, medutim,
njegov kapelan ga je uverio da je relikvija stigla iz papine palate u Avinjonu i pokazao mu je
pismo koje je potpisao sam sveti otac, garantujući da je slama baš iz Hristove kolevke. Onda je
grof naredio da njegovu ženuregleda pet najboljih lekara. Svi su se složili da je njen urin čist,
njeni organi kompletni, a apetit dobar, tako da je grof rešio da sam primeni metode koje će mu
podariti naslednika. Hipokrat je pisao o tome kako slike utiču na začeće, te je grof naredio slikaru
da oslika zidove spavaće sobe njegove žene slikama Device i deteta: on sam je jeo crveno sočivo
i postarao se da u njegovoj sobi uvek bude toplo. Ništa nije vredelo. To nije bila grofova greška,
on je to znao. Posadio je dva semena ječma u dve saksije i jednu je zalio urinom svoje žene, a
drugu svojim i oba semena su pustila klice, a to je dokazalo, kako su rekli lekari, da su i on i
njegova žena plodni.
Sto je značilo, kako je grof na kraju zaključio, da je proklet. Još strasnije se okrenuo
religiji jer je znao da mu nije ostalo još mnogo vremena. Aristotel je pis’ao da je kod čoveka
sedamdeseta godina granica njegove mogućnosti, tako da je grofu ostalo još samo pet godina da
napravi čudo. A onda, jednog jesenjeg jutra, iako to nije tada shvatio, njegove molitve su bile
uslišene.
Sveštenici su stigli iz Pariza. Tri sveštenika i monah su stigli u Berat i doneli pismo od
Luja Bezijera, kardinala i nadbiskupa u Livornu, papinog legata na sudu Francuske. Pismo je bilo
kratko, učtivo, ali i preteće. U njemu se tražilo da se bratu Zeromu, mladom monahu i strasnom
učenjaku, dozvoli da pregleda zapisnike i dosijee Berata. „Dobro nam je poznato“, pisao je
kardinal nadbiskup na dobrom latinskom, ,,da vi veoma volite sve rukopise, i paganske i
hrišćanske, tako da vas preklinjem da dozvolite bratu Zeromu da pregleda vaša dokumenta.11 Sto
je, do sada, bilo sasvim u redu jer je grof od Berata zaista posedovao biblioteku i kolekciju
rukopisa koja je verovatno bila najveća u celoj Gaskonji, ako ne čak i u celom južnom
hrišćanskom svetu, ali ono što nije bilo jasno iz pisma, jeste zašto se kardinal nadbiskup toliko
interesuje za rukopise iz zamka. A što se tiče opaske o paganskim delima, to je bila pretnja.
Ukoliko odbiješ moj zahtev, rekao je kardinal nadbiskup, poslaću svete dominikanske i
inkvizitorske pse na tvoju grofoviju i oni će zaključiti da paganska dela ohrabruju jeres. A onda
će započeti suđenja i paljenje, ništa od svega ne bi direktno uticalo na grofa, ali morao bi da
otkupi grehe ukoliko ne želi da njegova duša bude prokleta. Crkva je proždirala novac i svi su
znali da je grof od Berata bogat. Grof nije želeo da uvredi kardinala nadbiskupa, ali je želeo da

18. zna zašto se Njegova svetost odjednom toliko interesuje za Berat.
Zbog toga je grof pozvao oca Rubera, glavnog dominikanskog sveštenika u gradu Beratu,
u veliki hol zamka koji već dugo nije bio mesto za zabavu. tako da su ga ispunili policama na
kojima su nebrojeni dokumenti buđali, a dragocene, rukom pisane knjige, bile uvijene u
premazanu kožu.
Otac Ruber je imao samo trideset i tri godine. Bio je sin štavljača iz grada, a u crkvi je
napredovao zahvaljujući grofovom patronatu. Bio je veoma visok, veoma strog, cme kose tako
kratko ošišane da je grofa podsećala na oštru četku koju su oklopne jedinice koristile za glancanje
svojih oklopa. Ovog lepog jutra otac Ruber je bio ljut. „Sutra me čeka posao u Kastijon de
Arbizonu'*. rekao je, ,,i moram da krenem u roku od jednog sata ako mislim da stignem u grad
dok ne padne mrak."
Grof je ignorisao bezobrazni ton oca Rubera. Dominikanac je voleo da se odnosi prema
grolu kao da su istog statusa, a grof je tolerisao drskost jer ga je zabavljala.
„Moraš da ideš u Kastijon de Arbizon?“, upitao je, a onda se setio.
„Naravno. Spaljuješ begara, zar ne?“
„Sutra ujutru."
„Ona će goreti uz tvoju pomoć iii bez nje, oče", rekao je grof, ,,i đavo će uzeti njenu dušu.
radovao se ti tamo ili ne.“ Radoznalo je giedao fratra. „Možda ti se svida da giedaš žene kako
gore?“
,,To mi je dužnost“, rekao je otac Ruber strogo.
,,Ah, da, dužnost. Naravno. Tvoja dužnost." Grof je popreko gledao šahovsku tablu na
stolu i razmišljao da ii da pomeri pešaka ili povuče lovca. Bio je nizak, okrugao čovek sa
okruglim licem i potkresanom bradom. Po navici je nosio vunenu kapu na ćalavoj glavi i čak i
preko leta je rctko skidao svoj krzneni ogrtač. Prsti su mu uvek bili umazani mastilom tako da je
pre ličio na nekog službenika, nego na vladara velike oblasti. „Ali ti imaš obavezu prema meni,
Ruber“, kritikovao je dominikanca, ,,i ovo je to.“ Predao je pismo kardinala nadbiskupa
dominikanskom svešteniku i posmatrao fratra kako čita dokument. „Dobro se služi latinskim, zar
ne?“, upitao je grof.
,,Za njega radi dobro obrazovan sekretar“, rekao je otac Ruber strogo, a onda je pregledao
veliki crveni pečat da bi utvrdio autentičnost dokumenta. „Oni kažu“, fratar je sada govorio sa
poštovanjem ,,da je kardinal Bezijer mogući naslednik svetoga oca."
„Znači, nije neko koga bi trebalo uvrediti?“
„Nijedno crkveno lice nikada ne bi trebalo vredati“, odgovorio je otac Ruber strogo.
,,A sigurno ne onoga ko bi mogao da postane papa“, zaključio je grof. „Ali šta on u stvari
hoće?“
Otac Ruber je otišao do prozora na kome su se nalazile olovne rešetlce u gvozdenom
okviru kroz koje je slaba svetlost ulazila u sobu, a koje nisu propuštale kišu, ptice i hladne zimske
vetrove. Podigao je rešetke iz okvira i udahnuo vazđuh, koji na ovoj visini u glavnoj kuli zamka,
nije smrdeo na nužnike kao u donjem delu grada. Bila je jesen i u vazduhu se osećao blagi miris
izmuljanog grožđa. Ruber je voleo taj miris. Ponovo se okrenuo ka grofu. ,,Da li je monah ovde?“
,,On je u gostinskoj sobi“, rekao je grof. „Odmara se. Mlad je i veoma je nervozan. Lepo
mi se naklonio, ali je odbio da kaže šta kardinal želi.“
U dvorištu se čuo tresak i otac Ruber je ponovo pogledao kroz prozor.
