Seminarski Maturski Diplomski Maturalni Master Magistarski Rad Besplatno.

1. Finansijsko trziste
1.Obelezja i znacaj finansijskog trzista
Finansijsko tržište je ambijent u kome se kreiraju i transformišu finansijska potraživanja
(obaveze) i izražava i realizuje ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima. Ovo tržište
obuhvata kako organizovane institucije (kao što su efektne berze, tržišta novca, devizne berze),
tako i posredničku trgovinu (tzv. šaltersko tržište) i neposrednu razmenu hartija od vrednosti
između izdavalaca i investitora.
Finansijsko tržište obavlja alokaciju akumulacije (štednje), u cilju njene najefikasnije
upotrebe u proizvodnji. Vlasnici viškova stavljaju ih na raspolaganje proizvodnim subjektima u
obliku kredita ili vlasničkih ulaganja. Ovaj proces kreira finansijske instrumente, odnosno
potraživanje vlasnika viškova i obavezu proizvodog subjekta. Prvi je nosilac funkcije
finansijskog ulaganja a drugi nosilac funkcije realnog ulaganja.
Transfernu funkciju finansijsko tržište obavlja kao primarno tržište, odnosno tržište na
kome se vrši emisija (kreiranje) finansijskih instrumenata. Modaliteti organizacije primarnog
tržišta mogu ukljuciti delatnost klasičnih finansijskih posrednika (banaka), institucionalnih
investitora (osiguravajućih organizacija, penzijskih fondova), ali se može uspostaviti i neposredni
odnos između emitenata - prodavaca hartija od vrednosti (dužnika) i kupaca (poverilaca,
kreditora).
Kreiranje finansijskih instrumenata vezuje sredstva u roku na koji je kredit odobren,
odnosno, kada je reč o svojinskom ulaganju, na neodređeno vreme. Finansijsko tržište pruža
poveriocima mogućnost da u slučaju potrebe za likvidnim sredstvima pretvore finansijske
instrumente u gotov novac. Ovu funkciju likvidnosti vrši sekundarno tržište, na kome se obavlja
promet vec izdatih finansijskih instrumenata.
Ostale funkcije finansijskog tržišta su: utvrđivanje cene finansijskih instrumenata,
smanjivanje transakcionih troškova i informativna funkcija. Primetna je tendencija da se u ovim
funkcijama regulatorni uslovi za celinu finansijskog tržišta formiraju na sekundarnom tržištu.
Sekundarno tržište, dakle, integrise različite segmente finansijskog tržišta.
Način određivanja cene hartija od vrednosti proistice iz samog karaktera finansijskog
potraživanja. Pošto hartija od vrednosti oznacava pravo na buduci prinos, vrednost finansijskog
instrumenta zavisice od ocekivanog prinosa i procene rizika koji prate taj prinos. Kapitalizacija
prinosa (uz dati rizik) odredjuje cenu hartija od vrednosti. Različiti organizacioni oblici tržišta
uticace na način na koji se, suceljavanjem ponude i tražnje, ostvaruje proces određivanja cena
hartija od vrednosti. Povezanost tržišta i disperzija informacija, međutim, utiču na to da se cene
ne razlikuju u meri u kojoj bi to omogućavalo profit iz arbitraže, odnosno kupovine i prodaje
ištog finansijskog instrumenta po različitim cenama na više tržište.
Razvijeno i organizovano finansijsko tržište utiče na smanjenje troškova trgovine
hartijama od vrednosti jasnim pravilima trgovine (u cilju sprečavanja zloupotrebe poverenja),
standardizacijom i uproscavanjem trgovine, resavanjem konflikata proizaslih iz trgovine i
garantovanim izvrsenjem zakljucenih transakcija.
Finansijsko tržište vrši informativnu funkciju kroz pružanje adekvatne informacije
učesnicima u trgovini o ceni akcija i drugih finansijskih instrumenata i obimu trgovine, kao i
njihovim fluktuacijama. Investitor, posebno ako je tržište efikasno, neće morati da placa troškove
informacija, niti ce biti u neizvesnosti koliko vredi hartija od vrednosti koju poseduje, čak i ako
ne namerava da je proda. Tržišna cena hartije postaje standard i osnova za sve aktivnosti koje

