Sveti Sava

2. ПРИЧА О СВЕТОМ
САВИ ЈЕ НАЈДУЖА
ПРИЧА КОЈУ ПРИЧА
СРПСКИ НАРОД, А ТА
ПРИЧА НЕ СТАРИ НИТИ
СЕ УМАРА И СВЕ ШТО
ПРИЧАМО САМО СУ
ЊЕНА ПОГЛАВЉА.

3. СВЕТИ САВА
( РАСТКО НЕМАЊИЋ )
РОДИО СЕ ОКО 1175.
ГОДИНЕ У РАСУ,
ТАДАШЊОЈ СРПСКОЈ
ПРЕСТОНИЦИ.
ТЕШКО СЕ РАЗБОЛЕО
И УМРО У ТРНОВУ, У
БУГАРСКОЈ, 1236.
ГОДИНЕ, 14.ЈАНУАРА

4. СВЕТИ САВА
( РАСТКО НЕМАЊИЋ )
син Стефана Немање,
први српски архиепископ,
монах и испосник,
дипломата и путник,
просветитељ и
државник;
одлучио да се у тишини
посвети размишљању о
Богу и добрим делима и
да тако више користи и
људима и својој држави.

5. ЛОЗА НЕМАЊИЋА
1. СТЕФАН
НЕМАЊА
2. СТЕФАН
ПРВОВЕНЧАНИ
3. СВЕТИ САВА
(РАСТКО)
4. ВУКАН
5. СТЕФАН
6. САВА II
7. СТЕФАН
РАДОСЛАВ
8. СТЕФАН
ВЛАДИСЛАВ
9. СТЕФАН УРОШ
10.СТЕФАН
ДРАГУТИН
11.СТЕФАН УРОШ II
МИЛУТИН
12. БРАНЧА
13. ВЛАДИСЛАВ
14. УРОШИЦ
15. ЦАРИЦА
(ЗОРИЦА)
16. СТЕФАН УРОШ
III ДЕЧАНСКИ
17. СТЕФАН УРОШ
IV ДУШАН
18. ДУШАН
19. СИМЕОН
СИНИША
20.ТОДОРА
21.ЈЕЛЕНА
22.СТЕФАН УРОШ V

6. Свети Сава и његов отац Свети Симеон
(црква Богородица Љевишка, око 1310. године)

7. Када се велики жупан
Стефан Немања
придружио на Атосу
свом сину монаху Сави,
они су живели у грчком
манастиру Ватопеду.
Желећи да заснују
српски манастир на
Светој Гори, обраћају се
византијском цару да им
уступи опустели
манастир Хиландар.
Манастир Ватопед

8. Византијски цар
Алексије III Анђело
одазвао се молби и
1198. године издао је
хрисовуљу Симеону
и Сави да им
додељује манастир
Хиландар и
светилиште у
Милејама - “да
Србима буду на
вечни поклон”.
Градња манастира завршена је
крајем 1199.г.

10. Карејски типик из 1199. г. са потписом Саве Немањића
Типик је скуп прописаних правила који садржи начин и редослед
вршења црквених служби

11. СТУДЕНИЦА
Задужбина великог
жупана Стефана Немање
( монашко име Симеон ),
изграђена око 1190.
године. Од посебног је
значаја што се овде по
први пут на фрескама
налазе натписи на
српском језику.
Посмртне остатке свог
оца Свети Сава је пренео
у Србију и сахранио га у
манастиру Студеници.

12. Испосница Светог Саве,
Студеница

13. После смрти свог оца,
Сава одржава везе са
својом земљом и
одлучује да, бар
привремено, остави
миран живот монаха
и допринесе
учвршћењу и
напретку српске
државе.
Мирење браће, рад
Уроша Предића

14. 1219. године српска
црква постаје
самостална, а Сава
први српски
архиепископ.
Седиште првог
српског
архиепископа било
је у манастиру
Жича.
ЖИЧА

16. МИЛЕШЕВА
Задужбина краља
Владислава.
Манастир је
саграђен 1219.
године и у њему
су почивале
мошти Светог
Саве, све до оног
времена кад их је
Синан – паша
спалио на Врачару
1594. године.

