1. Čovek je izumeo kišobran da bi se zaštitio od kiše, a da bi zaštito svoje zdravlje otkrio je vitamine i minerale! U tom kontekstu treba gledati na ovu veliku grupu suplemenata i mislim da nije potrebno šire ulaziti u polemiku šta znači danas njihova proizvodnja i dodavanje prehrani tj. njihovo suplementiranje. Kada bi se egzaktno mogla izvršiti procena koliko je ljudskih života spašeno od bolesti u periodu od 1900 - 2000 godine zahvaljujući upravo vitaminima i mineralima koji se na ovaj ili onaj način dodaju prehrani čoveka, onda bi mogli dobiti izuzetno zanimljive podatke o tome kako čovek sporo ali sigurno napreduje. Ako uzmemo u obzir samo vitamin A koji u nekim krajevima sveta doslovce spašava hiljadu ljudi od slepila, onda bi to mogla biti sasvim dovoljna ilustracija! Nećemo govoriti o folnoj kiselini koja u vreme prvog dela trudnoće sprečava razvitak malformacija kod novorođene dece.<br /> <br />Istina je takođe sledeća; da su istraživači koji su otkrivali pojedine vitamine na početku poslednjeg veka proslog milenijuma mogli pretpostaviti kakva će se golema industrija izgraditi na temelju njihovih otkrića i kolike će se milijarde dolara quot;
vrtetiquot;
u tom biznisu, sigurno bi svoj rad sasvim drukčije valorizovali! Na žalost, jedna generacija nikada ne može znati šta će doneti onoj iza sebe! Da nema strasti istraživanja ovaj svet se ne bi pomakao ni koraka napred! Sami istraživači nemaju od toga nikakve koristi!<br /> <br />Nekada, ljudi su jabuke ubadali s ekserima u nameri da ih obogate gvožđem! Danas znamo da kisela hrana poboljšava apsorpciju gvožđa. Nekada su roditelji deci u usta gurali kašičice s ribljim uljem a deca bi quot;
začepilaquot;
nos da ne osete odvratni riblji miris! Danas elegantno dajemo kapsule bez ikakve muke. Svrha je onda bila osigurati dragocene vitamine D i A a danas i omega-3 masne kiseline. Umesto da se ljudi muče i improvizuju, sada dobijaju žitarice obogaćene gvožđem ili gotove preparate suplemenata. So je bila prva namirnica koja je bila obogaćena - jodom u svrhu prevencije gušavosti (1924 godine), danas to je rutinski postupak s mnogim hranjivim stvarima. Nikome kod toga nije palo na pamet da so proglasi quot;
lekovitomquot;
iako je ona to zaista i bila! Vitamin D je dodat mleku 1933 godine da bi se preventirala quot;
engleskaquot;
bolest (rahitis). Vitamin B-1 (tiamin) bio je spas za sve one koji su na dalekom Istoku platili visoku cenu uvođenja nove tehnologije u obradi riže tj. njenog rafiniranja. Bolest Beri-beri bila je tada prava napast! Brašno i proizvodi od brašna, prvi put su obogaćeni vitaminom B-1 1940 kad je počeo II svetski rat. Cilj je bio osigurati zdravlje trupa koje su išle na ratišta Evrope! Ovi primeri navedeni su čitaocima u nameri da steknu predstavu o značenju vitamina i minerala u svakodnevnoj prehrani.<br /> <br />Prema studiji objavljenoj početkom 2000 godine u Journal of the American Medical Association, proizlazi da je u periodu od 1990 - 1997 godine potrošnja vitamina na području SAD porasla s 900 miliona $ na 3,3 milijarde $ ili 3.66 puta!<br /> <br />Po logici quot;
ako nije štetno može biti korisnoquot;
ljudi uzimaju vitamine i minerale kod kuće. Preko 90% lekara i preko 60% ostalih stručnjaka vezanih za zdravlje uzimaju u SAD vitamine svakodnevno, a sportisti ih uzimaju gotovo po punu šaku! Temeljni motiv je zaštita od smrtonosnih bolesti (rak, infarkt, moždani udar) a kod sportista motiv je postizanje boljih rezultata, zaštita od infekcija, veća snaga i bolja kondicija.<br />Dakle, po mom mišljenju suplementi su neophodni, ali budimo realni ništa ne može zameniti svežu hranu…<br />