SlideShare a Scribd company logo

Misko Jovovic_Master thesis main(final)

•
•
M
Misko Jovovic
1 of 81
Download to read offline
UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U NOVOM SADU Miško Jovović ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE RAZVOJEM PROFESIONALNOG FUDBALSKOG KLUBA MASTER RAD Novi Sad, 2016.
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 2 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 2 2016 Miško Jovović 2016 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 3 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 3 Ovaj rad posvećujem mojoj porodici… A prvenstveno mojoj ćerki Lari (2004) i sinu Strahinji (2008), koji su mi bili najveća podrška i motivacija, tokom čitavog mog perioda studiranja.
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 4 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 4 PREDGOVOR Na početku rada želim da pojasnim suštinu ideje, koja me je sve vreme, od trenutka pomisli da za Diplomski rad i predložim uopšte profesoru za temu Fudbal- Škola fudbala kao proizvodni pogon. Od trenutka kad je to zvanično odobreno, počeo sam intenzivnije da se bavim prikupljanjem informacija koje sam do tada više informativno i površno izučavao. Iz dana u dan, sve više sam uviđao potencijale koje sama tema nosi uzimajući u obzir sve nepobitne činjenice vezane za jedan okvir omeđen pojmovima: fudbal, fudbalska industrija, Srbija i fudbal, i na kraju FK Spartak od koga je cela ideja i započela.. Prvobitno najveći akcenat mi je bio vezan za proizvodnju, fudbalsku proizvodnju, igrači, škola fudbala, proračun profitabilnosti itd, a onda kako sam sve više i više ulazio u materiju, shvatio sam da bih se, sa radom u kome je samo obradjena recimo detaljno proizvodna funkcija, ograničio na tip menadžera preduzeća koji je detaljno upoznat sa postupkom proizvodnje, neka vrsta pogonskog direktora. To svakako nije loše ali moje interesovanje je usmereno na viši nivo menadžmenta, i to je na kraju prevagnulo da sâm Rad bude ipak urađen iz tog ugla. Za tako nešto, morao sam proširiti temu i detaljnije se baviti i ostalim segmentima Kluba i okruženja u kome klub egzistira. Sve vreme mi je veza na pojmovima: Fudbalska industrija – i jedan "organizovan i profitabilan" klub. Kako u svetu tako i u Srbiji, fudbal kao sportska igra, od svojih osnivačkih dana pa sve do modernog doba ima ogroman društveni uticaj. Nekako, i rezultati koje smo ostvarivali kao nacija na globalnom nivou, nas, hteli mi to da priznamo ili ne, svrstavaju u sam vrh svetskog fudbala. To sam donekle i znao pre započinjanja ovog rada, a taj svoj lični stav sam dodatno učvrstio kroz celokupan proces izrade ovog rada. Fudbal je u poslednjim godinama XX veka, postao izuzetno profitabilna industrija. Gotovo sve države širom sveta, a posebno razvijene zemlje Evrope su od fudbala i fudbalskih utakmica napravili multidimenzionalni ekonomsko-društveni fenomen. Kod nas to još uvek nije zaživelo, naprotiv rezultati koji postižu naši klubovi na raznim takmičenjima pod okriljem UEFA su na najnižem nivou, seniorska reprezentacija je izostala sa velikog broja UEFA i FIFA takmičenja. Superliga, elitno klupsko takmičenje u srpskom fudbalu beleži najnegativnije rezultate po posećenosti i gledanosti, ali i po prihodima od sponzorstava. Predstavnici srpskog fudbala u različitim telima svetske i evropske fudbalske organizacije, su retki i nemaju zapaženiju ulogu. Ovo su samo neke od negativnosti koje moraju biti otklonjene. Fokus razvoja mora biti usmeren ravnomerno na razvoj mladih igrača, na razvoj i obuku fudbalskih trenera, razvoj i obuku PR i Marketing funkcija fudbalskih organizacija i klubova, unapređenje odnosa na svim nivoima sa svetskim i evropskim fudbalskim organizacijama, na razvoj infrastrukture… Mišljenja sam da Srbija i srpski fudbal, uzimajući u obzir sve relevantne činjenice vezane za fudbal i fudbalsku industriju, mora znatno bolje da iskoristi svoj sportsko-ekonomski potencijal, koji uz dobru reorganizaciju, kvalitetnu strategiju razvoja, vođenu timom obučenih ljudi, može generisati značajne prihode kako za nacionalnu fudbalsku organizaciju i klubove, tako i za državu Srbiju i njene lokalne samouprave. Trenutno klubovi uspevaju da ‘prežive’ zahvaljujući budžetskoj pomoći, a malobrojni i od prodaje igrača, što je apsurd. Takođe, pored ekonomskih i sportski rezultati, uzimajući sve parametre, moraju biti bolji…Više o svemu ovome biće obrađeno u nastavku…
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 5 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 5 SADRŽAJ 1. UVOD...................................................................................................................................... 6 1.1 Kratak istorijat sporta ...................................................................................................... 6 1.2 Podela sporta i uloga sporta u društvenoj zajednici ........................................................ 7 1.3 Sportske organizacije ...................................................................................................... 9 1.4 Arbitražni sportski sud (CAS) i Sportska arbitraža (ICAS) .......................................... 11 1.5 Fudbal............................................................................................................................ 12 1.5.1. Istorija fudbala u svetu...................................................................................... 12 1.5.2. Istorija fudbala u Srbiji ..................................................................................... 14 1.6 Svetska fudbalska organizacija – FIFA ........................................................................ 15 1.6.1 FIFPRO – Udruženje profesionalnih igrača...................................................... 18 1.6.2. CIES - Internacionalni Centar Za Fudbalske Studije........................................ 19 1.6.3. NF Board........................................................................................................... 20 2. Fudbalska Evropa................................................................................................................ 21 2.1 Hijerarhija evropskog fudbala........................................................................................ 21 2.2 UEFA - Union of European Football Associations........................................................ 21 2.3 Bazični fudbal – UEFA Grassroot.................................................................................. 24 2.4 Fudbalska udruženja i organizacije pod pokroviteljstvom UEFA.................................. 25 2.4.1 G-14 i ECA........................................................................................................ 25 2.4.2 EPFL.................................................................................................................. 26 2.4.3 CDES, KEA i EOSE.......................................................................................... 27 2.5 Iskustva uspešnih fudbalskih zemalja ............................................................................ 28 3. Fudbal FK Spartak.............................................................................................................. 42 3.1 Kratak istorijat fudbala na ovim prostorima ................................................................... 42 3.2 Osnivanje FK Spartak..................................................................................................... 42 3.3 Nova istorija – FK Spartak u XXI veku ........................................................................ 43 3.4 Najveći uspesi FK Spartak ............................................................................................ 43 3.5 Opis unutrašnje organizacije ......................................................................................... 44 3.6 Hijerarhijski prikaz unutrašnje organizacije FK Spartak .............................................. 46 3.7 SWOT Analiza .............................................................................................................. 48 3.8 Misija, Vizija,Ciljevi i Politike FK Spartak .................................................................. 49 3.8.1 Misija FK Spartak........................................................................................ 49 3.8.2 Ciljevi FK Spartak ....................................................................................... 51 3.8.3 Politike FK Spartak...................................................................................... 52 3.9 Predlog za unapređenje Kvaliteta rada.......................................................................... 52 4. Škola fudbala FK Spartak................................................................................................... 55 4.1 Deca i sport..................................................................................................................... 55 4.2 Pojam Škole Fudbala...................................................................................................... 56 4.3 Škola fudbala FK Spartak - uvod ................................................................................... 56 4.4 Opis unutrašnje organizacije Škole fudbala FK Spartak................................................ 58 4.5 Proces obuke igrača (ciklusi), podela na kategorije i primeri treninga .......................... 59 4.6 Uporedna analiza: FK Spartak Subotica vs FC Ajax Amsterdam.................................. 64 4.7 Predlog za unapređenje razvoja Škole fudbala............................................................... 66 5. Merenje efikasnosti rada (proizvodnje) Škole fudbala .................................................... 67 5.1 Proizvodnja uopšteno ..................................................................................................... 67 5.2 Trener – donosilac odluke .............................................................................................. 67 5.3 Model Data Envelopment Analysis - Analiza obavijanja podataka............................... 69 5.4 Povezivanje DEA sa BSC (Balanced Scoreard) metodom............................................ 71 5.5 Povrat investicije – koeficijent ROI ............................................................................... 72 5.6 Inženjering analize vrednosti .......................................................................................... 73 6. Zaključak.............................................................................................................................. 75 7. Literatura ............................................................................................................................. 80 8. Biografija.............................................................................................................................. 81
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 6 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 6 1. UVOD 1.1 Kratak istorijat sporta Jednostavno rečeno, istorija sporta je istorija ljudske vrste. Još od praskozorja čovečanstva, naši preci takmičili su se pred svojim saplemenicima. Bile su to uglavnom igre koje su služile kao dobar trening za stvarne situacije – lov i bitke s drugim klanovima. Takođe, uglavnom su se održavale tokom tradicionalnih svetkovina, kao što su žetva, promena godišnjih doba…Svesni da te igre služe kao dobar način da pripadnici njihovog plemena istroše negativnu energiju, a usput se pripreme za velike napore, poglavari i njihovi šamani preuzeli su ulogu organizatora i ktitora tadašnjih sportova. Tako je, recimo, kod južnoameričkih naroda ratnik koji pobedi na turniru, tačnije jedini preživi, direktno ulazio u gardu vladara. Iako su se igre, tačnije sportovi, razvijali na sve četiri strane zemaljske kugle, svakako najveći istorijski uticaj imale su antičke Olimpijske igre. Smatra se da su prve Igre održane 776. godine pre naše ere u Olimpiji, na severozapadu Peloponeza. Ubrzo je ustanovljeno pravilo da za vreme trajanja Igara sva neprijateljstva moraju obavezno da prestanu, a sve do povratka takmičara kućama morao je da vlada Sveti mir (ekeherija). Igre su se održavale svake četvrte godine, a učesnici su bili samo slobodni Grci koji prethodno nisu kažnjavani. Na antičkim Igrama organizovane su sledeće discipline: trka oko stadiona (192,27 m), trka oko dva stadiona, trka oko 24 stadiona (dollihos), trka naoružanih ratnika u dužini od dva stadiona (trka hoplita), pentatlon (petoboj - trka oko stadiona, bacanje diska, bacanje koplja, skok u dalj i rvanje), pesničenje, pankration (kombinacija boksa i rvanja) i razne trke zaprega. Pobednici su dobijali venac od maslinovih grančica i ukazivane su im najveće počasti – slavljeni su kao veliki junaci i polubogovi, naročito u gradovima iz kojih su poticali. Slabljenjem antičke Grčke na horizontu se pojavila nova, daleko moćnija i bezdušnija imperija - Rimsko carstvo. Dok su Grci smatrali sport, tačnije Olimpijske igre miroljubivim načinom da se kroz javno takmičenje vidi u kom gradu-državi stasavaju najbolje atlete, potomci Romula i Rema imali su nešto sasvim drugačije na umu. Došlo je vreme apsolutne dehumanizacije i komercijalizacije zarad najnižeg oblika zabave: hleba i igara - panem et circenses. Na red su stigle gladijatorske igre. Dakle, od starog Rima počelo je naglo propadanje sporta, koje se nastavilo tokom skoro dva milenijuma. Viteške igre u srednjem veku, koje nisu zaobišle ni državu Nemanjića, nikada nisu dostigle nivo Olimpijskih igara. One su bile možda i jedine svetle tačke u srednjovekovnoj Evropi. Obično su se sastojale od više disciplina, kao što su gađanje iz luka, jahanje, plivanje, lov, društvene igre i recitovanje. Dugo je sportu trebalo vremena da stane na noge, da se vrati tamo odakle je počeo - od duše čovekove. Do toga je došlo tek u 18, a posebno u 19. veku u Evropi. Mnoge sportske grane dobile su konačan oblik u Engleskoj, pre svih boks, tenis, stoni tenis, fudbal i ragbi. Zimski sportovi su se razvijali u Norveškoj i srednjoj Evropi, a oni vezani za vodu gde drugde nego u "pupku sveta" - Mediteranu. Rvanje se razvijalo na Bliskom istoku, košarka, odbojka, hokej na ledu u Severnoj Americi, a gimnastika u srednjoj Evropi i Švedskoj. Pokretanjem modernih Olimpijskih igara, pre svega zahvaljujući pregalaštvu francuskog barona Pjera de Kubertena, sport je stekao širu afirmaciju u svetu u kome su se distance, zahvaljujući tehnološkom napretku, sve lakše prelazile. Otprilike u isto vreme, dakle u drugoj polovini 19. veka, moderan sport počinje da se razvija i na ovdašnjim prostorima.