Morao je dobro da se nagne jer su čak i ovde, četrdeset stopa iznad, zidovi bili skoro pet
stopa široki. Jahač u oklopu je upravo jurnuo ka meti za gađanje na uspravnom kocu u dvorištu i
njegovo koplje je udarilo u drveni štit tako snažno da je naprava pala. „Vaš nećak se igra“, relcao
je kada se sklonio sa prozora.

19. „Moj nećak vežba sa prijateljima“, grof je ispravio fratra.
„Bilo bi mu bolje da vodi računa o svojoj duši“, rekao je otac Ruber strogo.
,,On nema dušu, on je ratnik."
„Vojnik za takmičenje", rekao je fratar prezrivo.
Grof je slegao ramenima. „Nije dovoljno biti bogat, oče. Čovek mora biti snažan, a Žoslin
je moja snaga.“ Grof je to rekao usiljeno mada nije bio siguran da li je njegov nećak dovoljno
dobar da bude naslednik Berata, ali ako grof ne bude imao sina, onda feudalno dobro mora preći
u ruke jednog od njegovih nećaka, a Žoslin je verovatno bio najbolji od loših potomaka. Sto je još
više ukazivalo na važnost dobijanja naslednika. „Pozvao sam te ovamo“, rekao je birajući radije
,,pozvao“ nego ,,naredio“, ,,jer možda znaš nešto o interesovanjima Njegove svetosti“.
Fratar je ponovo pogledao kardinalovo pismo. „Dokumenta“, rekao je.
,,I ja sam primetio tu reč“, rekao je grof. Udaljio se od otvorenog prozora.
„Napravićete promaju, oče.“
Otac Ruber je nerado spustio rešetke. Znao je da je grof saznao iz svojih knjiga da čovek
mora biti u toplom ako želi da bude plodan, i monah se pitao kako narod koji živi u hladnim,
severnim zemljama, uopšte uspeva da ima potomstvo. „Znači da kardinala ne zanimaju vaše
knjige“, rekao je dominikanski sveštenik, „nego samo zapisnici?“
„Tako izgleda. Dvesta godina zapisa poreskih obračuna?“ „Otac Žerom će uživati u
dešifrovanju.“ Grof se prigušeno nasmejao.
Fratar je ućutao. Zvuk mačeva koji se sudaraju odbijao se od ziđove zamka, dok su grofov
nećak i njegovi prijatelji isprobavali svoje oružje u dvorištu. Neka samo lord Žoslin bude
naslednik, mislio je fratar, pa će sve ove knjige i pergamenti goreti. Približio se ognjištu u kome
je, iako napolju nije bilo hladno, gorela velika vatra i pomislio je na devojku koja sutra ujutru
treba da bude spaljena u Kastijon de Arbizonu. Bila je jeretik, prljavo biće, đavolova igračka i
setio se njene agonije dok ju je mučio i izvlačio priznanje iz nje. Želeo je da je vidi kako gori i
čuje krike koji će označiti da je stigla do kapije pakla, tako da, što pre odgovori grofu, pre će
moći da ode.
„Nešto kriješ, Ruber“, grof ga je preduhitrio pre nego što je fratar progovorio.
Fratar je mrzeo da ga oslovljavaju njegovim običnim hrišćanskim imenom, to ga je takođe
podsećalo na to da ga grof zna još kada je bio dete i da je platio za njegovu elevaciju. „Ništa ne
krijem“, protestovao je.
„Reci mi onda zašto bi kardinal nadbiskup poslao monaha u Berat?“
Fratar se uđaljio od vatre. ,,Da li treba da te podsetim“, rekao je, ,,da je oblast Astarak
sada deo tvog imanja?“
Grof je buljio u oca Rubera dok nije shvatio šta je ovaj rekao. ,,Oh, dragi bože, ne“, rekao
je grof. Prekrstio se i otišao do svoje stolice. Radoznalo je pogledao šahovsku tablu, počešao se
ispod vunene kape i okrenuo se ka dominikancu. ,,Ne ta stara priča.“
„Pričalo se“, otac Ruber je govorio uzvišeno. „Bio je član našeg reda, fini čovek, Bernar
de Telebur, koji je ove godine umro u Bretanji. Tragao je za nečim, nikada nam nije rečeno za
čim, ali pričalo se da su on i član porodice Veksajl imali isti cilj.“
„Dobri, svemogući bože“, rekao je grof. „Zašto mi ovo nisi ranije rekao?“
„Hoćete da vam dosađujem sa svakom praznom pričom koja kruži po krčmama?“,
uzvratio je otac Ruber.
Grof nije odgovorio. Mislio je na Veksajle. Na stare grofove Astaraka. Nekada su bili
moćni, veliki gospodari velikih zemalja, ali porodica se upetljala sa katarskom jeresi, a kada je
crkva uklonila tu pošast sa lica zemlje, porodica Veksajl je pobegla u svoje poslednje uporište, u
zamak Astarak, i tamo su poraženi. Većina je ubijena, međutim, neki su uspeli da pobegnu čak u

20. Englesku, grof je to znao, dok je srušeni Astarak, dom za gavranove i lisice, progutalo feudalno
dobro Berat; sa urušenim zamkom pojavila se i priča da su pobeđeni Veksajli ekada držali sveto
blago katara i da je jedna od tih dragocenosi bio sam sveti gral. A razlog zašto otac Ruber nije
ništa rekao o novim pričama koje su se pojavile u vezi sa tim, bio je taj što je on sam želeo da
pronađe sveti gral pre ostalih. Grof bi mu to oprostio. Gledao je po velikoj sobi. „Znači, kardinal
nadbiskup veruje da će gral biti pronađen među ovim stvarima?“, pokazao je na svoje knjige i
dokumenta.
„Luj Bezijer je pohlepan, nasilan i ambiciozan čovek“, rekao je fratar. ,,On će sve
okrenuti naopačke da bi pronašao gral.“
Grof je sve shvatio. Shvatio je šta nije bilo u redu sa njegovim životom. „Pričalo se, zar
ne“, razmišljao je naglas, ,,da će onaj ko bude uzeo gral, biti proklet dok ga ne bude vratio
Bogu?“
,,Priče“, otac Ruber se podrugljivo osmehnuo.
,,I ako se gral nalazi ovde, čak i skriven, onda sam ja njegov čuvar.“
,,Ako“, dominikanac se opet podrugljivo osm^hnuo.
,,I zato me je Bog prokleo“, rekao je grof, čudeći se, „Zato što sam iz neznanja zadržao
njegovo blago i nisam ga vrednovao.“ Odmahnuo je glavom. ,,On mi nije podario sina jer mu je
nisam vratio pehar njegovog sina.“ Neočekivano prodorno, pogledao je mladog fratra. ,,Da li
postoji, oče?“
Otac Ruber je oklevao, a onda je nerado klimnuo glavom. „Moguće je.“
„Onda je bolje da monahu dozvolimo da počne sa potragom“, rekao je grof, ,,ali takođe
moramo biti sigurni da ćemo mi pre njega pronaći ono za čim on traga. Vi ćete, oče Ruber,
pregledati dokumenta i predati bratu Zeromu samo ona u kojima se ne pominje blago, relikvije i
gralovi. Da li me razumete?“
„Zatražiću dozvolu od svog regenta da bih obavio taj zadatak“, odgovorio je otac Ruber
strogo.
