Презентација о дозама и дозирању лекова.

1. Дозе и дозирање лекова
ПРОФ. МАРИНА ТРАЈКОВИЋ
Стручни предмети- Стручна школа
Пољопривреда,производња и прерада хране
Фармакологија

2. Дефиниција дозе
• Дозе су количине лекова које се дају животињи или човеку у
терапијске,профилактичке или дијагностичке сврхе.
• Она представља количину лека узетог у било ком тренутку.
• Величина дозе изражава се у тежинским јединицама ( g, mg, IU )
интернационалним јединицама ( IJ, MIJ ), запремином раствора, бројем
дозних облика.

3. Врсте доза
 У фаркамотерапији разликујемо три врсте доза :
• Терапијске ;
• Профилактичке ;
• Токсичне .

4. Терапијска доза
• Терапијска доза је уобичајена количина лека, која се даје у сврху лечења, а већа је
од минималне дозе.
• Може се дати одједном или подељена у више доза.
• Врсте терапијских доза су :
o Средња појединачна доза ,
o Максимална појединачна доза ,
o Максимална дневна доза ,
o Ударна доза ,
o Доза одржавања .

5. Средња појединачна терапијска доза
• На основу бројних испитивања и клиничког искуства утврђено је да оптималан
терапијски ефекат код највећег броја животиња изазива средња терапијска доза .
• У свакој популацији животиња налази се један мањи број животиња за које је
потребна мало мања или мало већа доза од средње терапијске.
• Недостаци средње појединачне дозе наводе ветеринара да за све већи број лекова
одређује дневне дозе према телесној тежини.

6. Mаксимална појединачна и дневна
доза
• Максимална појединачна доза је највећа количина лековитог средства, која има
повољан терапијски учинак а не изазива токсичне појаве.
• Максимална дневна доза је највећа количина лековитог средства која је дата у
временском размаку од 24 сата и не узрокује токсичне појаве.

7. Ударна доза
• Ударна доза лека је неколико пута већа од уобичајене појединачне дозе,
коју дајемо као почетну, како бисмо што пре постигли равнотежно стање.
• При примени ударних доза ветеринар треба да буде опрезан, да добро
прорачуна јер се лако може претерати и изазвати озбиљна нежељена
дејства.
• Након примене ударне дозе настављамо са применом доза одржавања.

8. Доза одржавања
• Доза одржавања представља дозу лека чијом се узастопном применом у
одређеним временским размацима постиже циљана концентрација, то
јест одржава концентрацију лека на жељеном нивоу.
• Она је углавном средња појединачна доза и даје се у размацима које
одговарају времену полуелиминације лека.

9. Профилактичка доза
• Профилактичке дозе се дају у циљу превенције поновне појаве болести.
• Углавном се дају у половини или четвртини терапијске дозе у дужем временском
периоду.
• Ветеринар их у већини случајева преписује на више месечном нивоу.

10. Однос дозе и ефекта
• Дејство лека директно зависи од величине доза.
• Повећањем дозе повећава се и број органа и ткива на које лек делује,
пошто лекови нису селективни, почињу се јављати нежељена дејства или
онемогућава се даље повећање дозе.
• Када одређена доза проузрокује токсичне ефекте говоримо о токсичним
дозама.
• Зависно од селективности лекова постоје карактеристични распони
терапијских доза у којима се они могу безбедно дозирати.

11. Терапијска ширина лека
• Терапијска ширина лека је важан показатељ за безбедну примену лекова.
• Овај термин означава разлику између минималне терапијске и минималне
токсичне дозе лека.
• Што је терапијска ширина већа то је примена тог лека безбеднија и
дозирање слободније.
• Лекови мале терапијске ширине се морају прецизно дозирати и понекад
прилагођавати свакој животињи појединачно.

12. Режим дозирања лекова
• Дозни режим или дозирање представља учесталост давања доза то јест
временски размак између доза.
• Да би се успешно спроводио, режим дозирања мора бити:
o Што једноставнији,
o Што мање лекова,
o Што мање пута дневно.
• Сложенији режим дозирања, мањи су изгледи да се он тачно спроводи а већа
вероватноћа да ће лечење бити ефикасније.

13. Режим дозирања лекова
• На режим дозирања утичу:
o Карактеристике лека
o Путеви примене лека
o Природа болести или симптома
o Особине пацијента

14. Фактори који утичу на дозирање лекова
• На дозу и дозирање лекова утиче читав низ фактора.
• Једни су везани за својства самог лека и начин његове примене.
• Други зависе од биолошког објекта односно стања организма животиње.
• Значајну улогу код фактора има врста животиње, раса, пол, темперамент, маса,
старост, индивидуалне варијације и разна физиолошка и патолошка стања.
• Сви ови фактори на разне начине утичу на ефекат лека у организму.

15. Поновљено давање лекова
• За лечење неких болести довољно је апликовати само једну дозу лека.
• У већини случајева успешно излечење захтева да се један лек унесе више пута у
организам и то у прописаним временским интервалима како не би дошло до
нежељених ефеката.

16. Закључак
• ДОЗЕ су количине лекова које се дају болесницима у терапијске,
профилактичке или дијагностичке сврхе.
• ДОЗНИ РЕЖИМ или ДОЗИРАЊЕ представља фреквенцију давања доза то
јест временски размак између доза.
• На режим дозирања, осим карактеристика лека и путева примене утичу и
ОСОБЕНОСТИ ПАЦИЈЕНТА.
• ФАКТОРИ који утичу на дозу и дозирање лекова зависе од својства лека,
начина примене и стања организма животиње.

17. ХВАЛА НА ПАЖЊИ !