Magazin Brifing broj3/mart 2013

1,193 views

Published on

Magazin Brifing mart 2013 glavni i odgovorni urednik Dejan Pavkov

Published in: Education
0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
1,193
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
219
Actions
Shares
0
Downloads
4
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Magazin Brifing broj3/mart 2013

  1. 1. Ima li čitalaca na Marsu? Pošto su već uveliko odomaćeni izrazi poput ovih: “ženska” književnost, “žensko” pismo, “ženska”literatura i sl. valja nam objasniti šta tačno pod tim mislimo i ukazati na neke implikacije ovakve podele.Jer, analogno tome, morala bi i muška strana imati svoje paralelne svetove, a to već vodi u ozbiljnekonfrontacije (možda i konflikte)! Znači li to da presudan uticaj na sposobnost konzumiranja pisane rečiimaju hromozomi? Ako je suditi po polnoj strukturi čitalaca naše staropazovačke Biblioteke, odgovor jenedvosmislen i potvrdan. Dominacija čitateljki je neosporna, a moguće je pratiti već na dečjem odeljenju,da bi se u punoj meri razvila kad mladi čitaoci postanu veliki, zreli ljudi… Primetna sklonost prema lepoj književnostipripadnica lepšeg pola svakako nije ništa neobično. Neslučajno, mnogi umni pisci kroz istoriju upozoravalisu (očigledno bez uspeha) mlade devojke i žene,da se ostave preteranog čitanja romana, koji mogulako “neiskusnu dušu zavoditi i na razna iskušenjanavoditi”… Istini za volju, ni muški svet nije bio imunna epidemije virusa ovog tipa: nakon objavljivanjaGeteovog romana “Jadi mladog Vertera”, naglo jeporastao broj samoubistava razočaranih junoša uNemačkoj! Svakako je najpoučniji primer u kakvenevolje nas može uvaliti čitanje romana Servantesov“Don Kihot”, knjiga koja je u mnogim anketamaproglašena za “knjigu prošlog milenijuma!! Na sreću, vremena se menjaju, pa je danastako nešto, u Srbiji teško i zamisliti. Iako se dičimoMeđunarodnim sajmom knjiga, a ponekad čakizdvojimo neki dinar i odlučimo se za poklon u viduknjige, euforija traje kratko, jednom u godini. No, itu je statistika neumoljiva: žene su te koje više kupujuknjige, bilo da će ih same čitati ili pokloniti – da li muškarcu? To nije još niko do kraja istražio, na žalost…Možda da, ali nije obavezujuće. Uostalom, koja bi knjiga bila najpodesnija za Njega: “Uređenje bašte iokućnice”, “Popravka električnih uiređaja na lak način” ili “Sve što ste hteli da pitate o seksu, a niste imalihrabrosti” ? S druge strane, opuštajući ljubavni roman, obilno natopljen emocijama, svakako ne bi naišaona znake njegovog odobravanja. Kad su pokloni u pitanju, muškarci, poučeni lošim iskustvima, ne želemnogo da eksperimentišu i radije se odlučuju za proverene sitnice - zlatne đinđuve ili Njen omiljeniparfem. Kako god, knjiga gubi bitku. Možda je zaista tačna hipoteza po kojoj su dve vrste koje nastanjujuZemlju ovamo zabasale silom prilika, došavši sa dve susedne planete i sada su prosto osuđene na “suživot”? Previše je u ovom eseju znakova pitanja bez odgovora. Jedno ipak, mogu sa velikom sigurnošću datvrdim: na Marsu knjige nisu nikada bile popularne! autor: Zlatko Paško1.
  2. 2. Stakleni klikeri PustinjaIzgubila si srebrnu minđušu U pustinji bez peska gde vetrovi žive,ono veče, izmišljene ptice, krilo orla krile.kada si smišljala ratne planove. Jedno sačuvano u toplini gnezda,Okliznula si se i slomila vrat. gde se našlo drugo, kažu niko ne zna.Na klikere, Pričali su stari, u čeljusti tigra,na moje staklene klikere. dokoličar beše,htede da se igra.„Prijatelju, još jednu ljutu!“ Orao je tražio,sam ,sakat i smešan...rekao sam u slavu nikome. Više nije velik,samo je pogrešan.A pored tvog Sa peščanim zrnom,krv ptice se stopibolničkog kreveta, prišunja se sunce, zrak ga nežno opi...još venulo je U pustinji bez peska,gde vetrovi živeplastično cveće, Poslednje su reči ptice zapamtile;kao kakav spomen veličanstveni. „Pustinja bez peska,bez boje arabeska!Spomen da nekad sam prošao tuda Al` dok letiš ne znaš, niti ti je važno,I da više me nikad, tek kad padneš, shvatiš, da je nebo lažno!“Srbijatu biti neće.I grudva zemlje po kojoj hodašehodočašća i ratničke horde,dok pod mačeve rđave padašei sklapaše kapke modre...I grudva zemlje, što seljak je miluje,pod prstima i priča joj“ hvala“...Po njenom grobu ime sam dobila,po spomenu u njenu čast, se zvala. autorka: Milka Vukmanović, fotografija Tijana Grumič 2.
  3. 3. Prozori u prirodu Priroda se probudila, ali isto tako se probudila i digitalna priroda na mojih 12 grafičkih listova, kada sam u maju 2011. godine prvi put izlagala u Galeriji Centra za kulturu Stara Pazova. Na izložbi su prikazani radovi koji, iako izvedeni digitalnom tehnikom, predstavljaju prizore iz prirode, detaljno sagledane, preklapane u umetničkom zanosu. Koristim fotografiju, crtež, lični rukopis, putem skenera i kompjutera u rad unosim i tekstualne elemente iz prirode(zemlja, lišće, bobice, mahovina, pruće...) koje preklapam sa ostalim materijalima u programu za obraduslike – Fotošop.  „Igram se prizorima iz prirode, koje sam zabeležila fotoaparatom, olovkom iličetkicom, koje sam, takođe, i rečima opisala kroz stihove koji su uočljivi na mojim grafikama.To su slike koje me inspirišu i njih, u vidu slojeva, preklapam u kompjuterskom programu.Na neki način umetnička kreacija me ispunjava poput boravka u prirodi. Smatram da je savremeno okruženje čoveka pre svega digitalno i da se menja čovekova unutrašnjapriroda. Ljudi, usled brzog života, zaboravljaju na sebe, slobodno vreme, svoje unutrašnje biće i prirodu, svoje nekadašnje okruženje. Priroda  može pružiti mir koji inspiriše, hrani, smiruje. O toj temi govorila su i moja umetnička dela iz serije magistarskih grafika  „Windows u prirodu“. Moja umetnost predstavljena je u digitalnom obliku na sajtu www.opavsky. net i možete je posetiti kada nemate vremena za odlazak u prirodu. autorka: Vesna Opavsky3.
  4. 4. Vesna Opavsky rođena je u Beogradu, gde je i diplomirala i magistirala grafiku na Fakultetulikovnih umetnosti. Magistarski rad na temu „Raskorak i sinteza digitalnog i naturalnog“, koji je pratilaizložba grafika „Windows u prirodu“, odbranila je 2009. godine. Trenutno se nalazi na doktorskimumetničkim studijama na istom fakultetu gde priprema tezu Umetnost na internetu. Izlaže samostalnoi grupno, a učesnik je mnogih likovnih kolonija u prirodi. Kroz umetnički rad bavi se temama ekologijei digitalnog zapisa, istražujući problem savremenog društva u urbanom okruženju. Kombinovanom,digitalnom tehnikom, naglašavajući kontrast prirode i tehnike, pokušava da ukaže na značaj povratkaprirodi smatrajući je rešenjem – lekom protiv otuđenja čoveka današnjice. Priroda se probudila, ali isto tako se probudila i digitalna priroda na 12 grafičkih listova VesneOpavsky, kada je u maju 2011. godine Vesna prvi put izlagala u Galeriji Centra za kulturu Stara Pazova.Izložbu je otvorila istoričar umetnost Tanja Božanić koja je istakla da je velika otudjenost izmedju čovekai sveta prirode kome je suprotstavljen svet tehnike. Vesna spaja dva sveta, onaj stari, iskonski i novi digitalni.“Vegetativni raster i komešanje botaničkih izdanaka, kao i nevidljive procesualnosti stvaraju raskošnunaseljenost prizora digitalnih grafika Vesne Opavsky. Oponašam oblikovanje prirodnim procesima “Idem u okrilje šume, i zato tu me potraži, nađi ... moje duše volumen.”(rast, spiranje, nagrizanje, razlivanje, trošenje…). Oponašam i slučajne efekte koji nastaju pri crtanjuopipljivim bojama i ručnom štampanju grafike (zgrušavanje, sušenje, razlivanje…). Ta neizmenljivostveštačkih sredstava i kompjuterskih alatki za približavanje prirodi u duhu su suštinske ponesenosti iistinski senzibilne orijentacije umetnika današnjice: povratak eksterizacijama, doživljaj neposrednostiraskoša i oprečnih svojstava tog vegetativnog mikrokosmosa različitih podneblja. U stvaranju grafičkihotisaka digitalno kreiranog sveta pogleda na izmenljivost nastaju prizori kao svojevrsne (tableaux vivant)oživljene slike povezane za fluid procesualnog protoka botaničkog I sveopšte biološkog rasta, nestankai vraćanja. … Smene godišnjih doba, osećaj savladavanja nedaća i opstanka u rastinju koje posle snegapostepeno otpočinju svoju cikličnu obnovu postajući univerzalna metafora. U tom pravcu Vesna Opavskyafirmiše svoj postupak kao odgovornu i umetnički senzibilnu avanturu traganja i sakupljanja malenih azapravo ogromnih spasonosnih otkrića”. Citati su propratni tekst pod nazivom „Rastinje, senke i svetlosti“, koji je objavljen u kataloguGalerije Centra za kulturu Stara Pazova, a njegov autor je dr Nikola Šuica, profesor na Fakultetu likovnihumetnosti u Beogradu. autor: Marjan Karavla 4.
  5. 5. Mala crna haljina-modni klasik Coco Chanel Jedna od najvećih buntovnica u svetu mode, u istoriju dizajna, ušla je zasluženo, svojim talentom,promišljanem i inovacijama. Žena koja je bila i ostala ispred svog vremena, obeležila je modu 20. veka. Onjenom životu i radu, često se govori, jer je bila jedinstvenai avangardna.“Ja ne radim s modom, ja sam moda.”- Koko Šanel Gabrijela Šanel, tvrdila je da je rođena 1893.god.u Auvergnu, a zapravo je rođena 19. avgusta 1883.god. uSaumuru, u Francuskoj. Bila je vanbračno dete uličnogprodavca i domaćice, koji su, pored nje, imali još petorodece. Uprkos tome što su deca bila rođena u vanbračnojzajednici, što je u to vreme bilo nedopustivo, majka jeipak uspela Gabrijelu da krsti očevim prezimenom Šasnel.Greškom crkvenog službenika, koji je u krštenici upisaoŠanel umesto Šasnel, Gabrijela je dobila prezime po komeće postati poznata. Kada je imala 11 godina, majka joj jeumrla, a otac nije hteo da preuzme brigu o deci. Završila je usirotištu i o njoj su se brinule opatice. U sirotištu je ostala petgodina i u njemu je izučila krojački zanat. Kada je napunila16 godina, Gabrijela napušta sirotište i počinje da radi kaokrojačica. Ubrzo zatim, seli se u Pariz gde počinje da radi po noćnim klubovima kao igračica i pevačica.Nadimak Koko ( draga ili mila), koji će kasnije početi da koristi kao ime, “zaradila” je pevajući pesmu“Qui qu a vu Coco dans le Trocadero”, u kafeu “La Rotonda” na Montparnasu. Njena velika želja je, inače,bila da se bavi dizajnom i izradom šešira, koji su u to doba bili neizostavni modni detalj svake dame.Zahvaljujući finansijskoj pomoći svog ljubavnika, vojnog oficira i bogatog naslednika, Etjena Balzana,1909. Koko otvara butik, čime njen san počinje da se ostvaruje. Pored izrade šešira, počinje da kreira i šijesvoje prve modele koji se odlikuju elegancijom i udobnošću. Uprkos početnom prihvatanju, njena odećase teško probijala, ali uz pomoć novog muškarca, jedne od njenih najvećih ljubavi, industrijalca ArturaKapela, koji je verovao u njene vizije, Koko otvara nove butike u Dovilu i Bijaricu. Već 1920.godine Šanelje predstavljala poznatu i cenjenu modnu kuću, koja je zapošljavala preko 300 radnika.  Feministikanja poopredeljenju, gnušala se svih stega kojima su žene, u to doba, bile ograničene, i u svojim kreacijama, jasnoprikazivala sliku slobodne žene. Ostala je upamćena po “maloj crnoj haljini”, muškom odelu za žene,kostimu i parfemu Chanel No. 5.“Moda ima dva cilja: udobnost i ljubav. Lepota dolazi kad moda uspe”- Koko Šanel U vremenima, kada je bilo nezamislivo da žena nosi nešto drugo, osim suknje i uskih korseta,Koko kreira fino ukrojene, udobne i elegantne pantalone i sako, koje je i sama nosila. Skandalozno za20-te godine prošlog veka, muško odelo za žene, dobija svoje mesto u ormarima tadašnjih hrabrih damaFrancuske. Talentovana i nadahnuta, volela je da eskperimentiše sa krojevima, materijalima i stilovima.Za sebe je smatrala da je ravnopravna sa muškarcima pa je i prva dizajnirala jahaće pantalone za žene, kako5.
