AKJFGHGKSDHDAHJGSJHFG

1. VISOKA STRUKOVNA ŠKOLA ZA TEKSTIL
LESKOVAC
Tema: Negativan uticaj tekstilne industrije na životnu
sredinu
Predmet: Ekologija u tekstilu
Profesor: Student:
Dr Miodrag Šmelcerović Milica Pešić
Br. indeksa: 786/2013
Studijski program: Tekstilna hemija i zaštita životne sredine
Leskovac,2014
1

2.  Slika br.1.Proizvodnja tkanina Slika br.2.Proizvodnja pletenina
Nešto o tekstilnoj
industriji...
Tekstilna industrija je grana industrije koja se bavi preradom vlaknastih
sirovina i izradom tkanina,pletenih proizvoda i prediva.
Oslanja se na poljoprivrednu proizvodnju iz koje crpi potrebne
sirovine:vunu,lan,svilu,pamuk,...Ovo je jedna od najstarijih industrijskih
grana.Krajnji produkt proizvodnje su odeća i razne vrste tkanina.
U Srbiji postoji nekoliko fabrika koje se bave ovom delatnošću:
Prvi maj Pirot
Tekstilna industrija Beograd
Sintelon Bačka Palanka...
2

3. Podela sirovina...
Sirovine koje se koriste u tekstilnoj industriji prema poreklu mogu se
podeliti na:
životinjske: vuna,krzno,...
biljne: konoplja,pamuk,lan,juta,...
veštečke: veštačka celuloza,polivinil,...
Sirovinska baza u Srbiji je veoma slaba pa se tako uvozi 79% vune,95%
pamuka i 100% jute,za potrebe domaće proizvodnje.Gaiji se konoplje na
malim površinama i sa skromnim prinosima na Kosovu i Pomoravlju i
pauk u Vojvodini i Negotinskoj krajini.
3

4. Uticaj proizvodnje tekstilnih
proizvoda na okolinu...
I.Ekološki uticaj
Uticaj procesa proizvodnje tekstilnih proizvoda na različite oblasti životne
sredine ogleda se,ukratko,kroz:
1.Potrošnju energije:
Potrošnja energije,nije sama po sebi,ekološki problem,ali proizvodnja energije
i transport izazivaju uticaje na životnu sredinu.Posebno fosilna goriva
iscrpljuju neobnovljive izvore i izazivaju emisije u vazduhu i vodi,a neka od
njih nastaju i čvrst otpad (pepeo,šljaka,...)
4

5. 2.Neobnovljive resurse:
Najznačajniji neobnovljivi resursi su: nafta, gas i ugalj, upotrebljeni kao
goriva, a nafta i kao sirovina u proizvodnji sintetizovanih vlakana i
pomoćnih hemikalija, pri čemu doiazi do emisija u vazduh i vodu i stvaranja
čvrstog otpada.
3.Obnovljive resurse:
Sva prirodna vlakna i drvo koriste se za proizvodnju hemijskih celuloznih
vlakana.To su obnovljivi resursi i njihovom primenom u proizvodnji
tekstilnih proizvoda se,takođe,stvaraju sve vrste zagađenja.
Voda je,usled globalne cirkulacije (okean-oblaci-kiša-reke-okean) u
principu,obnovljiv resurs.S druge strane,treba se uzeti u obzir da je kvalitet
pijaće vode veoma ograničen resurs na mnogim mestima.
5

6. 3.Potrošnju prostora:
Svaka industrijska proizvodnja iscrpljuje prostor za proizvodnju.Ova
oblast,je u principu,ponovo upotrebljiva.Odgajanje prirodnih vlakana
koristi velike oblasti,koje nisu duže raspoložive za proizvodnju
hrane,koja je potrebnija (izuzetak je gajenje ovaca i upotreba pamučnih
klica za ishranu).
Oblasti postaju u isto vreme kontaminirane pesticidima i đubrivima na
duži period.Praktično neobnovljiv gubitak oblasti je izgradnja deponija.
6