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 7 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 7 Između dva svetska rata smatralo se da su takmičari dostigli optimum normalnih čovekovih fizičkih sposobnosti. Ipak, uvođenjem nauke u sport, koja je došla s novom komercijalizacijom, u drugoj polovini minulog veka kreće pravi bum, što u rezultatima, što u gledanosti. Ne TREBA misliti da savremeni sport ne može da doživi sudbinu antičkih Igara. Štaviše, izgleda da će se pretopiti u klasično gladijatorstvo, čega smo svi mi svedoci. [1] 1.2 Podela sporta i uloga sporta u društvenoj zajednici Klasifikacija sporta obuhvata podelu sporta na različite podvrste. Prva podela je na: 1. Rekreativni sport (karakteriše ga redovni program vežbanja i takmičenja u cilju očuvanja zdravlja i fizičke spremnosti) 2. Školski sport (treninzi i sistem takmičenja su prilagođeni uzrastu sportista, kako bi se svakome omogućilo da ispolji svoj talenat) 3. Amaterski sport (sportisti pojedinci stiču društvenu afirmaciju, ostvaruju dopunsku zaradu i sl.) 4. Sport invalida (okuplja invalide i organizuje takmičenja u cilju telesne i mentalne rehabilitacije) 5. Profesionalni sport (sportisti, njihovi treneri, menadžeri i ostalo osoblje su plaćeni za aktivno bavljenje sportom i on je njihovo osnovno zanimanje) Pored toga može se deliti i na: 1. Elitni ili vrhunski sport treba da omogući najboljim pojedincima da postanu vrhunski. Vrhunski sportski uspesi nisu mogući bez masovnog bavljenja sportom, jer se najbolji pojedinci reprodukuju iz njega principom selekcije. 2. Netakmičarski sport je individualni sport svakog pojedinca i podrazumeva univerzalnu vrednost jer se njime aktivno mogu baviti sve kategorije stanovništva. 3. Takmičarski sport ključni značaj pridaje pobedi, konkurenciji, žrtvovanju (pobeda postaje drugo ime za sport). Podsetimo da su fizičko vaspitanje, sport i rekreacija tri segmenta sistema fizičke kulture. Sistem fizičke kulture čine: fizičko vaspitanje učenika kao institucionalizovana delatnost čiji su koreni vaninstitucionalni; rekreacija građana, ali ne samo odraslih, već i dece i omladine kao njihovo slobodno opredeljenje koje društvo podstiče i materijalno pomaže i najzad, vrhunski, takmičarski, reprezentativni sport kao izraz duboko ličnih poriva za aktuelizacijom ličnosti u šta društvo na različite načine (ideološke, materijalne, organizacione) ugrađuje svoje interese“ (Matić, Bokan, 2005: 80). Zato Kuljić i Koković s pravom predlažu zalaganje za afirmisanje fizičke kulture kao načina života koji bi bio podržan od strane države i društvenih institucija koje nemoraju da budu neposredno povezane sa sportom, ali koje se planski bave razvojem privrede, društvene higijene, kulture i obrazovanja (Kuljić, Koković, 2012). Fizičko vaspitanje je prvenstveno usmereno na zdravlje mladih ljudi, na razvoj fizičkih snaga čoveka bez zapostavljanja duha i izvesnih intelektualnih kvaliteta. Fizičko vaspitanje predstavlja process primene fizičkog vežbanja i metodičkih postupaka vaspitača u cilju formiranja, održavanja i poboljšavanja motoričkih sposobnosti, psihičkih osobina i socijalne adaptacije ličnosti. Po svojoj prirodi može se uočiti da je fizičko vaspitanje mnogo bliže rekreaciji jer izbegava intenzivne napore i surovo takmičenje ili ih ublažava.
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 8 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 8 Kada je poređenje sporta i fizičkog vaspitanja u pitanju, istraživači uglavnom ističu sledeće razlike: sport podrazumeva takmičenje, a fizičko vaspitanje to čini indirektno; sport pretpostavlja žestoku selekciju, pa teži da isključi, a fizičko vaspitanje da uključi; sport zahteva elitizam, izvrsno telo i duh, dok fizičko vaspitanje toleriše osrednjost; sport je neodvojiv od ambicije i motiva postignuća, što nije suštinska karakteristika fizičkog vaspitanja; najzad, u sportu veoma često može doći do povreda, dok je fizičko vaspitanje uglavnom bezbedno (Kuljić, Koković, 2012). Kako smo naveli, iako se neretko pojmovi sport, fizičko vaspitanje i rekreacija izjednačavaju, iako je jasno je da je reč o posebnim segmentima sistema fizičke kulture koji svaki ponaosob ima svoje karakteristike i svoj značaj. Recimo, značaj fizičkog vaspitanja za jedno društvo ogleda se u broju časova fizičkog vaspitanja i u redovom pohađanju časova fizičkog vaspitanja u osnovnoškolskom, gimnazijskom i srednjoškolskom obrazovanju. Značaj vrhunskog sporta za jedno društvo može se reflektovati na primerima medijske zastupljenosti vrhunskog sporta ili, konkretno u slučaju Srbije, na primerima organizovanja javnih dočeka vrhunskih sportista osvajača medalja. Značaj rekreacije u jednom društvu može se, pored ostalog, procenjivati na osnovu broja teretana na otvorenom, te korišćenja ovih teretana od strane stanovništva (odraslih građana, dece i omladine), kao i u okviru organizovanih sportsko-rekreativnih programa koje vode treneri. No, bez obzira da li je reč o fizičkom vaspitanju, rekreaciji ili sportu, kako je nedostatak fizičke aktivnosti na prvom mestu negativnog uticaja na zdravlje, jasno je da je značaj fizičke kulture za svakog pojedinca – ogroman. Kako smo već pomenuli, otuda sport ne bi trebalo da ima prednost nad fizičkim vaspitanjem i rekreacijom kao ravnopravnim područjima fizičke kulture jer je u okviru potonjih područja moguće ostvariti zdravstvenu preventivu i ekološku ravnotežu između biološke i društvene egzistencije čoveka i njegove okoline. (Kuljić, Koković, 2012). Sport kao fizička aktivnost jeste plodotvoran zbog razvoja individualnih fizičkih snaga i kao takav privlačan je za celokupnu populaciju, naročito za mlade; kao igra i zabava, sport ispunjava slobodno vreme mladih i "sklanja decu sa ulice" na konstruktivan način, stvara zadovoljstvo i podiže radost življenja; sport je aktivnost koja iskušava i potvrđuje sopstvene mogućnosti, suočava sa novim izazovima, životnim avanturama, nudi sticanje novih iskustava; sport jeste dobrovoljno i nenametnuto druženje, u njemu se ostvaruje specifična veza individualnosti i zajedništva (spremnost za saradnju, solidarnost, timski rad i timski duh); za mnoge pojedince i društvene grupe, sport je privlačan kao posao, profesija, kao vrsta zanata koji ima svoje značajno mesto u društvenoj podeli rada, svoj ugled, odnosno društveni status; sport nesumnjivo privlači mlade kao vrsta biznisa i oblik privređivanja koji donosi značajne, a ponekad i nadprosečne prihode; sport kao spektakl privlači veliki broj ljudi, a zahvaljujući spektaklu koji se troši kao svaka druga roba, razvio se i svojevrsni sportski turizam; smatra se da sport privlači mlade ljude i zbog karakteristika rituala koje poseduje, a koje se ponavljaju u okviru sportskih takmičenja na stadionima, borilištima, i koje proizvode pobednike i poražene, svoje junake i žrtve; sport je oblik verbalne i neverbalne komunikacije putem koje se šalju i primaju poruke (simboli, pokreti, ’govor tela’, gestikulacije itd.); sport je kanal društvene pokretljivosti, afirmacije i promocije koji dobija na značaju naročito kada su drugi društveni i institucionalni kanali zatvoreni za napredovanje i promociju mladih ljudi; sport stvara svoje idole, sportske zvezde sa kojima se mnogi mladi ljudi upoređuju i identifikuju, ali svakako da bi trebalo imati na umu da se u kontekstu masovne potrošačke kulture idoli proizvode tako da se brzo troše i kratko traju – takozvani ’instant idoli’; najzad, sport je privlačan i popularan jer se doživljava kao nešto izuzetno, nesvakidašnje i nerutinsko, kao fenomen koji pokazuje da se nesvakidašnjim trudom, vrednim radom, svakodnevnim treninzima i brojnim odricanjima mogu dostići izuzetni, vrhunski rezultati (Vrcan, 1990, Kuljić, Koković, 2012). Sociologija sporta jeste posebna sociološka disciplina koja se bavi
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 9 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 9 pitanjima konteksta i društvene uslovljenosti sporta, ova disciplina izučava uticaj društva na sport, ali i povratni uticaj sporta na društvo. Sport jeste samo jedan segment široke oblasti fizičke kulture, pored fizičkog vaspitanja i rekreacije. Kako sociologiju sporta zanima celina društvenosti, u prvom planu njenih istraživanja nalazi se sportski događaj koga čine igrači (akteri), posrednici (treneri, sudije, sportski novinari, sponozori) i publika (navijači i navijačke grupe). Navedimo i to da sociolozi sporta mahom smatraju da sociologija sporta istražuje sport da bi što više saznala o društvu (Kuljić, Koković, 2012). Postoje i mišljenja prema kojima je prevashodno uzajamni odnos sporta i društva okosnica istraživanja u savremenoj sociologiji sporta (Radenović, 2014). S obzirom na to da je pored fizičkog vaspitanja i rekreacije, sport treći segment sistema fizičke kulture, opravdano je pitanje zbog čega se najpre nije diferencirala sociologija fizičke kulture kao posebna sociološka disciplina, a potom sociologija sporta? Tačnije, zašto uopšte nije došlo do zasnivanja sociologije fizičke kulture s obzirom da je fizička kultura šira oblast koja sadrži i sport? [2] Važno je, i da pomenemo, dokument pod nazivom Strategija razvoja sporta u Republici Srbiji za period 2014 –2018. godine koji obuhvata sve detalje sportske politike u pomenutom periodu u našem društvu i koji kao prioritetne strategije prepoznaje i razvoj sporta dece i omladine uključujući i školski sport kao i povećanje obuhvata bavljenja građana sportom kroz razvoj i unapređenje sportske rekreacije (videti: Službeni glasnik RS 001/2015, 06.01.2015.). Ipak, mišljenja sam da je bi već trebalo da imamo razrađenu, napisanu i usvojenu Strategiju razvoja sporta u Srbiji za period 2020-2030.godine, jer svaka ozbiljna organizacija koja želi imati zapaženu ulogu u društvu, uz kratkoročno i srednjeročno planiranje mora imati jasnu strategiju/plan razvoja na duži period (dugoročni plan ). Takođe mišljenja sam da deca u školskom uzrastu treba da imaju čas fizičkog vaspitanja svaki dan. Na taj način, kroz obrazovni sistem, država vodi brigu o zdravlju nacije. O važnosti sporta i svih segmenata života kroz koji je sport prožet moglo bi se pisati naširoko. Dovoljno je videti spisak sportskih organizacija, organizacija koje u svom opisu posla imaju između ostalog i sport kao oblast rada i videćemo šta je sve sport u ljudskoj civilizaciji. Šta sve sport povezuje i koji potencijal za razvoj društva nosi u sebi. Baviti se ponaosob svakom organizacijom (pritom naveo sam samo deo njih) bilo bi zaista previše u ovom radu, ali zbog uloge sporta koju zauzima u širokoj društvenoj zajednici, imao sam ličnu želju, ali i profesionalnu potrebu, da navedem šta je to sve što SPORT spaja i prožima. Od škola, do medicine, od vojske do invalida, od akademskih stručnjaka do proizvođača…zaista je bezbroj uvezanih segmenata šire društvene zajednice. 1.3 Sportske organizacije Međunarodni olimpijski komitet (MOK) MOK je Međunarodna nevladina neprofitna organizacija i kreator olimpijskog pokreta. MOK je najviši organ olimpijskog pokreta. Vlasnik je svih prava na olimpijske simbole: zastavu, moto, himnu i Olimpijske igre. Njegova je prevashodna odgovornost nadgledanje organizacije letnjih i zimskih Olimpijskih igara. U Međunarodni olimpijski komitet učlanjena su 205 nacionalna olimpijska komiteta. Međunarodnikomitet za fer-plej (CIFP) Olimpijska povelja kao jedan od osnovnih principa olimpijskog pokreta definiše promociju duha prijateljstva, solidarnosti i fer-pleja. Fer-plej podrazumeva pridržavanje sportskih pravila, poštovanje protivnika i borbu protiv nasilja i nepoštenog ponašanja. Međunarodni komitet za fer-plej, osnovan 1963. godine, zalaže se za promociju principa fer-pleja, koji čine
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 10 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 10 suštinu sporta. Svake godine CIFP dodeljuje Međunarodne nagrade za fer-plej, koje se na predlog raznih organizacija i javnosti dodeljuju sportistima za njihov doprinos afirmaciji fer- pleja, bez obzira da li su olimpijski šampioni ili početnici. Međunarodni paraolimpijski komitet (IPC) Međunarodni paraolimpijski komitet je reprezentativna Međunarodna organizacija vrhunskog sporta za sportiste sa invaliditetom. IPC organizuje, nadzire i koordinira Paraolimpijske igre i druga multi-sportska takmičenja na vrhunskom nivou. U Međunarodni paraolimpijski komitet učlanjeno je 160 nacionalnih paraolimpijskih komiteta. Svetska anti-doping agencija (WADA) Međunarodni olimpijski komitet organizovao je u Lozani od 2. do 4. februara 1999. godine Svetsku konferenciju o dopingu.Na osnovu zaključaka Konferencije, 10. novembra 1999. osnovana je Svetska anti-doping agencija sa zadatkom da promoviše i koordinira borbu protiv dopinga u međunarodnom sportu. Svetsko udruženje olimpijaca (WOA) Svetsko udruženje olimpijaca je nezavisna globalna organizacija predstavnika olimpijaca. Inicijator osnivanja ove organizacije bio je Huan Antonio Samaran, a temelji su joj postavljeni na Stogodišnjem olimpijskom kongresu MOK održanom u Parizu 1994. godine. Svetsko udruženje olimpijaca je osnovano da bi u aktivnosti olimpijskog pokreta uključilo oko 100.000 olimpijaca širom sveta i promovisalo olimpijske principe i važnost obrazovanja sportista, borbu protiv dopinga i nasilja i netolerancije u sportu, davalo podršku raznolikosti i jednakosti u sportu i sportskom menadžmentu, kao i ostvarivanju prava olimpijaca i učešće u humanitarnim programima.Pokrovitelj WOA je Huan Antonio Samaran (Španija), počasni predsednik Žak Rog (Belgija), a predsednik Pal Šmit (Mađarska). Multi-sportske organizacije i takmičenja – Sport za sve - Međunarodna federacija za školski sport – ISF - Međunarodna katolička federacija za školski sport – FISEC - Međunarodna laburistička sportska konfederacija – CSIT - Međunarodni savet za vojnički sport – CISM - Međunarodna unija za sport u policiji – USIP - Međunarodno udruženje sportskih igara – IWGA - Međunarodni komitet Mediteranskih igara – CIJM - Međunarodna federacija za fizičko obrazovanje – FIEP - Međunarodna federacija Sport za sve – FISPT - Međunarodna skupština nacionalnih sportskih organizacija – IANOS - Trim i fitnes međunarodno udruženje Sport za sve – TAFISA - Komitet međunarodnih dečijih igara – CICG - Evropska nevladina sportska organizacija – ENGSO - Međunarodno udruženje igara veterana – IMGA Obrazovanje i širenje olimpijskih ideala – FER-PLEJ - Međunarodna olimpijska akademija – AIO - Međunarodni komitet “Pjer de Kuberten” – CIPC - Institut Pjer de Kuberten – IPC - Udruženje paniberijskih olimpijskih akademija – AIAO - Međunarodni petoboj – PI - Međunarodni komitet za fer-plej – CIFP
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 11 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 11 - Međunarodni savet za zdravlje, fizičko obrazovanje, rekreaciju, sport i ples – - ICHPER-SD - Evropski koledž za sportsku nauku – ECSS - Međunarodno udruženje za sport bez nasilja – AICVS - Međunarodna fondacija Olimpafrika Sportska medicina i nauka - Međunarodni savet za sportske nauke i fizičko obrazovanje – ICSSPE - Međunarodno olimpijsko udruženje za sportsko-medicinska istraživanja – AIORMS - Međunarodna federacija za sportsku medicinu – FIMS Sportska oprema i objekti - Međunarodno udruženje za objekte za sport i razonodu – IAKS - Svetska federacija industrije sportske opreme – WFSGI [3] 1.4 Arbitražni sportski sud (CAS) i Sportska arbitraža (ICAS) http://www.tas-cas.org/ - The Court of Arbitration for Sport (CAS)/ Početkom 80tih godina u svetu je počeo pojačan razvoj sporta, znatno je uvećan broj klubova i sportista, pa se 1981godine na ideju Huana Antonio Samarana (u to vreme predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta) u narednim godinama se krenulo sa razradom ideje o nezavisnom sportskom pravnom telu. Do tada pravnim slučajevima se bavio Međunarodni tribunal u Hagu. Arbitražni sportski sud (CAS) je zvanično osnovan 30.06.1984. Svrha arbitražnog sportskog suda je da presuđuje u svim sporova koji imaju neku vezu sa sportom, a koji dolaze do njega kroz obične arbitražne sudove ili putem žalbi na odluke sportskih tela ili organizacija. Iz nekog svog ličnog uverenja morao sam izdvojiti ove dve organizacije iz gore navedenih i malo opširnije ih obraditi iz razloga što je CAS veoma prisutan kako u FIFA tako i u UEFA. Takođe kao pravno telo, za život fudbalskog kluba koji je suština Rada, često zna da bude zadnja instanca kojoj se pojedini fudbalski savez, organizacija, klub ili pojedinac obraćaju zbog nekog pravnog problema sa kojim se susreću. Međutim kako i sve druge arbitraže (političkog ili poslovnog tipa, ili pak životnog prava pojedinca) procesi su spori, skupi, a broj ljudi u našoj zemlji koji imaju znanje i iskustvo u radu sa istima je veoma mali, te se i klubovi i pojedinci retko obraćaju sportskom sudu u Lozani. Mislim da bi to trebalo promeniti, i da bi se rad suda treba demistifikovati a takođe uz silna udruženja u Srbiji moglo bi se napraviti i jedno za kontakt sa ovom važnom ustanovom. The International Council of Arbitration for Sport (ICAS) Pariski ugovor: 22.04.1994.godine kreira se nova struktura pri Arbitražnom sportskom sudu , tog dana je i potpisan document nazvan “Agreement concerning the constitution of the International Council of Arbitration for Sport”, poznatiji kao “Paris Agreement”. Ovaj ugovor je potpisan od strane najviših sportski autoriteta tog vremena Predsednika Olimpijskog komiteta, Asocijacije letnjih olimpijskih igara (ASOIF), Asocijacije zimskih olimpijskih igara (AIWF) i asocijacije nacionalnih olimpijskih komiteta (ANOC).
