Милица Костић 7/2, ОШ ,,Вожд Карађорђе'' Алексимац Ментор Снежана Михајловић Богавац

1. Свети Сава ( Растко Немањић)
1175-1236
Милица Костић VII2

2. Свети Сава
• Свети Сава био је српски принц, монах, игуман манастира
Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ
аутокефалне Српске православне цркве.
• Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана
Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног.

3. Савина Жеља
• Растка су желели да ожене, али он је имао другачије планове.
Много је размишљао о Богу и упознао је калуђере који су му
причали о животу у Светој Гори.
• Убрзо 1192. године Растко је побегао на Свету
гору и замонашио се у руском манастиру
Светог Пантелејмона, где је добио име Сава.

4. Касније је са својим оцем, који
се замонашио и добио име
Симеон (вероватно 25. март
1196), подигао манастир
Хиландар (1198—99)први и
једини српски манастир на Светој
гори.

5. Сава као светогорски
монах
Чуло се по Светој Гори и изван ње да се српски
принц замонашио, па је од тада постао славан, јер
је хтео да постигне оно што су и стари свеци и
мученици. Није хтео да немају никаквог обзира
према њему и да га гледају као обичног монаха.
Зато је он, „сем молитве, поста и подвизања,
вршио и све манастирске послове”. Често је носио
храну испосницима по пећинама, што су слали
велики манастири. Његов живот на Светој Гори се
доста тамо препричавао, његове незгоде и згоде.
Био је тамо доста вољен и често се описивао као
„побожан, уредан, вредан, дисциплинисан,
окретан, бистар и довитљив младић”, због тога се
често похвалом и усхићену говорило о њему. Иако
је Сава молио да га не разликују од обичних
калуђера, монаси и игумани ипак јесу. Зато је
његов игуман стално гледао да „не претерује у
својој ревности при вршењу верских обреда”, како
не би упропастио здравље и да не упадне у неку
невољу.

6. Сава и осамостаљење
цркве у Србији 1219.
У време када је Сава био
игуман у Студеници
православна црква у Србији
није била самостална, већ је
била подређена Охридској
архиепископији и имала је
само три епископије
(Рашку, Липљанску и Призрен
ску) у којима су владике
били Грци.

7. Изгледа да је 1217. папа Хонорије III у разговору са посланством великог
жупана Првовенчаног брзо показао спремност да пошаље краљевску
круну у Србију. Тада је Сава отишао на Свету гору 1217. а постоји
претпоставка да је дошло до мањег неслагања Саве са братом Стефаном
Првовенчаним. Основа за ту замисао је писање Доментијана да је
игуман Сава предао игумански положај и отишао у Свету гору против
воље свог брата великог жупана. Неспоразум браће није био трајан.
Велики жупан је послао писмо у коме је позвао Саву да се врати, а Сава
је послао одговор. Ова преписка је вероватно била наставак преговора о
заједничком деловању, а Сава се дуже задржао на Светој гори.

8. Са дуготрајног путовања у Јерусалим Свети Сава се није вратио у Србију. У повратку
пролазио је кроз Бугарску и ту је преминуо 14. јануара 1236. године, а био је сахрањен у
тадашњој бугарској престоници Трнову. Бугари су желели да задрже тело побожног
Саве I Српског, али је његов синовац, српски краљ Стефан Владислав, иначе зет
бугарског цара Асена II, отишао к тасту да га моли за Савино тело. Преговори нису ишли
лако. Ипак Иван Асен II је изашао у сусрет зету и дозволио му да годину дана после
смрти Савино тело врати из Трнова у Србију. Тако је српски краљ свечано сахранио тело
Светог Саве I Немањића у својој задужбини манастиру Милешеви.[98] Стефан Вукчић
Косача се 1448. године, по освајању манастира Милешева, прогласио „херцегом од
Светог Саве”,[99] а област којом је управљао касније је добила
име Херцеговина. Цетињски манастир чува његов епитрахиљ.
По њему је названо више основних школа и гимназија у Србији и Републици Српској.
У Букурешту постоји елитна румунска гимназија „Свети Сава” коју је похађао и румунски
краљ Михај.[100] Његов култ је посебно развијен у Боки которској

9. Хвала на пажњи