Dokument analizira ihtiofaunu otvorenih voda Srbije i Crne Gore, uključujući hidrološke karakteristike i ekološke sisteme kao što su reke, jezera i močvare. Naglašava značaj očuvanja biodiverziteta, kao i pretnje kao što su zagađenje vode i alpske vrste koje negativno utiču na autohtone ribe. Posebno se osvrće na ekonomski značaj riblie i potrebu za zaštitom ugroženih i endemičnih vrsta.

1. IHTIOFAUNA
OTVORENIH VODA

2. OSNOVNE HIDROLOŠKE KARAKTERISTIKE
KOPNENIH VODA SRBIJE i CRNE GORE
Vodeni svet Srbije i Crne Gore obuhvaćen je sa dva velika hidrobioma:
Biom kopnenih voda
Biom mora
Kopnene vode čine samo 0.5 % vodenih prostranstava na zemlji
i rasporedjene su kao:
Površinske vode
Podzemne vode
Postoje dve kategorije površinskih kopnenih voda imajući u
vidu kretanje vode:
Tekuće
Stajaće

3. U tekuće vode spadaju:
reke
rečice
potoci
U stajaće vode spadaju:
jezera
bare
močvare
ritovi uz poseban tip močvarnih ekosistema - tresave
U hidrografskom pogledu tekuće kopnene vode Srbije i Crne Gore pripadaju:
Crnomorskom slivu
Jadranskom slivu
Egejskom slivu

4. Slatkovodni ekosistemi na teritoriji Srbije i Crne Gore obuhvataju:
VELIKE REČNE SLIVOVE (Dunav sa mrežom pritoka)
VELIKA JEZERA (Skadarsko)
MAKROAKUMULACIJE (Djerdapske površine
25 000 ha, Vlasinska površine 1 200 ha)
MIKROAKUMULACIJE (niz manjih akumulacija
za potrebe navodnjavanja ili druge tekuće svrhe)
PLAVNE POVRŠINE I MOČVARE (Apatinsko plavno
područje koje predstavlja najveće plodište riba u srednjem
Dunavu i površine je 35 000 ha; Koviljsko-Gardinovački rit
površine 5 000 ha)
MREŽE KANALA D-T-D u Vojvodini i druge mreže
manjeg obima

5. Na osnovu dosadašnjih saznanja u Srbiji i Crnoj Gorii je moguće
izdvojiti pet specifičnih oblasti za ihtiofaunu
1. Sistem DUNAV-CRNO MORE
2. Sistem TARA-PIVA-DRINA
3. Sistem OHRID-DRIM-SKADAR
4. Reke JADRANSKOG SLIVA
5. Reke EGEJSKOG SLIVA