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 12 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 12 ICAS je najviši organ sportske arbitraže, samim tim CAS ima podređen položaj u odnosu na ICAS. Glavni zadatak ICAS je da štiti nezavisnost CAS i prava stranaka. Takvom strukturom, CAS je postavljen pod administrativni i finansijski uticaj Internacionalnog saveta sportske arbitraže (ICAS). ICAS se sastoji od 20 članova koji moraju biti pravnici visokog obrazovnog nivoa, dobro upoznati sa pitanjima arbitražnog i sportskog prava. Nakon njihovog imenovanja, članovi ICAS moraju da potpišu izjavu kojom se obavezuje da će vrši svoju funkciju u ličnom svojstvu, objektivno i nezavisnos. Ovo znači da ni u jednom slučaju član ICASA ne može imati ulogu u postupku pred CAS, ili kao arbitra ili kao branioca na nekom slučaju. Svaka promena Zakona u vezi sa sportskom arbitražom se može odlučivati jedino na sastanku kome je prisutno najmanje 2/3 svih članova ICAS. U drugim slučajevima, dovoljna je prosta većina, pod uslovom da je prisutna najmanje polovina članova. ICAS bira svog predsednika, koji je ujedno i predsednik CAS, imenuje CAS arbiter, i usvaja budžet i račune CAS. ICAS/CAS su svojim objektivnim radom, ali i praćenjem razvoja sporta i svojim konstantnim usavršavanjem uspeli da se održe dugi niz godina kao vodeća nezavisna pravna institucija za sport. Ustanovljavanjem instituta ad-hoc arbitraže za pojedina takmičenja, konkretno, prvi put 2000godine na Evropskom prvenstvu u fudbalu su na zahtev UEFA oformili ad-hoc strukturu. Zbog dobrog prijema kod svih, ovo je ponovljeno i na narednim šampionatima. Uspeh ovakvog pristupa, doneo je potvrdu rada od svih učesnika (igrači, sportske organizacije,mediji) tih manifestacija. Institut AD-HOC strukture je ključno dostignuće u istoriji CAS. [4] 1.5 Fudbal 1.5.1. Istorija fudbala u svetu Iz Kine, u 7. veku, ova igra je prenesena u Japan. Istorijski podaci potvrđuju da su je u Japanu igrali carski vojnici i to obavezno, na glavnim nacionalnim svetkovinama pred carem, vlastelom i ostalom carskom svitom ... Prve tragove igre loptom u Evropi nalazimo u Grčkoj i Rimu, takođe u 7. veku. Poznata je rimska parola: "Hleba i igara" (Panem et circenses). Igre loptom u Grčkoj su se zvale Episkiros i Epikonis, a u Rimu Harpastum. Bile su to neke kombinacije fudbala i rukometa. Od današnjih sportova najbliži im je američki fudbal. Ovu igru, kao veoma grubo nadmetanje rimskih legionara, pominje u svojim zapisima i rimski filozof i Neronov učitelj, Seneka. Mnogi srednjovekovni pisani podaci govore o igrama sa loptom između XIII i XVI veka. Zajedničko svim ovim podacima je da su se ove igre, u to vreme u Evropi, igrale na narodnim svetkovinama, u vreme poklada i drugih crkvenih praznika. Zanimljiv podatak je da je engleski kralj Edvard III zabranio narodu ovu igru 1349. To isto, samo dvadeset godina kasnije, učinio je i Karlo V u Francuskoj. Oba vladaoca su svoje odluke obrazložili tvrdnjom da je ova igra toliko okupirala narod da ga odvraća od korisnih stvari. U XIV i XV veku, u Italiji, u Firenci, igrala se neka vrsta fudbala koja se zvala “Firentinski kalčo”. Da je to originalan i dragocen podatak za istoriju fudbala, uverava i činjenica da se u zemlji višestrukog prvaka sveta, fudbal i danas naziva Kalčo. Zanimljivo je da prvi zapis o fudbalu u Americi datira iz 1634. godine. Iz njega se može saznati da su Indijanci iz Masačusetsa igrali jednu utakmicu od jutra do večeri i tom prilikom “lopta je terana bosim nogama vrlo daleko”. Na početku XIX veka, razne igre sa loptom, konačno su prihvatile i engleske privatne škole. Dotadašnje, isključivo individualne sportske vežbe u tim plemićkim školama, polako ustupaju mesto igrama sa loptom. Istorija beleži da je student Vilijam Veb Elis u školi Ragbi
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 13 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 13 1823, igrajući sa svojim drugovima, u jednom trenutku zgrabio rukama loptu i potrčao poljem prema cilju, mada su nepisana običajna prava to zabranjivala. Njegovi vršnjaci prihvatili su i taj način igranja, pa je nešto kasnije to postala najomiljenija igra sa loptom u Ragbiju. Dugo vremena, sve do 1855., utakmice se igraju samo između pojedinih škola. Tako je bilo sve do osnivanja prvih klubova: Šefild klub 1855, Halam klub 1857. i Blekhit klub 1859. Samo nešto kasnije, 1863, uz pomoć novih pravila, ragbi i FUDBAL su kao igre odvojene, pa je istorija modernog fudbala upravo od tada i započela. Istorija svetskog fudbala, kao jedan od vidova raznovrsnog razvitka ljudskog društva i njegove sveukupne delatnosti, prema verodostojnim podacima i pisanim hronikama, počinje 1863. godine. Tada su predstavnici engleskih koledža, u kojima je dotle tradicionalno, negovan ragbi fudbal, odlučili da odvoje fudbal od ragbija i da uz pomoć specifičnih fudbalskih pravila, ovu igru uvrste u novu sportsku aktivnost svojih studenata. Odluka o odvajanju fudbala od ragbija ubrzo se pokazala veoma celishodnom. Fudbal je masovno, spontano prihvaćen, ne samo od studenata u Kembridžu, Oksfordu, Ragbiju i Harou, već i medu radničkom, a posebno školskom omladinom, širom Engleske. Sve analize i kasnija istraživanja pokazuju da ubrzanu popularnost fudbal duguje ondašnjim prvim, logički osmišljenim pravilima, koja decidirano štitila igrače od dotadašnje, gotovo gladijatorske grubosti u "Ragbi fudbalu". S druge strane, nova fudbalska pravila, u okviru nove igre, omogućila su svojim akterima, pored ispoljavanja i razvijanja fizičkih, ispoljavanje i podsticanje i umnih i kreativnih sposobnosti. U takvoj klimi svog rađanja, razumljivo je što su ovu igru u život uveli ondašnji engleski intelektualci, profesori i studenti, a kasnije, vremenom prihvatili, bez izuzetaka i ostali društveni staleži. I danas, posle toliko decenija i dinamično pređenog istorijskog puta, prvobitan odnos nije izmenjen. Medu pristalicima i aktivnim učesnicima u fudbalu, nalaze se ljudi koji pripadaju i najnižim i najvišim socijalnim i intelektualnim slojevima društva... Kao što se, u zavisnosti od dužine trajanja i karakteristika trajanja, svaka ljudska aktivnost može podeliti na pojedine delove i faze, tako se i dosadašnja, ukupna fudbalska aktivnost, po svom istorijskom značenju i pečatu, može podeliti na nekoliko celovitih i homogenih, različitih i ponaosob originalnih razdoblja ili perioda. Prvi period, koji je trajao od 1863. pa do 1925., može se uslovno nazvati periodom konstituisanja fudbalske igre, mada se u terminološkom smislu fudbal konstituisao onog istog dana 1863., kada su predstavnici engleskih koledža odlučili da fudbal, uz pomoć novih trinaest pravila, odvoje od ragbija. Ovaj, po godinama trajanja najduži period, može se nazvati periodom konstituisanja fudbala i zbog toga, što su se u njemu dešavale i sa njim desile sve dosadašnje najbitnije promene pravila ove igre. Osim ove činjenice, ovaj period razvoja fudbala karakterišu nastojanja da u njemu ovlada duh sporazumevanja i organizovanja i na međunarodnom, a ne samo na državnom planu, što je i postignuto osnivanjem FIFE u Parizu 1904. godine. Drugi period, istorije razvoja fudbalske igre, trajao je od 1925. pa do 1954, odnosno od pojave "WW" pa do pojave "4:2:4" sistema fudbalske igre. Engleska i takozvana Engleska fudbalska škola, u najvećoj meri, doprinela je osobenosti ovog perioda razvoja fudbala. U najvećem delu toga razdoblja, bila je to vladavina "WM" sistema koji je, kao logicna posledica dotadašnje evolucije fudbala, inoviran u Engleskoj, "Kolevci fudbala", a potom i u ostalim delovima sveta. Pečat ovom periodu razvoja fudbala dala su takođe i prva tri svetska prvenstva koja su organizovana u Urugvaju 1930, Italiji 1934. i Francuskoj 1938. godine. Treći period, razvoja fudbalske igre trajao je od 1954. pa do 1974. godine. U razdoblju od tih 20 godina, odigrana su svetska prvenstva u Švajcarskoj (1954), Švedskoj (1958), Čileu (1962), Engleskoj (1966), Meksiku (1970) i SR Nemačkoj (1974). U ovoj razvojnoj fazi,
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 14 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 14 više nema značajnih fudbalskih dostignuća bez naglašenog prisustva fizičkih kvaliteta pojedinaca i timova. Bio je to period, za razliku od prethodnog, u kojem je došlo do potpunog spajanja i integrisanja specifičnih individualnih sposobnosti pojedinaca u kolektivnu igru. Taj period u potpunosti je dovršen na Svetskom prvenstvu u SR Nemačkoj 1974, pa se to vreme uzima kao završno u okončanju trećeg perioda razvoja fudbala. Najveće vrednosti u ovom periodu dostigli su nacionalni timovi SR Nemacke, Brazila, Holandije i donekle Engleske. Četvrti period, razvoja fudbalske igre, koji počinje od 1974. i koji je još u toku uspeo je da sjedini sve pripreme u jednu i da ih maksimalno učvrsti pa čak i da ih unapredi. Tada je, zahvaljujući onako univerzalnim tehničkim, taktičkim i fizičkim zahtevima, ovaj stil i način igranja formulisan kao "Totalni fudbal". Bez obzira na terminološku neadekvatnost "Totalni fudbal" je postao opšte eksploatisani pojam kao sinonim za modernu igru. Svetska prvenstva u Argentini (1978), Španiji (1982), Meksiku (1986), Italiji (1990), Sjedinjenim Američkim Državama (1994), Francuskoj (1998), Japanu i Južnoj Koreji (2002) i Nemačkoj (2006) su iznedrili karakterističan sistem "4:4:2", sa svim svojim modifikacijama i on se posmatra kao nadgradnja i usavršeni sistem "4:3:3". Sistem "4:4:2", sa svojim varijantama u poslednje vreme, koje karakterišu i po petorica - šestorica igraca sredine terena, odnosno samo jedan klasični napadač, nije dostigao onu originalnost koju su dostizali prethodni sistemi, koji su svojom efikasnošću u vremenu svojih vladavina odlučujuće uticali na prepoznatljivost i dovršenost tih etapa razvoja fudbala. 1.5.2 Istorija fudbala u Srbiji Kao i na mnoge ostale delove sveta, tako i na naše podneblje, fudbal su doneli i prvi igrali Englezi. Kao državljani velike pomorske, trgovačke i kolonijalne sile, Englezi su se tragajući za uslovima što većeg ekonomskog uspona našli i u našim južnoslovenskim zemljama. Najznačajniji podatak za početak razvoja fudbalske igre na prostore današnje Srbije nalazimo na samom kraju XIX veka, ili tačnije 1896. godine. Tada je Hugo Buli, iz Hamburga, gde je studirao trgovinu, doneo prvu fudbalsku loptu sa sobom, u svoj Beograd. Iste godine, Hugo Buli je osnovao "loptačku sekciju" Beogradskog gimnastičkog društva "Soko" i organizovao je demonstraciju fudbalske igre, kod Nebojšine kule ispod Kalemegdana. Ali, prvi zvanični fudbalski klub, ne samo na teritoriji današnje Srbije, nego i na teritoriji prethodne Jugoslavije, osnovan je u Subotici 1901. godine pod imenom "Bačka". 1903. godine u Beogradu je osnovan fudbalski klub "Soko", a iste te godine u Kragujevcu i "Šumadija". Posle Prvog svetskog rata, u novoj državi Srba, Hrvata i Slovenaca, u Zagrebu je 1919. godine osnovan Nogometni Savez Jugoslavije, a dr Hinko Virc izabran je za prvog predsednika. Prvo prvenstvo Jugoslavije održano je tek u sezoni 1922/23. godine po Kup sistemu. Prvi naslov p r v a k a J u g o s l a v i j e osvojio je "Građanski" iz Zagreba 1923. godine. I, konacno, 1923. godine, naš Fudbalski savez je bio primljen i u savez FIFA, pošto je prethodno 1921. godine bio primljen kao privremeni član svetske fudbalske organizacije. Prve borbe za titulu prvaka Jugoslavije održane su 1923., a vodilo ih je šest klubova - prvaka ondašnjih podsaveza. Igralo se po jednostrukom Kup-sistemu, još pet puta su prvenstva održavana po Kup-sistemu (1924,1925, 1926, 1932 i 1936), dva puta po jednostrukom (1927. i 1928), i devet puta po dvostrukom bod-sistemu, uz ucestvovanje od 6-12 klubova. Prva prvenstva su se odvijala po podsavezima, pa bi prvaci nastavljali takmičenje na nivou države. Kada su se stekli uslovi, kada je i kvalitet fudbala poboljšan, formirana je 1927. i prva liga Jugoslavije sa 10, a ubrzo potom povećana je na 12 klubova. Fudbalski Savez seli se iz Zagreba u Beograd 1929. godine i od tada do današnjih dana nalazi se na istom mestu na adresi Terazije 35.
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 15 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 15 Za tako omasovljen fudbalski sport u Jugoslaviji, a posebno za beogradske, zagrebačke i splitske klubove, u kojima su se pojavljivali izuzetno talentovani fudbaleri, pročulo se i u inostranstvu. FIFA je zbog toga računala s Jugoslavijom kao s jednim od prvih učesnika budućeg svetskog prvenstva. To se ubrzo i ostvarilo. Jugoslavija je 1930., zajedno sa još tri evropske zemlje, bila učesnik Prvog svetskog prvenstva u Urugvaju. Šampionat u Urugvaju ću u nastavku podrobnije obraditi jer predstavlja veliki uspeh našeg fudbala. Prim.aut. Naša dva najveća kluba FK „Crvena Zvezda“ i FK „Partizan“ osnovana su 1945. godine, dakle odmah po završetku II Svetskog rata. Potpunu ekspanziju fudbalska igra doživljava, na našim prostorima, u periodu od 1950. do 1970. godine. Tada se na reprezentativnom planu postižu i najveći rezultati koji su ostavili trag do današnjih dana. Na dosadašnjim velikim takmičenjima naši najbolji igrači koji su nastupali za reprezentaciju naše zemlje imali su promenljive rezultate, ali ti rezultati su, u odnosu na zemlje po veličini slične našoj, bili veoma zapaženi. Od 18 Svetskih prvenstava mi smo učestvovali na 8 takmičenja najkvalitetnijih timova. Najznačajnije rezultate postizali smo na prvom (1930), šestom (1962) i dvanaestom (1990) takmičenju. Na Evropskim prvenstvima smo bili uspešniji, tako da smo osvajali dva puta po drugo mesto na našem kontinentu. Te rezultate postizali smo 1960. i 1968. godine. Na Olimpijskim igrama i na turnirima koji su organizovani na najvećim sportskim okupljanjima osvajali smo zlatne, srebrne i bronzane medalje. Od klubskih rezultata treba istaći osvajanje Kupa Šampiona i Interkontinentalnog Kupa 1991. godine od strane FK „ Crvena Zvezda“ i dva ulaska u finalne utakmice Kupa šampiona 1966. godine FK „Partizan“ i u Kup UEFA FK “Crvena Zvezda“ 1979. godine. Veliki trag od pojedinaca ostavili su sledeci igrači: Mitić, Bobek, Vukas, Čajkovski, Kostić, Boškov, Stanković, Crnković, Šekularac, Milutinović, Veselinović, Jerković, Kovačević, Vasović, Xajić, Pavlović, Savić, Petrović, Stojković, Savićević. Mijatović, Mirković… [5] 1.6 Svetska fudbalska organizacija - FIFA FIFA ili Fédération Internationale de Football Association je svetska fudbalska organizacija. Osnovana je 21. maja 1904. u Parizu. FIFA, je međunarodno vladajuće telo udruženja svetskog fudbala. Sedište joj je u Cirihu,Švajcarska, FIFA je odgovorna za organizaciju i vođenje najvećih fudbalskih međunarodnih takmičenja, a najvažnije od svih je Svetsko prvenstvo, koje se održava od 1930. godine. Jedna zanimljivost vezana za FIFA-u: Ova organizacija ima 211 članova, što je 17 više od Ujedinjenih nacija i 6 više od Međunarodnog olimpijskog komiteta. FIFA, između ostalih, organizuje sledeća fudbalska takmičenja: Muška takmičenja 1. Svetsko prvenstvo 2. Svetsko prvenstvo do 20. godine 3. Svetsko prvenstvo do 19. godine 4. Svetsko prvenstvo do 17. godine 5. Kup konfederacija 6. Svetsko klupsko prvenstvo 7. Svetsko prvenstvo u fudbalu na pesku 8. Svetsko prvenstvo u futsalu Ženska takmičenja 1. Svetsko prvenstvo za žene 2. Svetsko prvenstvo za žene do 20. Godine 3. Svetsko prvenstvo za žene do 17. godine
