Једначине

1. Једначине
Љиљана
Андрић
Лица:
Наратор
Бата
Сека

2. Наратор:
Једначине просте
учило је ђаче,
ал` их не зна добро,
па због тога плаче.
Бата:
Када би ми неко
помогао мало,
да научим градиво,
стварно ми је стало.
Наратор:
Као поручена,
папиром зашушка,
сека брату дође
к`о запета пушка.
Сека:
Молим те да будеш
пажљив, врло тих,
једначине лакше
учимо кроз стих.

3. Бата:
Збркала си,секо
и бабе и жабе,
тај твој метод овде
биће само џабе.
Сека:
Не брини се,брате,
већ ме добро слушај
и да ме разумеш
ти својски покушај.
Наратор:
Зинуо је братац
устима к`о гладан,
ал` избора нема,
већ да слуша јадан.
Сека:
Сад понављај за мном,
да боље усвојиш,
да се никад више
учења не бојиш.

4. Ако сабирак те
непознати вреба,
од збира познати
одузети треба.
(Брат понавља за сестром читаву строфу.)
Сека:
А умањенику
незнаном обећаш,
умањилац одмах
разликом увећаш.
(Брат понавља прва два стиха.)
И умањиоцу
ти пружи прилику,
од умањеника
одузми разлику.
Наратор:
Ућутао братац,
спопале га муке
јер једначине му
не иду од руке.

5. Бата:
У глави ми збрка,
баш ми себе жао,
испари из главе
оно што сам знао.
Одустајем, зато,
нек` ме стигне казна
и даље ми глава
за ту област празна.
Наратор:
А са друге стране,
истини за вољу,
имао јадничак
нову главобољу.
Ако лоше учи,
нити ће да свира,
нит` редовно моћи
фудбал да тренира.
Сека:
У стицању знања
немој да се штедиш,

6. јер што више знаш,
то више и вредиш.
Незналице нико
нит` цени,нит` воли,
напољу, код куће,
камоли у школи.
Наратор:
Осоколио се
братац тога часа,
па говори јасно,
одлучнога гласа:
Бата:
Жеља, воља, снага,
сад из мене крећу,
док све не научим
одустати нећу.
Сека:
Научен се нико
још родио није,
иза успеха се
велики труд крије.

7. Упорним се радом
стиче и рутина,
знање утврђује
сталним вежбањима.
Наратор:
Обостраним трудом,
а и снагом воље
напредовали су
све боље и боље.
Захуктало ђаче
к`о локомотива,
промена у глави
огромна се збива.
Не да је савлад`о,
но и нове штека,
из његове главе
пође мисли река:
Бата:
Кад чинилац не знам,
јако се веселим,

8. производ познатим
чиниоцем делим.
Да сазна делилац,
тешко није ником,
јер се тад дељеник
дели количником.
И на крају да се
за дељеник сложим-
делилац и количник
очас посла множим.
Наратор:
Научило ђаче
иксеве кроз стих,
сад на часу неће
бити сасвим тих.