Анализа пословања компаније ''Телеком Србија'' за 2014-у годину. У тексту указано на непостојање економских оправдања за продају једног од најважнијег државног и стратешког ресурса. Годинама уназад бројне генерације су улагале у област телекомуникација и сходно томе, као и постојању безброј других аргумената лично ову продају сматрам као један од најбруталних економских злочина!
U periodu oktobar - decembar 2015. godine, PKS je u saradnji sa Ministarstvom privrede i Ministarstvom finansija - Uprava carina realizovala ukupno 12 edukativnih radionica "Razvoj preduzetništva, efikasnije poslovanje i jačanje konkurentnosti" po regionalnim komorama. Ovo su samo neka od najčešćih pitanja koje su privrednici Srbije postavljali. Za više informacija http://pks.rs/Vesti.aspx?IDVestiDogadjaji=19463
Са линка http://www.dss.org.rs/newsitem.php?id=8879
-----------------------------------
Као одговорни и озбиљни људи народу морамо рећи истину да ће излазак из ове дубоке и тешке кризе бити мукотрпан, дуг и поступан, који можемо да остваримо уздајући се у сопствене снаге и великим заједничким трудом са свим грађанима Србије. Уверени смо да је запосленост грађана кључна за економску, политичку и друштвену стабилност Србије. Вођени овим уверењем, а опредељени да у друштву спроведемо начела равноправности и праведности, залажемо се за стварање економски јаке и социјално праведне Србије
ДЕСЕТА СКУПШТИНА ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ СРБИЈЕ
ДЕКЛАРАЦИЈА О ЕКОНОМСКОЈ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ
Србија се налази у веома тешкој економској и социјалној кризи која због потпуно погрешне и промашене политике власти прети да уруши привреду и већину грађана гурне у сиромаштво. Највећу цену неодговорне и погрешне економске политике садашње Владе Србије плаћају обични грађани. Затварају се мале, породичне фирме које не могу да издрже оптерећење превелике јавне потрошње и притисак нелојалне конкуренције спрегнуте са сивом економијом. Пољопривреда и сељаци, као највиталнији део наше привреде, пропадају у маказама раста цена репроматеријала и опреме и пада цена њихових производа.
Последица овакве ситуације је губитак радних места. Радна места се не губе само у Србији, али одговорне државе предузимају све да изгубљена радна места замене новоотвореним и зато је на програме поновног запошљавања усмерен највећи део кризних буџета. Србија је, на жалост, једна од ретких земаља која нема посебан програм за борбу против најтеже последице кризе, незапослености. Буџети и њихове неуспеле измене који су донети у току мандата садашње владе обележени су растом дефицита, финансирањем кроз задуживање у земљи и иностранству, смањењем издвајања за привреду, пољопривреду и инфраструктурне пројекте, те растом учешћа социјалних трансфера и плата у државној потрошњи. Мањак у буџету власт надокнађује растом одређених пореских стопа и новим порезима.
Као одговорни и озбиљни људи народу морамо рећи истину да ће излазак из ове дубоке и тешке кризе бити мукотрпан, дуг и поступан, који можемо да остваримо уздајући се у сопствене снаге и в
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.FEFA Faculty
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije i osnivač FEFA, Nebojša Savić,govorio je u Novom danu TV N1 o saradnji u regionu i njenom značaju za konkurentnost ovog prostora, zbog činjenice da rutinski poslovi nestaju, a nastaju nova radna mesta koja zahtevaju nova znanja.