7. II.Globalni uticaj
U globalne uticaje proizvodnje tekstilnih proizvoda na životnu
sredinu spadaju:
Efekat staklene bašte:Relativan uticaj tekstilne industrije na
efekat staklene bašte rezultira iz upotrebe fosilnih goriva.
Uništavanje ozona:Najznačajnije supstance koje uništavaju ozon
su fluor-hlor-ugljovodonici i hlorovani ugljovodonici,čija
upotreba se i pored regulatornih ograničenja,još uvek može sresti u
tekstilnoj industriji u nekim delovima sveta.
7

8. III.Regionalni uticaj
U regionalne uticaje proizvodnje tekstilnih proizvoda
na životnu sredinu ubrajaju se:
1.Eutrofikacija:
Prekomerno uvođenje nutrijenata u reke i
priobalne vode smanjuje sadržaj kiseonika i može
dovesti do uginuća riba usled prekomernog rasta
korova i druge vegetacije.
8

9. 2.Čistoća vode:
Glavni generatori efluenata u proizvodnji tekstilnih proizvoda su mokri procesi
oplemenjivanja,kao što su otskrobljavanje i odmašćivanje (iskuvavanje),koje
koriste supstance koje troše kiseonik.
3.Organska halogena
jedinjenja:
Organska halogena jedinjenja mogu dugo godina negativno uticati na kvalitet
vode,pošto su toksična i slabo biorazgradiva.
9

10. 4.Kiselost:
Upotreba fosilnih goriva sa visokim sadržajem
sumpora daje značajno zakišeljavanje vazduha i
zemljišta.
5.Isparljiva organska
jedinjenja i ozon:
Površinski ozon se formira od azotovih oksida i lako isparljivih
organskih jedinjenja,pod uticajem sunčeve svetlosti.Glavni izvori
opasnih isparenja su:industrija nafte,procesi sagorevanja u
postrojenjima za grejanje i sagorevanje,kao i isparavanje organskih
rastvarača.
10

11. IV.Lokalni uticaji
U lokalne efekte proizvodnje tekstilnih
proizvoda ubrajaju se:
sve vrste emisija;
kontaminacija radnih mesta;
buka i vibracije;
opasne supstance koje stižu do potrošača
sa proizvodima.
11

12. Izloženost životne sredine uticajima
tekstilne industrije...
U različitim fazama proizvodnje tekstilnih proizvoda javljaju se gotovo
sve vrste zagađenja (hemijska,fizička,buka,vibracije,...) svih činilaca
životne sredine (voda,vazduh,zemljište,biljni i životinjski svet).
Tekstilna industrija mora da preuzme odgovornost za celokupni životni
ciklus tekstilnih proizvoda i u razvijenim zemljama ona to uveliko čini.
Životni ciklus uključuje:
proizvodnja sirovina;
preradu proizvoda;
proizvodnju gotovih proizvoda;
potrošnju i
reciklažu ili odlaganje otpada.
A u svakom koraku životnog ciklusa dešava se:
izlaganje životne sredine;
potrošnja resursa;
profesionalno izlaganje zdravlja i bezbednosti izvršilaca,...
12

13. Poboljšavanje performansi životne
sredine...
13

14. Potencijalni uticaji na životnu sredinu...
Proizvodnja tekstilnih proizvoda počinje od proizvodnje vlakana
,odnosno od upotrebe sirovina za njihovu proizvodnju.
Vlakna upotrebljena u tekstilnim proizvodima mogu se dobiti iz
prirodnih izvora,na primer vuna,pamuk,proizvesti od regenerisane
celuloze ili sintetizovati iz derivata nafte (na pr.poliestar,najlon,...).
Od proizvodnje sirovih vlakana (prirodnih ili hemijskih),do proizvodnje
gotovih proizvoda.
Tekstilne sirovine polaze kroz 4 glavne etape obrade:
1) proizvodnja vlakana i prediva
2) proizvodnja tkanina i drugih dvodimenzionalnih tekstilnih proizvoda
3) oplemenjivanje i
4) konfekcioniranje (proizvodnja odeće),odnosno izrada gotovih
tekstilnih proizvoda.
14

