aaa

1. NUKLEINSKE
KISELINE
-DNK (1%)
-RNK (6%)
Pored C,O i H, sadrže N i P.

2. Postoje 2 tipa nukleinskih kiselina:
 DNK – dezoksiribonukleinska kiselina
 RNK – ribonukleinska kiselina
Uloge:
DNK – nosilac genetičke informacije (sadrži
uputstva za sintezu svih proteina i svih vrsta
RNK u našem organizmu). Ovo ne važi samo
za neke viruse (tzv.retroviruse) kod kojih je
nosilac gen.informacije RNK.
RNK – učestvuje u realizaciji genetičke
informacije, tj.prenosi informacije sa DNK i
omogućava sintezu proteina.

3. Gde su u ćeliji smeštene nukleinske
kiseline?
 DNK je kod
eukariotskih
organizama smeštena
u jedru,
mitohondrijama i
hloroplastima, a kod
prokariota u delu
citoplazme koji se
naziva nukleoid. RNK
se uvek nalazi tamo
gde ima ribozoma.

4. NUKLEOTID – osnovna jedinica građe
nukleinskih kiselina(monomer)
Dakle,nukleinske kiseline su polimeri nukleotida
1. azotna baza
2. pentozni šećer
3. fosfatna
(fosforna)
grupa

5. GRAĐA NUKLEOTIDA
1.Azotna baza:
A – adenin
G – guanin
T – timin
C – citozin
U – uracil
2. Pentoza:
-dezoksiriboza
-riboza
3. Fosfatna grupa
nukleotid DNK
(dezoksiribonukleotid)
RNK
(ribonukleotid)
BAZA A,G,T,C A,G,U,C
PENTOZA dezoksiriboza riboza
FOSFATNA
GRUPA
prisutna prisutna

6. Pored ključne uloge u građi nukleinskih
kiselina, nukleotidi takođe:
1. Deponuju i prenose energiju (ATP) o
čemu smo učili.
2. Ulaze u sastav koenzima (FAD, NAD,
NADP) neproteinskih delova enzima i tako
učestvuju u oksidoredukcionim procesima
u ćeliji (pošto mogu da primaju i otpuštaju
elektrone) o čemu ćemo tek učiti.

7. DEZOKSIRIBONUKLEOTID I
RIBONUKLEOTID
DEZOKSIRIBOZA
RIBOZA
TIMIN
URACIL

8. GLIKOZIDNA VEZA
ESTARSKA VEZA

9. 1.PURINSKE BAZE: adenin, guanin
2.PIRIMIDINSKE BAZE: timin, citozin i uracil

10.  Polinukleotidni
lanac (DNK ili
RNK) ima tzv.
PRIMARNU
strukturu -čine je
vrsta, broj i redosled
nukleotida u tom
polinukleotidnom
lancu(uporedite sa
primarnom strukturom
proteina
tj.polipeptidnih lanaca)

11.  Nukleotidi se međusobno
povezuju 5´-3´
FOSFODIESTARSKIM
VEZAMA gradeći
polinukleotidne lance.
 Ova veza se ostvaruje
između 3´ OH grupe
pentoze jednog
nukleotida i fosforne
grupe drugog nukleotida
vezane za njen 5´ C atom.
Na jednom kraju lanca se
nalazi slobodna fosforna
grupa (5´kraj) a na
drugom je slobodna
pentoza (3´kraj).

12. DNK – SEKUNDARNA STRUKTURA
 Pored primarne,molekul
DNK ima i SEKUNDARNU
strukturu. Čine je 2
polinukleotidna,
antiparalelna,komplementar
na lanca povezana
vodoničnim vezama, koji se
spiralno uvijaju jedan oko
drugog i oko zajedničke ose.
 Ovaj model su 1953.objavili
Votson i Krik i za to dobili
Nobelovu nagradu.
 Da objasnimo vama nepoznate
pojmove antiparalelni i
komplementarni!

13.  Kaže se da su dva polinukleotidna lanca ANTIPARALELNA, što
znači da se naspram 5´ kraja jednog lanca nalazi 3´ kraj drugog
lanca (tj.jedan lanac na svom kraju ima slobodnu fosfornu grupu
a drugi , naspramni lanac ima slobodnu dezoksiribozu-OH)

14.  Naspramni lanci su povezani
vodoničnim vezama, preko
naspramnih azotnih baza. Pri
sparivanju baza poštuje se
princip
KOMPLEMENTARNOSTI
prema kom se jedna purinska
baza(u jednom lancu)vezuje
sa tačno određenom
pirimidinskom bazom( u
drugom, naspramnom lancu),
na sledeći način: adenin se
uvek vezuje sa 2 vodonične
veze sa timinom, a guanin sa 3
vodonične veze sa citozinom.
 Na ovaj način redosled
nukleotida u 1 lancu određen
je redosledom nukleotida u 2.
lancu.

15.  Ukupan zbir svih baza u jednom molekulu
DNK iznosi 100% (koliko je adenina, toliko je
i timina, koliko je guanina – toliko je i
citozina)
 A/T=1 i G/C=1
 Tj.A+G=T+C
 Ovo pravilo(Čargafovo) ne važi za virusne
DNK.

16. Komplementarnost
omogućava
ujednačeno , stalno
rastojanje između
dva polinukleotidna
lanca, ali i verno
prenošenje nasledne
informacije.

17.  Gen je deo DNK koji
kodira(određuje)
strukturu proteina. Na
DNK se nalaze tripleti
nukleotida,
tzv.KODOVI (svaki
kod na DNK određuje,
kodira po jednu
aminokiselinu u
proteinu, uz pomoć
informacione RNK kao
posrednika)

18.  SVE ĆELIJE EUKARIOTA IMAJU ISTU
GENETIČKU INFORMACIJU (DNK),
ALI SVAKA OD NJIH SINTETIŠE
ODREĐENE PROTEINE JER IMA
AKTIVNE RAZLIČITE GENE,
ZAVISNO OD ULOGE KOJU ĆELIJE
OBAVLJAJU U ORGANIZMU.
 (o tome smo govorili i u okviru prethodne
oblasti)

19. POVRATNA DENATURACIJA DNK

20.  Denaturacija DNK predstavlja raskidanje
vodoničnih veza između 2 polinukleotidna
lanca na visokim temperaturama. Na
temperaturi od oko 80 stepeni raskidaju se AT
parovi a na 120 stepeni CG parovi. Za razliku
od proteina, hlađenjem se molekul DNK
renaturiše (ponovo dobija isti oblik)!

21.  Dužina DNK lanca je
mnogo veća nego
prečnik ćelije.
 DNK jedne telesne ćelije
čoveka duga je oko 2 m
 Da bi se upakovala u
jedro ona mora da bude
višestruko ispresavijana
 To se postiže
obavijanjem DNK oko
proteina histona
 Tako ona dobija
tercijarnu
strukturu.

22.  Pakovanjem DNK sa proteinima HISTONIMA, nastaje hromatin koji se u periodu ćelijske deobe
uočava kao hromozom( o detaljima i svim nivoima tercijarne strukture učićete u III razredu)
 Histoni su mali, bazni, pozitivno naelektrisani proteini, koji se zahvaljujući naelektrisanju
čvrsto vezuju za DNK (za negativno naelektrisane fosfatne grupe) i omogućuju njeno
pakovanje u jedro.