2. СТРАТИФИКАЦИЈА
Представља раслојавање, вид неједнакости
који се односи на хијерархијско груписање
људи према количини важних ресурса којим
располажу.
Означава друштвене групе које су рангиране
једна изнад друге на основу неједнакости у
материјалном богатству, моћи и угледу
њених чланова.
Друштво је хијерархијска пирамида у којој се
на врху налазе привилеговани, а на дну мање
привилеговани појединци и друштвене групе.
4. СТРАТИФИКАЦИЈА
Рангирање појединаца и друштвених група зависи
од доминантних вредности у неком друштву.
На питање о неопходности рангирања различитих
слојева у друштву одговор су дале две теорије:
1. функционалистичка - неједнакости у друштву су
оправдане и морају да се прихвате;
2. конфликтна - друштвена стратификација је извор
непријатељства и неповерења између различитих
друштвених слојева.
5. ПОКРЕТЉИВОСТ
Системи социјалне стратификације се не могу
разумети без објашњења појма друштвене
покретљивости.
Друштвена покретљивост - кретање појединаца
и друштвених група по друштвеној лествици.
6. ПОКРЕТЉИВОСТ
Друштвена покретљивост може бити:
1. хоризонтална - промене друштвених улога
појединаца (промена радног места у оквиру истог
слоја/класе).
2. вертикална - промене друштвеног положаја
појединаца или група (промена класног положаја)
и оно може бити узлазно или силазно.
Канали вертикалне
покретљивости су:
образовање,
наслеђивање,
склапање брака,
бављење политиком...
7. ПОКРЕТЉИВОСТ
И хоризонтална и вертикална друштвена
покретљивост може бити:
1. унутаргенерацијска - промена класног
положаја током радног века.
2. међугенерацијска - покретљивост двеју или
више узастоних генерација истих породица
(разлика између класног положаја појединца и
његових родитеља).
8. СИСТЕМИ СТРАТИФИКАЦИЈЕ
Друштвена покретљивост је већа у савременијим и
отворенијим друштвима.
У историји разликујемо следеће системе
стратификације:
кастински (Индија)
робовласнички
феудални (сталежи)
класни
9. КАСТИНСКИ СИСТЕМ
➢ екстремно затворен друштвени систем који
карактерише приписани друштвени положај;
➢ касте - затворене друштвене групе чије је стање,
понашање и деловање ограничено религијским,
културним, етничким и правним прописима;
➢ порекло система се везује за хиндуизам и идеју
реинкарнације;
➢ положај се не може мењати, свако је одговоран за
своју припадност одређеној касти;
➢ у Индији су постојале 4 основне касте и једна која
није улазила у кастински систем: брамани,
кшатрије, вајсије, шудре и парије.
11. РОБОВЛАСНИЧКИ СИСТЕМ
➢ изразито затворен систем са израженим обликом
неједнакости у којем један човек поседује другог;
➢ однос робовласник - роб;
➢ Уколико сте у таквом систему рођени као роб, не
постоји могућност кретања по друштвеној лествици.
12. ФЕУДАЛНИ (СТАЛЕШКИ) СИСТЕМ
➢ затворен тип друштвеног система заснован на
власништву над земљом;
➢ карактеристични су сталежи - релативно
затворене друштвене групе са строго одвојеним
правима и обавезама;
➢ постојала су три сталежа: свештенство, племство и
буржоазија и сељаштво;
➢ кметови нису улазили у сталешки систем;
➢ крупни земљопоседници организују рад на својим
поседима или су уступали земљу зависним
сељацима (кметовима);
➢ витешка част - својство по којем се сталежи
разликују од класа и слокева у капиталистичком
душтву, а одликује их специфичан стил живота;
13. ФЕУДАЛНИ (СТАЛЕШКИ) СИСТЕМ
➢ углед се стицао на основу приписане друштвене
улоге, али су на њега утицале и неке личне
карактеристике;
➢ карактеристичне су биле титуле кроз кој су се
изражавали хијерархијски односи;
➢ сталежи су отвореније друштвене групе - током
читаве феудалне епохе могло се прећи из нижег у
виши сталеж на основу нпр. успеха у ратним
походима...
➢ склапање бракова између припадника различитих
сталежа је било непожељно и осуђивано је.