„Nećete tražiti ništa osim grala!“ Grof je udario po naslonu svoje stolice.
„Počećete odmah, Ruber, i nećete stati dok ne pročitate svaki pergament sa onih polica. Ili
bi radije da izbacim vašu majku, braću i sestre iz njihovih kuća?“
Otac Ruber je bio ponosan čovek i izgledao je ljutito, ali nije bio luckast tako da se posle
kratke pauze naklonio. „Pregledaću dokumenta, gospodaru“, rekao je skromno.
„Počnite odmah“, grof je insistirao.
„Svakako, gospodaru“, rekao je otac Ruber i uzdahnuo jer neće biti u prilici da vidi
devojku kako gori.
,,A ja ću ti pomoći“, rekao je grof oduševljeno. Zato što nijedan kardinal nadbiskup neće
uzeti najsvetije blago na zemlji i na nebu. Grof će ga naći prvi.
* * *
Dominikanski fratar je stigao u Kastijon de Arbizon u jesenji sumrak, baš kada je čuvar
zatvarao zapadnu kapiju grada. Vatra je bila upaljena u velikoj mangali i stajala je u svodu kapije
da bi zagrejala čuvara grada. ove, kako je izgledalo, prve prohladne noći. Slepi miševi su leteli
iznad gradskih zidina čija restauracija nije bila završena, i iznad kule na zamku koji je stajao
visoko, kao kruna na strmom brdu Kastijon de Arbizona.
„Bog neka je sa tobom, oče“, rekao je jedan od čuvara kada je zastao da propusti visokog
fratra kroz kapiju, ali čuvar je govorio oksitanski, svoj maternji jezik, a fratar nije govorio taj
jezik tako da se samo bledo osmehnuo, prekrstio se pre nego što je podigao krajeve svoje crne
odore i požurio glavnom ulicom grada prema zamku. Devojke, koje su završile posao za taj dan,

21. šetale su se stazama, a neke od njih su se i kikotale jer je fratar bio lep čovek bez obzira na to što
je neznatno hramao. Imao je čupavu, crnu kosu, izražajno lice i tamne oči. Kurva ga je pozvala sa
vrata krčme i izazvala salvu smeha kod ljudi koji su sedeli za stolom na ulici. Mesar je ispred
mesare postavio drvenu kofu sa vodom tako da se razređena krv slivala u slivnik pored fratra, a
sa prozora na poslednjem spratu, žena koja je sušila veš na dugoj motki, psovala je svog suseda.
Zapadna kapija, na kraju ulice, zatvorena je i poluga je skliznula na mesto uz tup udarac.
Fratar nije obratio pažnju na to. On se upravo popeo na raesto gde se crkva Svetog
Sardosa šćućurila ispod bedema zamka; kada je ušao u crkvu, klekao je na stepenice oltara,
prekrstio se i pao na kolena. Zena obučena u crno se molila kod bočnog oltara svete Agneze,
uznemirena prisustvom fratra, prekrstila se i požurila iz crkve. Fratar koji je ležao ispružen na
gornjem stepeniku, čekao je.
Gradski policijski vodnik, obučen u sivocrvenu uniformu Kastijon de Arbizona,
posmatrao je fratra kako se penje uz brdo. Primetio je da je dominikančev ogrtač star i zakrpljen,
a da je fratar mlad i snažan i zato je narednik otišao da nađe jednog od građskih većnika. Gradski
većnik je, pošto je stavio svoj podrezani pelcani šešir na sedu kosu, naredio vodniku da dovede
još dvojicu naoružanih vojnika dok on ode po oca Medouza i jednu od dve sveštenikove knjige.
Grupa se okupila ispred crkve i savetnik je naredio prisutnim znatiželjnicima da se odmaknu.
„Nema šta da se vidi“, rekao je strogo.
Ali bilo je. Stranac je stigao u Kastijon de Arbizon, a svi stranci su izazivali sumnju i
stoga je masa stajala i gledala dok je gradski većnik oblačio službeni, sivocrveni ogrtač oivičen
zečjim krznom, a potom je naredio trojici vodnika da otvore vrata crkve.
Sta su ljudi očekivali? Đavola koji iskače iz Svetog Sardosa? Da li su mislili da će videti
veliku ugljenisanu zver sa crnim krilima, koja pršte i trag dima koji se vijori iz njenog račvastog
repa? Umesto toga, ušli su sveštenik, gradski većnik i dva vodnika, dok je treći vodnik, sa
službenom palicom Kastijon de Arbizona na čijem se grbu nalazio jastreb koji je nosio snop raži,
čuvao vrata. Gomila je čekala. Žena koja je izletela iz crkve, rekla je da se fratar moli. „Ali
izgleda opako“, dodala je, „izgleda kao đavo“, rekla je i brzo se prekrstila još jednom.
Kada su sveštenik, gradski većnilc i dva vodnika ušla u crkvu, fratar je i dalje ležao
ispružen ispred oltara raširenih ruku tako da je napravio krst. Verovatno je čuo bat potkovanih
čizama po kamenim pločama crkve, ali se nije ni pomerio niti je progovorio.
,,Paire?“, upitao je nervozno sveštenik Kastijon de Arbi zona. Obratio mu se na
oksitanskom, ali fratar nije odgovorio. ,,Oče?“ Sveštenik je probao na francuskom.
,,Vi ste dominikanac?“ Gradski većnik je bio suviše nestrpljiv da bi sačakao odgovor na
prethodni pokušaj oca Medouza. „Odgovorite mi.“ I on je govorio na francuskom, ali strogo i
ozbiljno kako je i priličilo prvom građaninu Kastijon de Arbizona. ,,Da li ste dominikanac?“
Fratar se molio još neko vreme, podigao je sklopljene ruke iznad glave, sačekao nekolilco
sekundi, onda je ustao i okrenuo se ka četvoriei muškaraca.
„Dolazim izdaleka“, rekao je zapovednički, „potrebno mi je prenočište, hrana i vino.“
Gradski većnik je ponovio svoje pitanje. „Dali ste dominikanac?"
,,Ja sledim blagosloveni red svetog Dominika“, potvrdio je fratar'. „Vino ne inora da bude
dobro, hrana, ona koju jedu najsiromašniji, a krvet može biti i od slame.“
Gradski većnik je oklevao jer je fratar bio visok, očigledno snažan i delovao je pomalo
zastrašujuće, ali onda je ipak odlučio da nastavi. Gradski većnik je bio bogat čovek i veoma
poštovan u Kastijon de Arbizonu, te se ispravio. ,,Vi ste suviše mladi da biste bili fratar“, rekao je
optužujućim tonom.
„Zbog slave božje“, rekao je dominikanac odbacivši optužhu, „mladi ljudi idu njegovim
putem i ne uzimaju mač u ruke. Mogu da spavam u štali.“

22. „Kako se zoveš?“, upitao je gradski većnik.
,,Tomas.“
,,To je englesko ime!“ U glasu gradskog većnika se osetila panika, a dva vodnika su
odgovorila tako što su uspravila svoje druge palice.
„Tomas, ako izvolite“, rekao je fratar, prividno nezabrinut što su oba narednika preteći
zakoračila prema njemu. ,,To je moje kršteno ime“, objasnio je, ,,i ime onog nesrećnog učenika
koji je posumnjao u božansko biće našeg Gospoda. Ukoliko vi nemate takvih sumnji, onda vam
zavidim i molim se Bogu da učini da i ja budem tako siguran.“
,,Vi ste Francuz?“, upitao je savetnik.