15. Uticaj tekstilnih vlakana na
životnu sredinu...
U izradi tekstilnih proizvoda koristi se veliki broj različitih
vlakana,a najčešće su to:akrilna,poliestarska,viskozna,pamučna i
vunena.
Akrilna i poliestarska vlakna potiču iz neobnovljivog izvora-nafte.
Viskozna,pamučna i vunena vlakna su vlakna iz prirodnih izvora i
imaju različito ,,poreklo“ u poređenju sa vlaknima iz derivata
nafte.
Osnovna razlika je da su proizvedena iz obnovljivih izvora.
Međutim i ova vlakna potiču iz različitih izvora (šuma,plantaža
pamuka,ovaca,...) i ,,poreklo” ne može biti tretirano na sličan
način.
15

16. Slika br.3.HKPK ,,Yumco”.
Holding Kompanija Pamučni Kombinat ,,Yumco"
A.D.Vranje
HK PK ,,Yumco“ A.D.Vranje je akcionarsko društvo
čiji istorijat počinje davne 1960 god.
Prva godina probne proizvodnje počela je 1964 god.
sa 1200 zaposlenih radnika.Sa redovnom
proizvodnjom Pamučni kombinat Vranje počinje 1965
god. i to:
Prva etapa (1965-1975)-Ovo je period primarne proizvodnje.Odlikuju ga visoki
rezultati svih kategorija.
Druga etapa (1976-1985)-U drugu deceniju postojanja PK je ušao u renomirani
proizvođač pređe i tkanina.U ovom periodu počinje proizvodnja odeće i konca.
Treća etapa (1986-1995)-Uporedo sa objedinjavanjem svih konfekcija,sagrađene su
nove konfekcije. 1995 god. društveno preduzeće PK Yumco Vranje transformiše se u
Holding kompaniju Pamučni kombinat Yumcko Vranje.U ovoj fazi stvara se sopstvena
maloprodajna mreža i razvija saobraćaj.
16

17. Peta etapa (2001-2004)-Period tranzicije cele privrede
Republike Srbije i najteži period naše Kompanije.
U tom periodu Kompanija izdvaja neka svoja
preduzeća koja se nalaze van matice kao samostalne
subjektne (društva sa ograničenom odgovornošću) ili
otuđuje ih i vrši se reorganizacija.
17
Četvrta etapa (1995-2001)-Sankcije su usporile
intenzivan rast Kompanije ,ali ona nije
obustavila svoju proizvodnju i svoja investiciona
ulaganja.Izgrađuju se nove fabrike,a krajem
1998 god. kupljena su 60 najsavremenija
bezčunkovna razboja sa grajferima i vazdušnim
prebacivanjem potke.
Od 30 juna 1999 god. Kompanija postaje
akcionarsko društvo i posluje pod
firmom:Holding kompanija Pamučni
kombinat, ,,Yumco” A.D.Vranje.

18. Slika br.5.Izgled šeste i sedme etape fabrike
Šesta etapa (2004-2008)-Kompanija se polako
oporavlja i vraća postepeno proizvodnju na stare
kapacitete.
Danas dok cela privreda Srbije stagnira,a pojedina
preduzeća i nestaju ,,Yumco” uspešno posluje i
prisutan je kako na domaćem tako i na stranom
tržištu.
Sedma etapa (2009-do danas)-Kompanija započinje proces
restrukturiranja.Cilj ovog procesa jeste povećanje produktivnosti i
proizvodne efikasnosti,smanjenje troškova,obnova mašinskog parka i
upošljavanje nove radne snage.
U ovom trenutku kompanija ima 1758 zaposlenih i iza sebe 50 godina
uspešnog rada.
18