Rezime Studije o parafiskalnim nametima na privreduNALED Serbia
Studija o parafiskalnim nametima na privredu predstavlja sveobuhvatan pregled neporeskih nameta koje plaća privreda u Srbiji. Studiju je uradio tim domaćih i stranih stručnjaka koje je okupila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), uz podršku USAID Projekta za bolje uslove poslovanja (USAID BEP). Nalazi Studije pokazuju da ima preko 370 neporeskih davanja koje plaća privreda, a da je za više od četvrtine nameta nadležna Republika. Podaci pokazuju i to da je na primer ukupan iznos naplaćenih sredstava u 2011. godini od 77 neporeskih nameta za
koje postoje podaci trezora bio oko 730 miliona evra. U Studiji su sadržani i predlozi rešenja za izazov neporeskih davanja. Više na : http://www.naled-serbia.org/lavirintParaFiscal
U periodu oktobar - decembar 2015. godine, PKS je u saradnji sa Ministarstvom privrede i Ministarstvom finansija - Uprava carina realizovala ukupno 12 edukativnih radionica "Razvoj preduzetništva, efikasnije poslovanje i jačanje konkurentnosti" po regionalnim komorama. Ovo su samo neka od najčešćih pitanja koje su privrednici Srbije postavljali. Za više informacija http://pks.rs/Vesti.aspx?IDVestiDogadjaji=19463
Са линка http://www.dss.org.rs/newsitem.php?id=8879
-----------------------------------
Као одговорни и озбиљни људи народу морамо рећи истину да ће излазак из ове дубоке и тешке кризе бити мукотрпан, дуг и поступан, који можемо да остваримо уздајући се у сопствене снаге и великим заједничким трудом са свим грађанима Србије. Уверени смо да је запосленост грађана кључна за економску, политичку и друштвену стабилност Србије. Вођени овим уверењем, а опредељени да у друштву спроведемо начела равноправности и праведности, залажемо се за стварање економски јаке и социјално праведне Србије
ДЕСЕТА СКУПШТИНА ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ СРБИЈЕ
ДЕКЛАРАЦИЈА О ЕКОНОМСКОЈ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ
Србија се налази у веома тешкој економској и социјалној кризи која због потпуно погрешне и промашене политике власти прети да уруши привреду и већину грађана гурне у сиромаштво. Највећу цену неодговорне и погрешне економске политике садашње Владе Србије плаћају обични грађани. Затварају се мале, породичне фирме које не могу да издрже оптерећење превелике јавне потрошње и притисак нелојалне конкуренције спрегнуте са сивом економијом. Пољопривреда и сељаци, као највиталнији део наше привреде, пропадају у маказама раста цена репроматеријала и опреме и пада цена њихових производа.
Последица овакве ситуације је губитак радних места. Радна места се не губе само у Србији, али одговорне државе предузимају све да изгубљена радна места замене новоотвореним и зато је на програме поновног запошљавања усмерен највећи део кризних буџета. Србија је, на жалост, једна од ретких земаља која нема посебан програм за борбу против најтеже последице кризе, незапослености. Буџети и њихове неуспеле измене који су донети у току мандата садашње владе обележени су растом дефицита, финансирањем кроз задуживање у земљи и иностранству, смањењем издвајања за привреду, пољопривреду и инфраструктурне пројекте, те растом учешћа социјалних трансфера и плата у државној потрошњи. Мањак у буџету власт надокнађује растом одређених пореских стопа и новим порезима.
Као одговорни и озбиљни људи народу морамо рећи истину да ће излазак из ове дубоке и тешке кризе бити мукотрпан, дуг и поступан, који можемо да остваримо уздајући се у сопствене снаге и в
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.FEFA Faculty
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije i osnivač FEFA, Nebojša Savić,govorio je u Novom danu TV N1 o saradnji u regionu i njenom značaju za konkurentnost ovog prostora, zbog činjenice da rutinski poslovi nestaju, a nastaju nova radna mesta koja zahtevaju nova znanja.
Rezime Studije o parafiskalnim nametima na privreduNALED Serbia
Studija o parafiskalnim nametima na privredu predstavlja sveobuhvatan pregled neporeskih nameta koje plaća privreda u Srbiji. Studiju je uradio tim domaćih i stranih stručnjaka koje je okupila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), uz podršku USAID Projekta za bolje uslove poslovanja (USAID BEP). Nalazi Studije pokazuju da ima preko 370 neporeskih davanja koje plaća privreda, a da je za više od četvrtine nameta nadležna Republika. Podaci pokazuju i to da je na primer ukupan iznos naplaćenih sredstava u 2011. godini od 77 neporeskih nameta za
koje postoje podaci trezora bio oko 730 miliona evra. U Studiji su sadržani i predlozi rešenja za izazov neporeskih davanja. Više na : http://www.naled-serbia.org/lavirintParaFiscal
1. ICV Kongres controllera Srbije 2013, Natalija Mihajlović, head of controll...Menadžment Centar Beograd
Natalija Mihajlović, head of controlling u Siemensu, je imala glavnu temu "Kako da controller postane biznis partne". Natalija je govorila koji su to preduslovi da controller postane efikasan biznis partner.
