1. Hakerksa etika
Branko Đurković
Matematički fakultet Beograd
twitter.com/plagosus
2. Ko su hakeri?
Hakeri (eng. hacker) su osobe koji odlično
poznaju računare, softver i hardver.
3. Ko nisu hakeri?
Česta pogrešna upotreba u medijima:
kriminalci
pisci virusa
uljezi u inf. sisteme
krekeri
4. Ko sve može biti haker?
Burrell Smith,
haker zaslužan za Appleov Macintosh:
"Haker može raditi skoro bilo što i još uvijek biti
haker. Možete biti haker tesar. To nije nužno high-
tech stvar. Mislim da ima više veze sa
majstorstvom i brigom za on što radite"
5. Ko sve može biti haker?
Eric Raymond, "Kako postati haker":
kaže da "postoje ljudi koji hakerski stav primenjuju
na druge stvari (a ne nužno na
software), poput elektronike ili muzike – možete
pronaći puno primera među vrhunskim
ostvarenjima nauke ili umetnosti."
6. Radna etika
Računarski hakeri mogu se smatrati kao izvrstan
primer šire radne etike – hakerske radne etike –
pojam poprima značenje oduševljenog i
strastvenog pristupa radu.
7. Prema Jargon File
1) verovanje da je širenje informacija moćna
pozitivna osobina i da je etička dužnost hakera
da dele svoje znanje kreiranjem besplatnih
programa i omogućavanjem pristupa
informacijama i kompjuterskim izvorima kada
god je to moguće.
8. Prema Jargon File
2) verovanje da je provaljivanje u sistem radi
zabave i istraživanja etički ispravno dok god
haker ne počini krađu, vandalizam ili oda
poverljive podatke.
9. Filozofija GNU projekta
Smatra se da SVE informacije treba da budu
slobodne i da je postojanje bilo kakvog
privatnog vlasništva loše
10. Programiranje
Vinton Cerf,
kojeg ponekad nazivaju "ocem Interneta":
"Bilo je nešto izvanredno primamljivo u
programiranju"
11. Programiranje
Stewe Wozniak:
"Bio je to jedan zanimljiv svet"
13. Max Weber: Protestantska etika i
duh kapitalizma (1904 -1905)
odnos prema radu koji se zadržao tako dugo
važnost osećanja odgovornosti prema radnoj
dužnosti
stav prema radu mora biti oslobođen stalnog
kalkulisanja kako zaraditi platu uz maksimalnu
udobnost i minimalan napor
rad mora biti obavljan kao svrha samom sebi,
životni poziv
14. Posledice protestantske etike
Uzdizanje rada kao najvažnije stvari u životu
Zavisnost o poslu koja vodi totalnom
zanemarenju svega ostalog u životu
Upravljanje odgovornošću i osećaj kajanja u
slučaju izostanka s' posla zbog bolesti ili sl.
16. Prvo hakersko načelo
Aktivnost bi trebale biti motivisane ne novcem već
željom da se stvori nešto što bi zajednica
smatrala vrednim
17. Sloboda pristupa Mreži
Omogućavanje pristupa informaciji i računarskim
resursima, bavi se pitanjima slobode
izražavanja na Internetu i omogućavanja
pristupa Mreži svima.
Pristup Internetu = ljudsko pravo!
18. Provaljivanje u sistem radi zabave
Provaljivanje u sistem radi zabave i istraživanja je
definicija etike koja je izazvala mnogo polemika
jer mnogi ljudi smatraju da je hakovanje samo
po sebi neetično, kao i provaljivanje u sisteme.
19. Provaljivanje u sistem radi zabave
Neki hakeri su pokušali da opovrgnu ove stavove
time što su provaljivali u sisteme, a zatim
sistem-operaterima putem maila slali besplatne
savete i uputstva kako da „zakrpe“ rupu u
sistemu.
