Uslužne djelatnosti BiH

1. ГЕОГРАФИЈА
- НАСТАВНА ТЕМА: Друштвене одлике Босне и Херцеговине
- НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Услужне дјелатности
- НАСАТАВНИК: Давор С. Цвјетковић, професор
- ЈУ ОСНОВНА ШКОЛА „ ПЕТАР КОЧИЋ „ СЈЕНИНА РИЈЕКА
РЕПУБЛИКА СРПСКА, БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

2. ШТА СМО НАУЧИЛИ?
 Шта је привреда?
 Како смо подијелили привреду?
 Шта убрајамо у примарни сектор привреде?
 У који сектор привреде убрајамо рударство, енергетику и индустрију?
 Које привредне гране убрајамо у терцијарни сектор?
 Гдје убрајамо школство, здравство, администрацију, спорт . . . ?

3. Послије обрађених примарних и секундарних дјелатности дошли смо
до терцијарних и квартарних дјелатности које ћемо обрадити на
данашњем часу,
Терцијарне и квартарне дјелатности можемо назвати и услужним,
односно посредничким дјелатностима.
У већини земаља ове дјелатности учествују са 50 % и више у
остварењу прихода

4. УСЛУЖНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

5. ТРГОВИНА
Дефиниција – трговина је терцијарна дјелатност која обухвата размјену
робе између произвођача и потрошача.
ПРОИЗВОЂАЧ → ТРГОВИНА → ПОТРОШАЧ
РОБА → ТРГОВАЦ → КУПАЦ

6.  Трговина је једна од најстаријих привредних дјелатности
 Настала је још у првобитној заједници одмах послије пољопривреде (
земљорадња, сточарство . . . )
 Кроз историју трговина је имала неколико фаза
1. Робна размјена
2. Робно- новчана размјена
3. Новчана размјена

7. ПОДЈЕЛА ТРГОВИНЕ
Према обиму производа
- Трговина на мало
- Трговина на велико
Према простору на којем се трговина одвија
- Унутрашња трговина
- Спољашња трговина

8.  Савремени начин живота је имао велики утицај на трговину
 Трговина је изгубила на традиционалној размјени робе, а на то су
утицали бројни фактори ( реклама, маркетинг, конкуренција . . . )
 Данас је све већи број тржних центара у којима се може наћи роба
за широку потрошњу како у домаћинству тако и у неким другим
дјелатностима

9. ВЕЋИ ТРЖНИ ЦЕНТРИ У БИХ

15. САОБРАЋАЈ
Дефиниција – Саобраћај је терцијарна дјелатност која се бави превозом
људи и роба са једног мјеста на друго мјесто.
ПОДЈЕЛА САОБРАЋАЈА
1. Копнени саобраћај
2. Водени саобраћај
3. Ваздушни саобраћај

16. КОПНЕНИ САОБРАЋАЈ
Копнени саобраћај је најстарија врста саобраћаја. Прво је
настао ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ.
Први друмски путеви су настали у римско доба.
Већина друмских путева је ишло долинама већих ријека ( Дрина,
Босна, Неретва, Врбас . . . ) и преко планинских превоја ( Иван
седло, Чемерно, Рогој, Купрешка врата, Оштрељ, Комар . . . )

17. ЖЕЉЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ је копнени саобраћај новијег
датума.
Настао је са индустријском револуцијом, а на наше
просторе долази са Аустро – Угарском монархијом.
Жељезнички саобраћај је кориштен за потребе рударства,
индустрије, а касније и за превоз путника.
Прво су се градиле ускотрачне пруге.
Прва жељезничка пруга је изграђена 24.12.1872. године на
релацији Бања Лука – Добрљин, пруга је представљала дио
Цариградске магистрале која је требала повезивати
Цариград – Беч.

18. Босанскохерцеговачке планине су представљале препреку
за развој копненог саобраћаја. Међутим прокопавањем
тунела копнени саобраћај између удаљених мјеста је
постао краћи и бржи.
Прве тунеле је правила Аустро – Угарска са изградњом
жељезничке мреже у БиХ
- Иван седло ( 1889. – 1891. )
- Сарајево – Вардиште ( 99 тунела – 1906. )
- Врандук ( 1910. ) . . .
- Најдужи тунел у БиХ је Тунел Вијенац ( 1.март ) на
коридору 5Ц дужине 2.949 метара

19. ВОДЕНИ САОБРАЋАЈ
Водени саобраћај је врста саобраћаја
који преко водене површине врши
превоз робе и путника. Водени
саобраћај у Босни и Херцеговини има
дугу традицију.
За превоз робе и путника користе се:
Скеле ( ријека Босна – Которско,
Врањак; ријека Сава – Србац, Црњелово,
до уласка Хрватске у ЕУ; ријека Дрина –
Јања . . . )
Сплавови ( енг. Rafting ) – ријеке Дрина,
Неретва, Врбас . . .
Мањи бродови ( ријека Сава – луке у
Шамцу и Брчком )

20. ВАЗДУШНИ САОБРАЋАЈ
Ваздушни саобраћај је врста саобраћаја који врши превоз робе и путника
авионима, хеликоптерима . . .
Ваздушни саобраћај у Босни и Херцеговини и поред наслијеђене
инфраструктуре ( аеродроми у Бања Луци, Мостару, Тузли и Сарајеву ) је
слабо развијен.
Босна и Херцеговина нема националног авио превозника ( AIR BOSNIAN i AIR
SRPSKA – прошлост )
Стране компаније изводе летове са аеродрома у Сарајеву, Тузли, Мостару и
Бања Луци

21. ТУРИЗАМ
Дефиниција – туризам је терцијарна дјелатност која
представља скуп односа и појава које произилазе из
боравка људи ван њиховог боравка.
Циљ туризма су одмор, забава, обилазак природних и
културних љепота.
На основу природних, културних, историјских и вјерских
одлика у Босни и Херцеговини можемо издвојити
неколико туристичких дестинација: врело Босне,
водопади, кањони ријека Угар, Врбас, Тара, Ракитница,
Лим . . . , паркови природе, пећине, бање, тврђаве,
босанскохерцеховачко приморје . . .
Туризам Босне и Херцеговине можемо подијелити:
СЕОСКИ, ГРАДСКИ, ПЛАНИНСКИ, ПРИМОРСКИ, БАЊСКИ
И ВЈЕРСКИ.

22. ДА ПОНОВИМО
• Шта убрајамо у услужне, односно посреденичке дјелатности?
• Која терцијарна дјелатност обухвата размјену робе између произвођача и
потрошача?
• Како смо подијелили трговину?
• Покажи на географској карти БиХ велике ријеке и планинске превоје преко
којих иду друмске саобраћајнице.
• Када је изграђена прва жељезничка пруга у БиХ?
• Наброј превозна средства која се користе у воденом саобраћају.
• Гдје се налазе аеродроми у Босни и Херцеговини?
• Издвоји неке туристичке дестинације у Босни и Херцеговини.