1. ICV Kongres controllera Srbije, 17.5.2013, 03. Natalija Mihajlović, SiemensMenadžment Centar Beograd
Natalija nam je pričala o controlleru kao biznis partneru i koji su preduslovi da controller postane dobar biznis partner. Pored toga, pričala je kako treba da izgleda organizacija controllinga. Ispričala nam je kako izgleda controlling u Siemensu.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.NALED_SERBIA
Sinergija je poslovni žurnal Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koje na svaka tri meseca donosi uspešne priče, stručne analize i komentare, reportaže i servisne informacije iz domena regulatorne reforme, promocije investicija i lokalne administracije
Sinergija - povoljno poslovno okruženjeNALED Serbia
NOVI BROJ SINERGIJE DONOSI
Saša Radulović, ministar privrede: Kreće obračun sa sivom ekonomijom
Ciklon povoljnog poslovnog okruženja zahvatio region jugoistočne Evrope
Poreski sistem Srbije: visoko, više, najviše
Bratislav Gašić, gradonačelnik Kruševca: Do investicija bez politike
Ambasador Nemačke Heinz Georg Wilhelm: Deset nemačkih investitora zainteresovano za Srbiju
SAZNAJTE JOŠ I ....
Kako su Berlin i Dortmund ponovo postali moćni, zašto Srbija nije evropski Bangladeš, u kom gradu naše zemlje posao cveta, zašto investitorima otvaramo vrata istoka, koliko ima koraka do savršene limenke.... Novi broj možete preuzeti iz priloga ili na sledećem linku.
Sinergija, prvi i jedini poslovni žurnal sa 3D perspektivom!
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sinergija je novo izdanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koje na svaka tri meseca donosi uspešne priče, stručne analize i komentare, reportaže i servisne informacije iz domena regulatorne reforme, promocije investicija i lokalne administracije.
Za više informacija posetite www.naled-serbia.org/zurnal
1. ICV Kongres controllera Srbije 2013, Natalija Mihajlović, head of controll...Menadžment Centar Beograd
Natalija Mihajlović, head of controlling u Siemensu, je imala glavnu temu "Kako da controller postane biznis partne". Natalija je govorila koji su to preduslovi da controller postane efikasan biznis partner.
1. ICV Kongres controllera Srbije, 17.5.2013, 03. Natalija Mihajlović, SiemensMenadžment Centar Beograd
Natalija nam je pričala o controlleru kao biznis partneru i koji su preduslovi da controller postane dobar biznis partner. Pored toga, pričala je kako treba da izgleda organizacija controllinga. Ispričala nam je kako izgleda controlling u Siemensu.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.NALED_SERBIA
Sinergija je poslovni žurnal Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koje na svaka tri meseca donosi uspešne priče, stručne analize i komentare, reportaže i servisne informacije iz domena regulatorne reforme, promocije investicija i lokalne administracije
Sinergija - povoljno poslovno okruženjeNALED Serbia
NOVI BROJ SINERGIJE DONOSI
Saša Radulović, ministar privrede: Kreće obračun sa sivom ekonomijom
Ciklon povoljnog poslovnog okruženja zahvatio region jugoistočne Evrope
Poreski sistem Srbije: visoko, više, najviše
Bratislav Gašić, gradonačelnik Kruševca: Do investicija bez politike
Ambasador Nemačke Heinz Georg Wilhelm: Deset nemačkih investitora zainteresovano za Srbiju
SAZNAJTE JOŠ I ....
Kako su Berlin i Dortmund ponovo postali moćni, zašto Srbija nije evropski Bangladeš, u kom gradu naše zemlje posao cveta, zašto investitorima otvaramo vrata istoka, koliko ima koraka do savršene limenke.... Novi broj možete preuzeti iz priloga ili na sledećem linku.
Sinergija, prvi i jedini poslovni žurnal sa 3D perspektivom!
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sinergija je novo izdanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koje na svaka tri meseca donosi uspešne priče, stručne analize i komentare, reportaže i servisne informacije iz domena regulatorne reforme, promocije investicija i lokalne administracije.