17. Бели анђео, Милешева
детаљ фреске Христово
васкрсење

18. У НАРОДУ ЈЕ ОСТАВИО
ДУБОКЕ ТРАГОВЕ КАО
ДУХОВНИК, ГРАДИТЕЉ И
ОБНОВИТЕЉ МАНАСТИРА,
ПРВИ ПОГЛАВАР СРПСКЕ
ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И ЊЕН
ОРГАНИЗАТОР.
Потпис Светог Саве

19. САВИНА ЦРКВЕНА
ОРГАНИЗАЦИЈА ПРЕЖИВЕЛА
ЈЕ СВЕ НЕДАЋЕ И НЕСРЕЋЕ,
ПРЕЖИВЕЛА ЈЕ МУЧНО И
ТЕШКО ДОБА РОПСТВА КОЈЕ
ЈЕ ТРАЈАЛО ПЕТ ВЕКОВА.
САВИНА ЦРКВА ЈЕ,
ЗАХВАЉУЈУЋИ СВОЈОЈ

20. ГРАЧАНИЦА
Задужбина краља
Милутина.
Саграђена је око
1318. године. По
свом
архитектонском
склопу она
представља
врхунац српског
градитељства у
духу византијске
традиције.

21. РАВАНИЦА
Задужбина цара
Лазара. Подигнута
уочи саме
Косовске битке
1375. године.
Посебно је
значајна њена
улога у неговању
преписивачке
делатности и
развоја српске
књижевности и
писмености све до
краја 17. века.

22. МАНАСИЈА
(Ресава)
Задужбина
славног српског
витеза деспота
Стефана
Лазаревића.
Изграђена је око
1418. године. Ово
је најлепша и
највећа црква
моравске стилске
групе.

23. Благо наших манастира
Ручна кадионица ,1778. г. Тамјаница ,1766. г.

24. Кивот ,1551. г. Пехари кнеза Стефана, 16. век

25. Кадионица из 1654. г.
детаљ

26. Богородица са Христом и
сценама из живота, икона,
1776. г.

27. Свети Бранковићи,
средина 17. века,
манастир Крушедол

28. ПОКАЗАО СЕ И КАО
МУДАР И ВЕШТ ДРЖАВНИК.
РУКОВОДИО ЈЕ ДРЖАВНИМ
САБОРИМА, КРУНИСАО
КРАЉЕВЕ У ЖИЧИ, МИРНИМ
ПУТЕМ СПАСАВАО СРПСКУ
ДРЖАВУ ОД МНОГИХ
НЕПРИЈАТЕЉА И РАТОВА.

30. ПРВИ ЈЕ СРПСКИ
ЗАКОНОДАВАЦ. ПРЕВЕО ЈЕ И ЗА
СРПСКЕ ПОТРЕБЕ УРЕДИО ПРВУ
ЗБИРКУ ЗАКОНА НА СРПСКОМ
ЈЕЗИКУ, ОКО 1220.ГОД.
ОВИ ПРОПИСИ СУ СЕ
ПРИМЕЊИВАЛИ У СРПСКОМ
НАРОДУ СВЕ ДОК ЦАР ДУШАН

31. Законоправило из
1219.године је први
српски устав и њиме
је уређена велика
област црквених и
грађанских
друштвених односа.
Најстарији сачувани препис
Савиног Законоправила из
1262.године

32. ОСНИВАЧ ЈЕ ПРВИХ
БОЛНИЦА У ХИЛАНДАРУ
1191.ГОД. И СТУДЕНИЦИ
1208.ГОД. У САВИНИМ
РУКОПИСИМА НАЛАЗИМО
УПУТСТВА ЗА УРЕЂЕЊЕ
БОЛНИЦА И ЗАБРАНЕ
НАДРИЛЕКАРСТВА.

