More Related Content
Similar to Hemijska građa zivih bica proteini.pdf
Similar to Hemijska građa zivih bica proteini.pdf (6)
More from Natasa Spasic
More from Natasa Spasic (20)
Hemijska građa zivih bica proteini.pdf
- 2. O C H N 65% 18% 10% 3% Ostali elementi 4% C, O, H, N, P, Ca C, O, H, N, P, Ca ● Makroelementi Fe, К, S , Na, Cl, Mg Fe, К, S , Na, Cl, Mg ● Mikroelementi B, Cu, Mn, Mo, Se, J, Zn, F, Si B, Cu, Mn, Mo, Se, J, Zn, F, Si ● Elementi u tragovima < 0,01% 65% 18% 10% 3% 4% O C H N Ostali HEMIJSKI SASTAV ĆELIJE
- 3. ELEMENTI U LJUDSKOM TELU Samo 10 elemenata periodnog sistema čine 99,9% ljudskog tela VELIKA ČETVORKA Kiseonik (65%) Ugljenik (18%) Vodonik (10%) Azot (3%) Kalcijum Fosfor Kalijum Sumpor Natrijum Hlor 15 drugih elemenata prisutno je sa manje od 0.1% Hemijski sastav ćelije
- 5. Vodonična veza Voda Hemijski sastav ćelije
- 6. MONOMER MONOMER MONOMER MONOMER + - H2O DIMER Dehidrataciona sinteza Organska jedinjenja BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
- 7. MONOMER MONOMER MONOMER MONOMER + + H2O DIMER Organska jedinjenja HIDROLIZA BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
- 8. Hidroliza Dehidrataciona sinteza Organska jedinjenja BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI Energija Energija
- 9. OH HO H H O + + O O O O + + CH2OH glukoza C6H12O6 glukoza C6H12O6 MONOSAHARID MONOSAHARID CH2OH dehidrataciona sinteza hidroliza CH2OH CH2OH maltoza C12H22O11 DISAHARID H2O VODA voda Organska jedinjenja BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
- 10. Organska jedinjenja MONOMER MONOMER MONOMER MONOMER MONOMER MONOMER MONOMER MONOMER MONOMER MONOMER MONOMER MONOMER + H2O DIMER Dehidrataciona sinteza POLIMER BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
- 11. Organska jedinjenja Ugljeni hidrati Lipidi Proteini Nukleinske kiseline Ugljeni hidrati, proteini i nukleinske kiseline pripadaju polimerima. Veliki lipidni molekuli nisu polimeri, ali se tretiraju kao makromolekuli. BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
- 12. PROTEINI
- 13. Proteini BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI Proteini predstavljaju za žive sisteme najznačajnije i najzastuplenije organske molekule. Na njih otpada 50 do80% suve materije ćelije. Proteini su makromolekuli, polimeri. Manji molekuli, monomeri koji grade proteine nazivaju se aminokiseline.
- 14. NH2 COOH H C R Proteini Amino - kiseline Aminokiseline su jedinjenja koja za isti C atom imaju vezanu amino grupu (-NH2) i karboksilnu grupu (-COOH). Medju sobom se razlikuju po R grupi pri čemu R grupa predstavlja bočni niz i karakterističan je za svaku A.K. BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
- 15. Proteini BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI C COOH NH2 R H amino grupa karboksilna grupa bočni niz
- 16. Proteini Glicin R ostatak H Alanin R ostatak CH3 Valin Leucin Izoleucin Metionin Neke od poznatijih amino kiselina (zaokružen R-ostatak) BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
- 17. Tirozin Fenilalanin Triptofan Neke od poznatijih amino kiselina Proteini BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
- 19. Aminokiseline se PEPTIDNIM vezama povezuju u linearne nizove - POLIPEPTIDE N – C - C R H H H OH O + N – C - C R H H H OH O N – C - C R H H H H O - N – C - C R H OH O - H2O peptidna veza- jaka kovalentna veza DIPEPTID N-kraj C-kraj Proteini Kada se samo dve amino kiseline povežu peptidnom vezom obrazuje se dipeptid, a povezane tri amino kiseline daju tripeptid…………………….. BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
- 20. PROTEINI Amino kiselina 1 Amino kiselina 2 DIPEPTID Reaguju karboksilna grupa prve i amino grupa druge A.K. BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI dehidrataciona sinteza
- 21. Polipeptidni niz PROTEINI N - kraj C - kraj Veliki broj aminokiseline povezanih peptidnim vezama grade dugačke polipeptidne lance BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