,,Ja sam Normanin", rekao je fratar, a potom je potvrdno klimnuo glavom. ,,Da, ja sam
Francuz.“ Pogledao je sveštenika. „Govorite li francuski?“
,,Da.“ Sveštenik je zvučao nervozno. ,,Pomalo.“
„Mogu li onda večerati u vašoj kući večeras, oče?“ Gradski većnik nije dozvolio ocu
Medouzu da odgovori, nego mu je umesto toga naložio da fratru da knjigu. Bila je to jako stara
knjiga sa stranicama koje su pojeli crvi i omotom od crne kože, koji je fratar skinuo.
„Šta želite od mene?“, upitao je fratar.
„Čitaj iz knjige.“ Gradski većnik je primetio da su fratrove ruke izgrebane i da su mu prsti
malo povijeni. Povreda, pomislio je koja bi pre odgovarala vojniku, nego svešteniku. „Čitaj mi!“,
insistirao je savetnik.
,,Ne znaš da čitaš?“, upitao je fratar podrugljivo.
,,Da li ja znam da čitam ili ne, to se tebe ne tiče“, rekao je savetnik. „Ali da li ti znaš da
čitaš, mladi čoveče, to je ono što nas zanima, jer ako nisi svešteno lice, nećeš znati da čitaš.
Dakle, čitaj, da te čujem.“
Fratar je slegao ramenima, otvorio knjigu nasumice i zastao. Sumnje gradskog većnika
produbila je ova pauza. On je podigao ruku da pozove vodnike, ali tada je odjednom dominikanac
počeo da čita naglas. Imao je dobar glas, pun samopouzdanja i snažan, a reči latinskog jezika bile
su kao melodija dok su se odbijale od oslikane zidove crkve. Savetnik je posle izvesnog vremena
podigao ruku da ućutka fratra i pogledao je upitno oca Medouza. ,,Pa?“
„Dobro čita“, rekao je tiho otac Medouz. Sam sveštenik nije znao latinski tako dobro i
nije želeo da prizna da nije u potpunosti razumeo reči koje su čuli, mada je bio sasvim siguran da
dominikanac zna da čita.
,,Da li znaš koja je ovo knjiga?“, upitao je gradski većnik.
„Pretpostavljam da govori o životu svetog Greogorija“, rekao je fratar. „Paragraf, koji ste
bez sumnje prepoznali“, sarkazam je bio prisutan u njegovom glasu, „opisuje pomor koji će
zahvatiti one koji budu ođbili poslušnost Gospodu Bogu“. Uvio je knjigu u mekani kožni omot i
dao je svešteniku. „Knjiga vam je verovatno poznata kao Flores Sanctorum‘
„Jeste.“ Sveštenik je uzeo knjigu i potvrdno klimnuo gradskom većniku.
Zvaničnik još uvek nije bio sasvim siguran. „Kako ste povredili ruke?“, upitao je. ,,A nos?
Je li slomljen?“
„Kao dete“, rekao je fratar, pokazujući ruke, „spavao sam sa stokom. Vo me je izgazio. A
nos mi je slomila majka kada me je udarila kotlićem.“
Gradskom većniku su bile poznate svakodnevne dečje povrede, te se vidno opustio.
„Razumećete, oče“, rekao je fratru, ,,da mi moramo da budemo oprezni sa strancima.“
„Oprezni i kada su u pitanju božji sveštenici?“, rekao je dominikanac podrugljivo.
„Morali smo biti sigurni", objasnio je gradski većnik. „Stigla je poruka iz Osa u kojoj je
pisalo da su Englezi krenuli, ali niko ne zna kuda.“
„Kada su Englezi poštovali primirje?“, upitao je gradski većnik.

23. „Ako su zaista Englezi“, rekao je dominikanac prezrivo. „Ovih dana, bilo koja grupa
bandita, proglašava se Englezima. Vi imate ljude“, pokazao je na vodnicike koji nisu razumeli ni
reč razgovora koji se odvijalo na francuskom, ,,a imate i crkve i sveštnike, pa zašto biste se onda
plašili bandita?“
„Banditi su bili Englezi“, insistirao je gradski većnik. ,,Nosili su ratne lukove.“
„Sto ne menja čnjenicu da sam ja prešao dug put, da sam gladan, žedan i umoran.“
„Otac Medouz će se pobrinuti za vas“, rekao je gradski većnik. Mahnuo je vodnicima i
poveo ih dole u brod crkve i napolje na mali trg. „Nemate zbog čega da se brinete!“, objavio je
gradski većnik ljudima. „Naš posetilae je fratar. On je božji čovek.“
Mala grupa se razišla. Sumrak je obavio crkveni toranj i spustio se na bedeme zamka.
Božji sluga je stigao u Kastijon de Arbizon i mali grad se smirio.
Božji sluga je jeo kupus, sočivo i usoljenu slaninu. Objasnio je ocu Medouzu da je išao na
hodočašće u Santjago de Kompostelu, u Španiju, da se molio na grobu svetog Džejmsa, a sad ide
u Avinjon po nova naređanja svojih pretpostavljenih. Nije video nikakve jahače, ni Engleske niti
neke druge.
„Nismo videli Engleze mnogo godina“, rekao mu je otac Medouz, pri tom se brzo
prekrstio ne bi li oterao zlo koje je upravo pomenuo, ,,ali ne tako davno, oni su vladali ovde.“
Fratar, lcoji je jeo, izgledao je nezainteresovano. „Plaćali smo im porez“, nastavio je otac
Medouz, ,,ali onda su otišli i sada pripadamo grofu od Berata.“
„Pretpostavljam da je on veran Bogu?“, upitao je fratar Toas.
„Veoma je pobožan“, potvrdio je otac Medouz. ,,On čuva malo slame iz jasli iz Vitlajema
u svojoj crkvi. Voleo bih to da vidim.“
„Njegovi ljudi čuvaju zamak?“, upitao je fratar, ignorišući interesantniju temu o posteljini
malog Isusa.
„Svakako", potrvdio je otac Medouz.
,,Da li garnizon prisustvuje misi?“
Otac Medouz je zastao, očigledno je želeo da slaže, a onda se opredelio za poluistinu.
„Neki prisustvuju.“
Fratar je spustio svoju drvenu kašiku i ozbiljno posmatrao oca Medouza koji se nije
osećao prijatno. „Koliko ih ima? I koliko njih prisustvuje misi?“
Otac Medouz se uznemirio. Svi sveštenici bi bili nervozni kada bi se dominikanci
pojavili, jer su oni bili surovi božji ratnici u borbi protiv bezbožništva i ako bi ovaj visoki, mladi
čovek prijavio da meštani Kastijon de Arbizona nisu pobožni, onda bi raogao da u grad dovede i
inkvizieiju sa spravama za mučenje. ,,U garnizonu ih ima deset“, rekao je otac Medouz, ,,i svi su
dobri hrisćani. Kao i svi moji ljudi“.