6. KOLOUSTE -
- CYCLOSTOMATA
SRBIJE i CRNE GORE

8. Lampetra fluviatilis - rečna paklara

9. Lampetra planeri – potočna paklara

10. Petromyzon marinus

11. Eudontomyzon danfordi - dunavska paklara

12. Eudontomyzon vladykovi

13. SLATKOVODNE RIBE -
- OSTEICHTHYES
SRBIJE i CRNE GORE

16. VRSTE RIBA KOJE NASELJAVAJU
- OTVORENE VODE MORA
- ZATVORENE VODE MORA
- TEKUĆE VODE

17. Acipenser maccarii – jadranska jesetra

18. Acipenser sturio - atlanska jesetra

19. VRSTE KOJE NASELJAVAJU
- OTVORENE VODE MORA
- STAJAĆE VODE

20. Pachychilon pictum - šaradan

21. Sparus auratus - komarča

22. Blennius fluviatilis

23. VRSTE KOJE NASELJAVAJU
- OTVORENE VODE MORA
- TEKUĆE VODE

24. Huso huso - moruna

25. Acipenser gueldenstaedti colchicus – ruska jesetra

26. Acipenser stellatus - pastruga

27. Alosa fallax - zlatva

28. Aphanius fasciatus

29. Salmo trutta – potočna pastrmka

30. Mugil cephalus - cipol

31. Atherina mochon – zeleni glavač

32. Pomatoschistus canestrini - glavočić crnotrus

33. Proterorhinus marmoratus – mramorasti glavač

34. VRSTE KOJE NASELJAVAJU
- OTVORENE VODE MORA
- STAJAĆE VODE
- TEKUĆE VODE

35. Salmo trutta marmoratus - glavatica

36. Anguilla anguilla - jegulja

37. VRSTE KOJE NASELJAVAJU
STAJAĆE VODE

38. Salvelius salvelius – jezerska zlatovčica

39. Umbra krameri - crnka

40. Rutilus pigus virgo - plotičica

41. Alburnus alburnus alborella - ukljeva

42. Alburnoides bipunctatus - pliska

43. Blicca bjoerkna - krupatica

44. Carassius carassius - karaš

45. Gasterosteus aculeatus - bodonja

46. Rhodeus sericeus amarus - gavčica

47. VRSTE KOJE NASELJAVAJU
TEKUĆE VODE

48. Acipenser ruthenus - kečiga

49. Salvelinus fontinalis - potočna zlatovčica

50. Hucho hucho - mladica

51. Thymallus thymallus - lipljan

52. Esox lucius - štuka

53. Phoxinus phoxinus - gagica

54. Leuciscus souffia agassizi - blistavec

55. Leuciscus idus idus - jaz

56. Aspius aspius - bucov

57. Leucaspius delineatus - belka

58. Chalcalburnus chalcoides mento

59. Vimba vimba - plavonos

60. Pelecus cultratus - sabljarka

61. Barbus barbus - mrena

62. Gobio uranoscopus - tankorepa krkuša

63. Cyprinus carpio - šaran

64. Aristichthys nobilis - sivi tolstolobik

65. Silurus glanis - som

66. Lota lota lota - manjić

67. Pungitius platygaster - gregorac

68. Stizostedion lucioperca - smudj

69. Stizostedion volgense - smudj kamenjar

70. Cottus gobio - peš

71. Cottus poecilopus - šareni peš

72. VRSTE KOJE NASELJAVAJU
- STAJAĆE VODE
- TEKUĆE VODE

73. Leuciscus leuciscus -klenić

74. Leuciscus cephalus - klen

75. Rutilus rutilus - bodorka

76. Scardinius erytrophthalmus - crvenperka

77. Alburnus alburnus - uklija

78. Abramis brama - deverika

79. Abramis sapa - crnooka deverika

80. Abramis ballerus - kesega

81. Tinca tinca - linjak

82. Chondrostoma nasus - skobalj

83. Gobio gobio - krkuša

84. Pseudorasbora parva - amurski čebačok

85. Gambusia affinis - gambuzija

86. Carassius auratus gibelio - babuška

87. Cobitis taenia taenia - vijun

88. Misgurnus fossilis - čikov

89. Ictalurus nebulosus - američki somić

90. Micropterus salmoides - pastrmski grgeč

91. Lepomis gibboosus - sunčanica

92. Perca fluviatilis fluviatilis -grgeč

93. Gymnocephalus cernua - balavac

94. Gymnocephalus schraetser - prugasti balavac

95. Zingel zingel - veliki vretenar

96. Zingel streber - mali vretenar

97. EKONOMSKI ZNAČAJ FAUNE
SLATKOVODNIH RIBA I KOLOUSTA NA TERITORIJI SCG,
FAKTORI KOJI NEGATIVNO UTIČU NA NJIHOV DIVERZITET
I SPECIFIČNE MERE ZAŠTITE
Položaj SCG i njeno bogatstvo u hidrografskom smislu
kada su u pitanju kopnene vode, pruža najšire osnove za pojavu
i očuvanje diverziteta hudrobionata.
Diverzitet faune riba u SCG je još uvek očuvan, mada su pojedini
akvatični ekosistemi, a time i zajednice u njima, izloženi drastičnim
promenama koje ugrožavaju njihovu strukturu. Takav je slučaj sa:
Dunavom u oblasti Djerdapa,
Skaradskim jezerom,
sistemom Tara-Piva-Drina i
manjim rečnim slivovima (Studenica, Pek, Timok).
Stepen ugroženosti je različit u zavisnosti od uzroka i dužine trajanja
perioda ugroženosti.

98. Uzroci promena raznovrsnosti ihtiofaune su pre svega:
- pogoršanje kvaliteta vode;
- pojava eutrofizacije;
- hidrogradjevinski radovi (brane, promena režima proticanja,
pojačane količine nanosa);
- melioracija plavnih površina koje predstavljaju plodišta riba;
- pojačan rečni saobraćaj;
- neadekvatno poribljavanje i unošenje alohtonih vrsta;
- neadekvatan i intenzivan izlov;
- nepreduzimanje pravovremenih zaštitnih mera.