19. Proizvodnja...
19

20. Proizvodnja tkanine i
pletenina...
Od sopstvenog prediva HK PK
,,Yumco“,A.D. godišnje proizvede 2 520
000m tkanine u širini 150cm i težini od
80-350 g/m2
U zavisnosti od sopstevenih potreba ili potreba kupaca tkanina se tka u
različitim sirovinskim sastavima,100% pamuk ili u mešavini sa veštačkim
vlaknima (poliester,poliamid,viskoza).
20

21. Tkanina je tekstilni proizvod proizveden tkanjem.Za izradu
potrebna su dva sastava-niti.
Tkanine mogu biti izrađene od prirodnih vlakana biljnog
porekla i vlakna životinjskog porekla i mešavine prirodnih i
sintetičkih vlakana.
Bukle-tkanina od vune čvrste pređe,satkana od kovrdžavog prediva;
Batist-fino laneno ili vuneno tkanje;
Damast-skupoceno platno tkano od svile,lana,pamuka;
Traper-čvrsto i grubo pamučno platno otporno na habanje
Primeri za vrste tkanina:
21

22. Pored standardnog načina dorađivanja tkanina i pletenina (omekšavanja,
pranja,sanforiziranja,kalandriranja,šlajfovanja,raovanja,kamenovanja u gotovom
odevnom predmetu),Yumco radi i specijalne dorade.
Prema zahtevu kupca primenjuju se apreture na tkaninama za proizvodnju
namenskih uniformi i radnih odela.
Primenom savremenih tehnologija u dorađivanju tkanina postiže se
vodoodbojnost,uljeodbojnost,kiselootpornost,vatrootpornost,antistatičnost i
stabilizacija tkanina apreturama protiv gužvanja i sakupljanja.
22

23. Slika br.7.Mašina za ravno pletenje Slika br.8.Mašina za kružno pletenje
Pletenina...
23
Pletenje je potpuno mehanički proces. Pletivo može biti formirano pomoću
kružnog ili ravnog pletenja .U pripremi za pletenje, predivo se naulji ili
prevuče voskom da bi se podmazalo.Ovaj korak može se izvesti u pletionici ili
za vreme formiranja prediva, predenja ili teksturiranja.
Uz to, za vreme pletenja, primenjuje se ulje na pleteninama da bi se podmazali
pokretni delovi mašine. Ulje za igle koristi se u količini od 0,2-0,3 % mase
tkanine. Ulja za igle su prerađena mineralna ulja, koja često sadrže
biorazgradive emulzifikujuće agense.

24. Slike br.9.10.11.Prikazi pletenja
24
Pletena roba se razlikuje od tkanine po tome što se
čitava tvorevina sastoji od očica koje se međusobno
zahvaćaju,dok se u tkaninama dva sistema niti
ukrštavaju u pravilo pod pravim kutom.
Najjednostavnije pletenje je tzv. ručno pletenje,kod
kojih se očice pomoću pletećih igala jedna za
drugom oblikuju od jedne poprečne niti i nanose na
jednu od igala,sve dok se ne dobije željena dubina.
Smanjivanjem ili dodavanjem broja očica u
pojedinom redu oblikuje se pletivo po širini.

25. Slike br.12 i 13.Striža ovaca
Proizvodnja organske vune...
Vuna,životinjska dlaka sa tela ovce,šiša se jednom,a ponekad dva
puta godišnje,a njen kvalitet i kvantitet veoma variraju u zavisnosti od
vrste ovaca i uslova pod kojima se gaje.
Kada se ukloni sa ovce,vuna sadrži vosak,znoj,nečistoće i različite
primese biljnog porekla.Da bi vuna mogla da se upotrebi za tekstilne
namene,sve nečistoće moraju se ukloniti primenom brojnih tretmana.
Procenjeno je da se vuna koristi približno 65% za proizvodnju
odevnog tekstila,24% za podne obloge i 11% za ostale tekstilne
proizvode.
25