  6. 6. bi se svom hobiju posvetila nesputana i komotna. Kostim Šanel prestavila je svetu 1925.god. koji od tadapredstavlja sinonim elegancija i stila. Elegantni komplet koji se sastoji od suknje do kolena i strukiranogsakoa, izarađen od vune i ukrašen dugmićima zlatne boje, postao je modni imperativ i statusni simbol.“Neki ljudi misle da je luksuz suprotnost od siromaštva. Ne! To je suprotnost od vulgarnosti”- KokoŠanel Smelo uvodi crnu boju u svet mode, koja je do tog trenutka simbolizovala žalost. Predpostavljase da je za ovu inovaciju zaslužno vreme koje je provela u sirotištu sa opaticama, okružena crnilom istrogošću. U periodu posle Prvog Svetskog rata, kada svet počinje polako da se menja u psihološkomi moralnom smislu, kada žene dobijaju pravo glasa, smelost i vizija Koko, pretočena je u večnost- malucrnu haljinu. Postulat njenog pristupa modi, elegancija i jednostavnost, u ovoj kreaciji jasno je izražen.Film “ Doručak kod Tifanija” zabeležio je jednu od najpoznatijih “malih crnih haljina” . Koko Šanel u svetmode ,ne unosi samo specifičan dizajn, već i jedinstveni stil.“ Moda je prolazna, samo je stil večan”- Koko Šanel Dobro ukrojena od čvrstog materijala bez sjaja, dužine malo iznad kolena i bez rukava, počela jeda živi 1926. god., i bezkompromisno ostaje da kao zaostavština najvećeg dizajnerskog uma svih vremena.Mala crna haljina uz damski šešir, nisku bisera i crveni karmin, otvorili su novo poglavlje u shvatanjumode, gde je žena elegantna, sofisticirana i seksi. Njoj dugujemo i mnoge stvari u kojima i danas uživamo:otkrivene noge, preplanuo ten, dekolte, upotrebu modnih dodataka – marama i bižuterije, kombinacijucrne i bele, beli paspul na reverima, crne lakovane cipele sa belim vrhom, veliki cvet na reveru, dečačkistil, stroge i precizne linije modela, upotrebu žerseja. Pravila je i prodavala takozvani “total look” kako bidame na jednom mestu, našle sve što im je bilo potrebno, od cipela do šešira, zagovarajući tezu da je malodetalja i više nego dovoljno da se istakne lepota i elegancija. Torbe Šanel sa velikim ručkama, neprevaziđenimodni klasik, su se vremenom menjale, ali su zadržale princip dizajnerke da je torba praktična i lepa.Večnost u bočici, sastavljen od 80 mirisnih sastojaka, na modnoj sceni pojavio se 5. maja1921.god. ChanelNo. 5 je jedan od najpoznatijih parfema na svetu, nepogrešiv izbor svake dame od stila. Ime parfema jenastalo kada je Koko angažovala Ernesta Boa da napravi nekoliko mirisnih kompozicija, uz opasku daje cilj da žena miriše na ženu a ne na ružu. Najviše joj se dopala mirisna kompozicija broj 5 po čemu jeparfem i dobio ime. Istorijski posmatrano, ovo je prvi parfem koji nosi ime modne kuće.“Žena bez parfema je žena bez budućnosti.”- Koko Šanel Njena avangardna i kontraverzna ličnost privlačila je pažnju mnogih umetnika poput SalvadoraDalija,Pabla Pikasa i Stravinskog. Smatrali su je promiskuitetnom, slobodnom ženom koja je imalamnogo ljubavnika i prosaca, ali se nikada nije udavala. I ako je najveću popularnost doživela u Parizu,za vreme nacističke okupacije, ljubavnik joj je bio nemački oficir zbog čega je bila proterana iz gradasvetlosti. Takođe, je o ljubavnim odnos Sravinskog i Koko,bio senzacija, koja nije prestala da postoji niu 21.veku, pa je ta priča ekranizovana prošle godine pod nazivom “ Koko Šanel i Igor Stravinski”. Poslenjene smrti 1971.god., modnu imperiju preuzima Karl Lagerfild koja, zauzima sam vrh svetske visokemode sa procenjenom vrednošću od 165 miliona dolara. Život i delo slavne Koko Šanel su inspiracijamnogih mladih generacija, jer je dokazala da talenat, vizija, upornost i posvećenost , vode u večnost iklasiku. autorka: Nevena Damjanović 6.
  7. 7. Hod po kaldrmi Novo druženje sa vama, dragim citaocima, počela bih pričom o tome kako sam inspiraciju zaove redove, rešila da pronađem na mestu koje ima tako simboličan naziv „ Znak pitanja“. Dok sam pilaodličnu crnu kafu posluženu u starniskoj dzezvi, sa malom kiselom vodom i ratlukom, posmatrala samznakove oko sebe. Bilo ih je mnogo, na licima ljudi koji su se tu zatekli. Videla sam čuđenje cnca koji jeprobao prebranac, strah kod konobara zbog nedovoljnog znanja Engleskog jezika, brigu mladića zbogiznosa na računu. Ali i poštovanje i nežnost bračnog para koji je tu svratio na šolju toplog čaja. Slušajućidivnu kafansku muziku u pozadini, zapitala sam se koliko se na tom mestu, najstarijoj kafani u Beogradu,znakova pitanja pretvorilo u zarez, tačku, uzvičnik, koliko je ta kafana napravila i sačuvala veza, skolpilaposlova, koliko je srećnih i onih manje lepih vesti primila, koliko je zbog radosti i veselja, čaša i flašarazbijeno. Bila sam na istorijskom mestu razvoja grada, njegovih stanovnika i posetilaca. Teško je potvrditida su i ostači gosti bili opčinjeni duhom prošlih vremena, jer su uglavnom uživali u divno pripremljenojhrani i mirisu ćevapa. Simbioza zvukova, ukusa, mirisa činila je to mesto izuzetnim i zaista sam bilainspirisana. Živimo kako moramo, uz nadanje da ćemo postati retki srećnici koji žive baš onako kako su želeli.Rešavamo probleme, ili ih bacimo pod tepih da se sami reše, sve manje slušamo a sve više pričamo,gledamo a ništa ne vidimo. I sama sam takva, ali tog dana sam videla toliko bitnih stvari. Kada čovek uočiznak pitanja sve je bliži odgovoru i danu da u sebi otpeva stihove Azrine pesme „ prokleta mogućnostizbora mora da postoji“. Iz iskustva znamo da dobri ljudi ponekad krenu lošim putem, izgube se u magli,ali dok imaju kome da se vrate, nijedan put nije uzaludan.Na prvi pogled suština se jasno ne vidi ali kadazagrebemo po površini, odstranimo tuđe želje i očekivanja i uzdignemo naše snove i postavimo ličnusreću kao postulat postojanja, u tom lutanju možemo naći ono zbog čega smo na taj put i krenuli, sebe.Tog dana u „ Znaku pitanja“ postavila sam sve svoje znakove ispred sebe, jasno ih pogledala i zaključilada nema pitanja bez odgovora, a najbitniji upitnik je onaj koji nosimo pored svog imena. Onoliko kolikosmo časni, vredni, požrtvovani, jaki i spremni na borbu, zakonom reciprociteta bićemo i nagrađeni, kadaza to dođe vreme. “Kad mi dođe da idem, mnogo moram da idem. Nije važno kuda ću. Nije važno dokleću. Došlo mi je da idem... i ja idem kao lud - unutra u mene” - Miroslav Mika Antic. Stara poslovica kaže da je u vinu istina a ja bih dodala da je u Mikinim stihovima sva mudrost ovogsveta. Nikada me nije ostavio bez odgovora, verujem da neće ni vas... Kada vas put navede svratite u „Znak pitanja“ , zaslužujete da osetite lepotu prošlih vremena jer bez istorije ne bi bilo ni našeg vremena.Želim vam prijatno putovanje kroz snove i javu, neka se granice izgube... autorka: Nevena Damjanović7.
  8. 8. Kako učimo zabrinutost? Niko se ne rodi zabrinut. Zabrinutost je naučena reakcija koja zahteva sposobnost pamćenja,maštu i osećaj za vreme. Beba ce zavrištati kada padne ili začuje preglasan zvuk, ali ona još uvek nemasposobnost da to pretvori u zabrinutost. Kasnije će svoju memoriju razviti dovoljno da se boji ponavljanjaneprijatnog događaja. Tada će dete koje je imalo bolno iskustvo u lekarskoj ordinaciji plakati kad vidiosobu u belom mantilu, ili će se otimati dok ga nose u ordinaciju. Kasnije, razvijanjem mašte , to deteće početi da izmišlja razloge za brigu zbog događaja koji se nikada nisu desili. Neka deca počinju dabrinu u mlađem, a neka u starijem dobu. Mnoge brige imaju svoj koren u stvarnim događajima,kaošto su bolne posekotine ili problem sa matematikom. Druge predstavljaju strah od nepoznatog kao štoje prvi dan u školi. Rane izmišljene brige, nepoznatog su porekla, i teoretičari se baš dobro zabavljajusmišljajuci objašnjenja koja će opravdati baš njihove teorije o ljudskom ponašanju. Možda oni koji brinuizmišljene brige samo nemaju tako očigledne traume, a možda su jednostavno skloni dramatizovanju.S vremena na vreme , sva deca sa strepnjom zamišljaju budućnost. Niko nije prošao kroz detinjstvo ada nije očekivao neku buduću nesreću, čak i ako je to samo odlazak kod zubara ili činjenica da će tatasaznati da ste mu slomili čekić. Neka deca odrastaju sa pravim traumama. Da li će tata ili mama doćikući pijani i zlostavljati me? Ko će voditi računa o meni, kad je tata otišao a mama umire? Deci kojaodrastaju u zaista strašnim situacijama možda će zaista biti potrebna pomoć da se oslobode svojih ranihtrauma, ali, neočekivano, ona ne odrastu obavezno u zabrinute. VEĆINA DECE NE POČNE DA BRINEZBOG TRAUMA IZ DETINJSTVA. ONI NAUČE DA BRINU ZATO ŠTO ODRASTAJU SLUŠAJUĆI IOPONAŠAJUĆI ZABRINUTE OKO SEBE. Postoji mnogo načina na koje roditelji Da li se neki od sledećih obrazaca uklapa u vašapozivaju svoju decu da brinu. Proverite da li vam porodična uverenja?neki od navedenih poziva na zabrinutost zvuči *Zabrinutost pomaze da se tvoje brige nepoznato. obistine.“Šta ako…” *Drugi ljudi uzrokuju osećanje“ Nikad se ne zna kada će grom udariti!” zabrinutosti.”Jednog dana nećeš imati toliko sreće!” *Događaji uzrokuju osećanje zabrinutosti.“Vodi računa!” *Ako ti je do nekog stalo, bićeš zabrinut.“Razboleću se od brige za vas, deco!” *Ako nekog voliš, bićeš zabrinut.“Mala deca,mala briga-velika deca ,velika briga.” *Ako si osetljiv, bićeš zabrinut.“Ako ne brinesšznaci da te baš briga.” *Ako si inteligentan, bićeš zabrinut.“Ako se previše smeješ na kraju ćeš plakati.” *Ako si human, bićeš zabrinut.Oko ovakvih i sličnih iskaza porodice pletu obrasce *Ako si odgovoran, bićeš zabrinut.zabrinutosti.Uprkos ovim pozivima na zabrinutost, ne morate se predati. Na osnovu svojih brigamozete pronaci svoje tipicne “zastoje”, teme u kojima se obicno “zaglavite” u zabrinutosti .Donesite odluku I napravite znacajne promene u sebi. autorka: Tanja Todorovic dipl.oligofrenolog 8.