15. КЛАСНИ СИСТЕМ
➢ не постоје јасне границе између различитих класа;
➢ заснива се на неједнакостима;
➢ отворенији је систем, друштвена покретљивост је
већа;
➢ класни положај је стечен;
➢ класа - група људи која дели исти или сличан
економски положај, друштвени статус, ниво
образовања, животне прилике, систем вредности и
погледе на свет;
➢ карактеристика класа је свест појединаца да
припадају датој друштвеној групи и да делају у
складу с интересима групе.
16. МАРКСОВО СХВВАТАЊЕ КЛАСА
У основи сваког друштва постоје две класе:
владајућа и потчињена.
Критеријуми за разврставање на класу су
поседовање/непоседовање средстава за производњу.
Класа - друштвена скупина чији чланови имају
исти однос према средствима за производњу.
Класни однос је производни однос у чијој основи
постоји искоришћавање, тј. експлоатација.
У свим типовима друштва, осим у примитивним,
разликује 2 класе:
1. главну горњу - робовласник, феудалац,
капиталиста;
2. главну нижу - роб, кмет, радник.
17. МАРКСОВО СХВАТАЊЕ КЛАСА
➢ читава историја је историја класних сукоба - једино
револуција може да доведе до стварање бескласног
комунистичког друштва:
➢ индустријско друштво се дели на буржоазију
(имућнији и утицајнији представници грађанства)и
пролетаријат (радничка, потлачена класа).
➢ разликовао је:
1. класе по себи - велика група људи сличног
економског положаја и начина живота, али слабог
класног идентитета (немају свест о својим класним
интересима - парцелни сељаци у Француској);
2. класе за себе - поседује класни идентитет,свест о
заједничким интересима, као и способност
политичке, културне и економске организације
ради заштите тих интереса.
18. ВЕБЕРОВО СХВАТАЊЕ КЛАСЕ
➢ три начина груписања људи: класе, сталеж и
странка као најистакнутије појаве расподеле моћи
у киру заједнице.
➢ критеријуми за груписање: имовина и стручност
(за класу), углед (за сталеж) и интерес (за странку).
➢ класа је радно - тржишна група;
➢ класни положај зависи од
поседовања/непоседовања својине и од вештина и
знања која су важна за тржиште;
➢ у складу са наведеним критеријумима, Вебер
разликује следеће класе:
1. поседничка
2. пословна
3. друштвену класу
19. ВЕБЕРОВО СТАЛЕЖА
➢ унутар наведених класа постоје највиши, средњи и
најнижи слојеви;
➢ припадање одређеној класи доноси економску моћ;
➢ сталеж - статусна група, а статусни положај
говори о друштвеном угледу појединца - углед
зависи од његовог специфичног начина живота
(обичаји, начини облачења, изглед дома, начин
стицања дохотка...);
➢ неједнаки начини живота производе различите
сталеже, најразвијеније сталеже одликује дистанца
и искључивост;
➢ појединци на различите начине долазе до сталежа:
занимањем, присвајањем власти...
➢ припадање одређеном сталежу појединцу доноси
друштвену моћ;
20. ВЕБЕРОВО СХВАТАЊЕ СТРАНКЕ
➢ странке - интересне групе (политичке партије, као
и групе које се удружују на основу заједничких
интереса ради стицања моћи);
➢ моћ је окосница деловања странке;
➢ подразумевају удруживање и организацију
деловања;
➢ припадање странци доноси политичку моћ;
21. САВРЕМЕНО СХВАТАЊЕ КЛАСЕ: ЕРИК ОЛИН РАЈТ
➢ критеријум за поделу класа је контрола над
економским ресурсима у индустријском друштву
(капиталистичкој производњи);
➢ три су димензије контроле:
1. контрола над инвестицијама или новчаним капиталом
2. контрола над физичким средствима за производњу
3. контрола над радном снагом.
➢ разликује следеће класе:
1. капиталисте (имају контролу над свим димензијама)
2. мануелне раднике - плави оковратници(немају контролу
ни над једном димензијом)
3. средње слојеве - менаџери и бели оковратници (над неким
димензијама имају контролу, нпр. над радницима, а над
неким немају).