26. Vuna se pre prerade u predivo obično pere.Sa gledišta pranja masnoće imaju
najveći značaj i one se uklanjaju do određenog iznosa i to 0,5%-0,75% za
vunu koja se prerađuje po sistemu češljanja,odnosno 0,75-1,5% za vunu koja
se prerađuje po sistemu vlačenja.Postoje 3 metode pranja vune,i to:
1) emulziono pranje;
2) ekstrakcija u organskim rastvaračima i
3) smrzavanje.
Pranje se sprovodi u seriji od 4-6 kupatila.Nakon napuštanja finalnog valjka
za ceđenje,vuna sadrži 40-60% vlage.U opštem slučaju,neophodno je da
vuna napusti sušnicu sa sadržajem vlage od 16%.
Ukupna potrošnja vode u pranju sirove vune je u opsegu između 5-40 1/kg
vune,u zavisnosti od tipa vune i primenjenog sistema.
Srednja potrošnja je u opsegu od od 10-15 1/kg sirove vune.
Vunena masnoća,dobijena centrifugiranjem iz tečnosti od pranja,koristan je
nus proizvod.Prerađena vunena masnoća (lanolin) koristi se u kozmetičkim
proizvodima.
26

27. Slike br.14.15. i 16. Pranje vune
Pranje vune u organskim rastvaračima (benzin, ugljen-tetrahlorid,
perhlor-etilen, dihlor-metan) ima mnoge prednosti u odnosu na pranje u
sapunskim rastvorima, pre svega vuna se manje oštećuje i filca, lakše se
vlači i prede, a regeneracija rastvarača omogućava da se on ponovo koristi.
Količina otpadnih vunenih vlakana, proizvedenih pri pranju vune u
rastvaraču, manja je i iznosi samo tri četvrtine od otpada proizvedenog
nakon normalnog vodenog pranja.
Ove prednosti daju velike uštede novca ,što se može upotrebiti za
modernizaciju proizvodnje.
Glavna poteškoća u pranju rastvaračima je da rastvarači,koji rastvaraju
masnoće,ne mogu ukloniti u vodi rastvorljive kontaminante.
27

28. Slika br. 17.Predivo
Proizvodnja prediva...
Procesom predenja kratka
(štapel) vlakna se transformišu
u pređu, a stručenjem i
končanjem pređe nastaje
predivo.
Gotovo svi tekstilni odevni predmeti
načinjeni su od pređe i to ili 100%
prirodnih vlakana ,100% hemijskih štepel
vlakana ili mešavina.
Samo mali broj odevnih proizvoda (na
pr.ženske čarape,sportska odeća) načinjen
je od filamentnih prediva.
28

29. S
Slika br.19 .Končanie
Postoje različiti sistemi predenja.
Kod modernih postrojenja sva oprema do
kadriranja potpuno je zatvorena,da bi se
sprečilo udisanje prašine,a svaka prostorija
ima svoju opremu za kondicioniranje,da bi
se kontrolisala temperatura i vlažnost.
Cirkulacija vazduha je obično odozgo -
nadole,sa rešetkama na podu,što omogućava
da lebdeća vlakanca budu transportovana
ispod površine poda da bi se uklonila i
sakupila iz vazduha.
Da bi se dobila odgovarajuća
svojstva prediva,pre svega
debljina i jačina,pređa se struči i
konča.Filamentna prediva mogu
biti glatka i tekstrurirana.
I u predenju i u teksturiranju
mogu se koristiti ulja za
podmazivanje radnih delova
mašina.
29

30. Slika br.20.Teksturirano i glatko vlakno Slika br.21. Pogon teksturiranja
Pamučna vlakna se podmazuju u normalnim
uslovima.Pre puštanja postrojenja za predenje neka
prediva se podmazuju parafinom da bi se olakšali
mehanički procesi koji slede,kao što su pletenje ili
tkanje.
Količina primenjenog parafina je u opsegu 0,3-0,4%
mase vlakna.
30

31. 31