  9. 9. U čekaoniciAmbulanta. Sedim i čekam svoj red da me - Vi ste tako lepi - reče mi gospođa do mene iprozovu. Do mene seda starija gospođa. Uredna osvesti me. frizura, bledo lice sa ostatkom nekadašnje, Pogledala sam je začuđeno, a onda sam sa širokimverovatno, raskošne lepote. Oči pomalo upale, osmehom promrmljalavodnjikave, ali još uvek lepe. Pametne. Na njoj - Hvala. Ja upravo o tome razmišljam....da, kakokaput, očuvan ali ne mlađi od dvadesetak godina, sam nekada bila lepa, a sada, hm...i ne želim dasa krznenom kragnom. Čizmice, pa jedno pet- ovo shvatite kao uzvratni kompliment, ali čim stešest godina, onako, odoka. Da, sve sam to videla seli do mene, primetila sam kako ste Vi izuzetnojednim pogledom, onako sveobuhvatnim, kada lepi. Zaista.je tako bolno uzdahnula. Nemam baš običaj da - Hvala Vam. Znam. I bila sam lepa, ali vidite,pokrećem bilo kakav razgovor sa nepoznatima život ispiše kojekakve škrabotine po vašem licu iu redu u pošti, autobusu, prodavnici..Međutim, unakazi vas.trgla sam se. - Da, u pravu ste. Ma kakav život da ste imali, sve da ste živeli kao princeza, godine ipak učine- Jel Vas nesto boli? - zabrinuto sam je upitala, svoje.krenuvši da ustanem da pozovem sestru. - Da, ali još ako imate život mučenice sa svim- Ne, ne, samo sedite - uhvatila me je za ruku. mogućim nesrećama, a pri tom još posle svega- Ali... neko, i to još žena, primeti tragove....verujte,- Neee, sve je u redu, samo sedite gospođo. Hvala baš mi je to drago, nekako mi je baš divno...-Vam. nasmešila se, konačno. E, sad sam već počela da se molim bogu da me što pre prozovu, jer počinjeOstala sam na svom mestu. Gledala sam negde da biva kritično. “Jao, samo da ne počne sada sanapred, onako, u prazno i pitala se da li zaista svojom tužnom pričom....”treba da joj pomognem, ali ona je ćutala. Vrata ordinacije broj dva se naglo otvoriše. IzađePogledala sam je. Kraj usana i brada malo su čovek i uđe drugi. Sestra je ušla u ordinacijujoj podrhtavali. Ćutale smo. Dugo. A onda je jedan. Tek sada je odnela kartone. “Uh, ovo će daona opet onako bolno uzdahnula. Sada sam se oduži” - sada sam ja duboko uzdahnula. ja nju uhvatila za ruku. Pogledala me je sa - Ah, teško mi je da sedim, ne mogu ni da stojim,zahvalnošću, bez reči.  “Mora da je bila prelepa, ni da se šetkam ovuda, a vidite koliko ćemo dugokada je bila mlada” pomislih i “Eto, šta godine da čekamo....- požalila mi se odjednom. učine! Godine! Pa da. To isto pomislim svako Oćutah. jutro kada se pogledam u ogledalo” nasmejah se Prođe par minuta. u sebi. Sedele smo nepomično i ćutale, ćutale. Ja - Vidite kako ovo sporo ide. Čovek da je i zdravsam odlutala u svojim mislima u svoju mladost i došao - ovde bi se razboleo čekajući, eeeh....lepotu i primetila kako sam počela da se mrštim, Opet sam oćutala. pa sam se nekako stresla, kao da želim da sve te Odjednom opet onaj bolni uzdah, čak skoro jauk.misli zbacim sa sebe.  Pogledala sam je.9.
  10. 10. - Vas stvarno nešto boli. Molim Vas da pozovem Oduvek je želeo motor. Ćerka je umrla u martu, asestru pa uđite preko reda, molim Vas....teško mi unuk se zabio u kamion na pola godine od majčineje da slušam.....vidim da Vas nešto boli... smrti. Ćutala je. Skočila sam, a ona me opet munjevito Sada su i meni oči već bile pune suza. I baš kada jezgrabi. htela da mi kaže kako su se njene molbe bogu da- Ne! Ne!  ćerkina bolest pređe na nju obistinile i kako sada- Dooobro, - nekako sam je poslušala. ona umire, neko je viknuo moje ime. Skočila sam,Opet smo ćutale. uspela sam samo da je nežno dodirnem - Sahranila sam prvo ćerku, pa muža, onda mi je - Izvinite.....žao mi je.poginuo unuk i ja sad imam rak - izgovorila jesve to u jednom dahu. - Nemam više nikoga, sve Godinama se pitam zašto vam neko, kada čekatesam posahranjivala, sestru, skoro svu familiju, negde nešto, kada ste ko zna iz kojih razlogaovi mlađi su svi negde razbacani po Beogradu i prisiljeni da uđete u neki dijalog sa nepoznatima, iNovom Sadu, niko ni ne pita za mene, niko od taj neko po pravilu bude osoba koja će vam ispričatite dece da me pozove i da me pita “ Tetka, kako svoju tužnu priču. Nikada, ali baš nikada mi se nijesi?” niko....a sve sam im dala, kada mi je umrla dogodilo ono drugo. Možda tako ljudi istoče svojusestra, ostala su njena deca, ćerka i sin, otac im se tugu i bol napolje, puste je da iscuri.   Ako im jeubrzo oženio, a ta, ta nova, nije baš gledala decu zbog toga lakše, bar malo, onda mi i ne pada tolikoi uzmem ih ja kod mene. Imali samo samo jednu teško to što sam ja “to” popila. Nazdravlje!ćerku, moj pokojni muž i ja. Bio je mnogo dobarčovek. Prihvatio je tu decu kao svoju. Mučili smose da ih othranimo i odškolujemo. Doduše, slaoim je nešto para taj njihov otac, ali sve je to bilomalo, znate i sami koliko vam je potrebno kadimate troje dece...Onda se prvo mala udala, pa jedečko završio fakultet, pa vojsku, pa je i on otišao.Sad sam čula da se i on oženio, a eto, nije mi toni rekao.Oči su joj se zastakliše.- Tako to valjda ide. Iz totalno demode tašne izvadila je urednoispeglanu maramicu i tiho izduvala nos. Bašdamski. I ruke su joj bile lepe. Dugački tanki prstizavršavali su se   lepim i negovanim noktima.Na desnoj ruci burma, tanka, izlizana. Na levojskroman, starinski prsten sa nekim belimkamičkom. - Kad mi se ćerka razbolela, molila sam bogada njena bolest pređe na mene. Umrla je osammeseci od kada je pala u krevet. - isprekidano jeuzdahnula. Ja sam zurila ispred sebe i očekivala da meprozovu. - Moj zet je unuku kupio motor, želeo je da muskrene brigu o majci na nešto što bi ga radovalo. autorka: Mira Selena 10.
  11. 11. Časopis „Brifing“raspisuje nagradni književni konkurs poezije i kratke priče za sve učenike osnovnih i srednjih škola. Tema: Slobodna. Uslovi konkursa: Jedan autor može poslati najviše tri pesme ili kratke priče. Radove potpisati imenom i prezimenom, adresom i telefonom. Naznačiti u kojoj kategoriji autor učestvuje: Niži razredi osnovne škole (I-Ivrazreda), viši razredi osnovne škole (V-VIII) , srednjoškolci. Radove slati najkasnije do 1. aprila 2013. godine na mejl adresu magazinbrifing@gmail.com ili poštom na adresu: a) bilo koje osmogodišnje ili srednje škole naše opštine /direktoru/ b) gl.odg.urednik Dejan Pavkov, Stara Pazova, Šafarikova 19. sa naznakom „Za konkurs“. Rezultati konkursa biće objavljeni u sledećem broju časopisa „Brifing“,kao i nagrađeni radovi. Članovi žirija: Milka Vukmanović, predsednik Zlatko Paško, zamenik predsednika Vesna Miletić Zamenici: Ružica Dragaš, Branka Pantelić, Miroslav Mahač, Miladin Lekić,Srđan Đurđević, Dejan Pavkov11.
  12. 12. Krv nije voda Iako je od tada prošlo dosta vremena, - Zašto mama, šta sam ja to loše uradio?tog događaja se sećam kao da se desio juče. - Nemoj ništa više da me pitaš, nego kažiKada sam se toga dana vratio kući od dede, koji mi na šta to mirišeš?stanuje u  blizini naše kuće, mama začuđeno - Ne znam, ja ništa ne osećam.poče da me ispituje zašto sam se tako brzo vratio - Da li si kakio kad si bio kod dede?i da se nisam, možda, posvađao sa dedom? - Jesam. - A da li ti je deda obrisao guzu? - Ne mama, baš smo lepo pričali a deda - Nije!mi je kupio i  veliku čokoladu i  rekao da ima - A zašto nije?razlog da časti. - Kada sam ga pozvao da mi obriše guzu, - A koji je to razlog? - upita me mama. on se nasmejao i rekao da on prvi put čuje da Ja sam joj odgovorio da ne znam, ali da je neko nekome briše guzu. Ja sam mu onda rekaodeda spominjao jedan važan sastanak sa nekom da mi je ti i tata stalno brišete jer sam još mali, atetom. on je počeo još više da se smeje. - Kakav sastanak? - Taj tvoj deda je, stvarno, definitivno - I ja sam hteo da znam, ali nisam uspeo prolupao i zaslužio da dobije po guzi jer je gori ida ga pitam, jer se deda samo smeškao, ogledao od malog deteta!u ogledalu i stalno ponavljao da je došlo vremeda i deda proba malo meda. Pošto moja mama zna da u vezi sa dedom - Šta kažeš? Zar je tako rekao taj tvoj mnogo toga da preuveličava, nisam hteo sa njomdeda? Matori jarac! dalje da se raspravljam pa sam izašao u dvorište. - Jeste mama. A šta ti to znači? Sada sam već veliki. Dogodine ću ići u četvrti - Nemoj sada i ti da me nerviraš. Idi pa razred osnovne škole, ali još uvek mi nije jasnopitaj  onog tvog pametnog dedu kad zna takve kakav med je deda tada išao da proba. A nije migluposti da priča. jasno ni to što moja mama sve češće ponavlja da - Dobro mama. Pitaću ga sutra kad ću biti isti kao moj deda. Nije valjda zbog toga štoponovo odem kod njega. se, u zadnje vreme, često ogledam u ogledalu? - Daću ja i tebi i tvom dedi po guzi. autor: Miroslav Mahač 12.
