Successfully reported this slideshow.
Your SlideShare is downloading. ×

Tektosnke ploče i nastanak planina

Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Loading in …3
×

Check these out next

1 of 13 Ad

More Related Content

Recently uploaded (20)

Advertisement

Tektosnke ploče i nastanak planina

  1. 1. 7. Тектонске плоче и настанак планина (учити са слајдова)
  2. 2. 7.1. Tектонски покрети ❖ Тектонски покрети су сва хоризонтална, вертикална или коса померања стенских маса услед деловања унутрашњих сила Земље → унутрашње топлоте и гравитације. ❖ Ови покрети за резултат имају формирање крупних облика рељефа, планина и котлина. ❖ Тектонски покрети се деле на: - eпирогене - орогене
  3. 3. 7.2. Епирогени покрети ❖ Епирогени покрети претходе орогеним покретима. ❖ Представљају лагано вертикално издизање и спуштање копнених маса. Последицe њиховог деловања су: трансгресија (надирање) мора регресија (повлачење) мора ❖ Били су карактеристични за Скандинавско п.о. и Северну Америку током последњег леденог доба → копно је прекривао слој леда дебљине око 2000 m → лед врши велики притисак → топљење леда утиче на успостављање преглацијалне равнотеже → копно се издигло за око 275 m
  4. 4. 7.3. Епирогени покрети и померање обалске линије Седиментација као последица трансгресије
  5. 5. 7.4. Орогени покрети ❖ су дубински покрети који доводе до деформација стена у литосфери. Приликом њиховог деловања стене се набирају или раседају па настају планински венаци, депресије, раседи .... ❖ Према правцу деловања деле се на: - хоризонталне покрете - вертикалне покрете
  6. 6. 7.5. Хоризонтални орогени покрети ❖ Настају деловањем бочних притисака на седиментне слојеве у геосинклиналама због чега долази до њиховог набирања, односно стварања бора и навлака. Овако су настале данашње веначне планине.
  7. 7. 7.6. Веначне планине ❖ На дну мора и језера милионима година таложили су се седименти стварајући хоризонталне слојеве → млађи су прекривали старије. Дошавши у контакт са високим притисцима и температурама ови слојеви постају савитљиви. Приближавањем континенталних плоча, дна геосинклинала са седиментним слојевима претварају се у боре различитих облика и величина. Од њих временом настају веначне планине. ❖ Данашње веначне планине издижу се Алпском орогенезом која почиње у мезозоику (средња геолошка ера) а траје и данас. Груписане су у два планинска система: - Евроазијски планински систем (правац простирања запад – исток) → Атлас, Пиринеји, Алпи, Апенини, Динариди, Карпати, Балканске пл., Кавказ, Хиндукуш, Загрос, Памир, Хималаји, пл. Малајског архипелага ... - Пацифички планински систем (правац простирања север - југ) → Стеновите пл., Анди, планине Камчатке, Курилских острва и планине Јапана … Загрос из свемира
  8. 8. 7.7. Распоред веначних планина на Земљи
  9. 9. 7.8. Вертикални орогени покрети ❖ Настају деловањем вертикалних притисака услед којих долази до раседања.
  10. 10. 7.9. Громадне планине ❖ Данашње громадне планине настају раседањем у палеозоику (стара геолошка ера) услед Каледонске и Херцинске орогенезе. Њиховом активношћу праконтиненти се спајају у Пангеу. ❖ Громадне планине немају одређен правац простирања попут веначних планина. ❖ Громадне планине Каледонске орогенезе → Шкотске и Скандинавске пл., планине Гренланда и северни делови Апалача. ❖ Громадне планине Херцинске орогенезе → пл. Јужне Енглеске, Централни масив у Француској, Ардени, Вогези, Немачке, Чешке и Пољске средње планине, Родопи, Урал, Велике разводне планине Аустралије и јужни делови Апалача.
  11. 11. 7.10. Орогени покрети и настанак планина ❖ Орогени покрети су везани за конвергентне границе тектон- ских плоча дуж којих настају планине: ❖ Приближавањем океанске и континенталне плоче → субдукција → Пацифички планински систем (вулканске стене) и дубокоморски ровови. ❖ Приближавањем 2 океанске плоче → субдукција → острвски лукови вулканског порекла: Соломонска и Вануату о-ва (вулканске стене) и дубокоморски ровови. ❖ Приближавањем 2 континенталне плоче → колизија → боре и навлаке → Евроазијски планински систем (седиментне стене).
  12. 12. 7.11. Настанак Хималаја
  13. 13. Хвала на пажњи

×