Za više informacija posetite www.naled-serbia.org/zurnal
1. Аутор: Данијела Ружичић, независни економски аналитичар
Текст објављен у дневним новинама Правда и потом пренет на велики број интернет
портала. Ускоро нова анализа са званичним подацима за 2014-у годину.
Аутор се позива на потпуну заштиту ауторских права у складу са дефинисаним
Законом!!!
НАЦИОНАЛНИ И СТРАТЕШКИ РЕСУРСИ НЕМАЈУ ЦЕНУ
''Телеком Србија'' нема цену, јер нешто што нема цену не може бити на тржишту.
Сви заступници продаје у суштини покушавају да нам пласирају наивну ''визију''
развоја наше привреде и значаја продаје националних ресурса. Сувише је наивно
томе веровати. Да бисмо говорили о развоју наше привреде, најпре морамо да
говоримо о њеном опстанку. Српска економија мора поново да оживи, па тек онда да
говоримо о њеном развоју. Економске мере не дају резултате, што јасно указује да је
економска политика лоша, има највиши степен општости, неразумљива је,
нетранспарентна и изабрана је да иде путем којим нема повратка. Aко нешто не даје
адекватне резултате, одмах се мења!
Сада да кренемо са анализом ''Телекома Србија''а.д.
1. ВЛАСНИЧКА СТРУКТУРА
Табела број 1. Власничка струтура ''Телекома Србија'' а.д.
1. Република Србија 58.11%
2. Телеком Србија 20%
3. Грађани Републике Србије 14.95%
4. Запослени и бивши запослени 6.94%
УКУПНО 100%
Табела број 2. Зависна привредна друштва – приказан удео власништва ''Телекома
Србија''а.д.
1. Телеком Српске а.д. Бања Лука 65%
2. Mtel d.o.o., Podgorica 51%
3. Telus a.d., Beograd 100%
2. 4. Fibernet d.o.o., Podgorica непознато
5. TS:net bv, Amsterdam 100%
6. HD-win d.o.o., Beograd 51%
Као што можемо видети из табеле број 2., не ради се само о најављеној продаји ''Телекома
Србија'' а.д. Београд, већ и великог дела зависних привредних друштава у ком ''Телеком
Србија'' Београд има удео у власништву.
Моћници ове "транзиције" у плићаку наводног "плурализма" привидно демократског
друштвеног процеса, ни сами изгледа нису свесни вредности и профитабилности
компаније ''Телеком Србија''. Чини ми се, на први поглед, да нам је свима јасно да
одређене политичке структуре у нашој држави не пружају сигурност, будући да пре свега
делују у смислу сопствене политичке профитабилности, а не профитабилности државних
ресурса.
Када је реч о успешности пословања ''Телекома Србија'' а.д., користиће се одговарајући
изабрани показатељи који ће нам омогућити да измеримо и анализирамо успешност
пословања предузећа посматрано са различитих аспеката пословања, али да том приликом
имамо увид у целокупно пословање предузећа. Чињеница је да коначну оцену успешности
компаније чине показатељи њеног финансијског стања! Подаци који су коришћени су из
2013. године на основу консолидованих финансијских извештаја, доступних у регистру
финансијских извештаја у оквиру Агенције за привредне регистре.
Табела број 3: Кључни финансијски показатељи из биланса успеха (у 000 динара)
Пословни приходи 116.681.997
Пословни расходи 94.956.271
Трошкови зарада, накнада и остали лични расходи 19.871.508
Пословни добитак 21.725.726
Добитак из редовног пословања пре опорезивања 18.112.233
Добитак пре опорезивања 18.107.569
Нето добитак 15.699.672
Нето добитак који припада мањинским улагачима 1.424.156
Нето добитак који припада власницима матичног правног лица 14.275.516
Табела број 4. Кључни финансијски показатељи новчаних токова (у 000 динара)
Приливи готовине из пословнихактивности 134.978.253
Приливи готовине из активности инвестирања 1.606.992
3. Свега приливи готовине 136.585.245
Готовина на почетку обрачунског периода 15.878.596
Готовина на крају обрачунског периода 8.333.961
Табела број 5: Кључни финансијки показатељи из биланса стања (у 000 динара)
Капитал 143.093.095
Резерве 21.699.883
Нераспоређени добитак 18.450.634
Откупљене сопствене акције 16.502.510
Дугорочне обавезе 28.177.343
Краткорочне обавезе 64.001.208
Табела број 6: Додатни податак (у 000 динара)
Трошкови амортизације и резервисања 25.378.409
УПОРЕДНА АНАЛИЗА СА КОМПАНИЈАМА ''ТЕЛЕНОР'' д.о.о и ''VIP mobile''
д.о.о.