20. Shareing is careing
Bez obzira na različite stavove, zajedničko za sve
hakere jeste da obožavaju da dele saznanja,
tehničke trikove i programe sa svojim kolegama.
SEX – Software Exchange
FidoNet, Usenet i Internet mogu da rade bez
centralne kontrole
21. Početak hakerstva
1969. god hakeri, Ken Thompson i Dennis Ritchie,
napisali su prvu verziju Unixa.
ARPANET (Network Working Group) rad na
modelu otvorenog koda – svako je slobodan da
izrazi svoju ideju koju su kasnije timski razvija.
22. Phreaking
Phreaking=Phone+breaking
Prethodnici krekera - tokom '60. god.
23. John Draper “Captain Crunch”
Jedan je od prvih frikera
1971. godine otkrio da pomoću zviždaljke iz
zobenih pahuljica koja proizvodi zvuk
frekvencije 2.600 Hz može prevariti telefonsku
centralu i telefonirati besplatno.
Odslužio 5 god uslovne kazne.
28. Etički hakeri
Hakerska etika se temelji na razmeni stručnog
znanja te pisanju slobodnog softvera radi lakšeg
pristupa informacijama.
Etički hakeri se bore protiv virtualnih kriminalaca i
otkrivaju propuste kako bi mogli ukloniti
sigurnosne nedostatke sistema.
29. Motivi
Hakeri - osobe koje iz neznanja ili znatiželje
upadaju u tuđe sisteme bez namere da nanesu
štetu
Krekeri - osobe s većim nivom znanja koje svesno
provaljuju u tuđe sisteme u većini slučajeva iz
koristoljublja
30. Krekeri
Krekeri su informatički zanesenjaci koji
pokušavaju istražiti nedovoljno poznate
mogućnosti nove internetske tehnologije, a deo
njih je motivisan kriminalnim pobudama.
RCE - Reverse Code Engineering
35. Mindset krekera
Napadu krekera je izložen svako.
Sebe smatraju intelektualno superiornima ostaloj
populaciji.
Međusobno se takmiče ko će biti originalniji i
napraviti veću štetu.
Često vode međusobne virtuelne ratove, koji
njima predstavljaju igru i zabavu.
36. Kako prepoznati krekera
Uglavnom muškarci, najčešće belci, starosti od 15
do 30 godina, arogantni, nekulturni, neuredni,
najčešće ljubitelji naučne fantastike.
:)
37. Kevin Mitnick
Jedan od najpoznatijih svetskih hakera.
Poznat pod preudonimom “Condor”.
Uhapšen 1995. zbog navodne provale u računar
Tsutome Shimomure, stručnjaka za sigurnost
računarskih sistema.
Knjiga && film: Takedown
Mitnic Security Consulting
38. Cliff Stoll
Prvi ozbiljan napada na Mreži.
Godine 1986. upao je u mrežu ARPANET
Kopirao podatke sa univerzitetskih, vojnih i
vladinih računara u SAD-u.
39. Moriss Worm
Robert T. Morris, napad iz 1988. godine poznat
kao Morisov crv.
Prvi automatizovani mrežni sigurnosni napad.
Prva osoba koja je osuđena po američkom
Zakonu o kompjuteskoj prevari i zloupotrebi iz
1986.
Osuđen na 3 godine sa 400 sati rada i novčanom
kaznom od 10.500$
40. Cyber kriminal
Prema procenama Interpola, kompjuterski kriminal
se po počinjenim štetama nalazi odmah iza
trgovine drogom i oružjem.
Anonimnost je jedna od temeljnih karakteristika
kompjuterskog kriminaliteta.
41. Originalna hakerska etika, 1984.
ORIGINALNA HAKERSKA ETIKA ima korene u
laboratorijama MIT-a i Stanfordskog univerziteta
50tih i 60tih godina prošlog veka.
Ti „hakeri stare škole“ bili su prvi programeri,
zajedno su radili na pravljenju računara i bilo je
normalno da svaki od njih svoja otkrića podeli sa
ostalima.
