Uspon gradova u Evropi i pojava novog oblika proizvodnje

1. Uspon gradova i manufaktura

3. Procvat gradova
 Početkom novog veka u Evropi se zapaža procvat gradova.
 Nakon epidemije kuge ( Crna smrt, u 14. veku) broj
stanovnika je ponovo počeo da raste, a tehnička otkrića
omogućila su napredak celokupnog društva.
 Italijanski gradovi : Firenca, Venecija i Đenova i dalje će
imati uticaj u oblasti oko Jadranskog i Sredozemnog mora.
Ovi gradovi će ,takođe, postati centri nove kulture-
humanizma i renesanse ,kao i centri bankarstva- u Firenci
je najpoznatija porodica Mediči upravo bankarskim
poslovima stekla ugled i bogatstvo.

4.  Otkrićem novog sveta ( Amerike), postepeno će sve
veći značaj imati gradovi na obali Atlantika i u
Zapadnoj Evropi : Amsterdam, Antverpen, London i
Pariz.
 U gradovima se razvija nov način proizvodnje koji
zamenjuje dotadašnju zanatsku proizvodnju, tipičnu
za gradove srednjeg veka.
 Novi oblik proizvodnje naziva se
MANUFAKTURA

5. Stari Amsterdam

7. Manufaktura- prvi oblik
kapitalističke proizvodnje
 Pojavu manufakture uslovila je pojava novih
društvenih klasa odnosno slojeva.
 Umesto feudalaca i kmetova, u gradovima nastaju
dva nova društvena sloja- radnici i građanska klasa (
kapitalisti).
 Građansku klasu činili su : trgovci, zanatlije, bankari
koji su zahvaljujući uspešnom poslovanju stekli
kapital ( višak novca ili sredstava) koji su počeli da
ulažu u proizvodnju.

8.  Manufaktura je prvi oblik kapitalističke
proizvodnje ( manu facere-lat. -rukom raditi) u
kojem postoji podela rada na više radnih operacija (
svaki radnik radi samo jednu vrstu posla za koju
dobija nadnicu).
 Novac u proizvodnju ulaže kapitalista ( bogati
trgovac, bankar, zanatlija…), on daje nadnicu
radnicima, a zaradu ( profit) od prodaje proizvoda
ostavlja sebi.

9. Manufaktura- izrada predmeta od
srebra

10. Proizvodnja vune i porcelana

11. Značaj manufakture
 Ovakav način prozvodnje pokazao se bržim od klasičnog
zanatskog posla, u kojem jedan zanatlija pravi ceo proizvod.
 Za kraće vreme proizvedena je veća količina robe ( jer svaki
radnik radi samo onaj deo posla u kojem je najveštiji), roba
je postala jeftinija i više se prodavala.
 Manufaktura je primenu našla u proizvodnji tkanina, obradi
vune, rudarstvu,brodogradnji, obradi drveta, kože …
 Ovakav način proizvodnje napušten je tek u 18. veku,
otkrićem parne mašine kada se prešlo na mašinsku
proizvodnju.

12. Posledice manufakture
 Razvitak privrede u zemljama zapadne I severne
Evrope
 Jačanje građanske klase
 Veće klasne razlike u društvu
 Iskorišćavanje radničke klase
 Zloupotreba rada žena i dece
 Siromaštvo i bedan život u radničkim četvrtima
gradova