УПОРЕДНА АНАЛИЗА ЗА 2013. годину у (000)
динара
Телеком Теленор Vip
Пословни приходи 116.681.997 44.887.381 22.616.128
Пословни расходи 94.956.271 31.721.840 22.295.369
Трошкови зарада, накнада и остали лични расходи 19.871.508 3.237.279 2.271.259
Пословни добитак 21.725.726 13.165.541 320.759
Губитак из редовног пословања пре опорезивања - - 1.849.660
Добитак из редовног пословања пре опорезивања 18.112.233 13.079.095 -
Добитак пре опорезивања 18.107.569 13.079.095 -
Нето добитак/ губитак 15.699.672 11.155.759 -1.051.675
Нето добитак који припада мањинским улагачима 1.424.156 42.995 -
Нето добитак који припада власницима матичног
правног лица
14.275.516 11.112.764 -
4. УПОРЕДНА АНАЛИЗА ЗА 2013. годину
у (000) динара
Телеком Теленор Vip
Приливи готовине из пословних
активности
134.978.253 43.587.633 19.677.767
Приливи готовине из активности
инвестирања
1.606.992 86.693 33.677
Свега приливи готовине 136.585.245 43.674.326 19.711.444
Готовина на почетку обрачунског периода 15.878.596 2.312.849 786.705
Готовина на крају обрачунског периода 8.333.961 2.034.913 763.054
УПОРЕДНА АНАЛИЗА ЗА 2013.
годину у (000) динара
Телеком Теленор Vip
Капитал 143.093.095 32.917.643 6.211.328
Резерве 21.699.883 -
Губитак изнад висине капитала - - 47.769.386
Нераспоређени добитак 18.450.634 18.558.543 -
Откупљене сопствене акције 16.502.510 - -
Дугорочне обавезе 28.177.343 8.665.035 80.553.272
Краткорочне обавезе 64.001.208 8.255.531 5.863.368
Додатни подаци (у 000 динара)
УПОРЕДНА АНАЛИЗА ЗА 2013.
годину у (000) динара
Телеком Теленор Vip
Трошкови амортизације и резервисања 25.378.409 3.810.846 4.728.963
УПОРЕДНА АНАЛИЗА ЗА 2013.
годину
Телеком Теленор Vip
Број запослених 9.073 1.095 958
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Као што народна изрека каже ''свако наводи на своју воденицу''. Тиме хоћу да укажем на
укупан број запослених у компанији ''Телеком Србија'', где видимо драстично већи број од
остале две компаније. Јасно је свима да постоји вишак запослених. Како би ''Телеком
Србија'' била још ефикаснија и успешнија компанија, неопходна је хитна рационализација
и систематизација радних места. Ту одговорност сноси менаџмент компаније.
5. Са друге стране, овде је очито у питању на делу озбиљан притисак да се прода ''Телеком
Србија''. На основу свих показатеља и упоредне анализе видимо јасно да је ''Телеком
Србија'' и даље доминантна компанија у сектору Телекомуникација на нашем тржишту.
Али овде приказане чињенице не могу да се мењају, да се замене и да се каже да није тако.
Поражавајућа је ''најава'' продаје ''Телекома Србије'' за све нас грађане Србије. Сваки пут
када се у јавности нађу чињенице, појединци никада на то нису имали одговор, већ су
углавном бежали од било каквог одговора. Влада Републике Србије би требала врло
опрезно и боље да се сналази у ситуацији када добија позитивне оцене и препоруке од
стране Међународних организација и Влада других држава. Зашто? Привреда Србије која
се карактерише високом незапосленошћу, високим јавним дугом, ниским или скоро малим
инвестицијама, високим каматама од стране банака, високом корупцијом, неповољним
амбијентом за настајање малих предузећа и развоја предузетништва где све то заједно
никако не може изазвати позитиван економски оптимизам.