33. ОРИГИНАЛНИ КЊИЖЕВНИ
СТВАРАЛАЦ, ПРВИ СРПСКИ
КЊИЖЕВНИК И ПИСАЦ.
ЗАПОЧЕО ЈЕ СЕРИЈУ
СРПСКИХ БИОГРАФИЈА
ПРИЧАЈУЋИ О СВОМ ОЦУ
СТЕФАНУ НЕМАЊИ КАО ОЦУ
НАРОДА И СЛИКАЈУЋИ

34. НАПИСАО ЈЕ КАРЕЈСКИ ( 1199.год.),
ХИЛАНДАРСКИ ( 1200.год.) И
СТУДЕНИЧКИ ТИПИК (1208.год.)
.
Прва страна Студеничког Типика

35. НАПИСАО ЈЕ ЖИТИЈЕ СВЕТОГ
СИМЕОНА У КОМЕ ЈЕ ОПИСАО
СВЕТОВНИ И МОНАШКИ ЖИВОТ СВОГ
ОЦА, СТЕФАНА НЕМАЊЕ.
ПОД УТИЦАЈЕМ ОВЕ БИОГРАФИЈЕ РАЗВИО
СЕ ПОТПУНО САМОСТАЛАН КЊИЖЕВНИ РОД
Ж И Т И Ј А (БИОГРАФИЈА) СРПСКИХ ВЛАДАРА И
СВЕТАЦА

36. Рукопис
Мирослављевог
јеванђеља,
најзначајнијег
споменика
српске
писмености (12.
век), чуваног у
Хиландару .

37. Дечанска хрисовуља (1330.г)
Четворојеванђеље (1513.г)

38. СТВАРАО ЈЕ ПРВЕ КЊИГЕ
НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ПРВЕ
ПИСМЕНЕ ЉУДЕ ЗА НАРОДНЕ
ПОСЛОВЕ. САМ ЈЕ ОДЛАЗИО
У НАРОД И УЧИО МЛАДЕ И
ОДРАСЛЕ ПРАКТИЧНИМ
СТВАРИМА: КАКО ДА
ОБАВЉАЈУ РАЗНЕ ПОСЛОВЕ

39. Свети Сава
благосиља
Српчад,
слика Уроша
Предића у
згради
Богословског
факултета у
Београду

40. ПРВИ И ПРАВИ НАРОДНИ
УЧИТЕЉ И ЗАШТИТНИК
СРПСКЕ ПИСМЕНОСТИ И
СРПСКИХ ШКОЛА

41. ИСТОРИЈА ЊИМ НАМ ЗАПОЧИЊЕ
ДИГАО ЈЕ ШКОЛУ ДО СВЕТИЊЕ
СВЕ НАМ СВЕТО ЊИМ ЈЕ
ЗАПОЧЕЛО
ОН ЈЕ СВЕТИ – СВЕТО МУ ЈЕ ДЕЛО
Милован Витезовић

42. ДРЖАВНУ ПРОСЛАВУ
САВИНДАНА УВЕО ЈЕ КНЕЗ
МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ 1823.ГОД.,
А ЗАКОНОМ ОД 13. ЈАНУАРА
1841.ГОД. ПОЧЕО СЕ
ПРВИ ТРАГ О
ШКОЛСКОЈ
ПРОСЛАВИ СВЕТОГ
САВЕ ДАТИРА ИЗ
1734., У УЏБЕНИКУ
ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
СРПСКО-ЛАТИНСКЕ
ШКОЛЕ У СРЕМСКИМ
КАРЛОВЦИМА.

43. СВЕТОСАВСКА ХИМНА
СВЕЧАНА ПЕСМА У СЛАВУ СВЕТОГ
САВЕ, СВЕТОСАВСКА ХИМНА,
НАЈСТАРИЈА ЈЕ ХИМНА У СРБА.
ИСПЕВАНА ЈЕ ТОКОМ 18. ВЕКА.
ЈАВНО ЈЕ ИЗВЕДЕНА 1839.ГОД. У
СЕГЕДИНУ.
КОРНЕЛИЈЕ СТАНКОВИЋ НАМ ЈЕ
ОСТАВИО ЊЕН ПРВИ НОТНИ
ЗАПИС, УОБЛИЧИО ЈЕ И ДОТЕРАО.
ПЕСМА ЈЕ БИЛА ОМИЉЕНА КОД

44. То је била школска слава и
школа је још од јутра сјала
и споља и изнутра од
светлости наших глава...
...Прецветаше све тикве и пеце
подиже се магла заборава.
Дочекасмо друкчије месеце и врати
се просветитељ Сава да нам опет
буде песма деце, да нам опет буде
школска слава.
Добрица Ерић