Steven Levy je 1984. godine u svojoj knjizi
„Hakeri: Heroji kompjuterske revolucije“
definisao šest principa hakerske etike.
42. 6 principa hakerske etike
1) Pristup računarima i svemu što može da nas
nauči o tome kako svet funkcioniše mora biti
neograničen i potpun.
2) Sve informacije moraju biti javne (slobodan
pristup informacijama)
43. 6 principa hakerske etike
3) Odbojnost prema autoritetima – potsticanje
decentralizacije
4) Hakere bi trebalo ceniti prema njihovom haku,
a ne po lažnim kriterijumima kao što su diploma,
starost, rasa, pol ili položaj u društvu
44. 6 principa hakerske etike
5) Na računaru se kreira umetnost i lepota:
Hakovanje se vezuje za umetnost i kreativnost.
6) Računari mogu promeniti život na bolje
45. 1. princip hakerske etike
Pristup računarima i svemu što može da nas
nauči o tome kako svet funkcioniše mora biti
neograničen i potpun.
Ovo je osnovni zahtev koji treba da se ispuni kako
bi sve barijere između ljudi i tehnologije bile
uklonjene, bez obzira koliko ta tehnologija bila
velika, kompleksna, opasna ili moćna.
46. 2. princip hakerske etike
Sve informacije moraju biti javne (slobodan
pristup informacijama):
Izjava da „Informacija želi da bude slobodna“
može da se interpretira na tri načina :
1. informacija slobodna bez ograničenja – sloboda
kretanja, nema cenzure
2. informacija želi biti bez kontrole – sloboda
promene i razvitka, nema autorskih i svojinskih
prava, nema intelektualne svojine
3. informacija bez materijalne vrednosti – nema
plaćanja za nju
47. 3. princip hakerske etike
Odbojnost prema autoritetima – potsticanje
decentralizacije.
Ovaj element pokazuje koliko je jaka anarhističko
– liberalističko – individualistička priroda hakera.
Tehnologija predstavlja najbolji način za povraćaj
sopstvene slobode.
48. 4. princip hakerske etike
Hakere bi trebalo ceniti prema njihovom haku, a
ne po lažnim kriterijumima kao što su diploma,
starost, rasa, pol ili položaj u društvu: Moć
Interneta leži u bezličnosti njegovih korisnika.
Ni jedan od gore nabrojanih ljudskih karakteristika
na Internetu nije važan. Bitne su samo aktivnosti
koje korisnik preduzima u okviru Mreže.
49. 5. princip hakerske etike
Na računaru se kreira umetnost i lepota:
Hakovanje se vezuje za umetnost i kreativnost.
Ovi elementi se dalje mogu podići na nivo filozofije
koja u nekim svojim delovima traga za dobrom,
istinom i lepotom.
Bez sumnje, dobro hakovanje i programiranje jesu
umetnost i svaka osoba ima svoj stil rada koji se
može menjati vremenom.
50. 6. princip hakerske etike
Računari mogu promeniti život na bolje: Ovaj
princip može se povezati sa prethodnim, pošto
većina ljudskih želja teži ka lepoti, istini i dobru.
Računar nam pomaže da stvorimo takve stvari i
time nam ulepšava život.
I prethodni i ovaj princip oslikavaju duboku ljubav
prema tehnologijama...
Smatra se da je etički neispravno da se računari
koriste za pogoršavanje života ljudi
51. Posledice principa hakerske etike
Svi ovi etički principi sugerišu da je dužnost
hakera da uklanja granice, decentralizuje moć,
sudi o ljudima na osnovu njihovih mogućnosti i
da kroz računare poboljšava život.
55. FAQ
Software is like sex – it's better when it's free
Branko Đurković
Matematički fakultet Beograd
brankko@gmail.com
www.plagosus.net
twitter.com/plagosus
