2. Вуновлачар
Вуновлачар је занатлија који обрађује вуну. Када се вуна
ошишане овце опере и осуши, носи се код вуновлачара. Он је
тада ставља у машину која „влачи“ тј. разчешљава вуну, чини
је ваздушастом и спремном за даљу обраду. Код вуновлачара
вуна се изчешљавањем ослобађа нечистоћа, као што су
иглице четинара и слично које је су се у вуни овце накупиле
током времена. Вуновлачар ради и послове разчешљавања
старе вуне из јоргана или душека која се на тај начин
прерађује тако да се од ње могу поново правити јоргани и
душеци.
3. Табаџија
• Табаџија је занатлија који „табањем“ тј. ударањем
омекшава вунену тканину насталу ткањем.
• Када се вуна са овце ошиша, опере, упреде и употреби
за ткање, добијена тканина је оштра под прстима и
није пријатна за ношење јер „гребе“.
• Тканину тада преузима табаџија који је потапа у воду
и „таба“ дрвеном удараљком која личи на лопату.
Поступак се понавља више пута. Табање тканине је
карактеристично за јужну Србију и Македонију.
Претпоставља се да данас још увек постоје активне
табаџије. Поред лопатице, за табање се користи и
посебна справа направљена од кестеновог дрвета која
покретана водом као воденица, гњечи, таба тканину,
која је потопљена у текућу воду.
4. Абаџија
• Абаџија је мајстор-занатлија који од грубог сукна под
називом аба, шије народна одела - народну ношњу.
Грађанску народну одећу је, у 19. веку, шиомајстор-
занатлија који се звао Терзија.
5. Рабаџија
•
• Рабаџија са запрегом, најчешће
воловском ради „у надницу“. Иако
спорији у односу на коњску запрегу,
волови су далеко снажнији и више могу да
повуку. Ово занимање постоји још у
Србији и присутно је нарочито тамо где су
путеви лоши.
6. • Рабаџије, на пример, извлаче грађу из шуме до пута. При
томе волови праве далеко мању штету у односу на
механизацију као што су тракторикоји захтевају какав такав
пролаз међу дрвећем (макар просечен кроз шуму) и при
томе уништавају све на свом путу а пре свега младице
дрвећа.
7. Бобмбонџија
• Бомбона (француски, бонбон, бон-нешто добро) је тврди
слаткиш направљен од шећера са додатком боја и
арома. Долази од француске речи „бон“ што означава
нешто добро. Бомбона је тврда да би дуже трајала јер се
конзумира тако што се отапа у устима и тешко може да
се прегризе.
8. Лицидар
• Лицидар је човек чије је занимање прављење лицидарских
колача. Ово занимање (занат) је раније било веома
распрострањено у нашим крајевима. Лицидарски колачи су
више за гледање него за јело. Неки лицидарски колачи
уопште нису за јело јер садрже поред брашна и гипс (да би
били лепши и чвршћи). Основна намена им је да буду украс
и да се окаче око врата или на зид. Зато није било битно да
ли су свежи већ како изгледају.
15. Опанчар
• Наш народ каже : “Чизма главу чува”.
• Без опанака се нигде није могло кренути.
16. • Опанци су сеоска лака, кожна обућа, која се притеже око ногу
каишима или опутом.
• На Балканском полуострву је јако распрострањена у разним
облицима, модним детаљима и бојама.
• Код Срба, опанак је традиционална српска обућа и њен
национални симбол. Опанци су такође народна ношња у
Македонији, Босни, Хрватској, Херцеговини иЦрној Гори.