2. investitor može preduzeti, a u koje je uključeno raspolaganje hartijama od vrednosti.
2. Značaj finansijskog tržišta
Funkcije koje finansijsko tržište vrši daju mu značaj segmenta ekonomskog sistema,
ravnopravnog sa tržištem proizvoda i tržištem faktora proizvodnje.
Finansijsko tržište je izvedeno i stoga osetljivo na kolebanja na tržištu proizvoda i faktora
proizvodnje. Ono, međutim, vrši i obratni uticaj na tržište proizvoda i faktora proizvodnje. Ne
samo što se s razvojem finansijskog tržišta siri ponuda finansijskih instrumenata, nego i drugi
oblici aktive postaju predmet trzisnog valorizovanja.
Finansijsko tržište odlucujuce utiče na osnovne kategorije finansijskog sistema, posebno
na regulatorne veličine - trzisne kamatne stope i normativnu diskontnu stopu. Investicione odluke
preduzeća zavisice od informacija koje one dobijaju od finansijskog tržišta.”Kada istražujemo
kamatnu stopu na primarnom finansjiskom tržištu, u uslovima ravnoteže ova stopa mora biti ista
kao kamatna stopa na sekundarnom tržištu finansijske aktive i ista kao i stopa povraćaja na štok
kapitala. Ovo je glavna veza između finansijskog tržišta i tržišta realnih proizvoda i usluga” (T.S.
Campbel, 1988.). U uslovima nerazvijenog finansijskog tržišta, normativnu funkciju vrši
eskontna stopa centralne banke. Tržište preuzima tu funkciju kada stekne atribut perfektnosti,
odnosno efikasnosti.
3. Struktura finansijskog tržišta
Studije o finansijskom tržištu formulisale su osnove segmentacije ovog tržišta. Svaki od
segmenata može, po svojim obeležjima, predstavljati posebno tržište. Međutim, kao što je
napomenuto, razvoj finansijskog tržišta doveo je do snažnih integracionih tendencija, tako da je
ostra podvojenost pojedinih segmenata finansijskog tržišta karakteristika nerazvijenih
finansijskih sistema. Integracione tendencije imaju kao osnovnu posledicu ukidanje mogućnosti
arbitraže između pojedinih trzisnih segmenata i efikasno koriscenje raspolozivih informacija na
tržištu kao celini.
Segmentacija tržišta može se koristiti u cilju prezentiranja pojedinih skupova finasijskih
instrumenata i u analitičke svrhe. Svaki od segmenata finansijskog tržišta ima specifične,
odnosno adaptirane finansijske instrumente. Finansijske institucije koje su osnovni izvor
likvidnosti i osnovni nosioci informacija imaju posebne uloge u različitim segmentima
finansijskog tržišta. Nadleznosti regulatornih i samoregulatornih institucija su jasno odredjene,
diferencirani su osnovni rizici, različiti su korisnici finansijskih instrumenata i dr.
Tradicionalno se u okviru finansijskog tržišta razlikuju segmenti tržišta novca i tržišta
kapitala. Tržište novca je tržište finansijskih instrumenata sa rokom dospeća do jedne godine, a
obuhvata i trgovinu novcem kao specifićnom finansijskom aktivom.
Na tržištu kapitala finansiraju se dugorocna ulaganja ekonomskih subjekata. Na ovom
tržištu emituju se i razmenjuju instrumenti čiji je rok dospeća preko jedne godine, odnosno
instrumenti ulaganja (akcija). Sastavni deo tržišta kapitala je hipotekarno tržište, tj. tržište na
kome se formiraju hipotekarni instrumenti i obavlja njihova trgovina.
Razlikovanje primarnog i sekundarnog tržišta oslanja se na funkcije finansijskog tržišta o
kojima je vec bilo reči. Na primarnom (emisinonom) tržištu, emituju se hartije od vrednosti

3. Besplatni Seminarski, Diplomski, Maturski Tekstovi i Pomoćna
Literatura.
RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI
EDUKATIVNI MATERIJALI.
www.diplomski-radovi.com
www.seminarskirad.org
www.magistarski.com
www.maturskiradovi.net
www.maturski.net
www.seminarskirad.info
www.maturski.org
www.essaysx.com
NA NAŠIM SAJTOVIMA MOŽETE PRONAĆI SVE, BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI
MATURSKI TEKST, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL.
ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUŽAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD, NJEGOV SADRŽAJ I PRVE
TRI STRANE TAKO DA MOŽETE TAČNO DA ODABERETE ONO ŠTO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U
BAZI SE NALAZE SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI TEKSTOVI KOJE MOŽETE SKINUTI
I UZ NJIHOVU POMOĆ NAPRAVITI JEDINSTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NAĐETE RAD KOJI
VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOŽETE NARUČITI TEKST NA LINKU POMOĆ PRI
IZRADI TEKSTOVA I POMOĆNE LITERATURE.