Fratar Tomas je bio skeptičan. „Baš svi?“
„Trude se najviše što mogu“, rekao je otac Medouz iskreno, ,,ali...“ Ponovo je ućutao,
očigledno zažalivši što mora da kaže svoj sud o tome i da bi prikrio oklevanje otišao je do vatre,
koja se polako gasila, i dodao jedan panj. Vetar je uleteo u dimnjak i iz njega je izleteo dim,
vijoreći se po maloj sobi. „Severni vetar je znak prve hladne jesenje noći“, rekao je otac Medouz.
,,Eh, zima nije daleko."
,,Ali?“ Fratar je primetio da on okleva.
Otac Medouz je uzdahnuo dok je sedao. „Postoji devojka. Jeretik. Ona nije iz Kastijon de
Arbizona, hvala bogu, ali je ostala ovde kada joj je otac umro. Ona je begar.“
„Nisam znao da ih ima ovako daleko na jugu“, rekao je fratar. Begari su bili prosjaci, ali
neki nametljivi ljuđi. Bili su jeretici koji nisu priznavali crkvu, kao ni potrebu za radom i verovali
su da su sve stvari date od Boga i zato bi trebalo da budu besplatne i dostupne svima. Da bi se

24. zaštitila od takvog užasa, crkva bi ih spalila gde god bi ih pronašla.
,,Oni lutaju putevima“, primetio je otac Medouz, ,,i tako se ona našla kod nas; mi smo je
poslali na biskupski sud gde su je osudili i ponovo je poslali ovamo.“
,,Ovarao?“ Fratar je zvučao iznenađeno.
,,Da bi je spalili“, objasnio je otac Medouz brzo. „Vratili su je da bi je civilne vlasti
spalile. Biskup želi da ljudi prisustvuju izvršenju kazne kako bi znali da je zlo prognano odavde.“
Otac Tomas se namrštio. „Kažete da je ova devojka osuđena zbog jeresi, da je poslata ovamo da
umre, ali još je živa. Zašto?“ „Sutra treba da bude spaljena“, rekao je sveštenik, požurivši sa
odgovorom.
„Očekivao sam oca Rubera. On je dominikanski sveštenik, kao i vi, i on je otkrio da je
devojka jeretik. Možda se razboleo? Ipak mi je poslao pismo u kome je objasnio kako da
priprerairao lomaču."
Fratar Tomas je prezrivo rekao. „Sve što je potrebno, jeste gomila drva, kolac, drvca za
potpalu i jeretik. Sta biste još mogli da poželite?“
„Otac Ruber je zahtevao da koristimo male snopove i da ih postavimo uspravno.“
Sveštenik je ilustrovao ovaj zahtev tako što je skupio prste kao strukove asparagusa. „Svežnjevi
grančica, napisao je, treba da budu postavljeni uspravno. Ne smeju se položiti na zemlju. Bio je
izričit u vezi sa tim.“
Fratar Tomas se nasmešio kao da je razumeo. „Tako da vatra gori polako, a ne previše
brzo, ha? Ona će umirati polako.“ ,,To je božja volja“, rekao je otac Medouz.
„Polako i u strašnoj agoniji'1, rekao je fratar naslađujući se ovim rečima, ,,to je zaista
božja volja namenjena jereticima.“ „Pripremio sam vatru kako je on naložio“, tiho je dođao otac
Medouz.
„Dobro je. Devojka ne zaslužuje bolje.“ Fratar je komadom cmog hleba obrisao tanjir. ,,S
uživanjem ću gleđati kako umire, a onda ću otići!“ Prekrstio se. „Zahvaljujem ti se za ovu hranu".
Otac Medouz je pokazao na ognjište gde su bila složena ćebad. „Možeš ovde da
prespavaš."
„Hvala, oče“, rekao je fratar, ,,ali prvo ću se pomoliti svetom Sardosu. Mada nisam čuo za
njega. Možete li mi reći ko je on?“ ,,Kozar“, rekao je otac Medouz. On nije bio sasvim siguran da
li je Sardos ilcada postojao, ali meštani su insistirali na tome da ga on, kao što je to uvek činio,
poštuje. ,,0n je video božje jagnje na brdu, na mestu gde se grad sada nalazi. Vuk je pokušao da
ga napadne, on ga je spasao, a Bog ga je za nagradu zasuo zlatom.“
„Kao što je i pravo“, rekao je fratar, a onda je ustao. „Hoćete li da se pomolite sa mnom
svetom Sardosu?“
Otac Medouz je pokušao da zaustavi zevanje. „Bilo bi mi drago“, rekao je bez imalo
radosti.
„Neću insistirati“, rekao je fratar velikodušno. „Hoćete li ostaviti vrata otključana?“
„Moja vrata su uvek otvorena“, rekao je sveštenik i osetio olakšanje kada je njegov
neprijatni gost krenuo prema izlazu, agao se da bi prošao ispod grede na ulaznim vratima i otišao
u noć.
Služavka oca Medouza je stajala na kuhinjskim vratima i osmehivala se.
„On lepo izgleda za jednog fratra. Ostaje li noćas?“
,,Da, ostaje.“
„Onda je bolje da ja spavam u kuhinji“, rekla je služavka, „pošto ne biste želeli da vas
dominikanac nade između mojih nogu. Oboje bi nas stavio na lomaču zajedno sa begarom“.
Nasmejala se i otišla da raskloni sto.
Fratar nije otišao u crkvu, nego se spustio niz brdo i zaputio u najbližu krčmu. Gurnuo je

25. vrata i ušao. Svi prisutni u krčmi su iznenada ućutali kada su ugledali fratrovo ledeno lice na,
vratima. A kada je sve potpuno utihnulo, on se stresao kao da sc užasno terevenke, a onda je
izašao i zatvorio vrata. Tišina je vladala samo trenutak, da bi onda odjeknuo smeh. Neki su
pomislili da mladi sveštenik traži kurvu, drugi su pretpostavljali da je samo otvorio pogrešna
vrata, ali sekund ili dva kasnije, svi su ga već zaboravili.
Fratar je othramao nazad od crkve Svetog Sardosa, gde je, umesto da uđe u kozarevo
utočište, stao u tamnu senku zida. Čekao je tamo, nevidljiv i tih, i osluškivao neke od zvukova
noći u Kastijon de Arbizonu. Pevanje i smeh su dopiraii iz krčme, međutim, njega su više
zanimali koraci čuvara koji je koračao po gradskim zidinama koje su se nadovezivale na jači
bedem zamka, odmah iza crkve. Neko mu se približavao, stao malo dalje od njega i onda otišao.
Fratar je brojao do hiljadu, a pošto se čuvar nije vratio, ponovo je brojao, ovoga puta na
latinskom i kada se još uvek čula samo tišina iznad mesta gde je on stajao, krenuo je prema
drvenom stepeništu, koje je vodio do zida. Stepenice su škripale pod njegovom težinom, ali
izgledalo je da niko ništa nije čuo. Kada je stigao do zida, čučnuo je pored visoke kule zamka;
njegov crni ogrtač činio ga je nevidljivim ispod senke bledog meseca. Osmotrio je deo zida koji
je išao paralelno sa brdom sve dok on nije zašao za krivinu kod zapadne kapije, gde je prigušeno
crveno svetlo govoriloa fenjer i dalje gori istim intenzititom. Čuvara nije bilo na vidiku. Fratar je
pomislio da se vojnici sigurno greju kod kapije. Pogledao je gore, ali nije video nikoga na
bedemu zamka niti je primetio bilo kakve pokrete na ziđu, koji je obasjala svetlost fenjera.
