Чика Бранине загонетке

Шта је то што стално иде
И кораке своје броји,
А сви ипак лепо виде
Да на једном месту стоји?

Твоје очи увек виде
Нешто што те свуда прати;
Куд год идеш, оно иде,
А где станеш, ту ће стати;
Ал’ се не да ухватити!
Кажи: шта то може бити?

Нема зубе ни ко дека,
Ипак жваће целог века.
Ал не једе сир ни грожђе,
Него челик, бакар, гвожђе.

Понеко се на ме срди
Кад порастем мало већи,
А ја сваком могу рећи
Да без мене неће стећи
Оно чим ће да утврди
Шта мирише, а шта смрди.

Бела и у боји,
По тежини лака,
Пет прстију броји,
Али није шака.

То је...
РУКАВИЦА!

АКО НЕ ЗНАШ, НИЈЕ ТВОЈА ГРЕШКА,
ЈЕР ЈЕ ОВО ЗАГОНЕТКА ТЕШКА.
У кожу се често крије,
Али ипак бува није,
Округла је – обруч није,
Са сликама – књига није.
Ко га има, једе, пије
И одело ново шије,
А ко нема, сузе лије.

У потребе спада,
Ал’ и бриге зада,
Користи и шкоди
И смета и годи,
Спусти се и дигне,
Прогута шта стигне,
Без стомака вари
И пали и жари.
На суву се роди,
А умре у води.

Напоредо стоје двоје,
Да покажу куд се иде
А не виде лице своје,
Нити једно друго виде!
Да осмотре себе мало,
потребно им огледало.

Мост дугачак, од свих дужи
Сам се чак до неба пружи,
Црвен је и жут к’о проја,
Поред још пет других боја
Ко шарене птице крила,
Па се сија као свила
Ал је све то кратког рока,
Мост нестане за трен ока.

Рећи ћу вам без икакве хвале,
Ја сам сликар јединствених слика.
Брзо сликам велике и мале,
Веран израз свачијега лика.
У сликању имам једну ману,
Ал не мари, ја то чиним свесно –
С десне стране мећем леву страну,
А све лево код мене је десно.

То је...
ОГЛЕДАЛО!

Лака је зацело
Загонетка ова:
На кров бацим бело,
Жуто падне с крова.

Главу нема, шешир има,
По моди се спрема.
На једној се нози клима
А ципелу нема.

• То је...
ПЕЧУРКА!

Срце чувам у два зида.
Први зелен, сам се скида,
Али други мораш тући
Да га срушиш, па ћеш ући
Тамо, где ћеш срце наћи,
Извади га и сажваћи!

Има нешто што сви желе
Док су млади, пуни воље,
Кад то стекну, онда веле:
„Без овога беше боље!“

• То је...
СТАРОСТ!

Нешто што су свима дали
И све и сва њим се кити –
И све живо, и ја и ти.
Њиме су те увек звали,
Без њега се не мож’ бити.

ДВА ДЕРАНА, А КАКО СЕ ЗОВУ –
РЕШИТЕ НАМ ЗАГОНЕТКУ ОВУ?
Сама рима каза
Одгонетку свима:
Једном име Л...
А другоме С...

Ко је писац који је:
- обожавао децу и основао за њих прво дечје позориште;
- подучавао их својим песмама, загонеткама, мудростима;
- увесељавао дивним илустрацијама;
- уређивао за њих дечје часописе и изнад свега
РАЗУМЕО, ПОШТОВАО И ВОЛЕО ДЕЦУ?

То је...
Брана Цветковић, наш чика Брана.

Чика Бранине загонетке

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (20)

More from Gordana Janevska

More from Gordana Janevska (20)

Чика Бранине загонетке