  13. 13. Sport i duhovnost Pokušavajući da pronađem sociološke i psihološke analize čuvenih naučnika na temu sporta tj.Njegove devize,,U zdravom telu, zdrav duh,, ispostavilo se da je pitanje sporta u današnje vreme najmanjepriča o zabavi, pozitivnom takmičarskom duhu, rekreaciji i obogaćivanju slobodnog vremena. Naprotivtumačenja su negativna, ali osnovni stav o sportu i sportskim aktivnostima treba prevesti argumentimaka pozitivnim. Jedan od argumenata je i borba protiv gojaznosti tj. Bolesti izazvanih njom kao što suhipertenzija ili dijabetes 2. koji je rezervisan za poodmaklu dob, a preventiva u sprečavanju ovih, jeumereno bavljenje sportom! Stopa gojaznosti u Zapadnim zemljama je u porastu od 80.godina 20. vekai to u Engleskoj 8% žena i 6% muškaraca.Do 1998 g. Ti procenti su utrostručeni – gojaznost je mučila21% žena i 17% muškaraca. Što se Srbije tiče podaci dobijeni na uzorku od 3651 deteta na uzrastu od 7do 14 godina u okviru istraživanja sprovedenog 2000.g leta Gospodnjeg – pokazuje da njih 19,1% imaprekomernu težinu ili je već u kategoriji gojaznih i rizikuju da oboljevaju od navedenih bolesti! / Postojilek od prirodnih sastojaka, protiv navedenog dijabetesa po receptu Svetogorskog monaha uz preporukuredovnog ispovedanja i pričešćivanja – poznat autoru./ U sociološkom pogledu, međutim treba skrenuti pažnju na pomenutu negativnu stranu sporta.Helmut Plesner je još 50g. 20.veka došao do dve teze: prva je da je svet sporta odslika industrijskogdruštva, odnosno sport je oblast u kojoj čovek nastoji da pronađe kompenzaciju za lišavanja kojimaje izložen u svetu specijalizovanog rada.To dalje znači da je nezadovoljstvo položajem u procesu radaosnovni motiv čoveku da se angažuje u sportu. Ono što je kod Plesnera zanimljivo je njegova tvrdnja daje ,,takmičarska struktura industrijskog društva odgovorna za povećanu duhovnu agresivnost ljudi.,, Onnam na taj način ukazuje na politički značaj ideologije takmičenja. Za njega je takmičenje ,,borba svihprotiv svih.,, A gde je izvor čovekove potrebe za sportom! Plesner je vidi u težnji čoveka da pronađe svoju,,izgubljenu prirodnost.,, On ovde ne govori o telesnom aktivizmu, već o sportu u kome se do kvalitetadolazi nastojanjem da se drugi pobede postizanjem većeg rezultata ( rekorda). Još jedan momenat važanu njegovoj analizi ,,da je sama priroda telesnog pokreta u sportu usmerena ka disciplinovanju tela,,.Nasuprot njemu mišljenje istaknutog psihologa tvorca LOGOTERAPIJE, V. E. Frankla je da se u svakomsportskom nadmetanju čovek zapravo nadmeće prvenstveno sam sa sobom. On je svoj vlastiti suparnik, ilibi to barem trebao biti./ iz prakse logoterapije proizilazi da to nije nikakvo moralno pravilo, nego stvarnačinjenica, jer što čovek više nastoji da se takmiči sa drugim ljudima i pobedi ih, to je manje u stanju dapotpuno ostvari i iskoristi svoje mogućnosti./ Naprotiv ako misli samo na to da pruži najbolje što može izna, a da istovremeno ne brine suviše oko uspeha i trijumfa nad drugim ljudima, njegovi će napori mnogolakše i pre biti ovenčani uspehom! Naime, postoje stvari koje izmiču izravnoj / pravolinijskoj/ nameri, onese mogu postići samo kao propratni učinci, kada se zapravo smera sasvim nešto drugo.Postavimo li ih zacilj, promaši ćemo. POKUŠAJ DATI SVE OD SEBE, VEROVATNO ĆEŠ POBEDITI, NAPROTIV NASTOJIŠ LIPOBEDITI, IMAŠ SVE IZGLEDE DA IZGUBIŠ. U tom slučaju si napet, umsto da ostaneš opušten.Drugim rečima ne bi se smeo ponašati kao da si,,ti najveći,, već radije pokušati otkriti ,,ko je veći – ti ili ti,,.Suština je da se ne sme nametnuti sebi misaoda je pobeđivanje drugih zahtev po svaku cenu.,,Optimalna motivacija u sportu - kako bi se postigli13.
  14. 14. maksimalni rezultati – zahteva da se svaki pojedinac takmiči prvenstveno sa samim sobom, a nikako sadrugima.Takav stav je suprotan,,hiperintenciji,, (Prekomerna nakana) koja stvara napetost, osećaj pritiskateskobe pre početka takmičenja pa čak i naglog pada borbenosti, nedostatak samopouzdanja, požrtvovanjai predanosti cilju. Primarni uzrok ovih negativnih pojava je PREKOMERNA ZAOKUPLJENOSTPOBEDOM ili PREVIŠE ŽELJENI USPEH. Pomoć u takvom trenutku koja je neophodna, je sugestija dase ne razmišlja o pobedi već da se misli samo o ,,plivanju svoje trke,,. Sportista će postići najbolji rezultatako nastoji da bude svoj vlastiti protivnik, da se takmiči ,,jedino sa samim sobom i protiv sebe!,, Akogovorimo o sportu u najširem smislu,, kao ljudskom fenomenu ,,a ne kroz njegovu komercijalizaciju idegeneraciju, postoji koncept motivacije po kome je čovek biće koje ima određene potrebe, a nastoji ihrešiti i zadovoljiti samo u obliku,, redukcije napetosti,, tj. samo da bi održao ili uspostavio unutrašnjuravnotežu koja se zove ,,homeo staza.,, Frankl međutim tvrdi da čovek nije prvenstveno zaokupljentakvim unutrašnjim stanjima svog organizma, već da mu je zvezda vodilja uvek nešto ili neko iz sveta kojiga okružuje bio to razlog kome treba udovoljiti ili druga osoba koju će voleti ( što podrazumeva da se taosoba ne smatra pukim sredstvom kojim se zadovoljava neka potreba). Drugim rečima ljudsko postojanje– sve dok mu neurotično stanje / stvaranje idealizovanog ,,ja,, koje stvarnost potire na svakom koraku / nepromeni smisao – ima za cilj da čovek uspostavi odnos sa nečim izvan sebe. To osnovno obeležje čovekovoghtenja moglo bi se nazvati ,,samotranscedencija ljudskog postojanja,, Čovekovo samoostvarenje mogućeje jedino putem samotranscedencije! / Taj pojam se isključivo odnosi na činjenicu, da čovek što više zaboravlja na sebe i što se više daje,to više dokazuje i potvrđuje svoju ljudskost./ Takođe ljudsko postojanje ne obeležava samo njegovasamotranscedencija već i sposobnost samoodvajanja. Trebalo bi uzeti u obzir da je određena razdaljinaizmeđu pravog stanja stvari i nekog ideala bitna osobina naše ljudskosti. Empirijsaka su istraživanjapokazala da je premala napetost između ega i njegovog ideala jednako štetna za duševno zdravlje kao iprevelika količina napetosti... Pojam transcedencije nas dovodi u vezu sa verskim smislom,duhovnosti.,,Gospod mi je pomoćnik: slobodno ću gledati u neprijatelje svoje,,,,Svi me narodi opkoliše, ali ih u ime Gospodnje razbih,, Psaltir Psalm 118. Po učenju Sv. Maksima,oboženje je svojevrsni imperativ ponuđen od Boga čoveku, da sjedinjen sa Bogom – kroz to svojesjedinjenje – privede i celokupan svet Bogu, da na kraju Bog bude sve u svemu.Nesumnjivo je – pozivajćise na Gornje učenje- da su deobe, prvo u čoveku a potom i u celoj tvorevini – posledica čovekovogneadekvatnog odgovora na Božiji priziv.Umesto jedinstvenog sklada, čovek ispred sebe ima prirodnustihiju i mnoštvenost u kojoj osnovno Filozofsko pitanje ŠTA JESTE, teško da ima valjan odgovor i smisao.Kako to Jaspers kaže, ONO ŠTO MISLIMO, ONO O ČEMU GOVORIMO, UVEK JE NEŠTO DRUGONEGO MI SAMI – PREMA ČEMU SMO UPRAVLJENI MI, SUBJEKTI KAO PREMA ONOME ŠTOSTOJI NASPRAM NAS, TJ. KAO PREMA OBJEKTU. TAJ OSNOVNI NALAZ NAŠEG MISLEONOGPOSTOJANJA – NAZIVAMO RASCEPOM SUBJEKTA I OBJEKTA. / Znati nešto znači, znati ga kaoobjekat različit od sebe,odvojen od sebe kao subjekta, kao ne – Ja bića./O rascepu ili deobama u svetu, govori i Sveti Maksim sledeće:- prva podela je deoba između STVORENE I NE STVORENE PRIRODE, koja je primila biće stvaranjem.-druga je ona po kojoj se sva stvorena priroda deli na DUHOVNU (UMNU) i ČULNU.-treća po kojoj se čulna priroda deli na NEBO i ZEMLJU.-četvrta, po kojoj se zemlja deli na RAJ i VASELJENU.-i peta po kojoj se čovek deli na MUŠKO I ŽENSKO. 14.
  15. 15. Prevazilaženje svih ovih podela, zapravo jeste jedina istinska filozofija.Jednom istinskom filozofijomdelatnom, odnosno verom i asketizmom, čovek treba da dovrši sebe kao ličnost i ostvari smisao svogpostojanja: OBOŽENJE. A oboženje i jeste stanje kada ćemo saznati suštinu postojanja svih bića, tj. šta su,kojim načinom postoje i radi kojeg cilja postoje i nećemo više želeti da se krećemo prema ničemu! Čovekzna onoliko koliko mu Bog otkriva.Punoća Božijeg otkrivenja čoveku jeste njegovo ovaploćenje. U punoćiBožijeg otkrivenja u ovaploćenju i javljanju Logosa Božijeg kao samog smisla čovekovog bivstvovanja,nalazi se i tajna odgovora na pitanje šta jeste. Tajna Hrista ( izraz Svetog Maksima) jeste i Tajna čoveka.Tajna Hrista, Hristos kao vrhunac Božijeg otkrivanja čoveku se pokazuje kao temelj neophodan da bise prevazišao jedan od najvećih rascepa u samom čoveku, a to je rascep između RAZUMA i VERE,razuma ljudskog i srca ljudskog. Na tom temelju treba da stoji istinski čovek kao jedinstveno i celovitobiće, koje u sebi sjedinjuje svoj razum, veru, srce i emocije. Prema tome Božija zamisao svega stvorenogu Logosu – Hristu, jeste i ideal čovekovog postojanja, priziv koji mu je upućen, svojevrsni smisao i krajsvega stvorenog – DA BOG BUDE SVE U SVEMU! (1. Korinćanima 15,28.) HRISTOS ALFA I OMEGA,početak i svršetak, jeste dakle PUT ka prevazilaženju svakog rascepa, podela i mnoštva. ISTINA kojadaje odgovor na pitanje ŠTA JESTE i ŽIVOT koji donosi čoveku smisao postojanja: OBOŽENJE IOBOGOČOVEČENJE. Treba naglasiti, umesto zaključka da bavljenje sportom nema veze sa idolopoklonstvom premasvom telu ili prema sportskoj disciplini za koju smo se opredelili! Pravi i iskreni sportisti su askete, asport je zapravo pravi korak ka socijalizaciji. Na sportskom polju možemo ući ( i često ulazimo) u borbusa svojim manama, pa i grehovima /kakvi su gordost, srebroljublje, sujeta i slično/. Tu je i suština našegodnosa prema sportu u hrišćanskom pogledu – trudeći se da disciplinujemo telo i podvrgnemo ga svojojvolji, Još više treba da se učimo da svoje duhovno biće u istom pogledu disciplinujemo! Kao što je poznatoda se u slučaju telesnog posta naš odnos prema materijalnoj hrani reflektuje na odnos prema duhovnomživotu, treba da se trudimo da naš odnos prema sportskim aktivnostima ima pozitivan uticaj na izgradnjuDUHOVNOG ATLETE u nama. Pojam Duhovnog Aristokrate, nema nikakavo pežorativano značenje,već naprotiv treba da bude definicija čoveka sa svojim stavom prema životu, bez obzira na materijalnostanje u kome se trenutno nalazi.Bogatsvo jednog čoveka meri se količinom svetova, koje nosi u sebi...Sv.Vladika Nikolaj. Sport je jedna riznica bogatstva za život mladih ljudi, ako ga pravilno shvate u kontekstunjegove osnove - duhovnosti, i pravilno odrede svoj cilj bavljenja sportskim aktivnostima. Ponekad trebarazmisliti i o tome, da li je patuljak pozajmio svoju visinu džinu, o paleti boja kojima se oslikava našsvakodnevni život, tamnim i svetlim i periodima tame kroz koje se uvek probija zračak svetlosti, kao i oograničenosti datih boja...Kada se potroše tamne obojićemo život svetlim, radosnim bojama koje nampreostaju...,,Efekat Leptira,, u svim sferam života sigurno funkcioniše /nastao u razmatranju jednačinatzv. Lorencovog modela/ pojednostavljen u formuli: KAKVE SU TI MISLI TAKAV TI JE ŽIVOT! Svetiotac TADEJ Vukić Predrag, Student Teološkog fakulteta15.