99. Osnovni principi očuvanja diverziteta ihtiofaune bili bi:
- zaštita vodenih sistema od zagadjivanja;
- zaštita ugroženih vrsta (totalna zabrana ulova ili tokom
odredjenog perioda);
- zaštita ribljih populacija od prelova;
- zaštita ribljih plodišta i zaštita matica u doba mresta;
- uvodjenje mera unapredjenja (poribljavanje, odredjivanje
okvira ribolova, selekcija opreme za profesionalni ribolov,
dalji razvoj ribarstva kao privredne i sportsko-turističke grane).

100. Alohtone vrste i endemi u našim vodama
Alohtone vrste u našim vodama ne predstavljaju ugrožene vrste.
Mnoge od njih negativno utiču na populacije autohtonih vrsta.
Bez obzira na ekonomski značaj, ne sme se dozvoliti
prenamnožavnje unesenih vrsta.
O zaštiti endema treba posebno voditi brigu. Potrebno je nastaviti
sa proučavanjem njihovih areala, brojnosti populacija, idioekološkim i
genetičkim istraživanjima.
Ta saznanja treba da posluže kao osnova budućim zaštitnim
merama.

101. ZAKLJUČAK
- Raznovrsnost ihtiofaune SCG je značajna.
- U okviru teritorije Srbije i Crne Gore najveći centri diverziteta
ihtiofaune su sistem Ohrid-Drim-Skadar i reke Jadranskog sliva.
- Njihov značaj je izuzetan ne samo u nacionalno-regionalnoj
strategiji očuvanja raznovrsnosti živog sveta u akvatičnim zajednicama, već
i sa aspekta biodiverziteta Balkanskog ostrva i Evrope.
- Glavne migracione puteve i koridore riba u SCG predstavljaju
reke Dunav, Drim i Bojana. Skoro svi poznati endemi kolousta i riba SCG
naseljavaju sistem Ohrid-Drim-Skadar.

102. RIBE JUŽNOG JADRANA

103. NA OSNOVU PODATAKA
INSTITUTA ZA BIOLOGIJU MORA U KOTORU
U JUŽNOM DELU JADRANA PRISUTNO JE
394 VRSTE RIBA
SVRSTANIH U:
- 114 FAMILIJA
- 39 REDOVA
- 2 KLASE

104. Hexanchus griseus – sivi volonja

105. Lamna nasus - dugonosa psina

106. Cetorchinus maximus - gorostasna psina

107. Carcharias glaucus - plava ajkula

108. Galeorhinus galeus - pas butor

109. Mustelus asterias – pas glušac

110. Scyliorhinus canicula - morska mačka

111. Squalus acanthias - kostelj

112. Raja clavata- raža

113. Torpedo marmorata - drhtulja

114. Chimaera monstrosa

115. Conger conger - ugor

116. Muraena helena - murina

117. Sprattus sprattus - papalina

118. Sardina pilchardus - sardina

119. Engraulis encrasicolus - inćun

120. Belone belone - iglica

121. Scomberesox saurus - proskok

122. Trisopterus minutus - mala ugotica

123. Merluccius merluccius - oslić

124. Micromesistius poutasso - ugotica dubinka

125. Lophius piscatorius - grdobina mrkulja

126. Zeus faber - kovač

127. Gasterosteus aculeatus - bodljikava koljuška

128. Hippocampus antiquorum -
morski konjić

129. Scorpaena scrofa -škrpina

130. Siphonostoma typhle - tupokljuno šilo

131. Roccus labrax - brancin

132. Trachurus trachurus - šnjur

133. Dentex dentex - zubatac

134. Pagellus centrodontus - arbun

135. Sargus vulgaris- fratar

136. Sciaena aquila - grb

137. Mullus surmuletus - trilja šiljoglavka

138. Labrus viridis – zelena smokvica

139. Labrus berggylta šarena smokvica

140. Ctenolabrus rupestris - zdur tupoglavac

141. Trachinus draco - pauk bjelac

142. Trachinus vipera - pauk žutac

143. Callionymus maculatus - crnopjegi mišić

144. Crystallogobius nilssonii – prozirni glavoč

145. Aphia minuta – ružičasti glavoč

146. Gobius niger - glavoč blatar

147. Scomber scombrus - skuša

148. Thymnus thymnus - tunj

149. Xiphias gladius - sabljarka

150. Pleuronectes flesus - iverak

151. Scophthalmus maximus

152. Scophthalmus rombus - obliš ljuskaš

153. Solea vulgaris - list

154. Buglossidium luteum - list pegavac

155. Mola mola - veliki bucanj