seminar u Šidu

1. КОЈИ ВОЛИМ

2.  пштина Шид се налази на северо-западу Србије, у југо-западном делу
Војводине на тромеђи Србије, Хрватске и Републике Српске и представља
другу по величини општину на територији Срема. Због свог географског
положаја, на територији ове општине постоји седам граничних прелаза. Од
Београда је удаљена 120 км у правцу запада међународним путем Е 70.
Општина обухвата 19 насељених места са 38.973 становника. Највеће
насељено место је Шид, које је уједно и центар општине у коме живи 17.000
становника. Општина Шид има умерено континенталну климу са локалним
варијатетима. Лета су топла и релативно дуга а зиме снежне и хладне са
просечно 25 дана годишње са температуром испод 0 степени Ц.
 Изузетно је интересантна супротност пејзажа која се може видети на
територији општине Шид. У северне делове шидске општине залази западно
крило Фрушке горе која својим препознатљивим пејзажом привлачи пажњу
локалног становништва, али и заљубљеника у природу из других крајева.
Овде сусрећемо пределе обрасле прелепом шумом, планинске изворе,
манастире и типична фрушкогорска насеља. Идући према нижим деловима
општине преко лесне заравни, лесне терасе и алувијалних равни река среће
се знатно другачији пејзаж. Равница, спори речни токови, читава мрежа
одводних канала, знатно већа насеља и обичаји становништва типична за
доњи Срем. Готово 1/3 површине општине Шид прекривено је шумом
богатом крупном и ситном дивљачи.
 Постоје бројне легенде о самом називу овог места, почев од оне да је име
настало од речи "сита", односно густа шикара која је расла око потока
Шидина, па је по њој и поток а потом и насеље добили име до оне да је
преко потока постојао мост, који се на мађарком каже "хид", па је и насеље
никло око моста добило назив хид, касније Шид. С обзиром да су све ово
само претпоставке, са сигурношћу се не може рећи како је Шид добио име.
Најприхватљивија теорија би била, да је ово насеље назив добило од
немачке речи СЦХЕИД - што у преводу значи - међа или граница, ако
узмемо обзир да је Шид тада био у склопу Аустријске царевине и да се
заиста налазио на самој граници према Турској. У писаним документима,
Шид се први пут спомиње тек 1702. године и то као СЦХИД. Тек преласком
на ћирилично писмо, на печатима и другим документима појављује се назив
Шид.

3.  Општина Шид налази се у Сремском округу, у
југозападном делу Војводине и представља другу
по величини општину на територији Срема
 Територијално одређење Општине Шид чини
простор од 687 км2 и обухвата 19 насељених
места са 34.035 становника (према попису
становника из 2011. Године).
 Највеће насељено место је Шид, које је уједно и
центар општине у коме живи око 16.000
становника.
• Претходна

4.  Шиђани
 У овом тексту се нећу бавити социолошком, политиколошком,
културолошком анализом
 социо-културног простора на којем се налази општина Шид,
односно утицајима процеса на историјски развој овог сремског места
и начин живота његових становника, који су се дешавали у ширим
политичким и социо-културним контекстима. У тексту се бавим
личностима за које сматрам да су својим делима артикулисале
општија стремљења времена у којем су живели, културне
специфичности Шида, и дале допринос конституисању српске
националне културе. Дакле, у тексту наводим личности за које
мислим да заслужују да их се сећају не само Шиђани, него и Срби
уопште. О овим личностима ћу навести најосновније податке из
њихове биографије, као и њихова стваралачка дела. Намера овог
текста је индиректно одређење културног идентитета Шида, места
Шида на културној мапи Србије, али и стицање свести о томе колико
је богата српска култура имајући у виду чињеницу да се само у овом
малом сремском градићу појавило мноштво креативних и надарених
личности чија дела спадају у наше културно наслеђе.

5.  На вјенчању невјеста је гледала да прва стане пред олтар, да прва »очепи« младожењу или изађе из цркве
вјерујући да ће таквим поступцима стећи предност над мужем
 Након што су сви договори за свадбу постигнути и сви гости позвани посљедњи обичај прије вјенчања
одржавао се вечер прије свадбе. Код младожење и код младе одржавале су се момачка и ђевојачка вечер
гђе је долазила најближа родбина, пријатељи и кумови. Ђевојке су китиле кућу цвијећем, уређивале
ружмарин и китиле младожењин шешир, док се младожења »опраштао« с момачким животом. На крају
вечери одабрани младожењин пријатељ одлазио је код младе у кућу носећи вјенчаницу, храну и пиће за
сутрашњи ручак, и он се називао рани гост. Рани гост је остајао да ноћи у младиној кући пазећи да млада
не побјегне и сутрадан је дочекивао младожењу.
 свадбенисријем-сватовскаповорка
 Одлазак по младу
 По окупљању сватова у младожењином дому, кум наређује кретање по младу. Прије поласка родитељи
пред кумом благосливљају младожењу. Сватовска поворка у Сријему се кретала у одређеном поретку
свадбара, љети се ишло фијакерима, а зими саоницама. У првим колима је кум с младожењом и својом
пратњом, за њима кола са старим сватом, затим ђевером, затим иде чауш па остали сватови. У задњим
колима је ишао отац са кћерима, док је мајка остајала код куће и дочекивала госте кад се заврши вјенчање.
Прије него што стигне младожења по невјесту, обичај је да се невјеста окупа те их причека у вјенчаници
без вијенца и обуће. У воду у којој се окупала невјеста стављало се ароматично биље, златни новац и ораси,
да би невјеста била плодна, вода се просипала под неку плодну воћку, а невјеста је у циљу заштите од
урока испод вјенчанице везивала црвени конац. Невјеста је обучена у вјенчаницу заједно са својим
пријатељицама чекала у посебној просторији у кући да дође ђевер и употпуни ођећу, јер ђевер доноси
обућу, цвијеће и вијенац.

7. 0
1
2
3
4
5
6
Category 1 Category 2 Category 3 Category 4
Series 1
Series 2
Series 3