Лекција креирана за курс "Креативно писање"

2.  Нећете веровати, али не тако давно,
интернет није постојао. Ваше маме и тате,
баке и деке, нису моглe да шаљу поруке
преко Скајпа, Месинџера или преко
електронске поште.
 Са својим пријатељима и рођацима
дописивали су се тако што су писали
обична писма и ишли у пошту да их
пошаљу.

3. У пошти би купили коверат у који би
ставили писмо, и маркицу коју би на
коверат залепили. Онда би писмо убацили
у поштанско сандуче.
 Поштанским саобраћајем писмо би
путовало до оног коме је намењено. А тој
особи би га однео поштар.

4.  Нешто смо заборавили. Да ли знате шта?
 Пре него што би писмо убацили у
поштанско сандуче, морали су да напишу
адресу примаоца, како би поштар знао
коме писмо да однесе.
 Дакле,особа којој се шаље писмо је
прималац, а особа која писмо шаље је
пошиљалац.

5.  Особа која прима писмо, прималац, живи
на одређеној адреси. Ту адресу треба
правилно написати када шаљемо писмо.
 Податке уписујемо овим редом:
1. Име и презиме
2. Улица и број
3. Поштански број и назив места
4. Назив државе (ако је потребно)
 Ове податке уписујемо на предњој страни
коверте.

6. Петар Петровић
Српских владара 45
11000 Београд
Србија

7.  На позадини коверте уписујемо своје
податке, како би прималац знао од кога му
стиже писмо.
Марко Марковић
Краљице Наталије 124
21000 Нови Сад

8.  Када почнемо да пишемо писмо, прво се
обраћамо ономе коме пишемо. Можемо
почети са Драги Марко, или само са
Марко. Наравно, особи којој писмо
шаљемо можемо се обратити и другачије.
 Даље ће нам бити лако. Потребно је само
да напишемо оно што смо желели (како
проводимо слободно време, како смо се
провели на екскурзији, какав успех смо
постигли у школи....). Има толико много
тема на које можемо некоме да пишемо.

9. У писму можемо и постављати питања
особи којој пишемо о ономе што нас
занима и о чему бисмо волели да нам пише
у следећем писму.
 На крају можемо написати нешто за крај:
Велики поздрав, До скорог виђења,
Очекујем твоје писмо....
 Остало је још само да напишемо своје име
и то је то. И да нестрпљиво чекамо
поштара да нам донесе писмо од особе
којој смо писали.

10.  Данас, када постоји интернет, људи све
мање шаљу “обична” писма, а све више
шаљу писма помоћу електронске поште.
Краћи назив за електронску пошту је имејл
(енгл. e-mail).
 Ова писма се пишу на исти начин као и
обична писма, једина разлика је у томе
што се мало другачије адресирају и што
стижу много брже.

12.  Кадасве ово упишемо, остаје нам још да
кликнемо на Пошаљи и електронско писмо
ће за неколико секунди стићи особи којој
смо га послали.
 Овде није потребно да уписујемо своје
податке, јер ће прималац, када добије
електроснко писмо, видети имејл-адресу
онога ко му је писмо послао и знаће од
кога је.

13.  Не треба отварати електронска писма која
нам стижу од непознатих особа, јер можда
садрже вирус!
 Ако добијемо електронско писмо у коме
пише да га проследимо другим особама, то
нећемо урадити, јер су таква писма
нежељена пошта или спам.