  16. 16. Smak Sveta – podgrevanje ideje12. 12. 2012-te pretstavljao je retku priliku za likovanje savremene nauke. Priliku su iskoristili mnogi.Astronomi pre svih. Smenjivala su se samozadovoljna lica, uveravajući nas da će sve što padne s nebabiti samo zanimljivo i ništa više od toga. „Drevno znanje je primitivno“, a sve što je moglo da padne napamet samo je: „kamen s neba“. Ako izuzmemo psihološku opravdanost, takvih tvrdnji, u cilju smanjenjazabrinutosti i eventualne panike, iskren odgovor bi glasio: neznamo. Osnova za takvu tvrdnju ima mnogo,ali jednu od najzanimljivijih pretstavlja nepoznavanje: izvora zemljinog magnetizma, uzroka njegovognaglog slabljenja i načina na koji dolazi do inverzije magnetnih polova. Kao izvor zemljinog magnetizma zvanično se pretpostavlja odvijanje, nedovoljno shvaćenog iobjašnjenog, „dinamo“ procesa u zemljinom jezgru od gvožđa. Nezvanično, svi su svesni problema: odgvozdenog jezgra ( i njegovog gubitka električnih svojstava na visokim temperaturama) do evidentnogslabljenja magnetizma (koje ne može biti objašnjeno Teorijom). Vrednost ukupne jačine Zemljinog magneta, je prvi put odredio Gaus 1835. god. Od tada postojikontinuitet u prikupljanju i beleženju podataka, koji pokazuju da se ukupna jačina Zemljinog magnetasmanjuje brzinom s kojom se ne može meriti ni jedno drugo globalno geofizičko svojstvo. Slabljenje,Zemljinog magnetnog polja, potvrđuje više od 170 godina savremenih opservacija. Slabljenje, Zemljinog magnetnog polja, pokazuje da jačina ovog magneta opada eksponencijalno.Ovaj raspad se lakše razume preko pojma njegovog poluživota, tj. vremena poluraspada. Ono pretstavljavreme, koje je potrebno da se Zemljino magnetno polje smanji za 1/2. Poluživot, Zemljinog magnetskogmomenta, je utvrđen na 1400 godina, što znači da: svakih 1400 godina Zemljin magnet gubi polovinu onejačine koju je imao na početku tog perioda. Ovih pet, intervala poluživota, predstavljaju 5 puta po 1400 godina. To znači da je proteklo 7000 godina od vremena kada je Zemljino magnetno polje imalo početnu (100%) vrednost i počelo da slabi. Dinamo koji ne funkcioniše, jedan proračun i inverzija magnetnih polova Zemlje, koja podrazumeva njeno fizičko okretanje za 180’ pretstavljaju krajnje rezultate našeg razumevanja zemljinogmagnetizma. 16.
  17. 17. Međutim, eksponencijalni pad Zemljinogmagnetnog momenta, pretstavlja krivu koja prati radio-aktivni raspad. Uočavanje me je podstaklo da pretpostavimda je eventualni radioaktivni proces, u Zemljinoj kori, izvornjenog magnetizma. Osnova, takvog procesa, bila bi jednakaonom koji emituje jak elektromagnetni impuls prilikom svakenuklearne eksplozije i čini učinkovitom, tzv. „prljavu bombu“(pojednostavljenu verziju atomske bombe). Nastavljajući dalje,putem ove ideje, možemo se zapitati: postoji li radioaktivnihemijski elemenat koji svojim periodom poluraspada odgovarauočenom periodu poluraspada zemljinog magnetnog polja? Možemo videti da je period poluraspada, zemljinog magnetnog polja, od 1400 godina najpribližniji periodu poluraspada radijuma-226 od 1600 godina. Pet perioda, tog poluraspada, odgovara jednom periodu poluraspada torijuma-230 od 8000 godina. Nesklad, s izmerenim vrednostima, nije naročito veliki, ali je produkt radioaktivnog raspada radijuma-226 ono što ukazuje na mogućnost da je u pitanju greška u proračunu!?, jer je produkt: radon-222 radioaktivni gas bez boje, ukusa i mirisa koji ishlapljuje iz Zemlje. Širom naše planete, s celokupne njene površine, iz nje izbija radon-222. Nema kvadratnog metra, na zemaljskoj kugli, kroz koji ne ishlapljuje radon-222. Posmatračka posledica, kao rezultat ideje koja pretenduje da bude prihvaćena, se ogleda u: direktnoj proporcionalnosti između magnetnog mometa i količine emitovanog radona-222, na bilo kojoj tački zemljine površine. Inverzija magnetnih polova, jednostavna je posledica samoindukcije. Ona se javlja uvek kada se galvanska struja prekine i pretstavlja niz promena polariteta, do uspostavljanja ravnoteže i gubitka napona. Ogromna količina alfa zračenja (He) na ogromnoj temperaturi i adekvatnom pritisku, daje odgovore na niz najfantastičnijih pitanja, zbog čega neću dalje izazivati Vašu nevericu. Uglavnom: autentično predanje je Božansko ili barem vanzemaljsko, u zavisnosti od toga dali ste religiozni ili mislite da niste. Tumačenje je samo ljudsko, uključujući i pomenuti datum. Kraj „Petog perioda“ majanskog kalendara, bi mogao da znači i kraj petog perioda poluraspada zemljinog magnetnog polja, gubitak atmosferskog omotača, niz inverzija i vrlo burne periode njegovog jačanja i slabljenja u procesima raspada vrlo nestabilnih radioaktivnih hemijskih elemenata, kojima (na svu sreću) nećemo prisustvovati. Zemljom će, konačno, zavladati mir, ali onakav, kakvog vidimo na Marsu.U sledećem broju Brifinga: Da li je Zemlja šuplja? Bićete, uz tvorce HAARP-a jedini koji će znati. autor: Nebojša Hafizović17.
  18. 18. Sedam veličanstvenih Dokumenti o epohama i životima običnih ljudi na velikom platnu. Od 30. januara do 3. februaraodržan je deveti po redu festival dokumentarnog filma „Sedam veličanstvenih“ u Sava centru u Beogradu.Za razliku od prethodnih izdanja ovaj beleži rekordnu posećenost kada su svih sedam filmova, za razlikuod ranijih godina, prikazani u velikoj dvorani a što se može pripisati porastu interesovanja za ovaj festival. Trend je da u svetu ovaj filmski žanr najzad dobija mesto koje zaslužuje. Iako ne baš ono mesto kojezauzima igrani film ono slobodno može da stoji “rame uz rame” sa njim iz prostog razloga što vrhunskafotografija, montaža, zvuk, muzika i ono ne manje važno raskošni produkcioni uslovi u kojima običnonastaju ova ostvarenja doprinose značaju savremenih dokumentaraca. A oni obično govore o ljudima inačinu kako oni žive što publika ume da prepozna i da se obično pronađe u životima tih ljudi i tu je moždasuštinska i presudna razlika između ova dva pomenuta žanra.Ono što je možda i presudno za afirmacijudokumentarnih filmova a po rečima selektora festivala je i činjenica da postoji trend da se filmovi praveza veliko platno i ljudi koji ih prave razmišljaju o tome da ih prikažu u bioskopima i na festivalima. Dakleselektor festivala, inače filmski poslenik koga smo ‘posudili’ iz Danske, Stin Miler, sada već na domaćemterenu, više puta je dolazio u Srbiju upravo zbog poverenog mu zadatka oko kreiranja programa festivala.Stin nalazi da program festiovala nije nimalo lak jer treba izabrati samo sedam ostavrenja iz tekućeprodukcije odnosno, iz prethodne godine. Mada, ipak, lep zadatak čiju ocenu donosi upravo brojnapublika koja iz godine u godinu itekako zna da pozdravi i podrži ove napore. ‘’Zanimljiva stvar je u tomešto iako imamo jake tehnologije i možemo filmove da gledamo na mobilnim telefonima i da ih kupimona internetu, u isto vreme postoji tenedencija da se film snima za veliko platno. “To je i socijalno važno’’,istakao je Miler. Umesto da sedite sami sa vašim mobilnim telefonom ili da sedite za kompjuterom, vigledate film u sali okruženi mnoštvom ljudi. “To je”, ocenio je on, “ključna stvar i to govori nešto o razvojufilma”. Miler je rekao da sa malim kamerama koje daju dobar kvalitet snimka reditelj koji radi nadokumentarcu može da se približi ljudima sa kojima radi, što se ne može kada je sa rediteljem čitavafilmska ekipa. ‘’To je veoma važno i mislim da to možete samo sa dokumentarcem za razliku od igranihfilmova gde uvek imate veliku ekipu i sve mora da je sređeno i spremno, a tada mnogo spontanostinestane’’, primetio je Miler. Najzad, i ne manje važno je da u Evropi, za razliku od Srbije, postoje fondovikoji daju podršku dokumentarcima koji se tamo prikazuju i u bioskopima. A dok fondovi ne stignu uSrbiju našeg selektora ćemo i dalje ljubazno dočekivati i s punim poverenjem prepuštati izbor programakoji je ove godine otvorio “U potrazi za Šugar menom” jedan je od najznačajnih kandidata za Oskaraza dugometražni film, a delo je švedskog autora Malika Benđelula. Dramatične kompozicije napetogbioskopskog trilera, “U potrazi za Šugar menom” kako je najavljen ali i kao zadivljujući dokument očudu i ujedno svedočanstvo o snazi poezije. Sve privilegovane, te večeri u dvorani, doveo je u gotovozaboravljeno katarzično stanje zahvaljujući otupelošču od utisaka većine filmova raznoraznih žanrovakoje smo sebi poslednjih godina priređivali. Prvi kadrovi filma snažno i upečatljivo najavljuju filmskuavanturu krajnje nepredvidljivu i neverovatnu u vremenenima kada je teško poverovati da su čuda jošmoguća. Ljudske vrednosti kao što su skromnost,dobrota,poštenje i danas u svetu, kojim smo okruženi,mogu da deluju ohrabrujuće i stimulativno. aTo je, da se ne zavaravamo, gotovo svakom čoveku, i unajskrovitijem kutku ove planete, itekako potrebno. Dakle priča nas vodi u Detroit sedamdesetih godinakada pevač po imenu Rodrigez snima album “Cold fact” koji prolazi potpuno nezapaženo a sam pevač, 18.
  19. 19. što je i za očekivati, pada u zaborav. Ostavljajući iza sebe, možda, jedinu misteriju o svom, navodnotragičnom, kraju tako što je na jednom od koncerata samog sebe zapalio u toku izvodjenja jedne pesme.Gledalac se već u tim prvim kadrovima upoznaje i sa njegovom muzikom koja je toliko snažna ,jaka isugestivna da mu zadivljenom ne dozvoljava i najmanju ravnodušnost. Dalji tok radnje ove istinite priče,koja kao da je tu negde i zastala, nastavlja se čudesno u Južnoj Africi na način na koji niko nije mogao nida nasluti Festival ove godine donosi i film iz Švedske “Palme” o Ulofu Palmeu, prošlogodišnji bioskopskihit koji je od premijere u septembru u čak 110 bioskopa širom Švedske, privukao veliki broj gledalaca ouzbudljivoj i sjajno ispričanoj biografiji jednog od političara koji su obeležili XX vek. Zatim švajcarskidokumentarac “Zimski nomadi”, u režiji Manuela fon Štirlera donosi magiju jednog od najstarijih ljudskihnačina putovanja, ovoga puta kroz snežno bele zimske pejzaže, ujedno je i velika avantura neobičnog,harizmatičnog para i njihovih mnogobrojnih “sledbenika”. Zanimljiva je i minimalistička, originalna interpretacija socijalnog stanja jedne urbane sredineu “Poslednjim kolima hitne u Sofiji”. Prodorni zvuci, muzika puna strasti i nekonvencionalni svirač naharmonici kao osnovni sastojci neobičnog finskog muzičkog dokumentarca “Soundbreaker” režiseraKima Koskele. Finski umetnik teži da prekrši sva pravila da bi publici pružio nezaboravno iskustvo ali,i ukaže joj i čast, i to upravo publici u dvorani Sava Centra. Svojim prisustvom na projekciji je učinio dalik postane još stvarniji i svima nama bliži. Za kraj festivala selektor se znalački opredeljuje za HelenuTreštikovu i njeno ostvarenje “Privatni svemir”, jednoj od najneobičnijih dosad priča o osvajanju svemira.To je divna i topla hronika jedne obične češke porodice, ispričana kao da se radi o junacima čuvenihfilmova Mencla i Formana, a prožeta je studijom vremena i društva kroz prizmu ironičnih lajtmotiva, kaošto su televizori i televizija od 60-ih do danas. Film je istovremeno i zadivljujući dokumentaristički podvig,budući da je život jednog mladog čoveka - od rođenja do njegove 37 godine, obuhvaćen jednim jedinimfilmom.Mali svet koji čine prvi zub, stanovanje pored gradskog bazena, prvi socijalistički automobil,rođendani... Dakle Treštikova je dokumentovala život porodice od trenutka rađanja prve bebe, tačno pre 37godina, a mladi otac porodice, vođen prosvetljujućom intuicijom, beležio je kratke crtice svega što osećada je važno.. Film “Privatni svemir” dokument je o tom jedinstvenom spoju - čitava jedna epoha, gotovočitav život jedne porodice i čitav život jednog mladog čoveka,obuhvaćeni su jednim jedinim autorskimfilmom. I onda kad se svetla ugase,festival ostane iza nas. Ono što nas prati to je zadivljenost činjenicomkoliko je život lep a svet mali odnosno ljudi na različitim meridijanima nama toliko slični i bliski kao dasmo upravo i mi sami negde nastanjeni u svim tim brojnim likovima, ljudskim sudbinama... autor: Milan Rastović19.