Večeras je u krčmi video tri uniformisana vojnika, možda je bilo i drugih koje nije video, i
pretpostavio je da vojnici iz garnizona iii piju ili spavaju i tada je podigao svoju crnu odoru i
odvezao uže koje mu je bilo obavijeno oko struka. Uže je bilo napravljeno od konoplje, a
učvršćeno je lepkom; to je bila ista vrsta užeta kojom su ojačani engleski ratnički lukovi i bilo je
dovoljno dugačko da je on mogao da napravi omču, nabaci je na jedan od vrhova zida i pusti ga
odatle niz liticu. Zastao je za trenutak i pogledao dole. Grad i zamak su bili izgrađeni na strmoj
litici oko koje je krivudala reka i on je čuo žubor vode kod brane. Mogao je da vidi samo odsjaj
meseca i njegov odbljesak u vodi, ali ništa više. Počeo je da se povija i smrzava na vetru, te se
povukao u senku i navukao kapuljaču na glavu.
Čuvar se ponovo pojavio, ali je prošetao samo do sredine zida, gde je zastao, naslonio se
na parapet za trenutak, a onda ponovo otišao do kapije. Trenutak kasnije čuo se prigušeni
zvižduk, oštar i nemelodičan, kao cvrkut ptica, i fratar se vratio užetu i povukao ga gore. Za njega
je sada bio pričvršćen konopac, i on ga je privezao za bastion. „Bezbedno je“, tiho je doviknuo na
engleskom i potom se trgao kada je čuo kako čizme udaraju u zid dok se čovek penje uz konopac.
Čulo se stenjanje dok se čovek penjao na bedem i jak tresak kada je njegov mač u
koricama tupo udario o kamen, a onda se muškarac prebacio i čučnuo pored fratra.
,,Evo.“ Dodao je fratru engleski ratni luk i torbu sa strelama. Još jedan muškarac se
panjao. Imao je ratnički luk, okačen na leđa, i torbu sa strelama oko struka. Bio je spretniji od
prvog i nije pravio nikakvu buku dok je prelazio zid, a za njim je stigao i treći muškarac i čučnuo
je pored druge dvojice.
„Kako je bilo?“, upitao je prvi muškarac fratra.
„Nisu posumljali u tebe?“
„Naterali su me da čitam na latinskom da bih dokazao da sam sveštenik“.
„Proklete budale, zar ne?“, rekao je čovek. Imao je škotski akcenat. „Šta sada?“
,,Na redu je zamak.“
„Bože, pomozi nam!“
,,Do sada je bio uz nas. Kako si ti, Sem?“
„Zedan sam“, odgovorio je jedan od dvojice muškaraca. „Pridrži mi ovo“, rekao je Tomas

26. i dao mu svoj luk i torbu sa strelama i tada, uverivši se da je čuvar nestao sa vidika, poveo je
svoja tri druga niz drvene stepenice do prolaza pored crkve na malom trgu, koji se nalazio ispred
kapije zamka. Naređani svežnjevi drva, koji su čekali na smrt jeretika, izgledali su crni na
mesečini. Kolac sa lancem, koji će držati begarov struk, štrčao je iz drva.
Visoke kapije zamka bile su dovoljno široke da su teretna kola mogla da uđu u dvorište.
Na jednom krilu nalazila su se vratanca, te je fratar iskoračio ispred svojih drugova i snažno
udario u mala vrata. Zavladala je tišina, a onda su se čuli koraci i čovek sa druge strane kapije, sa
izvesne udaljenosti, upitao je ko je. Tomas nije odgovorio, nego je ponovo lupio u vratanca i
čuvar, koji je očekivao svoje drugove da dođu iz krčme, nije ništa posumnja i povukao je dve
reze da otvori vrata. Tomas je zakoračio u svetlost plamena dve velike baklje, koje su gorele
ispod svoda i pri treptajima svetlosti video je čuvarevo zapanjeno lice. Njega je iznenađilo to što
je sveštenik došao u Kastijon de Arbizon po mraku. Covek je i dalje imao isti izraz lica kada ga je
fratar snažno udario, pravo u lice, a onda još jednom, u stomak. Cuvar je pao na leđa, udarivši o
zid, i fratar mu je stavio ruku na usta. Sem i druga dvojica su ušla na kapiju, a zatim su je
zaključali. Cuvar se borio da se oslobodi i Tomas ga je udario kolenom. Muškarac je tiho zaječao.
„Pregledajte odaje gde su čuvari“, Tomas je naredio drugovima.
Sem, sa strelom zategnutom na luku, gurnuo je vrata koja su vodila ka ulazu u zamak.
Jedan čuvar je bio tamo; stajao je pored stola na kome su se nalazili meh sa vinom, dve kocke i
razbacani novčići. Cuvar je piljio u Semovo okruglo, veselo lice i još uvek je zurio otvorenih usta
kada ga je strela pogodila u grudi i odbacila na zid. Sem je poleteo za njim, vadeći nož, i krv je
počela da šiklja kada je zaklao čuvara.
,,Da li je morao da umre?“, upitao je Tomas, dovlačeći prvog čuvara u sobu.
„Čudno me je gledao“, rekao je Sem, ,,kao da je ugledao duha.“ Zgrabio je novac sa stola
i ubacio ga u svoju torbu sa strelama. ,,Da ubijem i njega?“, upitao je i pokazao glavom na prvog
čuvara.
,,Ne“, odgovorio je Tomas. „Robi? Zaveži ga.“
„Šta ako počne da pravi buku?“, upitao je Robi, Škotlanđanin.
„Onda pusti Sema da ga ubije.“
Treći Tomasov ratnik ušao je u sobu. Zvao se Džejk i bio je mršav i razrok. Osmehnuo se
kada j video krv na zidu. Kao i Sem i on je nosio luk i torbu sa strelama i mač oko struka.
Dohvatio je meh sa vinom.
,,Ne sada. Džejk“. rekao je Tomas, a mršavi muškarac, koji je izgledao starije i mnogo
surovije od miađeg Tomasa, poslušao je. Tomas je otišao do ulaza u sobu. Znao je da u garnizonu
ima deset vojnika, znao je takođe da je jedan od njih mrtav, jedan je bio zarobljen, a trojica su
sigurno još uvek bila u krčmi. Prema tome, verovatno su ostala petorica. Provirio je u dvorište.
Medutim, tamo osim konjskih kola natovarenih balama i buradima nije bilo ničega. Otišao je do
zida stražarnice na kome su se nalazile police sa oružjem i skinuo kratki mač. Pregledao je oštricu
i odiučio da je dovoljno dobra. „Govorite i francuski?“, upitao je zarobljenog čuvara.
Čovek je odmahnuo glavom, bio je suviše uplašen da bi progovorio.
Tomas je ostavio Sema da bude uz čuvara .„Ako iko zakuca na kapiju zamka, ignoriši
ga“, rekao je. „Ako bude previše bučan“, pokazao je glavom na zarobljenika, „ubij ga. Nemoj da
piješ vino. Ostani budan.“ Okačio je luk na rame, ugurao je dve strele ispod užeta kojim je bio
opasan njegov ogrtač, potom je rukom pozvao Džejka i Robija. Škotlanđanin, u kratkom oklo u,
isukao je raač. „Budite tihi“, upozorio ih je Toraas i njih trojica su se išunjala u dvorište.
