2. Робот (од словенског - роб, робота, работа -
тежак, присилан рад ) је електро-механичка
јединица која је у стању да аутономно, по
неком програму, или под контролом човека
изводи одређене задатке. Роботи се користе за
извођење задатака опасних, тешких или
напорних за људе. На пример сакупљање
нуклеарног отпада или слагање великог броја
жица према боји, као и репетитивне послове
где се захтева истрајност и прецизност, као
што је склапање мотора и шасије аутомобила.
3. Роботи који имају облик људског
тела се још зову хуманоидни
роботи. Ако је уз ово још и сврха
да се по њиховим осталим
карактеристикама, као што су
кретање, говор, гестикулације итд,
што више приближе људским
бићима, ради се о андроидима.
Овај термин се ипак чешће среће у
научној фантастици.
4. Интелигенцију коју робот поседује чини
у ствари програм или систем програма,
који одређује способност робота да
препозна одређене ситуације и да се у
њима снађе или их решава, понашајући
се на прави начин или чак из сопственог
искуства учи како да се сналази у новим
ситуацијама и решава нове проблеме.
Ова врста интелигенције се зове још и
вештачка интелигенција и представља
засебну грану науке.
5. Роботика је наука о роботима,
њиховом дизајну, изради и
примени. Обухвата поља
информатике (посебно
вештачку интелигенцију),
електротехнике и машинства.
9. Први покушаји прављења аутомата су забележени
још у античком добу. Познати су делимично
аутоматизована позоришта и музичке машине, које је
измислио Херон Александријски, или летеће птице
Архите Тарентске. По завршетку античке културе,
привремено су са сцене нестала и њена достигнућа,
знања и пракса. Тек након средњег века су
проналазаштво и технологија опет почеле да се
више вреднују. Тако су нпр. познати планови и скице
Андроида из 15. века од Леонарда да Винчија. На
жалост, тадашње знање је још увек било недовољно
да би се већина ових планова реализирала. Око 1740
. је Jacques de Vaucanson конструисао и направио
један аутомат који свира флауту, једну аутоматску
патку, као и прву програмабилну и потпуно
аутоматизовану предилицу.
10. Крајем 19. века начињени су велики напори
на пољу војне технике (чамци и бродови са
даљинским управљањем, управљана
торпеда). Жил Верн такође објављује причу о
човеку-машини, а 1920. писац Карел Чапек
уводи појам робота. Након
Другог светског рата роботика почиње да
прави своје прве значајне кораке. Јако
значајан за њен развој био је проналазак т
ранзистора и интегрисаних кола.
11. Године 1954. George C. Devol
пријављује патент програмабилног
манипулатора, што је био почетак
примене робота у индустрији, а од 1955.
у слободној продаји су се појавиле прве
NC-машине (енгл. numerically controlled,
нумерички контролисана машина). Devol
је био такоће саосивач фирме Унимација
(Unimation), која је 1960. представила
првог индустријског робота са
хидрауличким погоном. Године 1968. на
MIT развијен је први покретни робот.
12. Године 1970 развијен је први аутономни покретни
робот Шејки (енгл. Shakey), на истраживачком
институту у Станфорду.Током године 1973. започет је
развој првог хуманоидног робота, Waseda 1, на
Универзитету Васеда у Токију.Године 1974. ASEA је
представила првог робота, IRb6, који је у потпуности
радио на електричну енергију.Године 1986. Хонда
почиње програм истраживања и развоја
хуманоидних робота (енгл. Humanoid Robot Research
and Development Program). Резултат су били
хуманоидни роботи са ознакама верзија од P1 до P3.
Даљи развој 2001. године доводи до хуманоидног
робота АСИМО. Године 1997. се на Марс спустио
први покретни робот, Mars Pathfinder.
13. Развој роботике је такође утицао
на индустрију играчака. Као
данашњи примери се могу навести
Lego Mindstorms, Robonova или
робот-пас Аибо фирме Сони.