  20. 20. Čamac na Tisi Stari šlager “Čamac na Tisi” još uvek se rado peva, pevaju ga i klinci čiji roditelji nisu bili rođeni kadaje moj drugar Miroljub Bube Mihajlović, profesor matematike i fizike u penziji, kao tinejdžer zviždukaodok je krao bogu dane zjačuci ispred njegove zgrade. Kada smo se slučajno sreli na slavi kod zajedničkihprijatelja, ispričao mi je kako je upoznao, zavoleo i oženio Žanu. I još ponešto.  U sedmom razredu zaljubio sam se u Gocu. Stanovali smo u istoj lameli u Dušanovoj. Prolazila jepored mog ulaza svakodnevno. Redovno sam je sačekivao. Kad je to primetila, tako mi se slatko osmehivalada mi je dolazilo da je uštinem za te slatke obraščiće sa dve rupice pored usana......Mhhh! Bela kragnica iplava školska kecelja činili su njeno lice još bleđim, a crne okice i guste šiške da potpuno poludim za njom.Trajalo je to od početka te školske godine, pa bogami, skoro do proleća. Ustvari, da,  bilo je već prolece,sećam se, jer smo već poskidali teške zimske kapute od prevrnutog grombi štofa, od uglavnom očevihstarih kaputa. A Gocine grudi ispod crvenog džempera izazivale su mi laku nesvesticu. A onda mi je jedne večeri dozvolila da joj lagano sklonim jedan nestašni čuperak i prislonim svoje usne nanjene. Uhvatila me je za kragnu i naglo privukla ka sebi. Ljubili smo se, čini mi se, čitavu večnost. Ujutro,posle neprospavane noći, sa svojim drugarima stajao sam ispred mog ulaza. Goca se probližavala veseločavrljajući sa drugaricama. Kada su stale sa nama, sav važan i odvažan, prišao sam joj, uhvatio je za belukragnicu, povukao ka sebi i da svi vide kako ću tu, pred svima, da poljubim svoju devojku. Istog momentazalepila mi je vruću šamarčinu.- Balavče jedan, kako se usuđuješ!?Svi su vrištali od smeha, a ja sam pobegao kući, zatvorio se u svoju sobu i gorko plakao danima. Znao samda sam pogrešio. Izgubio sam Gocu. Kako sam samo mogao i da pomislim da će mi uzvratiti poljubac,jer Goca je već išla u drugi razred gimnazije i ja sam zaista za nju bio samo običan balavac. Tugovao sammesecima, a onda sam se zaljubio u Milicu. Ali, avaj i Milica je bila starija od mene. Nju nisam ni pokusaoda poljubim, znao sam šta me čeka.  Kada me je otac odveo kod čika Bože, našeg krojača, da mi uzme meru za pantalone od štofa koji sam dobio za Uskrs, uhvatio sam čudan pogled tetka Živkice. Odmeravala me je od glave do pete. - Vidi, vidi, komšija, koliko je ovo derište izraslo, pravi momak, bogami! Na zakazanu probu pantalona sam zakasnio i zatekao tetka Živkicu samu u salonu.  - Boža je otišao na partijski sastanak, tu u reonu, brzo će on, sedi, sačekaj. 20.
  21. 21. - E, ljudi moji, ne mogu da te se nagledam. Baš si zgodan momak. Bićes ti pravo muško, k’o tvojotac! O, bože, kad se samo setim.... Nego skini tu reklju, raskomoti se. Oh, oh, kakva samo ramena imaš! Tu ona počne da mi opipava mišiće na rukama, butine. Zalupi vrata, okrete ključ i dograbi me zaramena. To veče nisam probao pantalone, ali sam iz krojačke radnje izašao, činilo mi se na nečijim tuđimnogama, kao da sam koračao po perju a ne po kaldrmi... E, sad sam postao muškarac! Naravno, ni tenoći nisam oka sklopio. Pantalone su bile gotove već sutradan, a čika Boža nije hteo da mi naplati “šiće”zbog mog starog, kao dobri su drugari, a i zajedno su u prvom reonu i ko zna šta je sve napričao, dok setetka Živkica samo zagonetno smeškala. Na proslavi male mature u našoj školi, celo popodne sam igraosa devojčicama koje su me saletale, a ni jedna mi nije bila dovoljno slatka, već sam pogledom tražio crneokice nase “tetkice” Milke, koja je za ovu priliku odložila svoju metlu i kofu, pa je služila koktu i vita-sokovei domaći keks. Kada je prošla pored mene noseći na poslužaoniku prazne flašice , došapnula mi je da jesačekam u devet u školskom dvorištu. Od te večeri, kada sam se našao u njenoj devojačkoj sobi, redovnome je veselo dočekivala skoro dve godine.  A onda sam se zaljubio u profesorku matematike. Bila je nežnaplavuša. Dugo sam patio kada se udala i otišla sa mužem u Francusku. Dugo sam patio za zlatokosomprofesoricom zbog koje sam se bezuslovno zaljubio u matematiku. Ubrzo me je utešila g-đa Zlata, koja jepovremeno dolazila da nam sprema kuću. Posle g-đa Zlate, koja je stvarno imala zlatno srce, radost mi jepričinjavala g-đa Petrovićka, čiju sam ćerku povremeno podučavao iz fizike i matematike. Tako stigoh ido diplome. Pa prvo radno mesto. Pa partijski sastanci. Pa sve tako redom. A g-đa Petrovićka se udala zanekog majora, udovca i odselila se sa ćerkom u blok 70, a u njen stan se, gle čuda,  useli opet jedna udovicasa ćerkom. Ćerka je bila prekrasna k’o bajna vila. Svi momci iz kraja su poludeli za njom. Ona je gledalamene. A ja - njenu mamu. G-đa mama je išla pešice na peti sprat, kada bih čuo odzvanjanje njenih štiklicapo hodniku, istrčao bih da je pozdravim. Prvi put kada me je pozvala na kafu, znao sam da je ona ženamog života. Tajno smo se sastajali dosta dugo. Bar smo mislili da je to bila tajna, dok me jednom njenaLelica nije potapšala po obrazu- “Taticeeee”i namignula mi vragolasto.Moj siroti ostareli otac mi je jednog dana rekao- Mnogo se kajem što se nisam oženio kada ti je majka umrla. Nisi imao ni dve godine pa nisi ni znao staje to majčinska ljubav, ali očigledno je da tebi majka nedostaje. I šta sad? Drugarica Žana ti je mama, šta li? - Ne tata, oženiću se njome.Otac se uhvati za glavu. - Radi kako hoces.....to nije dobro, nije.....- prošapta.  Moj najbolji drugar, jedan od onih momaka koji su bili svedoci šamarčine koji sam popio od Goce,oženio se Lelicom i postao mi je zet. Ubrzio su dobili sina, pa sam postao i deda. Moja Žana sada imasedamdesetčetiri  dobro se drži, još izgleda k’o avion, a ja, sa mojih šezdeset, još sam onaj isti. Kad samonomad bio na groblju, sam, bez Žane, nešto je noge ne služe u zadnje vreme, video sam jednu bakicu. K’ozmaj! Preko buketa ljubičastih gladiola koje je nežno spustala na grob pokojnog g-dina muža, značajno mise nasmešila.  autorka: Mirjana Selena21.
  22. 22. Sigurna kuća Prva nagrada za kratku priču,na medjunarodnom festival poezije i kratke priče Vojislav Despotov. Tukao me je. Tuk`o me je. Lipačio me je.Lemao me je! Krljao me. Koliko samo sinonima može daima jedna rečl?! Silovao me je! U braku ne može da se siluje! Svi kažu da ne može. Svi oni koje ne smem dačujem. U braku sve može. Brak je… brak, a često se mnogo dobro rimuje sa mrak. Šta se sa mnom rimuje?Lomio me je… Ubijao je boga u meni. A deca? Šta s decom? Nijh nije tukao, njih je prosto malo čeličio,maloooo, tek da ne odmeknu. Znaš kako je zajebano kada mesiš hleb pa se zapričas, tako sama sa sobom,pa testo punoooo odmekne. Piši propalo! Sve mora da bude taman, da bi uspelo. Neće on ni mekano, nitvrdo, hoće taman! Uvek ti je on bio realan čovek. Zato nas I zaliva, rasadjuje, djubri - da mu uspemo. Volion cveće, al` mu puna kuća korova, mukica moja, razumem ga. U bolnici me svi znaju, od doktora do čistačica, mislim da će da mi ponude neki posao, da se višene šetkam tamo - amo, dojadilo ljudima, razumem i njih. Išli smo i u hitnu. Hitna je bitna, htedoh rećibliža. Stalno. Često. Ponekad. Bilo je strašno! Možda, mislim… da i nije bilo tako strašno. To ja tako…pre bi rekla - podnošljivo. Podnosila sam, nekako. Nisam mogla više da podnesem. Arkada. Jabučnakost. Levo oko. Desno oko. Nos, vilica, ruka, noga…. Krv! Puno krvi. Baš mnogo krvi. Lokva krvi. Kap…pa opet kap… Ne podnosim kad česma nije skroz zavrnuta, ne podnosim kapljanje! Modrice. U svimbojama. Menjaju se, sazrevaju… Božanstvena paleta duginih boja, radost moje prazne duše. Čak i kad jepao sa skele i slomio nogu, tukao me je…. sa štakom, onako jadan, nejak i smešan, ali me je tukao. Nisamtrebala da mu se smejem. Nisam se branila… Životinjski sam se branila! Vrela voda iz dzezve je završilana njegovim rukama. Gadjala sam lice. Oči zapravo, crne ko ugalj i prazne kao najprazniji ponor. Posletoga je jos gore. Sama sam sve napravila. Glava mi je bila nabijena u wc solju. Nedelju dana sam jela izposude za psa. Nisam želela da jedem, ali, morala sam. Rekao mi je da moram! Nije on neki manijak ikreten pa da mu umrem od gladi, njegovo je da mi da da jedem, e sad, što nije za stolom, opet… samasam kriva! Nije me ni blizu kaznio koliko sam zaslužila. Ni blizu, kad ti kazem! Najbolje je bilo ona kadasam se pobunila, ali onako tiho.. Kud nisam ćutala?! Bar da me je majka nemu rodila! Lepo je prvo davaomeni pa Žući, a kad sam ga iznervirala jela sam iza Žuće. Ne znam ja glupača ništa da cenim! Naočare za sunce. Dobre - stare- naočare- za- sunce. Kosti. Rebra. Unutrašnji organi. Stručninazivi… Znam naziv svakog pomerenog organa, svake povrede. Ne znam šta znače. Ne želim da znam staznače! Govorio je da ja to volim, da sam navučena na batine. Čini mi uslugu! On to za moje dobro. Batinaje iz raja izašla. Provociram ga. Teram ga! Zbog mene to radi. Ja to volim! Ja i ne znam da to volim. Oooo,kako ja ništa ne znam! Budim najgore u njemu. Za mene to radi. Zbog mene to radi! Za moje dobro. Zamoje dobro. Za dobro svih nas. Mora! Imam ljubavnika. Sakrivam ga u ormaru. Oseti njegov miris kad god udje u kuću. Ne mora onmeni ništa da objašnjava, on to oseća!? On prosto ima osećaj za nas kalašture. Nalazim se s njim ispredprodavnice. Zabranjeno mi je da idem u prodavnicu. Gde je ono prodavnica?! Ručak mi je zagoreo. Nisamskuvala ono što voli…o-no što mi je rekao. Lepo mi je rekao! Toliko puta mi je rekao. Prosto ne može višeda ponavlja. Ne slušam. Glupa sam! Drska sam! Puna sam sebe. Mora da mi istera bubice! Mora da miutera pamet u glavu. Istera-utera… Ko se boji- taj poštuje! Kurčevita sam. Kurvam se. Opet se kurvam.Kakva sam ja kurvetina, droljetina! Oduvek sam bila, samo sam to krila, jer sam lažljiva. Da, lažljiva sam.Ooo, kako sam samo lažljiva! 22.