U Kastijon de Arbizonu je dugo vladao mir. Gamizon je bio mali i neoprezan, a njegove
dužnosti su se svodile na carinjenje robe, koja je stizala u grad, i slanje prihoda od poreza u Berat
gde je živeo njihov gospodar. Vojnici iz garnizona su se ulenjili. Sa druge strane, Tomas do

27. Huktona, koji se pretvarao da je fratar, borio se mesecima i njegovi instinkti su bili kao kod
čoveka koji je znao da smrt možda vreba iza svakog ćoška. Iako je bio tri godine mlađi od
Tomasa, Robi je imao skoro isto toliko iskustva u ratu kao i njegov drug, dok je razroki Džejk bio
ubica celog života.
Krenuli su od podruma zamka gde je šest tamnica bilo u mraku i gde se osećao smrad.
Treperava svetlost obasjala je sobu zatvorskog čuvara u kojoj su zatekli monstruozno debelog
čoveka i njegovu podjednako korpulentnu ženu. Oboje su spavali. Tomas je bocnuo čoveka u vrat
vrhom mača i pustio ga da oseti krv, a onda je odvukao oboje u tamnicu gde su ih zaključali.
Neka devojka se javila iz druge ćelije, ali Tomas je zašištao na nju da bude tiha. Kao odgovor na
to, ona ga je proklela, a onda je ućutala.
Jedan je bio sređen, ostala su još četvorica.
Popeli su se u dvorište. Troje sluga, dvojica su bili dečaci, spavali su u štali, Robi i Džejk
su ih odveli dole u ćelije, a onda su se ponovo pridružili Tomasu i svi su se popeli uz dugačke
široke stepenice i došli do vrata kule, a onda su nastavili uz spiralno stepenište koje je išlo do
tornja. Tomas je pretpostavio da sluge neće biti tamo gde je garnizon. U blizini će sigurno biti
kuvari i konjušari i pisari. Ali on je sada bio zabrinut zbog vojnika. Našao je dvojicu koji su, sa
ženama ispod pokrivača, čvrsto spavali u sobama. Tomas ih je probudio mašući bakljom koju je
uzeo iz hodnika. Sve četvoro je skočilo, preplašeno, i videli su fratra sa zapetom strelom na luku.
Jedna žena je baš htela da vrisne, ali luk se okrenuo prema njoj i strela je bila tačno uperena u
njeno desno oko; imala je dovoljno razuma da se zaustavi na vreme.
„Zavežite ih“, rekao je Tomas.
„Biće brže ako im prospemo creva“, predložio je Džejk.
„Zavežite ih“, rekao je Tomas ponovo, „i zapušite im usta.“
Nije dugo trajalo. Robi je svojim mačem isekao ćebe na trake, a Džejk ih je zavezao.
Jedna žena je bila naga i Džejk se cerio dok je vezivao njene članke, a onda ju je okačio na kuku
koja je visila na zidu. tako da su joj ruke bile istegnute. ,,Lepo“, rekao je.
,,Kasnije“, rekao je Tomas. Bio je kod vrata i osluškivao je. U zamku su mogla biti još
dva vojnika, međutim, ništa se nije čulo. Četri zarobljenika su bila obešena na velike metalne
kuke, na koje su se obično kačili mačevi i gomji delovi oklopa, a kada su bili ućutkani i
nepokretni, Tomas je nastavio da se penje zavojito stepenište dok nije došao do velikih vrata ko
ja su mu blokirala prolaz. Džejk i Robi su ga sledili, a njihove čizme su pravile neznatnu buku po
izlizanim kamenim stepenicama. Tomas se okrenuo i pokazao im da budu lihi, a onda je gumuo
vrata. Na trenutak je pomislio da su zaključana, zatim ih je ponovo gumuo, ovoga puta jače, i
vrata su se naglo otvoriia uz stravičnu škripu zarđalih metalnih šarki. Zvuk je bio takav da je
mogao da probudi i mrtve, a Tomas je zateknut zastao; piljio je u prostranu sobu sa visokim
plafonom i okačenim tapiserijama. Skripa šarki je utihnula i zavladala je tišina. Ostaci vatre su
goreli uvelikom ognjištu i bilo je dovoljno svetlosti da se moglo primetiti da je hodnik prazan. Na
njegovom kraju se nalazio podijum, na kome bi grof od Berata, gospodar Kastijon de Arbizona,
obično sedeo prilikom poseta gradu i gde bi se za njega postavljao sto prilikom gozbi. Podijum je
sada bio prazan, osim što se na njegovom kraju, sakriven iza tapiserije, nalazio zasvođeni prostor
odakle se još jedan zrak treperave svetlosti probijao kroz tapiseriju načetu moljcima.
Robi je prošao pored Tomasa i dopuzao do zida dvorane ispod uskih prozora kroz koje su
ulazili kosi zraci srebrne mesečine. Tomas je stavio strelu na crni luk, zategao ga je i osetio
izuzetnu snagu pruta od tise kada je tetivu povukao do uva. Robi ga je pogledao, video je da je
spreman i podigao je mač da bi njime pomerio otrcanu tapiseriju.
Ali pre nego što je uspeo oštricom da je dotakne, krupni muškarac je nasrnuo na Robija.
Covek se uz divljački urlik zaleteo na njega, međutim, iznenađeni Skotlanđanin je ipak uspeo da

28. usmeri mač i dočeka napad, ali bio je previše spor i ogromni čovek je skočio na njega i udarao ga
je pesnicama. Bilo je vreme da veliki, cmi luk stupi u akciju. Strela, koja bi mogla da obori viteza
u oklopu sa udaljenosti od dvesta koraka, probila je čoveku gmdni koš i zavrtela ga tako da je krv
isprskala ceo pod. Robi je još uvek bio ispod njega, a mač, koji mu je ispao, tandrkao je po
debelom, drvenom podu. Žena je vrištala. Tomas je pretpostavio da je ranjeni čovek kaštelan,
komandant garnizona i pitao se da li će čovek živeti dovoljno dugo da odgovori na neka pitanja,
međutim, Robi je izvukao svoj bodež i ne znajući da je napadač već proboden strelom, zario je
kratku oštricu muškarcu u debeli vrat. tako da se krv, tamna i sjajna, prolila po daskama. lako je
čovek već bio mrtev, Robi nije prestao da ga ubada. Žena je i dalje vrištala. „Ućutkaj je“, rekao je
Tomas Džejku i otišao da podigne teško truplo sa Skota. Covekova druga, bela spavaćica sada je
bila crvena. Džejk je ošamario ženu i onda je konačno zavladala tišina.