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 16 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 16 Na slici 1 je prikazano 6 regiona FIFA. Slika 1: Članice FIFA Prvo svetsko prvenstvo u fudbalu, organizovano od strane ove organizacije, je održano 1930. godine u Montevideu, glavnom gradu Urugvaja. Reprezentacija Kraljevine Jugoslavije je bila jedan od 4 predstavnika sa evropskog kontinenta (4 selekcije Ujedinjenog Kraljevstva u to vreme nisu ni bile članice FIFE) i zauzela je visoko 3. mesto, tačnije utakmica za treće mesto nije ni igrana tako da su poraženi polufinalisti ‘navodno podelili’ to treće mesto. Kažem ‘navodno’ jer postoji dosta oprečnih podataka. Na zvaničnom web portalu FIFA u podmeniju u kome je izveštaj sa Prvog šampionata sveta, na zvaničnoj tabeli stoji sledeći poredak: Slika 2: Tabela Urugvaj 1930.(oficijelni web portal FIFA) [6] Šampionat je osvojio domaćin Urugvaj pobedom nad Argentinom u finalu, i to nije sporno. Sporan je podatak da je USA treća a Jugoslavija četvrta. U prilog ovome ide i intervju koji je dao naslednik porodice Hadži iz Novog Sada, čiji je otac bio vođa puta Jugoslovenske reprezentacije, što dokazuje da je Jugoslavija osvojila treće mesto i bronzanu medalju. Nije tačno da je Jugoslavija bila četvrta, jer smo mi u polufinalu izgubili od Urugvaja, koji je potom pobedio Argentinu u finalu i postao prvi svetski prvak. Pošto se zbog nedostatka novca nije odigravala utakmica za treće mesto, to mesto pripadalo je ekipi koja je u polufinalu izgubila od pobednika finala, dok je četvrto mesto zauzela ekipa Sjedinjenih Američkih Država koja je u polufinalu izgubila od Argentine. Da je drugačije, ova bronzana medalja ne bi sada bila tu. Ovo je jedina bronzana medalja sa Svetskog prvenstva u Urugvaju, jer se zbog uštede medalje nisu delile svim članovima reprezentacije, već je uručena jedna, i to šefu delegacije. Zato je njena vrednost neprocenjiva - navodi Kosta Hadži. - priča za „Blic“ Kosta Hadži, sin pokojnog dr Koste Hadžija, dok nam pokazuje album sa starim razglednicama i fotografijama koje je njegov otac doneo iz Urugvaja te davne 1930. godine. [7]
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 17 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 17 Slika 3: Kosta Hadži sa predsednikom FIFA Žilom Rimeom Čitav turnir je obeležilo puno problema, Većina evropskih selekcija je bojkotovala šampionat, razlog je bila udaljenost a urbana legenda kaže da su naši reprezentativci 18dana brodom putovali do Montevidea, svakodnevno odrađujući treninge na palubi broad. Jugoslavija je bila najbolje plasirana selekcija Starog kontinenta(učestvovali još: Francuska, Belgija i Rumunija). Važan podatak je i da je Jugoslaviju praktično predstavljala selekcija Beograda, jer su ostali podsavezi Kraljevine Jugoslavije: Splitski, Zagrebački, Sarajevski i Subotički bili protiv odlaska na šampionat. Sedište FIFA je u Švajcarskoj, tačnije u gradu Cirihu. Trenutno, skupštinu FIFA čini 211 članica, ali sudeći po velikom broju novih nezavisnih teritorija treba očekivati da se taj broj u skorijoj budućnosti uvećava. [6] 56 članova 47 članova 10 članova 14 članova 41 članova FIFA UEFA Evropa CAF Afrika CONCACAF Centralna i Severna Amerika CONMEBOL Južna Amerika AFC Asia OFC Austraalija 5 FEDERACIJA 5 FEDERACIJA 4 FEDERACIJA 54 člana Slika 4: Hijerarhijska shema članica FIFA Vrhovni organ FIFA-e je Skupština (FIFA Congress) koju čine predstavnici svih međunarodno priznatih država od strane UN. Na čelu Skupštine se nalazi Predsednik, dok sve izvršne radnje između dva kongresa sprovodi Savet FIFA (FIFA Council) stari naziv za Savet je bio Izvršni komitet (FIFA Executive Committee). Savet je upravljački centar svetske fudbalske organizacije, a njim predsedava Predsednik FIFA. [6]
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 18 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 18 Savet FIFA se sastoji od 37 članova a formira se po sledećem ‘ključu’: a) PREDSEDNIK, b) GENERALNI SEKRETAR, c) JUŽNA AMERIKA (CONMEBOL) (1) potpredsednik (2) člana, d) AZIJA (AFC) (1) potpredsednik (6) članova, e) EVROPA (UEFA) (3) potpredsednik (6) članova, f) AFRIKA (CAF) (1) potpredsednik (6) članova, g) CENTRALNA i SEVERNA AMERIKA (CONCACAF) (1) potpredsednik (4) člana, h) AUSTRALIJA i OKEANIJA (OFC) (1) potpredsednik (2) člana. Slika 5: Sala za sastanke Saveta FIFA - Sedište FIFA Lozana (Švajcarska) Pod okriljem FIFA deluju sledeća udruženja: 1.6.1. FIFPRO – Udruženje profesionalnih igrača FIFPro je udruženje profesionalnih fudbalskih igrača. Osnovano je 1965.godine a sedište je u holandskom gradu Hoofddorp-u. Više od 65000 igrača širom sveta (muški i ženski) su članovi ove organizacije. Trenutno organizaciju čini 58 nacionalnih članica.
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 19 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 19 Dva osnovna i ključna principa na kojima počiva organizacija su: 1. FIFPro podržava igrače (FIFPro supports players), 2. FIFPro je ekskluzivni kolektivni glas fudbalera širom sveta (FIFPro is the exclusive collective voice of the world’s professional footballers). Ovo udruženje se bavi širokim spektrom usluga profesionalnim igračima, od pravne pomoći oko ugovora i vlasničkih odnosa, do problerma vezanih za doping ili učešće u nameštanju rezultata. Takođe organizuju više edukativnih akcija na ovu temu iz preventivnih razloga, jer su i doping i nameštanje rezultata možda i najštetnije (po život čoveka) anomalije fudbala ali i sporta uopšte. Takođe udruženje ima zapažene aktivnosti i na polju borbe protiv rasizma i problema koji profesionalni igrači dobijaju po prestanku igračke karijere. 1.6.2. CIES - Internacionalni centar za fudbalske studije CIES je istraživačko-naučno udruženje, organizacija akademskih stručnjaka, i svojevrsna fudbalska opservatorija, koja kao nezavisno telo radi oficijelno različita statistička istraživanja za potrebe FIFA i UEFA. CIES je osnovao Dr. Raffaele Poli and Dr. Loic Ravanel, 2005godine u Neuchatel-u (Švajcarska) Od 2005, akademski tim stručnjaka zaposlenih u ovoj svojevrsnoj fudbalskoj opservatoriji, publikovao je veliki broj statističkih studija povezanih sa sportom i fudbalom. U osnovi, njihov istraživački rad je fokusiran na demografiju igrača, analize performansi igrača, analize transfera... Inovativne metode istraživanja su dostupne u besplatnim nedeljnim i mesečnim izveštajima koji se mogu preuzeti sa web sajta organizacije. Fudbalske ustanove, klubovi, škole i akademije, organi liga pa čak i sponzori čine veliku bazu zainteresovanih koji koriste izveštaje u cilju poboljšanja poslovanja. Originalne analize se često naručuju od strane vodećih fudbalskih organizacija kao što su: FIFA, UEFA, European Club Association (ECA), European Professional Football Leagues (EPFL), Swiss Football League (SFL), Aspire Academy, Samsung i veliki broj uspešnih i bogatih klubova širom sveta. [8]
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 20 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 20 Slika 6: CIES regionalna podela UEFA država članica Ovo dva udruženja su samo primeri organizovanja raznih interesnih grupacija pod okriljem Svetske fudbalske organizacije. Kod izbora je preovladalo mišljenje da će pojašnjenje uloge CIES-a viti od važnosti u delu rada gde ću se pozivati na neke njihove statističke podatke. Udruženje profesionalnih igrača, je takođe od značaja kako za fudbalsku industriju uopšte tako i za ovaj rad jer je Igrač, humani resurs, od velikog značaja za Klub. 1.6.3. NF Board Za kraj mora se spomenuti i National Football Board (NF-Board) odnosno Udruženje fudbalskih reprezentacija ne priznatih od strane FIFA. NF Board je osnovan 12. decembra 2003. To je nepolitička organizacija sa ciljem promocije sportskih događanja. Prvo svetsko prvenstvo pod pokroviteljstvom NF Board-a (Viva World Cup) održano je u Oksitaniji u Novembru 2006. godine a Pobednik je bila reprezenatcija Laponije koja je u finalu pobedila Monako rezultatom 21:0. Pokretač i trenutni generalni sekretar NF-Boarda je Luc Misson. Među članovima NF Boarda (od ukupno 24) su reprezentacije Zapadne Sahare, Monaka, Sjevernog Kipra, Tibeta, Zanzibara, Čečenije, Grenlanda, reprezentacija Roma, a od 23. Marta 2006. u status članice primjena je i Virtualna Slobodna Država Rijeka.
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 21 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 21 2. Fudbalska Evropa 2.1 Hijerarhija evropskog fudbala Fudbal u Evropi je po mnogo čemu paradigma ove planetarne pojave. Naime, od prvih fudbalskih utakmica pa sve do danas, najveću pažnju, najveći razvoj, najveći pečat na ovu plemenitu igru su upravo ostavili Evropljani. Čast pripada i ostalim narodima sa drugih kontinenata, čini se najviše iz Južne Amerike, tačnije Brazila i Argentine, ali sem velikih fudbalera, velikih u smislu neprevaziđenog talenta, atraktivnih poteza i bogatih karijera značajnije aspekte koji bi ukazivali na razvoj fudbalske igre, nisam uspeo primetiti u meri u kojoj se to primećuje kod evropskih fudbalskih činilaca. A tu mislim na ‘krovne’ organizacije koje organizuju, oblikuju i usmeravaju razvoj i budućnost fudbala. Na slici br.7 je prikazana hijerarhija evropskog fudbala. Slika 7: Hijerarhija evropskog fudbala 2.2 UEFA - Union of European Football Associations http://www.uefa.com/ Unija Evropskih Fudbalskih Asocijacija - je organizacija koja predstavlja administrativni i kontrolni organ evropskog fudbala. Zastupa evropske nacionalne fudbalske saveze, organizuje devet reprezentativnih i četiri klupska takmičenja u Evropi (gde su uključene sve evropske zemlje uz dodatak Turske, Izraela, Gruzije, Jermenije, Azerbejdžana i Kazahstana), kontroliše novčane nagrade, pravila i medijska prava vezana za ta takmičenja. Jedna je od šest kontinentalnih konfederalnih jedinica svetske fudbalske organizacije FIFA, Što je i vizuelno prikazano na slikama broj 1, 4 i 6. Kada je reč o bogatstvu i uticaju na svetski fudbal, UEFA je ubedljivo najjača kontinentalna organizacija. Gotovo svi najbolji igrači sveta igraju u evropskim ligama zbog visokih plata koje im pružaju najbogatiji fudbalski R E G I O N A L N E A S O C I J A C I J E K L U B O V I F I F A U E F A N A C I O N A L N E N A C I O N A L N E L I G E A S O C I J A C I J E
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 22 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 22 klubovi, naročito u ligama Engleske, Italije, Španije i Nemačke,a u poslednje vreme i Francuske. Mnoge od najjačih nacionalnih selekcija sveta su članice UEFA. Od ukupno 32 mesta na Svjetskom fudbalskom prvenstvu u Nemačkoj 2006., 14 pripada reprezentacijama iz UEFA. UEFA je osnovana 15. juna 1954. godine u Bazelu u Švajcarskoj, kao ishod razgovora fudbalskih saveza Francuske, Italije i Belgije. Sedište organizacije je bilo u Parizu do 1959. Godine, a nakon toga sedište se preseljava u Bern (Švajcarska). Anri Delona je bio prvi generalni sekretar, a Eb Švarc predsjednik. Administrativni centar je, od 1995. u Nionu (Švajcarska). U početku se UEFA sastojala od 25 nacionalnih saveza, danas se taj broj popeo na 52 zemlje članice. Nedavno uz kršenje sopstvenog statuta članstvo u UEFA, su dobili i tzv. Republika Kosovo i Gibraltar. Ovo je do korena uzdrmalo evropsku kuću fudbala, kako će se sve završiti preostaje da vidimo ali, činjenica je da su čelnici UEFA načinili presedan i to sve pod plaštom ‘dobrobiti fudbala’. UEFA, kao predstavnik nacionalnih fudbalskih organizacija, je u više navrata dolazila u sukob sa Evropskom komisijom. Od 1990. godine, pravila vezana za izdavanja televizijskih prava, a posebno međunarodnih transfera igrača (Bosmanova presuda) su pretrpela velike izmene, jer su bila u suprotnosti sa evropskim pravom. Upravo devedestih godina XX veka dolazi i do značajnijeg ekonomskog raslojavanja među fudbalskim klubovima, što se vizuelno primetiti i na sledećem primeru. Sve do sredine 70tih godina u takozvanom periodu ‘amaterskog fudbala’ nije bilo značajnije razlike među klubovima tada podeljene Evrope na Zapadni i Istočni blok. I jedni i drugi su imali značajno manje budžete od današnjih klubova. Uvođenjem profesionalizma, slobode kretenja (načelo EU), ukidanjem starosnih granica za potpisivanje ugovora za inostrane klubove, krajem XX veka dolazi do naglog i značajnog odliva igrača sa siromašnijeg istoka na bogati zapad. Fudbalski stadioni postaju mesta masovne medijske eksploatacije. Fudbal je od svojih početaka privlačio veliku posetu, ali poslednjih godina fudbalska industrija doživljava totalnu ekspanziju. Velike svetske korporacije ulaze u fudbalski biznis a na sledećoj slici vidimo uporedni pregled gledanosti različitih globalnih sportskih događaja. Kao što vidimo fudbal je daleko daleko ispred svih. Razvoj evropskog klupskog fudbala prikazan je na slici 8. Slika 8: Razvoj evropskog klupskog fudbala (prikaz prihoda po vremenskim dekadama) 1900-1945 1945-1960 1961-1980 1981-1990 1991-2010 2011-2020 zapadni klubovi istočni klubovi Razvoj evropskog klupskog fudbalaprihod Period ''amaterskog'' fudbala
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 23 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 23 Sve ovo nije zaobišlo ni jugoslovenski i srpski fudbal. Devedestih godina Jugoslavija je spadala u sam vrh svetskog fudbala. Naši omladinci (selekcija U20) su osvojili zlatnu medalju u Čileu 1987, seniorska reprezentacija na Svetskom prvenstavu, 1990.godine u Italiji je bila nadomak medalje ali finalisti, ekipa Argentine je bila srećnija u izvođenju penala. Ovo prvenstvo ostaje umapmćeno kao poslednje za tri velike svetske fudbalske sile Jugoslavija (7), SSSR(16) i Čehoslovačka(2) su se u narednim godinama dezintegrisale na ukupno 25 novih država članica UEFA. Jugoslovenski klupski fudbal je 1991 i 1992, došao do samog vrha. Crvena Zvezda je 1991. godine osvojila tadašnji Kup evropskih šampiona (pandan današnjoj Ligi Šampiona), a zatim i planetarnu titulu Svetskog šampiona 1992.godine. Teško da će u skorije vreme neki klub iz istočne Evrope uspeti da ponovi takav uspeh. Svedoci smo velikog raslojavanja između ‘velikih’ klubova Zapadne Evrope, dok nekadašnji veliki klubovi Istočne Evrope, od naših Crvena Zvezda, Partizan, ex-YU Hajduk i Dinamo ZG .. / SSSR – Dinamo Kiev, CSKA, Spartak… / Rumunija – Steaua, Rapid, Dinamo… / Bugarska – Levski, CSKA… / Mađarska - MTK, Ferencvaroš, Vašaš, Honved… / Poljska - Wisla, Legia, Gornik Zabreze… / Čehoslovačka – Dukla, Banjik, Slavia, Sparta, Brno…više od dve decenije nemaju iole značajniji rezultat, a o nekom ozbiljnijem prihodu odnosno organizovanosti samih klubova sličnoj klubovima Zapadne Evrope nema govora. Novi fenomen čine klubovi, koji dolaze uglavnom iz zemalja nastalih raspadom SSSR a čiji super bogati vlasnici su ušli u fudbalski biznis kao mesto ličnog dokazivanja i pokazivanja moći, to su uglavnom novokomponovani milijarderi koji su bogatstvo stekli relativno brzo a osnovni poslovi kojima se bave su rude i energenti (nafta, gas, aluminijum, bakar..). Takvi klubovi po pravilu troše mnogo novca ako bi se učinilo poređenje sa ostalim klubovima Istočne Evrope, ali zbog nedostatka fudbalskog iskustva u vođenju klubova, bez poznavanja fudbalskog biznisa a i bez fudbalske tradicije ni oni nemaju značajnije uspehe ni što se tiče rezultata u UEFA takmičenjima ali ni u pogledu same organizacije i u svakom drugom pogledu savremene fudbalske industrije. Slika 9: Organizaciona šema UEFA Generalna Skupština UEFA Spoljni revizori *1 Izvršni odbor Predsednik Kontrola funkcije cilja *3 Pravna administracija Savet za strategiju Službena lica na utakmicama Instruktorska služba C A S *2 Generalni sekretar administracija KomitetiEkspertski paneli Ispostave (ogranci)
