2. Sadrzaj :
a. Opšte karakteristike rastvora,
b. Toplota nastajanja jednjinja,
c. Prvi zakon termodinamike,
d. Toplota rastvaranja,
3. Hemiju možemo definisati kao nauku koja izučava supstance, njihov sastav i strukturu, kao i
promene pri kojima dolazi do pretvaranja jednih supstanci u druge. Ove promene se nazivaju
hemijske promene.
• Za razliku od hemijskih, pri fizičkim promenama supstanca ne menja svoj identitet već samo svoje
energetsko stanje (npr. fazni prelazi).
• U prirodi retko nailazimo na čiste supstance, već uglavnom na materijale koji se sastoje od većeg
broja supstanci koje su izmešane među sobom. To su smeše. Tako, materijali u prirodi mogu biti u
dva oblika:
o čista supstanca (hemijski element i jedinjenje)
o smeša (homogena i heterogena)
2
4. Opšte karakteristike rastvora :
• Predstavljaju homogene smeše koje je sastoje od dve li više komponenata.
• Svaki rastvor se sastoji od rastvorene supstance i rastvarača, koji je prisutan u većoj količini od
ostalih komponenata.
• Raspodela veličina čestica supstanci u rastvaraču može da bude grublja i finija. Rastvori kod kojih
se čestice rastvorene supstance nalaye u obliku molekula, odnosno malog broja međusobno
povezanih-asosovanih-molekula ili jona, nayivaju se pravi rastvori. Molekuli rastvarača i rastvorene
supstance kod ovih rastvora su homogenizovani tako da pedstavljaju homogene sisteme( rastvor
jeste homogen sistem ali nema određeni hemijski sastav, pa stoga rastvor nije supstanca).
• Materijali tačno određenog stalnog sastava u svim svojim delovima i određenim osobinama,
nazivamo homogenim sistemima, a sistemom nazivamo ograničeni deo prostora ispunjen jednom ili
sa više supstancija koji se ispituje nezavisno od sredine u kojoj se nalazi.
3
5. Opšte karakteristike rastvora :
• Pri rastvaranju neke supstance može doći do oslobađanja ili vezivanja toplote, atakođe i do promene
zapremine. Zbir zapremina upotrebljenih supstanci upotrebljenih prilikom pravljenja rastvora goto
nikada nije jednaka zapremini dobijenog rastvora, što ukazuje da rastvaranje nije jednostavan fizički
proces mešanja, nego znatno složeniji.
• Prilikom rastvaranja čestice rastvorene supstance vezuju u sebe čestice rastvarača gradeći
nestabilne solvate , koji se kada je rastvarač voda nazivaju hidrati, a sam proces hidratacija. Veća
polarnost molekula rastvorene supstance i rastvarača povećava stabilnost solvata.
• Pored vode koja je neorganski rastvarač, najčešće se koriste organski rastvarači alkohol, aceton, i
benzol. Njena izuzetna osobina je sposobnost da rastvara skoro sve supstance jer apsolutno
nerastvorne supstance nema. Kojom se brzinom neka supstanca ratvara tj.razlaže u vodi gradeći
vodene rastvore, zavisi od prirode supstance i temperature.Zato rastvorljivost može definisati kao
broj grama rastvorene supstance u 100g njenog zasićenog rastvora na određenoj temperaturi.
4