U zamku više nije bilo vojnika. Dvanaest sluga je spavalo u kuhinjama i magacinima, ali
oni nisu pređstavljali problem. Svi vojnici su odvedeni dole u tamnice, a onda se Tomas popeo na
najviše bedem glavne kule zamka odakle je mogao da vidi krovove Kastijon de Arbizona i je
mahao upaljenom bakljom. Mahnuo je njome naprednazad tri puta, bacio ju je daleko dole u
žbunje, u podnožje strme litice na kojoj su zamak i grad izgrađeni, zatim je otišao do zapadne
strane bedema, gde je položio desetak strela na parapet. Džejk mu se tamo pridružio. „Sem je sa
ser Robijem na kapiji“, rekao je Džejk. Robi Daglas nikada nije proglašen za viteza, ali bio je
plemenitog porekla i bio je ratnik; Tomasovi vojnici su mu dali čin. Voleli su Skotlanđanina, isto
kao i Tomas, i to je bio razlog što on nije poslušao erla, te je poveo Robija sa sobom. Džejk je
položio još strela na parapet. ,,Završili smo bez problema.“
„Nisu očekivali nevolju“, rekao je Tomas. To nije bilo sasvim tačno. U gradu su čuli za
engleske konjanike, Tomasove konjanike, ali su nekako ubedeli sebe da oni neće doći u Kastijon
de Arbizon. U gradu je tako dugo vladao mir da su njegovi stanovnici smatrali da će vladati
zauvek. Zidine i čuvari nisu bili tu da bi čuvali grad od Engleza, nego od grupa bandita kojih je u
selima bilo mnogo. Sanjivi čuvar i visoke zidine su mogli da posluže u odbrani od bandita, ali i
ne od pravih vojnika. „Kako si prešao reku?“, upitao je Tomas Džejka.
„Kod brane“, rekao je Džejk. Stigli su u sumrak i Tomas je video branu pored mlina.
Shvatio je da se tu najlakše može preći duboka, brza reka.
„Sta je sa mlinarem?"
„Uplašen je i ućutkan“, rekao je Džejk.
Tomas je čuo pucketanje grančica, bat koraka i tup udarac kada su merdevine naslonjene
na zid između zamka i gradske većnice. Nagnuo se preko unutarnjeg parapeta. „Robi, možeš da
otvoriš kapiju“, viknuo je dole. Stavio je strelu na luk i pogledao niz visoki zid osvetljen
mesečinom.
Ispod njega, ratnici su se penjali uz merdevine, podižući oružje i torbe koje su bacali
preko parapeta, da bi zatim i oni preskočili. Plamen je trepereo sa otvorenih vrata na kapiji gde su
Sem i Robi stajali na straži i u izvesnom trenutku, kolona vojnika, oklopi su im zveckali u noći,
sišla je sa zidina niz stepenice i došla do kapije zamka. Novi garnizon Kastijon de Arbizona je
stigao.
Na samom kraju zida pojavio se čuvar. Krenuo je prema zamku, a onda je odjednom
postao svestan zvuka mačeva, lukova i prtljaga koji je lupao po kamenu, dok su ratnici preskakali
zid. Oklevao je, dvoumio se da li da pogleda šta se dešava ili pozove pojačanje, a dok je on
razmišljao, Tomas i Džejk su odapeli strele.
Čuvar je nosio postavljen kožni prsluk, što je bila dovoljna zaštita od motke alkoholičara
raspoloženih za tuču, ali strele su probile kožu, postavu i njegov grudni koš. Oba vrha su štrčala
iz leša. Čuvar je odbačen nazad, njegova palica je pala uz klepet; trzao se na mesečini, udahnuo

29. je nekoliko puta i odjednom se ukočio.
„Šta đemo sada?“, upitao je Džejk.
,,Da prikupimo porez“, rekao je Tomas, ,,i budemo neprijatni.“
,,Do kada?“
„Dok ne dode neko da nas ubije“, rekao je Tomas, misleći na svog rođaka.
,,A da mi ubijemo njega?“ Džejk je možda bio razrok, ali je sasvim ispravno gledao na
život.
,,Sa božjom pomoći“, rekao je Tomas i prekrstio se preko fratrovog ogrtača.
Poslednji Tomasov ratnik preskočio je zid i povukao merdevine. Šest ratnika je još uvek
bilo na milju odatle, preko reke, sakriveno u šumi, gde su čuvali konje, ali većina Tomasovih
ratnika bila je sada u zamku i njegova kapija je ponovo zaključana. Mrtav čuvar je ležao na zidu
dok su dve strele sa perjanim vrhovima štrčale iz njegovih grudi. Niko drugi nije otkrio napadače.
U Kastijon de Arbizonu su ili spavali ili pili.
A onda su se čuli krici.
Tomasu nije palo napamet da je devojka begar, koja će umreti sutra jujtru, zatvorena u
zamku. Mislio je da grad ima svoj zatvor, ali ona je očigledno predata garnizonu na čuvanje i
sada je glasno vređala vojnike koji su bili zarobijeni i razmešteni po drugim ćelijama i ta vriska je
izazivala nemir među strelcima i ratnicima, koji su prešli zidne Kastijon de Arbizona i zauzeli
zamak. Debeljuškasta žena čuvara zatvora, koja je malo govorila francuski, doviknula je
Englezima da ubiju devojku. „Ona je begar“, rekla je žena, ,,saraduje sa đavolom.“
Ser Gijom de Evek se složio sa ženom. „Dovedite je gore u dvorište", rekao je Tomasu, ,,i
ja ću joj odseći prokletu glavu.“ „Ona mora da gori“, rekao je Tomas. „Tako je crkva odredila.“
„Dobro, ko će da je spali?“
Tomas je slegao ramenima: „Gradski vodnici? Možda mi? Ne znam.“
„Ako nećeš da mi dozvoliš da je ubijem sada“, rekao je ser Gijom, „onda je ućutkaj.“
Izvukao je nož i dao ga Tomasu. „Odseci joj jezik.“
Tomas je ignorisao oštricu. Još uvek nije stigao da skine ogrtač fratra, pa je podigao
krajeve i krenuo u tamnicu gde je devojka urlala na francuskom da će zarobljenici u drugim
ćelijama umreti i da će đavo uz muziku demona igrati po njihovim kostima. Tomas je upalio
fenjer ostacima baklje,otišao je do ćelije gde se nalazila devojka i povukao dve reze.
Ona je ućutala kada je čula zvuk reze, a kada je on gurnuo teška vrata da ih otvori,
odjurila je i skupila se u najudaljenijem ćošku ćelije. Džejk je pratio Tomasa niz stepenice i
zakikotao se čim je video devojku pri slaboj svetlosti fenjera. „Mogao bih da je ućutkam umesto
tebe“, ponudio se.
„Idi i odspavaj malo, Džejk“, rekao je Tomas.
,,Ne, nema problema“, Džejk je bio uporan.
„Idi da spavaš!“ Tomas se brecnuo, odjednom besan, jer je devojka izgledala tako ranjivo.
Bila je ranjiva jer je bila naga. Naga kao tek izleglo pile, tanka kao strela, bleda kao leš,
izujedana od buva, masne kose, razrogačenih očiju i divlja. Sedela je u prljavoj slami, ruke je
obavila oko savijenih kolena da bi sakrila svoju golotinju, a onda je udahnula duboko kao da
sakuplja poslednje ostatke hrabrosti. ,,Ti si Englez“, rekla je na francuskom. Glas joj je bio
hrapav od urlanja.
,,Ja sam Englez“, Tomas se složio.
„Ali engleski sveštenik nije ništa bolji od ostalih“, optužila ga je.
,,Verovatno“, Tomas se složio. Spustio je fenjer na pod i seo pored otvorenih vrata jer je
smrad u ćeliji bio nepodnošljiv. „Zamolio bih te da prestaneš da urlaš“, nastavio je, „jer to
uznemirava ljude.“