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 24 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 24 *1 Spoljni revizori – nezavisno telo izabrano od stane Generalne skupštine UEFA, uglavnom radi godišnjeg finansijskog izveštaja koji podnosi pisanim putem članicama skupštine *2 CAS – ulogu CAS sam pojasnio u jednom od prethodnih poglavlja, nezavisno telo pravnih eksperata koje radi kao sportski sud odnosno sud za sportsku arbitražu *3 Governace and Compliance Auditors – 3 Posmatrača (iz redova članica UEFA), Izvršni odbror postavlja 3 posmatrača koja kontrolišu rad UEFA u smislu ispunjenosti usvojene strategije rada organizacije. Ovi posmatrači se biraju na period od 4godine. Predavaju izveštaj u pisanoj formi Izvršnom odboru i Generalnom sekretaru. Spisak radnih grupa, UEFA Komiteta: [9] 1. Komitet nacionalnih asocijacija 2. Komitet za finansije 3. Komitet za fudbalske sudije 4. Komitet za takmičenja nacionalnih reprezentacija 5. Komitet za klupsko takmičenje 6. Komitet za omladinski i amaterski fudbal 7. Komitet za ženski fudbal 8. Komitet za futsal i fudbal na pesku 9. Komitet HatTrick 10. Komitet za razvoj i tehničku podršku 11. Komitet za licenciranje 12. Komitet za bezbednost i stadione 13. Komitet za medicinu 14. Komitet za igrače, transfere, agente 15. Komitet za legalnost 16. Komitet za marketing 17. Komitet za medije 18. Komitet za Ferplej i društvenu odgovornost 19. Komitet za fudbal 2.3 Bazični fudbal – UEFA Grassroots Fudbal je sport broj 1 u Evropi, međutim bez obzira na tu činjenicu FIFA i UEFA uočile su opasnosti koje mogu stajati na putu daljeg razvoja fudbalskog sporta. Uočljiv je razvoj novih sportova koji sve više postaju popularni među tinejdžerima i mladima, zatim brojni drugi vidovi zabave koji značajno utiču na smanjenje interesa za bavljenjem sportom uopšte, a potom i na smanjenje članstva u fudbalskim organizacijama.Shodno tome, UEFA je 2004. godine pokrenula novi program, "Grassroots Programme" (Program bazičnog fudbala) čiji je cilj dalje jačanje fudbalskog sporta za čiju realizaciju su nadležne Radna grupa za bazični fudbal i Panel za bazični fudbal. Dovoljno govori podatak da je pored Lige šampiona i najvećih kontinentalnih fudbalskih turnira "Grassroots Programme" jedan od najprioritetnijih programa, u koji UEFA ulaže značajna sredstva. Program je baziran na sistemu zvezdica, a članstvo i prijem u konvenciju o bazičnom fudbalu podrazumeva minimalno 1 do maksimalnih 7 zvezdica. Tokom UEFA Konferencije za predsednike i generalne sekretare, održane 2001. godine u Pragu, uz učešće 51 članice UEFA, između ostalog rečeno je da „predstavnici nacionalnih fudbalskih asocijacija vide program bazičnog fudbala kao nosioca edukativnog, društvenog i sportskog razvoja."
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 25 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 25 Pokrenuta je kampanja pod nazivom „UEFA leto bazičnog fudbala" koja svakog leta u Evropi okupi veliki broj učesnika. Pomenuta manifestacija je u 2008. godini okupila 4.650.000 učesnika.Uočljiv je i poseban odnos UEFA-e prema onim članicama koje uživaju maksimalan rejting u okviru ove konvencije. PRIORITETNE TAČKE UEFA "GRASSROOTS" PROGRAMA UEFA je pažljivom analizom ustanovila kriterijume za ocenjivanje napretka nacionalnih asocijacija čime je ujedno trasirala put ka ostvarivanju prioritetnih ciljeva u oblasti bazičnog fudbala u Evropi. Ovi kriterijumi ujedno služe i da bi se penetrirale one oblasti fudbalskog sporta koje UEFA smatra ključnim. UEFA kriterijumi za vrednovanje razvijenosti bazičnog fudbala u nacionalnim fudbalskim savezima su: 1. Filozofija, struktura, programi za igrače, programi za trenere 2. Programi za osobe sa posebnim potrebama (2 programa za osobe sa hendikepom + 2 društvena programa) 3. Ukupan broj registrovanih igrača ( min 2% od ukupne populacije) 4. Učešće devojčica i žena (min 3% od ukupno registrovanih igrača) 5. Promotivne aktivnosti i napredak (najmanje 4 promotivne aktivnosti + 0,1 % rast broja neregistrovanih igrača koji su učestvovali u promotivnim aktivnostima) Za ispunjenjavanje od svakog od navedenih kriterijuma UEFA nacionalnim savezima dodeljuje po jednu zvezdicu.Nakon evaluacije UEFA, ocenjeno da Fudbalski savez Srbije ispunjava kriterijume za prijem u članstvo sa jednom zvezdicom. [9] 2.4 Fudbalska udruženja i organizacije pod pokroviteljstvom UEFA 2.4.1. G-14 i ECA http://www.ecaeurope.com/ Početkom novog milenijuma, bogati zapadni klubovi se organizuju u razne grupacije, a najpoznatija je G-14. G-14 je organizacija evropskih fudbalskih klubova, koja je osnovana u Septembru 2000godine, i postojala je u periodu od 2000. do 2008godine. Osnovali su je 14 vodećih klubova u Evropi sa ciljem obezbeđenja pregovoračkih pozicija sa FIFA-om i UEFA-om. Novi članovi su mogli da se pridruže samo po pozivu, pa su na osnovu toga u avgustu 2002. godine primljena 4 nova kluba, ali je organizacija zadržala stari naziv. Snagu G-14 potkrepljuje i činjenica da je od 1991. godine od kada postoji takmičenje pod imenom Liga šampiona, pa do danas samo u finalu 2004. igrala ekipa koja nije član ove prestižne
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 26 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 26 organizacije (FK Monako). Svi članovi su ostavili veoma značajan trag u istoriji fudbala, kako u svojim ligama tako i u međunarodnim takmičenjima. Klubovi osnivači G-14: Real Madrid (Spain), Barcelona (Spain), Liverpool (England), Manchester United (England), Internazionale (Italy), Juventus (Italy), Milan (Italy), Marseille (France), Paris Saint-Germain (France), Bayern Munich (Germany), Borussia Dortmund (Germany), Ajax (Netherlands), PSV (Netherlands) Porto (Portugal) Članovi (klubovi) pridruženi na poziv, 2002.godine Arsenal (England), Bayer Leverkusen (Germany), Lyon (France), Valencia (Spain) Koliko je ovo bila moćna organizacija, svedoči i ‘pobeda’ koju su uspeli izvojevati u sukobu sa FIFA-om i UEFA-om tokom 2007. godine. Naime, članovi G-14 su insistirali na novčanoj kompenzaciji za klubove čiji igrači su imali odsustvo zbog reprezentativnih obaveza a posebno za igrače koji su povređeni tokom međunarodnih utakmica državnih timova. Prvobitno tadašnji čelnici FIFA i UEFA Sepp Blatter i Michel Platini nisu želeli davati značaj ovakvoj inicijativi G-14 ali vremenom su ipak morali popustiti i priznati da nisu bili u pravu. Nakon istorijskog sporazuma, klubovi su odustali od tužbi koje su već bili pokrenuli. Nakon rešavanja spora G-14 je rasformiran 2008.godine, i umesto njega osnovano je novo udruženje, koje je nazvano Evropsko udruženje klubova (European Club Association). [10] 2.4.2 EPFL http://www.epfl-europeanleagues.com/ Udruženje evropskih profesionalnih liga, EPFL je asocijacija profesionalnih liga Evrope, osnovana je 2005.godine, a sedište se nalazi u Nionu (Švajcarska). Koreni udruženja sežu do 1997. do organizacije koja se tada zvala EUPPFL (Association of European Union Premier Professional Football Leagues). Asocijaciju je osnovalo 12 liga a danas je broj članica 32. Superliga Srbije je 2010 postala član udruženja profesionalnih liga Evrope. Dok Prva Telekom liga (druga liga Srbije) nije još uvek aplicirala za članstvo. Aktivni sun a polju promocije političke, socijalne, kulturološke, ekonomske, edukativne dimenzije koje imaju pozitivan uticaj na fudbal, kako na terenu tako i van terena. Takođe, ovo udruženje ima za cilj pospešivanje saradnje među ligama, vlasnicima liga, sponzorima i svima onima koji utiču na podizanje kvaliteta fudbalskih liga Evrope. Za sada ovo udruženje je u velikoj senci gorepomenutog ECA koje praktično spolja rukovodi UEFA-om i često nameće pravila koja su u interesu isključivo velikih i bogatih klubova. [10]
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 27 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 27 2.4.3. CDES, KEA i EOSE CDES - Centre for the Law and Economics of Sport (CDES), http://www.cdes.fr/ PROGRAMI: - MESGO (EXECUTIVE MASTER IN EUROPEAN SPORT GOVERNANCE) – program visokoškolskog obrazovanja budućih izvršilaca u sektoru vlasti EU 1. le Birkbeck Sport Business Centre de l’université de Londres (Grande-Bretagne), 2. l’Institut national d’éducation physique de Catalogne (INEFC) 3. et l’université de Lleida (Espagne), 4. l’université de Mayence (Allemagne), 5. Sciences Po (France) et le CDES. MESGO program obuke stručnjaka je podržalo 6 oficijelnih sportskih udruženja na tlu Evrope. Fédération europpéenne de Football Association europpéenne de Rugby Fédération européenne de Basket ball Confédération européenne de Volley Fédération internationale de Hockey sur glace Fédération europpéenne de Handball FUDBAL RAGBI KOŠARKA ODBOJKA HOKEJ RUKOMET Slika 10: Podrška MESGO programu obuke - STADIUM MANAGER PROGRAMME - Program za obuku menadzera sportskih objekta (stadiona, sportska hala, klizalište…) - UEFA MIP: FROM TOP PLAYERS TO TOP LEADERS - Program obuke bivših igrača u buduće sportske menadžere - SARADNJA SA FAKULTETIMA 1. HEC Lausanne (Suisse) 2. INEFC (Institut National d’Education Physique de Catalogne) et l’Université de Lleida (Espagne) 3. Université Johannes Gutenberg – Mayence (Allemagne) 4. Birkbeck Sport Business Centre – Birbeck College, Université de Londres (Angleterre)
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 28 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 28 Ovo je vrlo dobar primer sa koliko se posvešćenosti Univerziteti i sportske organizacije udružuju sa zajedničkim ciljem, ovo je jedan od klasičnih ‘win-win’ primera iz realnog života. U srbiji koliko znam ne postoji nešto slično, mislim na tako usko stručno obrazovanje kao što je recimo Upravnik / menadzer sportskog objekta. Mislim da generalno Akademsko- naučne institucije i sportske organizacije imaju puno prostora za zajedničko delovanje koje je višedimenzionalno. Društveno-ekonomsko-edukativno… KEA - KEA European Affairs http://www.keanet.eu/ Sport i kultura su sektori koji kombinuju ekonomsku i socijalnu dimenziju na opšte društveno dobro. Sa implementacijom Lisabonskog ugovora Sport je u okviru EU dobio posebno mesto. KEA organizacija je osnovana sa ciljem da informiše vlasnike klubova odnosno organizacija o svemu vezanom za EU zakonsku regulativu i EU strategiju sporta. KEA pruža oficijelnu ekspertizu vezano za upravljanje medijskim pravima, takođe ima kapacitet da izvrši razna internacionalna statistička istraživanja. Ova organizacija pruža ekspertske usluge sportskim organizacijama prilikom apliciranja za sredstva iz EU fondova, na taj način se dobro pozicionirala i profilisala u Briselu. EOSE - European Observatoire of Sport and Employment http://eose.org/ Evropska opservatorija sporta i zapošljavanja je internacionalna organizacija, koja kao i prethodne nabrojane, oficijelno sarađuje sa UEFA-om. Glavni ciljevi organizacije su istraživanja vezana za sport i mogućnosti zapošljavanja u sportskoj industriji. Tu se ne završava njihova aktivnost, naime uključeni su i u process obuke potencijalne radne snage na osnovu prethodno urađenih istraživanja. Oni su neka vrsta ‘mosta’ između sportskih organizacija, obrazovnih institucija i potencijalne radne snage [11] 2.5 Iskustva uspešnih fudbalskih zemalja Engleska O Engleskoj i fudbalu bi se moglo napisati puno..Generalno, dovoljno bi bilo u neku ruku videti šta i kako rade Englezi sa fudbalskom industrijom i to pokušati ‘prekopirati’ u local. Na žalost to ne ide tek tako, jer je fudbal u Engleskoj nešto što se gotovo stiče rođenjem. Nisu toliko talentovana nacija za samu igru ali ako bi se radila analiza i upoređivanje svega ostalog sa ostalim državama iz TOP 5 fudbalskog nivoa, Englezi bi bili ubedljivo prvi. Tu se prvenstveno misli na kulturu dolaska na fudbalske utakmice, odanosti lokalnom klubu iz grada u kojem su rođeni ili u kome žive, do neverovatnih marketinških aktivnosti povezanih sa svim i svačim.
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 29 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 29 Posebnu pažnju posvećuju jednoj funkciji kluba koju su nazvali “hospitallity” u prevodu briga o gostima. Tu kulturu dočekivanja gostiju ( a gost je svako ko poželi da dođe na utakmicu) su usavršili gotovo do detalja. Naravno kao i u svemu i u Engleskoj fudbalskoj mašineriji sigurno da ima puno prostora za napredak u raznim vidovima ali želeo sam da istaknem izuzetno dobar primer. Pre ulaska u priču oko same organizacije engleskog saveza, popularnog The FA – The Football Association, vratiću se na kratko na početke fudbala u Engleskoj. Davne 1863. Godine je osnovana Engleska fudbalska asocijacija. Ebenezer Morley, osnivač i kapiten londonskog FK Barnes-a (1862) je popularno nazvan ocem asocijacije. Istorijski skup, kojim je predsedavao Morley je održan u čuvenoj Masonskoj gostionici smeštenoj u centru kraljičine Velike ulice (FreeMason’s Tavern in Great Queen street) 26.Oktobra 1863. Jedanaest predstavnika tj osnivača londonskih klubova je na. ukupno 6 susreta, od Oktobra do Decembra, kojima je predsedavao Morley, usvojilo set pravila fudbalske igre koji su nazvali Pravila igre (Laws of the game – London rules). U poglavlju gde sam obrađivao Prvo svetsko prvenstvo, sam napisao da u to vreme 4 reprezentacije Ujedinjenog Kraljevstva nisu bile članice FIFA. Razlog sam saznao naknadno. Engleska i preostale 3 države Ujedinjenog Kraljevstva (Škotska, Irska i Vels) su postale članice FIFA 1905.godine ali su istupile iz organizacije tokom Prvog svetskog rata jer nisu želele da budu u fudbalskoj organizaciji zajedno sa Zemljama članicama Sile osovine. 1922.godine ove države su se vratile u Svetsku fudbalsku organizaciju da bi opet tridesetih godina iz istih razloga napustile savez. Konačno 1946.godine nakon sloma fašizma 4 države obnavljaju članstvo. [12] Čuvari pravila igre – IFAB Radeći na ovome Radu i istražujući ogromnu bazu podataka na internet, došao sam do zaključka da FIFA odnosno Svetska fudbalska organizacija i njena skupština ipak nisu vrh fudbalske piramide. The IFAB ( The International Football Association Board) – Bord internacionalne fudbalske asocijacije je najstarije ali i hijerarhijski najviše fudbalsko telo. Četiri države članice Ujedinjenog Kraljevstva su daleke 1882.godine oformile ovo telo, ali kako smo već napomenuli Laws of the game odnosno Pravila igre, zvanično korene vuku iz 1863.godine. Ovo je primer svojevrsnog Sistema kvaliteta. Slika 11: Originalni primerak ‘Pravila igre ‘ iz 1863god.
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 30 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 30 FIFA je osnovana 1904, a oficijelno pristupa IFAB-u i postaje njegov član 1913. Godine. Pregled po godinama kako su se menjala i usklađivala pravila fudbalske igre pod direktnim nadzorom ovoga Tela - 1863. Ebenezer Morley zajedno sa ostalim osnivačima klubova, preuređuje dotadašnja ‘Pravila Kembridža’ i zapisuje nova pravila pod imenom The Laws of the game - 1866: Pravilo ofsajda je prvo pravilo koje je u toku razvoja fudbala doživelo promenu, novo pravilo je dozvoljavalo samo trojici odbrambenih igrača da budu između lopte i gola - 1882: Fudbalski savezi, četiri zemlje članice Ujedinjenog Kraljevstva, Engleska, Škotska, Irska i Vels, unificiraju pravila igre i formiraju Bord Čuvara igre (IFAB) u cilju kontrole pravila igre i čine svojevrsno upisivanje u vlasništva nad svojinom fudbala. - 1886 prvi oficijelni sastanak IFAB - 1891 uvedeno pravilo za Penal - 1913 FIFA postaje član IFAB - 1925 Pravilo za ofsajd je pretrpelo novu izmenu, od ove godine pravila dozvoljavaju da između lopte i gola budu umesto 3 odbrambena igrača, po novom, izmenjenom pravilu budu 2 igrača - 1938 Prvo veliko i generalno reorganizovanje pravilnika, donet novi sistem kodifikacije - 1958 po prvi put dozvoljene izmene, ali samo za povređenog golmana i jednog drugog povređenog igrača po ekipi - 1970 Uveden sistem žutih i crvenih kartona, prva zvanična utakmica sa ovim pravilom bil finale Svetskog šampionata u Meksiku 1970.godine. - 1990 Treća izmena pravila o ofsajdu, ovaj put se menja u korist napadača, koji je sada u dozvoljenoj poziciji ako je u liniji sa poslednjim igračem odbrane (golman se ne računa u ovoj situaciji - 1993 Golmanima zabranjeno da rukom diraju povratne lopte svojih igrača - 1994 Definisana Tehnička zona sa Četvrtim sudijom - 1996 Naziv Linijski sudija preimenovan u Sudija asistent - 1997 drugo veliko i generalno reorganizovanje Pravila igre - 2000/4 Novi Milenijum donosi konsolidaciju pravilnika, posle silnih izmena devedesetih godina, IFAB decidirano iznosi da neće biti više većih izmena u skorije vreme. Golmanima je dozvoljeno da zadržavaju loptu rukama 6sekundi umesto dosadašnjih 4 koraka i sudije su dobile jasnije instrukcije za ovakve situacije u cilju eliminacije simuliranja i ometanja igre. Uvedena je radio veza između sudije i njegovih pomoćnika. Takođe, Bord se složio sa važnošću praćenja dostignuća modern elektronske tehnike. - 2012 Posle dosta odlaganja, IFAB dozvolio upotrebu ‘goal line’ tehnologije - 2014 novi statut, osnovan glavni štab u Cirihu (Švajcarska) - 2016 Velika revizija svih pravila, dozvoljena upotreba većeg broja kamera i monitora a sve u cilju reforme pravila usklađene najnovijim tehničkim dostignućima. Četiri elementa igre će biti moguće elektronski kontrolisati na licu mesta, i to: 1. Golovi 2. Penali 3. Crveni kartoni 4. Identifikacioni problemi