  23. 23. Nisam opajala paučinu. Nisam mu ispeglala plavu košulju. Onu istu na kojoj sam našla vrlonevidljiv otisak crvenog karmina. Nisam na vreme skinula fleku od njenog karmina. Mora da se zna red!Bez reda nastaje- haos!!! On ne voli haos. Moji ga nerviraju. Strašno ga nerviraju. Ja ga nerviram, ja sam kao oni. Moja majka ga je gledalakao da zna neku moju tajnu! Stalno nešto krijemo. Šapućemo mu iza ledja. Ko zna šta mu smeramo.Nije trebao da meša krv sa nesposobnom droljom. Ni decu nisam znala da vaspitam kako treba. Sin gaje sreo ispred zgrade sa nekom” tetom”, dete to spomenulo u mom prisustvu… Kakva drskost! Ja sam gadrskosti naučila. Bezobrazan je na mene! Morao je da mu lupi par ćuski zbog toga. Jeste da je posle išao naušivanje, ali sam je kriv, sam je tražio! Sa nožem ispod grla mi je lepo, skroz pedagoški, objasnio da je Batamalo pao I da nož može svima nama da završi ispod vrata, tako da … psssssssss, jer ionako on mora daradi i moje prljave poslove- da prevaspitava decu. Tako su razmažena! Čak ni to ne umem. Uostalom, kozna da li su to uopšte njegova deca?! Moraće da uradi DNK analizu. Uradiće je uskoro. Uradiće je jednogdana-ne žuri mu se. Oseća on odavno, da, nisu njegova… Opet me pitaš ko sam?! Znaš ti dobro ko sam, ne pitaj! Znaš, ne znaš, ne znaš, znaš... Ja samniko! Gospodja niko, gospodjica niko… Ja sam tvoja majka. Tvoja sestra. Tvoja komšinica koja ti se javljapognute glave. Ja sam tvoja ujna. Tvoja strina. Tvoja baka koja često zapinje I pada. Ja sam tvoja ćerkakoja ti retko dolazi. Ti ne vidiš! Ti vidiš. Ti ne želis da vidiš. Radim s tobom. Radim u prodavnici u kojojkupuješ. Istoj onoj gde ti više ne dolaziš, gde ja više ne dolazim. Ti si ja, niko ja, niko ti… Predajem tvojojdeci. Nosim jakoooo široke naočare za sunce-I zimi-oči-su mi-osetljive –na-sneg!!! Ne radim ništa. Nesmem. Ne želim! On kaže da ne radim ništa. Domaćica nije zanimanje. Javljaš mi se na ulici. Ja se tebi nejavljam. Ponekad ti se javim. Idem pognute glave. Stidim se. Ne smem da gledam nikog u oči. Ni njega!Prolaziš pored mene …retko…prolaziš…. Šminkam se upadljivo. Sakrivam modrice. Ja nemam prijateljice. Ja imam prijateljice. On kaže dasu sve kurve. Nemam muške prijatelje. Samo drolje imaju muške prijatelje! U parku uvek sedim sama.Ljudi misle da sam čudna. Ljudi šapuću kad prodjem. Ćutim! Nikome ne pričam. Sramota me je. Lepasam. Nisam lepa. Jako sam ružna I štrokava. Imam krive noge. Debela sam. Tako sam debela I tako ružnada ne moze da legne u krevet sa mnom, ima već pet godina kako sa mnom nije vodio ljubav. Što bi kadsam kurva?! Nije valjda lud?! Ko zna ko me sve zadovoljava ovih pet godina. On zna! Saznaće! Otkriće!Pašće glava kad otkrije! On me ubija… On me samo muči. Drži me u životu-tek- da- dišem. Ne, on menine radi ništa, sve to- ja-sanjam. Ništa drugo I ne radim neg` sanjam. Za ništa drugo nisam sposobna-lenčuga! On ne zna zašto me je oženio. Delovala sam pristojno. Sve mi je pružio. A ja? Ko bi rekao da ću bitijedna žena u vezi, a druga u braku. Ko bi rekao! Tako aljkava, tako prljava, ukaljana… Okadiće on mene,isteraće sve demone koji me napadaju u ova četiri zida. Šta fali što me tuče?! Gle! Pa I njega su tukli kadje bio mali, pa šta mu fali, on je sazreo, ja nisam… mora čovek mora... Razumem ga. Ne razumem ništa!Dobro sad, ono kad mi je polomio desnu ruku, jeste malo preterao, ali I ja sam, morao je dva puta da miponovi da mu donesem pivo. Vrlo dobro se zna da se dva puta ponavlja samo idiotima. S druge strane,kad bi naučila da kuvam s levom da mi nije izlomio desnu ruku. Eto, kako ima uvek nešto dobro, u nečemlošem, a I izvinio se... Jeste, nije da nije, za ruku se izvinuo, da bi reč rekla … a za ostalo? Zaslužila samostalo…23.
  24. 24. Volim da čitam. Više volim filmove. Ne gledam televiziju. Ne slušam muziku. Ne odobrava mipesme o tužnim ljubavima, jer naša je mogla da bude tako srećna samo da ja sve ne kvarim-uvek! Ja samdefolt dugme. Sve što radim, to se podrazumeva. Ali ja ništa ne radim. Ja ništa ne znam da radim! Ja samenter, jednom se stiskam, ni-slučajno-dva puta, ako mora dva puta, program mi ne radi. Onda će da meresetuje, popravlja. Uvek me lepo popravi, ne mogu da kažem. Volim svoju decu! Ne volim ih-liče nanjega. Mrzim ih, ja neću da sam ih rodila, neću! Imaju njegov bes u očima. Plašim ih se! Plašim se rodjenedece. Ne volim ga. Volim ga. Mrzim ga! Razumem ga. Nikada ga neću shvatiti. Boja moje kože?! Neee, nijecrna, ni braon, ni bela, ni žuta, ni roza ni… crvena je! Boja moje kože je crvena-prava ženska-kaze on. Ja sam Ana. Ja sam Dragana. Ja sam Jovana. Ja sam Dušica. Ja sam Milica. Ja sam Milena. Ja samZorana. Ja sam Ljubica. Ja sam Katarina. Ja sam Gorana. Ja sam Vera. Ja sam Zlatana. Ja sam Ivana. Ja samMartina. Ja sam Olivera. Ja sam Sladjana. Ja sam Jelena. Ja sam Dajana. Ja sam Branka. Ja sam Miroslava.Ja sam Isidora. Ja sam Ljilja. Ja sam Nada… Ja sam Grozdana, Ja sam Snezana, Ja sam TI …ja sam niko…. Moja priča je samo moja. Zašto uporno insistiraš da ti sve ispričam, to je lično, to je njegov život, oću rećimoj, moj život! Ne mogu da pričam svoju priču. Nemam šta da ti pričam. Žasto me uvek pitaš isto, kad jesve u-redu?! Ništa nije uredu….sramota me je. Opet se stidim. Čekaj, zašto da me bude sramota?! Sve je tonormalno. Ko jos živi idealno-ne žalim se, dobro je…inače. Ne, ja nisam normalna. Ništa nije normalno!Ne znam odakle bi počela. Šta tu ima da se priča. Ni prva- ni poslednja. Biću poslednja! Zaslužila sam.Niko to nije zaslužio! Mislim da nas je mnogo. Svima se to dešava. To se dešava samo meni. Hoću daprestane. Hoću da pobegnem! Hoću da me sakriju u neku sigurnu kuću I da ga nikad više ne vidim. Nećuda bežim-samo hoću da prestane!!!! Ubila sam ga… lepo sam ga ubila. Ne ,nisam ga ubila, ja sam slabić, aon je besmrtan. Mislim da je on neki gorštak ili tako nešto, zato valjda I sanjam sablasne snove gde samodriblaju slike mača I njegove glave. Ti ne možeš da pomogneš, ne može niko. Ne gledaj me tako, mislišda sam patetičarka koja živi u prošlosti. Neeee, prijatelju moj, prošlost odavno nije moja, a ni budućnost,sadašnjost-tu sam ti ja, bez budućnosti I prošlosti , u sadašnjosti… Edvard Munch autorka: Milka Vukmanović 24.
  25. 25. Zelena etika Imperativ savremenog sveta, pojam koji odiše magičnom moći, koji pleni snagom konačnog rešenja,održivost, sve više upliva ostvaruje i u okviru ekološke teorije i prakse. Zamisao, ili vizija, idiličnog sveta kojinežno zakriljuje čoveka svojom praiskonskom izvornošću prestaje da uljuljkuje. Prestaje, neminovno i surovo.Budi, trga čoveka iz samozadovoljnog sna pregaoca koji je obavivši delatno svoje radnje ujedno i ispunio zadati cilj.Čisto zeleno, udisljivo punim plućima... Vazduh lepljiv od mirisa. Tu više nema zavodljivog. Zaraslo se u alergije,u hipersenzitivnosti u ekološki mrak. Igramo se igre u kojoj čuvamo izabrani listić dok istovremeno ne vodimoračuna o grani koja ga koreni i osmišljava. Parcijalni smo. Čovekovo ogledalo se odavno rasprslo u nebrojenoparčića. Zeleni smo u tmurnoći svoje radne sobe zadubljeni u edukativne emisije i intenzivno netrpljenje onih kojisa nama ne dele mišljenje. Poklik je usaglašen sa Lorkom “Zeleno, volim te zeleno”. Iskreni smo ekolozi sve dok nemoramo da zagazimo u glib. Oni koji su spoznali blato svojih ulica revnosno reduju poverene im role. Nije li totako časno? Čovek današnjice je odrastao. Negde usput se zagubila neusiljenost nestašnog postojanja. Danas deteu čoveku ima sva prava samo ne i da bude dete. Detinjstva nema. Savremena snaga je zamorno odrasla, urazumilase, postala koncepcijom. Detinjstvo se ne misli, ono se živi. Upirući se da u sebi očuva dete, čovek ga doslednoo(bez)smišljava. Racionalizovana ljubav poprima oblik računa, direktnost sirovosti, iskrenost neumerenosti.Mržnja zagrizlih može se meriti samo intenzitetom čiste ljubavi bogomladenca. Čovek čoveku nije vuk, već čovek.Nesamerljivost prakse i suštinske izvornosti je muka ovovremenosti. Može li se priroda očuvati konzervativizmom?Može li priroda postojati mimo čoveka u počovečenom svetu? Kako živeti i biti mrtav istovremeno? Negde seizgleda zagubila i sama evolucija. Ne toliko zbog iskonskog antagonizma, pravog ili veštačkog, sa kreacionizmom,već iz nasušne potrebe čoveka za prevazilaženjem. U ovom slučaju (kao da isti poriv nije u korenu i ostalih slučajeva)potrebe za prerastanjem ljudske bogolikosti i čovečijeg upiranja da bude Bog. Čovek samo želi da odlučuje, nakraju i o tome šta jeste i šta može da bude održivo. On kreira. Plaši ga prolaznost, plaši ga samoća i zato volimuziku. Ona spolja usaglašava korak. Ne moramo umeti (ili smeti) koračati zajedno sa natčovekom direktno odvrha brda do vrha, ali moramo donositi pravila, zakone, norme, biti Bog u malom, biti božić. Zavodljivo je moći odlučivati, pogotovo u tuđe ime. Na silu uvoditi nenasilje.Zaštita pojedinih udova sameprirode račva se u bar dva pravca. Jedan otvara put veštačkim materijalima kao surogatu nama prirođenog, a drugivodi u besomučnu hajku snagom umišljenog pravednika. Bespoštednu borbu sa prokazanim, nepodobnim delomprirode čovek vodi u odeždi ratnika od eko kože. Njegova plovila su od kompozitnih materijala. Krhotine su tekoje zagađuju ne ideje. O njima se da razgovarati, ali je snaga sprovođenja u delo već nebrojeno puta pokazalasvoje pravo lice. Bitno je biti artikulisan. Umesto usaglašenosti, sajedinjenosti, nameće se održivost (kako to samozavodljivo zvuči, kako uzdižuće). Zarad dobrobiti prirode ubija se priroda, zarad malog božića ubija se Bog. Zemniostaci evolucije još nisu pronađeni. Ponekad nam samo nenametljivo zagolicaju nozdrve, tako da još uvek nisupredmet interesovanja snaga reda niti forenzičke nauke. Evolucija je odigrala svoje. Strah koji se teško definiše,strah koji se ne da pomisliti, zaudara iz njenih usta. Možda su joj samo neoprani zubi, mada bi čovek radije da jetaj zadah iznjedrila trulež iz same neistine njenoga bića. Ona ili mi. Søren Kierkegaard autor: Aleksandar Maoduš25.