22. САВРЕМЕНО СХВАТАЊЕ КЛАСЕ: ЏОН ГОЛТОРП
➢ два главна фактора у дефинисању класних позиција
су:
1. тржишна ситуација - ниво примања појединца, сигурност
радног места, изгледи за напредовање
2. ситуација на радном месту - степен самосталности на
радном месту и контрола запосленог.
➢ У складу са маведеним факторима разликује:
1. службеничку класу - директори, службеници, менаџери
2. средњу класу - радници у администрацији, трговини,
занатлије, фармери, техничари...
3. раднички класу - квалификовани, полуквалификовани и
неквалификовани радници.
➢ индустријска друштва су веома слојевита у којима
долази до специјализације рада, појаве нових
занимања, повећања разлике у образовању, у
нивоу професионалних вештина, разлике у
примањима...
23. САВРЕМЕНА СХВАТАЊА КЛАСЕ: ЛЕСЛИ СКЛЕР
➢ транснационална капиталистичка класа -
појам којим се објашњава постојање доминантне
класе на глобалном нивоу;
➢ ова класа има има моћ да одлучује у нутар, али и
изван граница националних држава;
➢ извор моћи представља могућност да мобилише
глобални капитал (економски, политички, културни,
друштвени или технолошки);
➢ транснационалну капиталистичку класу чине 4
слоја:
1. корпоративна елита
2. државна елита
3. техничка елита
4. потрошачка елита
24. ТЕОРИЈА ЕЛИТА: ВИЛФРЕДО ПАРЕТО
➢ свако друштво чини:
1. елита - виши слој, најспособнији појединци неког друштва и
2. маса - нижи слој друштва
➢ елита - је група људи високих способности и јаких
карактера у оквиру које разликује:
1. владајућу елиту - управљачи, поседују политичку власт
2. невладајућу елиту - способни људи немају политичку власт.
➢ две врсте владајуће елите које се међусобно смењују
су:
1. лавови - карактеристични за војне диктатуре чији се положај
заснива на сили, појединци спремни да ризикују
(предузетници, власници акција, банкари);
2. лисице - служе се политичким лукавством и манипулацијом,
карактеристичне за демократска уређења, карактерише их
страх од промена (власници штедње, земљорадници, радници)
25. ТЕОРИЈЕ ЕЛИТА: ВИЛФРЕДО ПАРЕТО
➢ критеријум за припадање елити је способност;
➢ закон о кружењу елита - историја представља
гробље аристократа јер после неког времена долази
до замора елита када једна врста замењује другу што
се дешава на два начина:
1. обнављањем елите - постојећа елита регрутује нове
чланове
2. кружење елита - револуција до које долази када појединци
немају могућност да приступе елити, када се најспособнији
појединци из масе самоорганизују и свргавају постојећу елиту.
26. ТЕОРИЈА ЕЛИТА: ГАЕТАНО МОСКА
➢ елите - групе које имају натпросечне
организационе вештине;
➢ критеријум припадања елити је власт;
➢ концепт владајуће мањине - политичке класе.
➢ разликује:
1. политичку (владајућу) класу
2. класу оних којима се влада
➢ владавина већине није могућа због чега
друштвима искључиво владају мањине, тј. елите -
моћ се увек налази у рукама малог броја људи;
➢ масе нису способне да се организују;
➢ владајућа мањина је примењујући принцип
политичке формуле налазила начин да своју
моћ задрже.
27. ТЕОРИЈА ЕЛИТА: ГАЕТАНО МОСКА
➢ политичка формула - идеологија којом владајућа
класа оправдава своју владавину, а која зависи од
историјског контекста: вољом народа или божјом
вољом, ослањањем на традицију, демократију,
парламентаризам...
➢ систем је легитиман док год шири друштвени слојеви
(масе) верују политичкој формули;
➢ у каснијој фази је владајућу (политичку) класу
поделио на:
1. званичнике који су на власти
2. извршиоце који посредују између власти и маса (под-
елита) - нова средња класа службеника, менаџера,
мануелних радника, научника, интелектуалаца.
28. ТЕОРИЈА ЕЛИТА: РАЈТ МИЛС
➢ представник је критичке теорије елите;
➢ средства моћи су централизована у војним,
привредним и политичким институцијама и у складу
са тим постоје привредна, војна и политичка елита -
припадници ових елита заједно чине елиту
власти и доносе све најважније одлуке у друштву.