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 31 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 31 Slika 12: Leto 2016.godine početak upotrebe video tehnologije u fudbalu Važno je napomenuti da Bord ima 5 članova, od kojih po pravilu 4 uvek pripadaju Osnivačima, odnosno savezima Engleske, Škotske, Irske i Velsa, a glas predsednika FIFA, kao petog člana vredi kao 4 glasa Osnivača. Na taj, demokratski način, rešena je raspodela glasačke moći u ovom telu. [13] Obradiću još neke segmente Engleskog fudbala koji je je po mnogo čemu istinski lider. Digresija na temu, IFAB i njegova uloga je morala biti, jer se samo kroz ovaj primer može videti koliki uticaj imaju zemlje Ujedinjenog Kraljevstva, ali i UEFE uopše gledajući celokupan svetski fudbalski system. Stoga i ne čudi, ta duboka tradicionalna, ukorenjenost fudbala i fudbalske kulture u životima britanskih porodica. ELITTE PLAYER PERFORMANCE PLAN Januara 2010, na sastanku članova Premier lige, diskutovano je na temu modernizacije razvoja omladinskih igrača. Na sastanku je usvojen set normi potrebnih za razvoj omladinskog fudbala, sa ambicijom da kao i mnogo puta pre Engleska fudbalska priča bude lider, ovoga puta u sferi Akademskog sistema razvoja mladih igrača. Setom su predviđeni do detalja kriterijumi potrebni za konstituisanje i početak rada jednog takvog sistema. Pojam ‘home grown players’ odnosno igrači ponikli u sopstvenoj školi fudbala, se postavlja kao glavni cilj jedne ovakve obuke, a sve to u jednom višem cilju a to je povećanje efikasnosti investicije razvoja mladih igrača. Dokument je usvojen od strane Engleske fudbalske organizacije, i kao takav upućen i klubovima kao obavezujući. Pošto je sam dokument dosta opširan, pobrojaćemo samo neke zahtevane i obavezujuće kriterijume za rad fudbalske akademije. 1. Bord svakog kluba, će usvojiti svoj plan razvoja usklađen sa glavnim dokumentom. Jednom godišnje vršiće se evaluacija urađenog. 2. Menadžer akademije šalje izveštaj predsedniku kluba 3. Menadžer akademije je taj koji piše plan razvoja mladih igrača za akademiju kluba u kome radi. Strategija se radi za kratkoročan,srednjeročan i dugoročan period. 4. Menadžer akademije je u stalnom kontaktu sa seniorskim stručnim štabom, u radu sa njima identifikuje potrebe koje mora posedovati igrač koji iz škole prelazi u seniore 5. Plan razvoja mladih igrača, koji je usvojen od strane klupskog mendžmenta mora sadržati jasne i precizne direktive, koje su merljive, kako na početku, tako i na kraju procesa razvoja igrača. 6. Svi igrači Akademije, upisuju se u klupski registar, a njihovi lični rezultati se unose u personalni karton.
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 32 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 32 Efektivno merenje, se izvodi u saradnji sa Nezavisnom organizacijom za standard (ISO) i uz njihovu pomoć Akademiju dolaze do tačno izmerenih podataka o efektivnosti rada celokupne Akademije. Proces evaluacije svake Akademije se vrši pomoću metode "10 ključnih indikatora performansi" (KPIs). Svaka Akademija dobijene rezultate analize produktivnosti, koji se inače rade na godišnjem nivou, unosi u bazu podataka, koji se posle upoređuju sa ostalim Akademijama u uporednoj analizi. Dobijeni rezultati su Javni. Fudbalska Asocijacija Engleske usvojila je novi sistem za licenciranje trenera koji moraju biti obučeni po usvojenom Elitte Players Performance Plan-u. Takođe Fudbalska asocijacija je usvojila i sistem nagrađivanja za najbolje Akademije i pojedince po raznim vidovima uspešnosti. Sve Akademije (razvojni centri) se nalaze u sklopu trening centara fudblaskih klubova, a Fudbalska Asocijacija vrši kontrolu i nadgledanje rada. Sam rad sa mladima je podeljen po starosnoj dobi i to po principu: - Foundation Phase (U5 – U11) - Youth Development Phase (U12 – U16) - Professional Development Phase (U17-U21) [12] Ove faze nisu ništa drugo, nego svojevrsni proizvodni ciklusi. Svaka od ovih Akademija, deci prenosi i formalno znanje iz ostalih životnih oblasti, sa kojima razvija personalne i socijalne veštine. U prevodu ovo znači, da dete koje prođe kompletan process edukacije u Akademiji, nije samo osposobljen za igranje u Premier ligi, već je stekao i opšte znanje koje bi stekao i školovanjen u redovnim obrazovnim institucijama. Englezi su možda i najbolje pristupili rešavanju razvoja mladih igrača, konstantno rade na poboljšanju uslova za treniranje, ali zapaženiji rezultati nacionalnih selekcija godinama unazad izostaju, za razliku od klupskog fudbala koji je ubedljivo najjača fudbalska industrija na planeti po gledanosti, prihodima, broju ostvarenih transfera itd… Nemačka Slika 13: DFB – Nemački fudbalski savez Nemački fudbalski savez DFB Ovaj savez je bio jedan od osnivača FIFA-e i UEFA-e. Sedište mu je u Frankfurtu, a podeljen je u pet regionalnih federacija, na koje se nastavlja 21 regionalna organizacija. DFB je osnovan 1900. godine u Leipzigu sa 86 klubova kao predstavljačima. Danas, DFB ima preko 26 000 klubova je pod svojim okriljem. U tim klubovima ima čak 170 000 selekcija u kojima igra više od 2 miliona aktivnih igrača, a takođe broji više od 4 miliona neigrača (fizioterapeuta, trenera...). Brojevi kod žena su mnogo manji. Ima 870 000 članova i 8600 selekcija.
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 33 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 33 "Fudbal je sport u kojem 22 igrača trče za loptom i na kraju pobedi Nemačka" - Geri Lineker, engleski napadač, nakon poraza njegove reprezentacije u polufinalu SP u Torinu 1990. Nakon što su ispali već u prvoj rundi EP u Belgiji i Holandiji 2000. (zadnji u grupi s jednim bodom i gol-razlikom 1:5), ljudi zaduženi razvoj Nemačkog fudbala nisu puno čekali da krenu sa rešavanjem problema. Fudbalski savez Nemačke (DFB) je odmah poslao stručnjake u Španiju, Francusku i Holandiju da sakupe ideje, prema kojima su potom osnovane škole fudbala u 36 profesionalnih klubova. DFB je u međuvremenu oformio 390 trening-centara širom zemlje koji imaju zadatak da pravovremeno otkriju mlade talente. Pri njihovom izboru više nisu toliko presudni "tipično nemački kvaliteti" kao što su snaga i disciplina, već se najviše ceni tehnika. Nakon što su 2009. godine dve mlade reprezentacije Nemačke (ispod 17 i ispod 21 godine) osvojile naziv evropskog prvaka, UEFA je proglasila rad Fudbalskog saveza Nemačke na razvijanju i podsticanju podmlatka najboljim u Evropi. Od 2002. godine u Nemačkoj je u razvoj mladih talenata uloženo pola milijarde evra. I očito se radilo o dobroj investiciji. Prema navodima ekonomskih revizora iz firme Dilojt (Deloitte), Bundesliga je najrentabilnija profesionalna liga u Evropi. Samo u sezoni 2010/2011. ostvarila je dobit od 171 miliona evra. Finansiranje i manje uspešnih klubova Bundesliga obezbeđuje centralizovanim pregovorima i raspodelom prihoda od televizijskih prava. Najbolji klubovi doduše dobijaju više novca, ali ni mali ne dobijaju tako malo kao, recimo, u Španiji gde svaki klub samostalno pregovara o televizijskim pravima pa Real i Barselona imaju 10 puta veće prihode nego neki klub sa začelja tabele. A klub koji je ovu sezonu završio na poslednjem mestu, Grojter Firt, za nju je dobio 12,9 miliona era - samo upola manje od prvaka Bajerna. I uprkos tome je minhenski Bajern jedini nemački klub koji sebi može da priušti astronomske svote za transfere kakvi se plaćaju u društvu evropskih vrhunskih klubova: 40 miliona za Havija Martineza, 37 miliona za Maria Gecea... I to - drugačije nego što je slučaj kod evropske konkurencije - bez sredstava stranih milijardera. To ne drži na distanci samo nepopularne investitore iz inostranstva, već stvara i kvalitetnu bazu: na stadione nemačke profesionalne lige u pravilu dolazi oko 45.000 gledalaca po utakmici, što znači popunjenost kapaciteta od 93 posto. U celom svetu jedino još Liga američkog fudbala (NFL) može da se pohvali većim brojem gledalaca. Zavidnici će reći da Bundesliga vernost navijača "kupuje" jeftinim cenama karata. U proseku karte koštaju 22 evra - upola manje nego u Engleskoj ili Španiji. Iako nemački fudbal u ovom veku još čeka na jednu međunarodnu titulu, može se konstatovati da su jedno učestvovanje u finalu i tri u polufinalu na poslednja četiri evropska i svetska prvenstva uspesi koji zaslužuju poštovanje. Rezultati rada na podmlatku su još mnogo vidljiviji u Bundesligi. Tamo je postotak nemačkih igrača znatno porastao: dok je u prvoj deceniji 21. veka bilo samo 50 posto bundesligaških igrača koji su naučili da igraju fudbal u školama DFB-a, danas ih je 60 posto u prvoj i 70 posto u drugoj ligi. Među najboljima u Evropi su i Sami Kedira i Mesut Ozil koji su zajedno 2009. godine osvojili titulu u konkurenciji mlađih od 21 godine. Činjenica da su uspeli da se etabliraju u prvoj jedanaestorici madridskog Reala dokaz je da je Nemačka ponovo u stanju da "proizvodi" igrače svetske klase. Ali kada se pogledaju akteri ovogodišnjeg finala Lige šampiona, postavlja se pitanje: gde danas igraju igrači svetske klase? Polufinalni poraz Reala protiv Borusije iz Dortmunda mogao bi i ovako da se interpretira: deset nemačkih talenata je bolje nego samo dva. A ako je verovati tezi Gerija Linekera u kojoj na kraju uvek pobeđuju Nemci, moglo bi se zaključiti da
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 34 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 34 će na Vembliju u subotu (25.5.) pobediti - Borusija. U redovima Bajerna su, naime, samo četiri igrača iz nemačkog "rasadnika talenata", u redovima žuto-crnih čak 10. [14] Ova kraća analiza stanja Nemačkog fudbala je objavljena u Maju 2013. Pred čuveno nemačko finale u Ligi Šampiona. Bayern je slavio sa 2-1. Kako su Nemci i najavili, plan za osvajanje jednog velikog međunarodnog takmičenja već je ostvaren, na izuzetno nadmoćan način, pobedom od 7-1 nad Brazilom u finalu svetskog šampionata koje je odigrano upravo u Brazilu. Na Euro šampionatu koji je održan 2016. u Francuskoj, Nemačka je zauzela treće mesto, a na olimpijskim igrama 2016. u Riu, Nemačka je osvojila srebrenu medalju, a ženska selekcija zlatnu, što potvrđuje apsolutnu dominaciju Nemačkog fudbala. Holandija Kraljevska Holandska Fudbalska asocijacija KNVB - Koninklijke Nederlandse Voetbalbond. Nieuws Tajna holandskog fudbala je u dobroj organizaciji svih nivoa fudbalske organizacije, dobro obučenim stručnjacima i na kraju dobrom radu sa najmlađima. Holandija je relativno mala zemlja po broju stanovnika (16.000.000 stanovnika) u odnosu na gore nabrojane Englesku i Nemačku, ali fudbal je sport broj 1 u Holandiji. Podatak da imaju 480.000 registrovanih mladih igrača je zaista imponzantan. Trenerska organizacija je koncipirana tako da savez obezbeđuje 8 trenera sa titulom Nacionalnog trenera (najviši rang), 20 trenera ima titulu district trener i 50 regionalnih trenera. Svi oni su prošli nacionalnu školu i obučeni su za vrhunski rad sa trenerima koji rade u klubovima ili amaterskim organizacijama koji u osnovi imaju rad sa najmlađima. Ova vrsta trenera je pandan našoj instruktorskoj službi. Još davne 1970godine, reprezentacija Holandije je zaigrala fudbal nalik karuselu, system u kome se igrači rotiraju po nekom unapred definisanom algoritmu. Predvođeni legendarnim Johanom Krojfom Holanđani su uveli pojam ‘totalnog fudbala’. 1974godine, na Svetskom prvenstvu u Zapadnoj Nemačkoj, takvim pristupom u igri pobedili su i Brazil i Argentinu (večite favorite na prvenstvima sveta) a u finalu su nesrećno izgubili 1-0 od domaćina ekipe Nemačke. Filozofija čuvene Holandske škole fudbala, koju je patentirao Johan Krojf, e dodatno razvijana u narednim godinama koje su bile izuzetno uspešne za kompletan holandski fudbal. Slikovito je objašnjeno na slikama broj 14. i broj 15. koje su preuzete iz oficijelnog priručnika “The Dutch Vision” koji je izdala KNVB Akademija (Fudbalska Akademija pod direktnim nadzorom KNVB). [15] GOLOVI TRANZICIJA KVARENJE I OMETANJE IGRE KREIRANJE IGRE KREIRANJE IGRE TRANZICIJA NAPAD PREVENCIJA GOLA ODBRANA Slika 14: Holandski pristup u fazi napada i fazi odbrane (tzv. totalni fudbal)
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 35 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 35 Suština Pokreti tokom akcije Cilj igre: POBEDA Funkcije tima: napad – odbrana – tranzicija Zadaci tima: organizacija igre i postizanje gola / ometanje protivničke igre i prevencija primanja gola PODRŠKA (suštinski) Uvid u igri: - Igrač individualno - mogućnosti - opservacija - veza sa timskim zadacima/ timskim funkcijama Podrška (suštinski) Komunikacija: - uticaj na nivo igre - kooperacija sa svojim igračima, tokom igre Sa loptom (tehnika) bez lopte (tehnika) - passing - prijem - dribling - šutiranje - udarac glavom - uklizavanje - utrčavanje u prazan prostor - ‘ceđenje’ - pressing - markacija - pokrivanje Slika 15: Filozofija holandskog fudbala Srbija FSS – Fudbalski Savez Srbije Kompletna aktivnost bavljena fudbalskim sportom na teritoriji FS Srbije se obavlja sa ukupno: • registrovanih Fudbalskih klubova 2.482, • ekipa u klubovima raznih uzrasta 4.368, • liga u kojima se odvija takmičenje 365, • registrovanih igrača 146.845, • fudbalskih trenera sa diplomom 4.901, • fudbalskih sudija koji sude utakmice 4.032, • zdravstvenih radnika koji rade u klubovima 1.146. Pored ovog broja ima i preko hiljadu raznih drugih selekcija i ekipa u dečijem, školskom i malom fudbalu koja nisu registrovana kod Ministarstva prosvete i sporta. Ove aktivnosti se obavljaju i njima neposredno rukovode kroz razne stepene takmičenja:
Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 36 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 36 Slika 16: Fudbalski regioni Srbije FSS je naslednik nekadašnjeg FSJ odnosno Fudbalskog Saveza Jugoslavije, pa samim tim i baštini bogatu riznicu uspeha. Ako pogledamo uspehe do početka sedamdesetih (kada i počinje raslojavanje u fudbalu) tadašnja Jugoslavija (Kraljevina i Republika) na 7 svetskih smotri koliko je održano u period 1930 – 1970. Plasirala se na 5. Na tih 5 učešća ostvarili smo zaista zapažene rezultate: Treći (1) Četvrti (1) Peti (2) Sedmi (1). Na takmičenjima organizovanim na tlu Evrope, u istom periodu, još bolji rezultati: kvalifikovali se na 3 šampionata od 5 organizovanih. Plasman: Drugi(2) i Četvrti (1). Ipak, najzapaženiji rezultati za taj period, su ostvareni na Olimpijskim igrama. Plasman: Prvi(1), Drugi (3), Treći (1)… Naši igrači su idalje učesnici velikih takmičenja, odlaskom u jače i razvijenije klubove, njihov talenat dolazi do izražaja. Imamo dosta primera a nekako najsvežiji su nam Savićević u Milanu, Mijatović u Realu, Stojković u Marseju i Nagoji, Vidić u Mančesteru, Drulović u Porto-u, Petković u Brazilu …i da ne nabrajam puno jer zaista imamo nešto što se u modernom svetu naziva ‘Humani kapital’. Na početku ideje o samom radu, došao sam do podatka da je Srbija zvanično 4 zemlja u svetu po broju profesionalnih igrača koji igraju širom sveta profesionalni fudbal. Srbija sa svojih 7-8miliona stanovnika je recimo ispred fudbalske sile kakva je Nigerija (oko 170miliona sanovnika) koja važi za velikog ‘proizvođača’ talentovanih igrača. Ispred Srbije su jedino Brazil (blizu 200miliona stanovnika), Portugal i Francuska (60miliona)..Ali ako bi objedinili rezultate Srbije i Hrvatske (nekadašnje Jugoslavije) bili bi ubedljivo prvi. Ako uzmemo u obzir, da je sportska odnosno fudbalska industrija, jedna od najdinamičnijih rastućih grana privrede. Ako znamo da skoro ceo jedan vek imamo kvalitetne ljudske resurse i ‘humani kapital’ za ovu tržišnu utakmicu. Ako znamo da npr. mnoge kineske kompanije ulaze u sport, naročito u fudbal, pošto je Državni savet, vlada NR Kine, objavio da će industrija sporta porasti neverovatnih 15 puta do 2020. Zašto FSS tako statično pristupa celokupnom poslu je jedno od najvažnijih pitanja. Na teritoriji Srbije krovna fudbalska organizacija je FSS. FSS je sastavljen od 5 regionalnih saveza: 1. FS Vojvodina 2. FS Beograd 3. FS Zapadna Srbija 4. FS Istočna Srbija 5. FS Kosovo i Metohija Regionalni savezi su više instance savezima nižeg ranga • Gradski fudbalski savezi 5 • Područni fudbalski savezi 8 • Okružni fudbalski savezi 17 • Opštinski fudbalski savezi 102
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)
Misko Jovovic_Master thesis main(final)