- 23. Proteini Svaki polipeptidni lanac dobija dalje određenu prostornu strukturu: sekundarnu, tercijarnu i kvatenernu. Ove strukture zavise od primarne. Sekundarna struktura se postiže obrazovanjem vodoničnih veza i savijanjem polipeptidnog lanca. Alfa zavojnica Beta ploča Nastaje tako što se između atoma koji pripadaju svakoj četvrtoj amino kiselini obrazuju vodonične veze Strukturu održavaju vodonične veze koje se obrazuju između različitih delova polipeptidnog lanca BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
- 24. Proteini Alfa zavojnica Beta ploča Često su u istom polipeptidnom lancu zastupljena oba ova oblika, a između njih se nalaze delovi koji nemaju strukturu, odnosno to su mesta manje stabilnosti lanca te se on tu dalje može da savija. Time dobija naredni nivo - tercijernu strukturu. BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
- 25. Proteini Postizanjem tercijerne strukture polipeptidni lanac postaje biološki aktivan te se tek tada može nazvati protein. Savijanje polipeptida u neuređenim delovima postiže se određeni oblik prema kome se razlikuju dve osnovne vrste proteina: globularni (loptasti) fibrilarni(končasti) TERCIJARNA STRUKTURA daje proteinima trodimezionalnu strukturu (konačan oblik) Grade je spirale, ploče i neuređeni delovi lanca BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI
- 26. Alfa zavojnice Beta ploče Neuređeni delovi Proteini BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI TERCIJARNA STRUKTURA Grade je spirale, ploče i neuređeni delovi lanca. Postizanjem tercijerne strukture polipeptidni lanac postaje biološki aktivan te se tek tada može nazvati protein. Savijanje polipeptida u neuređenim delovima postiže se određeni oblik prema kome se razlikuju dve osnovne vrste proteina: globularni (loptasti) fibrilarni(končasti)
- 27. Proteini BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI Fibrilarni proteini su često strukturni proteini kao što su : kolagen, a-keratin i b-keratin, elastin...... Kolagen – fibrilarni protein Mioglobin – globularni protein
- 28. vodonične veze disulfidne veze jonske veze van der Walsove sile privlačenja Proteini BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI Tipovi veza koji uspostavljaju i održavaju tercijernu strukturu proteina
- 29. β lanci α lanci Proteini BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI HEMOGLOBIN Sastoje se od više polipeptidnih lanaca (oligomeri) Deo oligomera koji ima fiziološku ulogu naziva se subjedinica. Hemoglobin ima 2 subjedinice. KVATERNERNA STRUKTURA Ovu strukturu nemaju svi proteini, ali je veliki broj proteina ima. Prisutna je kod proteina koji se sastoje od dva ili više polipeptidnih lanaca. Svaki od lanaca ima svoju tercijernu strukturu i označavaju se kao subjedinice. Subjedinice međusobno interaguju i povezuju se što kao rezultat proteinu daje kvaternarnu strukturu. Primer tako složenog proteina jeste hemoglobin.
- 30. Proteini BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI Sekundarna struktura Sekundarna struktura Tercijarna struktura Primarna struktura Kvatenerna struktura
- 31. aktivan protein nektivan protein nektivan protein aktivan protein ne vraća se u prvobitan oblik, denaturacija je nepovratna vraća se u prvobitan oblik, denaturacija je povratna primer: prženje jaja primer: zagrevanje mleka Proteini BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI Da bi protein obavljao svoju funkciju, mora da ima određenu strukturu. Ako dođe do gubitka te strukture, protein će izgubiti i svoju funkciju. To se zove denaturacija. Do denaturacije može da dođe usled visoke temperature, promene pH vrednosti, ali i delovanjem drugih supstanci (soli teških metala i organskih rastvarača).
- 32. Proteini Neke od uloga proteina su: BIOLOŠKI MAKROMOLEKULI