  26. 26. Nostalgična pesmaBrije zima, sneg se javlja, Avaj meni zoro rana, Desilo se k’o u bajci,Januar je, mnogo slavlja. niti Djavo sada spava. verovati nećes moći. Sćućuren je u prikrajku, Ja otvorih svoje oči,Ja potrčah na hladnoći, čese dlaku jos u mraku, probudih se usred noći.htedoh stazom s kliskom ispunjava želju svaku. Godine su prošle mnoge,proći. pečalbarski plaćam danak. Što pomislih, to ostvarih Zavičaj me posetio, i nadjoh se ja u zraku. beše ovo samo sanak.To se zbilo u svitanje, Al’ bez krila, al’ bez krila,kad se vraćah iz kafane. sudbo moja, srećo mila. Sezona je sad na pragu. Otreznih se u momentu, Omladina stiže rosna. Pomodrela meni usta, još u letu Vukovi su ogladneli. glava teška, pamet pusta. u trenutku koji traje. Ova zima beše posna!                                             Gledam pravo,mislim zdravo. Svet se meni okrenuo,Da ja imam sada krila, sad je kasno da se kaje.da preletim do mog cilja. autor: Darko Šekutkoski 26.
  27. 27. Crnjanski u Staroj Pazovi-81. godišnjicaIme Srema”I tako pri ulasku u fioretinsku zemlju ,pred gradom crvenog krina,nekoliko puta izrekoh, tiho, ImeSrema.”( Miloš Crnjanski: Ljubav u Toskani). U jesen 1932. redakcija beogradskog dnevnog lista „Vreme“, poslala je svog reportera, pozantogsrpskog pesnika, pisca i putopisca Miloša Crnjanskog u Staru Pazovu da odatle napiše reportažu.Dva događaja su se u to vreme zbila u ovom ovećem sremskom selu, ili omanjoj varošici, sa pretežnoslovačkim stanovništvom, koji su zainteresovali tadašnju širu javnost i zvanični Beograd, prestonicuKraljevine Jugoslavije: osnivanje Matice slovačke i izbor biskupa Slovačke evangelisitičke crkve uJugoslaviji. Nastojeći da ovaj događaj „pokrije“, redakcija „Vremena“ je poslala svoje vrhunsko novinarskoi uopšte spisateljsko pero sa zadatkom, kako je navedeo u putnom reporterskom nalogu “da sprovedeanketu u Staroj Pazovi.“. To je Crnjanski i uradio pa je tako reportaža velikog pisca objavljena u „Vremenu“22. septembra 1932. pod dugim naslovom od 13 reči:“ NE ZOVITE IH TOTOVIMA,NITI NJINU DECU TOTICAMA,BRAĆA SU NAM TO SLOVACI“. Ovaj putopisni reporterski zapis je objavljen sa nadnaslovom :“Povodom osnivanja Slovačkematice i izbora slovačkog biskupa”, dok je u podnaslovu pisalo :“Anketa Vremena u Staroj Pazovi“.Čitalac će, besumnje, prvo zapaziti,predugi naslov reportaže koji je neubičajen ne samo za novinsketekstove nego i za putopisnu prozu Crnjanskog u celini,koja je , kao što se zna , bila obimna, raznovrsna isadržajna. Od preko 170 reportaža i putnih zapisa sabranih u dva toma putopisa velikog pisca i objavljenih1995. povodom stogodišnjice piščevog rođenja (Zadužbina Miloša Crnjanskog, BIGZ, Srpska književnazadruga ), nalazi se I ova reportaža o staropazovačkim Slovacima je sa najdužim naslovom od čak 13 rečii još 3 zapete uz to.Vojvođanske teme u putopisima Crnjanskog Dva tematska ciklusa, razuđene i prenastanjene putopisne proze autora “Stražilova“, objavljivanau beogardskim dnevnim listovima Politika i Vreme su iz Vojvodine. Sa iuzuetkom zapisa o SremskojKamenici i ovog o starooazovačkog o Slovacima , jedini iz Srema , svi ostali su iz banatskih varoši i sela.Izveštaji iz Vojvodine U oktobru 1923. u „Politici“ je objavljeno devet reportaža velikog srpskog pesnika, u okviru isteserije putopsa, koja je imala jedinstven nadnaslov:“Izveštaji iz Vojvodine”.Putopisne reportaže u najstarijim i najuticajnijim srpskim novinama Crnjanski je te godine publikovaoovim redom:“Bečkerek”( 18. oktobra ) ,“Švabe i Mađari”( 21. oktobra ),“Na banatskoj ravnici”( 24.oktobtra ). U decembru te godine ( 1923,) pod već navedenim nazivom serije reportaža objavljeni su zapisiiz Banata:“Žombolj na točkovima”(9.), “Daća u Kikindi“ (13.),“Radikali u Kikindi”( 16.) i “GrobnicaČarnojevića “(18) . Godinu dana kasnije Crnjanski pod istim naslovom piše „Izveštaji iz Vojvodine”.Zatim će objaviti još jednu reportažu,,prvu od dve koliko ih je posvećeno Sremu “Kamenica pod FruškomGorom “(3.decembra 1924.)Život i politika umorne Vojvodine Proći je još jedna godina i autor “Itake i komentara “ će svoje zlatno lirsko pero umočiti u raskvašeno27.
  28. 28. blato banateske ravnice i sive svakodnevice, obilazeći sela i varoši, ali sada kao reporter “Vremena “.Pod nazivom putopisne serije”Život i politika umorne Vojvodine” , Crnjanski je pre 87 godina , u junu1925.objavio četiri reportaže :”O Dolovu, selu flamanskome “(1. juna ); “Vršac ,u zemlji srpskih despota“(6/8 juna ), “Mesić,manastir srpskih despota u Banatu “(11. juna ) i “Nad grobom Kir Janje“(14. juna1925.)Putevima raznim U godinama koje slede , slavni srpski pisac , živopisac reči, putopisac izvanredng dara zapažanja,koji sve čega se svojim perom i okom dotakne u živu umetničku reč pretvara , otputovaće u hadžoluk naKrf do Plave grobnice. Pohodiće Vido, Ostrvo smrti, Napisaće nešto i za našu siromašnu i zaboravljenuBosnu, zanoćiti u njoj, da bi, kao i vazda i doživeo svitanje Beograda. Javljaće se u “Srpskom književnomglasniku“ sa slovenačkih puteva, osetiti “Alem, dragi kamne šibenički, malo cvokotati na primorju podhladnim suncem, preturati prastare zapise u arhivi Dubrovnika. Najaviće Crnjnaski senzaciju za kulturnisvet Evrope “ kad se budu objavili zapisnici sa sedenice Veća Dubrovačke Republike “, da bi nakon toga učast alke Nikole Jelinčića, hrvatskog težaka 110 kilograma teškog, “koji je i ove godine na dobrom hatu, šezdeset puta nabo alku na vrh svoga bojnog koplja” Iza njegovog pera ostala je i reportaža “Prsten navrhu bojnog polja”.Island, daleko ostrvo. Dospevao je pesnik “Stražilova “ putevima raznim i do ISLANDA , DALEKOG OSTRVA;izveštavao o TUČI OKO CARSTVA VELIKOG LEDA; pisao je PISMA IZ PARIZA ; doživeo i jedvapreživeo LJUBAV U TOSKANI; iskusio vrele sunačane belege u ZEMLJI TOREADORA I SUNCA…I evo jednog dana Crnjanskog i u Staroj Pazovi I kad je već uveliko počela da se troši 1932. , jedng sunčanog septembarskog dana svetskiputnik , Miloš Crnjanski, stiže i u Staru Pazovu “ takvu”, da bi o njoj i njenim žitaljima , Slovacima ,zapisao slova ljubve koja su pretodnu nastambu svoja mogla naći samo u srcu pesnika koji je fruškogsrkirazvigor naslućivao još pod onim nebesima toskanskim. Da bi ,ne mogavši odoleti ljubavi koja ga jebaš tu , u Toskani spopala, i sročio svoj pesnički testament :”I tako, pri ulasku u fioretinsku zemlju,predgradom crvenog krina,nekoliko puta izrekoh tiho “IME SREMA”. I to decenijama pre nego što jeUmberto Eko napisao “Ime ruže” koja ga je proslavila -Stara Pazova pre 81 godine i Slovaci u njoj.A kakva beše Stara Pazova pod nebesima sremskim i Slovaci u njoj kad je pre 81 godine ugostilavelikog srpskog i pisca i putopisca, koji će o žiteljima njenim rečima živopisati povesnicu koju ne bezustreptalog uzbuđenja čitamo kao štivo iz večne čitanke u slutnji koja traje? “Stara Pazova kao takva, napola sata od Beograda, beli se u prašnim strnjikama pokošenog žita i ječma , duž pruge bzih vozova,umoru kukuruza sremske ravnice .Nedeljom,pošto je ovršila, ona se odmara ispod dudova i igra…” StaraPazova “sazidana vrednoćom slovačkom” Kako je Crnjnski video i doževeo Staru Pazovu pre 81 godina“sazidanu vrednoćom slovačkom “? Šta se prodavalo na pijaci , četvrtkom , na “kamenmisanom trgu “ nakoji dolaze i kupci iz Vardarske Banovine i Bosne? Zašto je Crnjanski savetovao Pazovljanima da se”manugraničara”? Čime je bio oduševljen farar pazovački Vladimir Hurban Vladimirov ? Šta je sve sadržavalasprema devojačka? Šta sve Slovaci nisu izmišljali da bi prodavali na pijaci četvtkom? Kako je doktorVlada Vereš, koji će kasnije posatti i lični prijatelj Crnjanskog, u Sokolskom domu, gde je bila i zdravstvenstanica, svakodnevno kupao seljačku decu ? Kako su seljaci, Slovaci, Pazovljani,provodili dan odmora učitanju, bez alkohola? Zašto Slovakinja radi krupni ženski ručni rad pa ga prodaje na pijaci, dok se srpska devojka bavi sitnimženskim ručnim radom ? Šta je bilo na repertoaru Društva mladih prijatelja pozorišta ? Da li su napisi 28.
  29. 29. u Sokolskom domu poput onog “Tko Slove, taj soko” bili nacionalsitičke uzrečce? Crnjanski je odgovorena sva ova i druga pitanja koja su pred njega postavljali ( i odgovarali ) njegovi sabesednici, najuglednijipazovački Slovaci sa kojima se sastao ( Vladimir Hurban Vladimorov, farar sadašnji, dokor Vlada Vereš,učitelj Ferdo Klaćik, (češki legionar ) opširno navodi u usvojoj reportaži objavlejnoj pod naslovomNE ZOVITE IH TOTOVIMA, NITI NJINU DECU TOTICAMA, BRAĆA SU NAM TO, SLOVACI. autor: Branko Rakočević, izgnanik, po svojim razmišljanjima, iz sveta, najpoznatiji bloger Stare Pazove Crnjanski, ironični svedok vremena Savremene tehnologije u službi čovečanstva, koja je cena? U današnje vreme prosečan čovek bi pomislio kako sva najnovija tehnologija ima cilj da olakšagrađanima sveta svakodnevni život, ali ne, naprotiv, indirektno radi protiv čovečanstva. Savremeni stilživota utiče na psihu ljudi, odvajamo se od prirode toliko da se naglašava da je nešto „organik“ ili da nemaaditiva, a komunikacija među ljudima se svela na telefonske razgovore i kompjuterske programe. Uskoronećete moći da kupite mobilni telefon koji ima prave plastične tipke i zastareli softver na njemu. Sve novetehnologije uključuju neki vid praćenja korisnika, a retko ko ima privilegiju da ne nosi mobilni telefonsvakodnevno, znači: praćeni ste.Praćenje najčešće uključuje neku pogodnost, npr: pratite vaše dete gde se kreće, pronađete ulicu i putkojim treba da se krećete, proverite koji su preporučeni barovi i klubovi u krugu od par stotina metaraod vas, možete proveriti koji vam javni prevoz najviše odgovara, koje radnje rade non stop ili gde jenajbliža pumpa... prosto da ne poverujete da su ljudi živeli pre 2000.te godine. Sva ova buka oko najnovijihtehnologija dovodi do pojave ljudi ovisnih o tim tehnologijama, npr. video igricu Warcraft svaki dan usvakom momentu igra preko 8 miliona igrača! To je 8 miliona života, sa pristupom internetu koji danesvog života provode buljeći u ekran i aktivno učestvuju u tuđoj mašti ignorišući svoju. To je jedna igricaa ima ih na milione na tržištu. Mladi imaju pogolemi problem. Tehnologije prihvataju na način kako mladost prihvata sve.Tehnologije su, po onome kako žive, oduvek prisutne, date ljudskom rodu i nema drugi način postojanja29.

×