Recommended

приголосні тверді і м’які
приголосні тверді і м’якіприголосні тверді і м’які
приголосні тверді і м’які
Тетяна Шинкаренко
 
Вишиванка ЧЕРНІГІВСЬКА
Вишиванка ЧЕРНІГІВСЬКАВишиванка ЧЕРНІГІВСЬКА
Вишиванка ЧЕРНІГІВСЬКА
estet13
 
природнича компетентність
природнича компетентністьприроднича компетентність
природнича компетентність
ssuserad1860
 
Портфоліо педагога-організатора
Портфоліо педагога-організатораПортфоліо педагога-організатора
Портфоліо педагога-організатора
Dmytro Kish
 
Životni običaji srpskog naroda
Životni običaji srpskog narodaŽivotni običaji srpskog naroda
Životni običaji srpskog naroda
Miroslav
 
Золоті письменники Вінниччини.pptx
Золоті письменники Вінниччини.pptxЗолоті письменники Вінниччини.pptx
Золоті письменники Вінниччини.pptx
ssuser83d218
 
Вплив музики на стан дитини
Вплив музики на стан дитиниВплив музики на стан дитини
Вплив музики на стан дитини
jaroslavaturani
 
Академічна доброчесність: проблеми дотримання та пріоритети поширення серед м...
Академічна доброчесність: проблеми дотримання та пріоритети поширення серед м...Академічна доброчесність: проблеми дотримання та пріоритети поширення серед м...
Академічна доброчесність: проблеми дотримання та пріоритети поширення серед м...
Катерина Сопова
 

Recommended

приголосні тверді і м’які
приголосні тверді і м’якіприголосні тверді і м’які
приголосні тверді і м’які
Тетяна Шинкаренко
 
Вишиванка ЧЕРНІГІВСЬКА
Вишиванка ЧЕРНІГІВСЬКАВишиванка ЧЕРНІГІВСЬКА
Вишиванка ЧЕРНІГІВСЬКА
estet13
 
природнича компетентність
природнича компетентністьприроднича компетентність
природнича компетентність
ssuserad1860
 
Портфоліо педагога-організатора
Портфоліо педагога-організатораПортфоліо педагога-організатора
Портфоліо педагога-організатора
Dmytro Kish
 
Životni običaji srpskog naroda
Životni običaji srpskog narodaŽivotni običaji srpskog naroda
Životni običaji srpskog naroda
Miroslav
 
Золоті письменники Вінниччини.pptx
Золоті письменники Вінниччини.pptxЗолоті письменники Вінниччини.pptx
Золоті письменники Вінниччини.pptx
ssuser83d218
 
Вплив музики на стан дитини
Вплив музики на стан дитиниВплив музики на стан дитини
Вплив музики на стан дитини
jaroslavaturani
 
Академічна доброчесність: проблеми дотримання та пріоритети поширення серед м...
Академічна доброчесність: проблеми дотримання та пріоритети поширення серед м...Академічна доброчесність: проблеми дотримання та пріоритети поширення серед м...
Академічна доброчесність: проблеми дотримання та пріоритети поширення серед м...
Катерина Сопова
 
Abduvohidova Dilrabo 122 - guruh Mustaqil ishi.pptx
Abduvohidova Dilrabo 122 - guruh Mustaqil ishi.pptxAbduvohidova Dilrabo 122 - guruh Mustaqil ishi.pptx
Abduvohidova Dilrabo 122 - guruh Mustaqil ishi.pptx
JamshidAbduganiyev
 
Бібліотечні сайти та блоги
Бібліотечні сайти та блогиБібліотечні сайти та блоги
Бібліотечні сайти та блоги
РОМЦ БКР
 
Всеволод Нестайко
Всеволод НестайкоВсеволод Нестайко
Всеволод Нестайко
estet13
 
звіт про роботу методиста глушко о
звіт про роботу методиста глушко озвіт про роботу методиста глушко о
звіт про роботу методиста глушко оrmk-resh
 
презентация укр.нар.п¦сн¦
презентация укр.нар.п¦сн¦презентация укр.нар.п¦сн¦
презентация укр.нар.п¦сн¦
svetlanateslenko
 
Аналіз діяльності бібліотек Миколаївської області по обслуговуванню юнацтва у...
Аналіз діяльності бібліотек Миколаївської області по обслуговуванню юнацтва у...Аналіз діяльності бібліотек Миколаївської області по обслуговуванню юнацтва у...
Аналіз діяльності бібліотек Миколаївської області по обслуговуванню юнацтва у...
Unbib Mk
 
С.Г.Кобернік. Навчально-методичне забезпечення вивчення географії в основній ...
С.Г.Кобернік. Навчально-методичне забезпечення вивчення географії в основній ...С.Г.Кобернік. Навчально-методичне забезпечення вивчення географії в основній ...
С.Г.Кобернік. Навчально-методичне забезпечення вивчення географії в основній ...
Інститут післядипломної педагогічної освіти КУБГ
 
Najpoznatiji pedagozi i njihova dela
Najpoznatiji pedagozi i njihova delaNajpoznatiji pedagozi i njihova dela
Najpoznatiji pedagozi i njihova delaMirzo Mislimi
 
Проблемне питання педагога-організатора
Проблемне питання педагога-організатораПроблемне питання педагога-організатора
Проблемне питання педагога-організатора
Alla Kolosai
 
7 kl-Mystectvo-2020-N.pdf
7 kl-Mystectvo-2020-N.pdf7 kl-Mystectvo-2020-N.pdf
7 kl-Mystectvo-2020-N.pdf
ssuser59c0a2
 
dramska-sekcija-godic5a1nji-plan.docx
dramska-sekcija-godic5a1nji-plan.docxdramska-sekcija-godic5a1nji-plan.docx
dramska-sekcija-godic5a1nji-plan.docx
AnonymousV25wYy
 
звіт керівника
звіт керівниказвіт керівника
звіт керівника
Dmitriy Smirnov
 
Novagodisnja radionica-Veoma bela Nova godina
Novagodisnja radionica-Veoma bela Nova godinaNovagodisnja radionica-Veoma bela Nova godina
Novagodisnja radionica-Veoma bela Nova godina
Vesna Josipovic
 
Казкова осінь,чарівна.Уточнення правильної вимови звука [К]
Казкова осінь,чарівна.Уточнення правильної вимови звука [К]Казкова осінь,чарівна.Уточнення правильної вимови звука [К]
Казкова осінь,чарівна.Уточнення правильної вимови звука [К]
Вікторія Смірнова
 
44382041 prirucnik4r
44382041 prirucnik4r44382041 prirucnik4r
44382041 prirucnik4r
Aida idanna
 
звіт про роботу гуртків
звіт про роботу гуртківзвіт про роботу гуртків
звіт про роботу гуртківsebechivschool
 
Форми і методи патріотичного виховання дітей дошкільного віку1
Форми і методи патріотичного виховання дітей дошкільного віку1Форми і методи патріотичного виховання дітей дошкільного віку1
Форми і методи патріотичного виховання дітей дошкільного віку1
olga10051978
 
наказ дон планування # 321
наказ дон планування # 321наказ дон планування # 321
наказ дон планування # 321sansanych86
 
Самопрезентація учителя української мови та літератури Полятикіної Л.П.
Самопрезентація учителя української мови та літератури Полятикіної Л.П.Самопрезентація учителя української мови та літератури Полятикіної Л.П.
Самопрезентація учителя української мови та літератури Полятикіної Л.П.
polyatikinalyubov
 
Портфоліо бібліотекаря
Портфоліо бібліотекаряПортфоліо бібліотекаря
Портфоліо бібліотекаря
ЗШ №10 м.Світловодська
 
DERECHO SUCESORAL. Universidad Fermín Toro
DERECHO SUCESORAL. Universidad Fermín Toro DERECHO SUCESORAL. Universidad Fermín Toro
DERECHO SUCESORAL. Universidad Fermín Toro
yolenagarcia
 
The Unknown Pesentation
The Unknown Pesentation The Unknown Pesentation
The Unknown Pesentation
Ted7G
 

More Related Content

What's hot

Abduvohidova Dilrabo 122 - guruh Mustaqil ishi.pptx
Abduvohidova Dilrabo 122 - guruh Mustaqil ishi.pptxAbduvohidova Dilrabo 122 - guruh Mustaqil ishi.pptx
Abduvohidova Dilrabo 122 - guruh Mustaqil ishi.pptx
JamshidAbduganiyev
 
Бібліотечні сайти та блоги
Бібліотечні сайти та блогиБібліотечні сайти та блоги
Бібліотечні сайти та блоги
РОМЦ БКР
 
Всеволод Нестайко
Всеволод НестайкоВсеволод Нестайко
Всеволод Нестайко
estet13
 
звіт про роботу методиста глушко о
звіт про роботу методиста глушко озвіт про роботу методиста глушко о
звіт про роботу методиста глушко оrmk-resh
 
презентация укр.нар.п¦сн¦
презентация укр.нар.п¦сн¦презентация укр.нар.п¦сн¦
презентация укр.нар.п¦сн¦
svetlanateslenko
 
Аналіз діяльності бібліотек Миколаївської області по обслуговуванню юнацтва у...
Аналіз діяльності бібліотек Миколаївської області по обслуговуванню юнацтва у...Аналіз діяльності бібліотек Миколаївської області по обслуговуванню юнацтва у...
Аналіз діяльності бібліотек Миколаївської області по обслуговуванню юнацтва у...
Unbib Mk
 
С.Г.Кобернік. Навчально-методичне забезпечення вивчення географії в основній ...
С.Г.Кобернік. Навчально-методичне забезпечення вивчення географії в основній ...С.Г.Кобернік. Навчально-методичне забезпечення вивчення географії в основній ...
С.Г.Кобернік. Навчально-методичне забезпечення вивчення географії в основній ...
Інститут післядипломної педагогічної освіти КУБГ
 
Najpoznatiji pedagozi i njihova dela
Najpoznatiji pedagozi i njihova delaNajpoznatiji pedagozi i njihova dela
Najpoznatiji pedagozi i njihova delaMirzo Mislimi
 
Проблемне питання педагога-організатора
Проблемне питання педагога-організатораПроблемне питання педагога-організатора
Проблемне питання педагога-організатора
Alla Kolosai
 
7 kl-Mystectvo-2020-N.pdf
7 kl-Mystectvo-2020-N.pdf7 kl-Mystectvo-2020-N.pdf
7 kl-Mystectvo-2020-N.pdf
ssuser59c0a2
 
dramska-sekcija-godic5a1nji-plan.docx
dramska-sekcija-godic5a1nji-plan.docxdramska-sekcija-godic5a1nji-plan.docx
dramska-sekcija-godic5a1nji-plan.docx
AnonymousV25wYy
 
звіт керівника
звіт керівниказвіт керівника
звіт керівника
Dmitriy Smirnov
 
Novagodisnja radionica-Veoma bela Nova godina
Novagodisnja radionica-Veoma bela Nova godinaNovagodisnja radionica-Veoma bela Nova godina
Novagodisnja radionica-Veoma bela Nova godina
Vesna Josipovic
 
Казкова осінь,чарівна.Уточнення правильної вимови звука [К]
Казкова осінь,чарівна.Уточнення правильної вимови звука [К]Казкова осінь,чарівна.Уточнення правильної вимови звука [К]
Казкова осінь,чарівна.Уточнення правильної вимови звука [К]
Вікторія Смірнова
 
44382041 prirucnik4r
44382041 prirucnik4r44382041 prirucnik4r
44382041 prirucnik4r
Aida idanna
 
звіт про роботу гуртків
звіт про роботу гуртківзвіт про роботу гуртків
звіт про роботу гуртківsebechivschool
 
Форми і методи патріотичного виховання дітей дошкільного віку1
Форми і методи патріотичного виховання дітей дошкільного віку1Форми і методи патріотичного виховання дітей дошкільного віку1
Форми і методи патріотичного виховання дітей дошкільного віку1
olga10051978
 
наказ дон планування # 321
наказ дон планування # 321наказ дон планування # 321
наказ дон планування # 321sansanych86
 
Самопрезентація учителя української мови та літератури Полятикіної Л.П.
Самопрезентація учителя української мови та літератури Полятикіної Л.П.Самопрезентація учителя української мови та літератури Полятикіної Л.П.
Самопрезентація учителя української мови та літератури Полятикіної Л.П.
polyatikinalyubov
 
Портфоліо бібліотекаря
Портфоліо бібліотекаряПортфоліо бібліотекаря
Портфоліо бібліотекаря
ЗШ №10 м.Світловодська
 

What's hot (20)

Abduvohidova Dilrabo 122 - guruh Mustaqil ishi.pptx
Abduvohidova Dilrabo 122 - guruh Mustaqil ishi.pptxAbduvohidova Dilrabo 122 - guruh Mustaqil ishi.pptx
Abduvohidova Dilrabo 122 - guruh Mustaqil ishi.pptx
 
Бібліотечні сайти та блоги
Бібліотечні сайти та блогиБібліотечні сайти та блоги
Бібліотечні сайти та блоги
 
Всеволод Нестайко
Всеволод НестайкоВсеволод Нестайко
Всеволод Нестайко
 
звіт про роботу методиста глушко о
звіт про роботу методиста глушко озвіт про роботу методиста глушко о
звіт про роботу методиста глушко о
 
презентация укр.нар.п¦сн¦
презентация укр.нар.п¦сн¦презентация укр.нар.п¦сн¦
презентация укр.нар.п¦сн¦
 
Аналіз діяльності бібліотек Миколаївської області по обслуговуванню юнацтва у...
Аналіз діяльності бібліотек Миколаївської області по обслуговуванню юнацтва у...Аналіз діяльності бібліотек Миколаївської області по обслуговуванню юнацтва у...
Аналіз діяльності бібліотек Миколаївської області по обслуговуванню юнацтва у...
 
С.Г.Кобернік. Навчально-методичне забезпечення вивчення географії в основній ...
С.Г.Кобернік. Навчально-методичне забезпечення вивчення географії в основній ...С.Г.Кобернік. Навчально-методичне забезпечення вивчення географії в основній ...
С.Г.Кобернік. Навчально-методичне забезпечення вивчення географії в основній ...
 
Najpoznatiji pedagozi i njihova dela
Najpoznatiji pedagozi i njihova delaNajpoznatiji pedagozi i njihova dela
Najpoznatiji pedagozi i njihova dela
 
Проблемне питання педагога-організатора
Проблемне питання педагога-організатораПроблемне питання педагога-організатора
Проблемне питання педагога-організатора
 
7 kl-Mystectvo-2020-N.pdf
7 kl-Mystectvo-2020-N.pdf7 kl-Mystectvo-2020-N.pdf
7 kl-Mystectvo-2020-N.pdf
 
dramska-sekcija-godic5a1nji-plan.docx
dramska-sekcija-godic5a1nji-plan.docxdramska-sekcija-godic5a1nji-plan.docx
dramska-sekcija-godic5a1nji-plan.docx
 
звіт керівника
звіт керівниказвіт керівника
звіт керівника
 
Novagodisnja radionica-Veoma bela Nova godina
Novagodisnja radionica-Veoma bela Nova godinaNovagodisnja radionica-Veoma bela Nova godina
Novagodisnja radionica-Veoma bela Nova godina
 
Казкова осінь,чарівна.Уточнення правильної вимови звука [К]
Казкова осінь,чарівна.Уточнення правильної вимови звука [К]Казкова осінь,чарівна.Уточнення правильної вимови звука [К]
Казкова осінь,чарівна.Уточнення правильної вимови звука [К]
 
44382041 prirucnik4r
44382041 prirucnik4r44382041 prirucnik4r
44382041 prirucnik4r
 
звіт про роботу гуртків
звіт про роботу гуртківзвіт про роботу гуртків
звіт про роботу гуртків
 
Форми і методи патріотичного виховання дітей дошкільного віку1
Форми і методи патріотичного виховання дітей дошкільного віку1Форми і методи патріотичного виховання дітей дошкільного віку1
Форми і методи патріотичного виховання дітей дошкільного віку1
 
наказ дон планування # 321
наказ дон планування # 321наказ дон планування # 321
наказ дон планування # 321
 
Самопрезентація учителя української мови та літератури Полятикіної Л.П.
Самопрезентація учителя української мови та літератури Полятикіної Л.П.Самопрезентація учителя української мови та літератури Полятикіної Л.П.
Самопрезентація учителя української мови та літератури Полятикіної Л.П.
 
Портфоліо бібліотекаря
Портфоліо бібліотекаряПортфоліо бібліотекаря
Портфоліо бібліотекаря
 

Viewers also liked

DERECHO SUCESORAL. Universidad Fermín Toro
DERECHO SUCESORAL. Universidad Fermín Toro DERECHO SUCESORAL. Universidad Fermín Toro
DERECHO SUCESORAL. Universidad Fermín Toro
yolenagarcia
 
The Unknown Pesentation
The Unknown Pesentation The Unknown Pesentation
The Unknown Pesentation
Ted7G
 
Yes employee
Yes employeeYes employee
Yes employee
Prasanna N Bhat
 
Enersys Utility Brochure
Enersys Utility BrochureEnersys Utility Brochure
Enersys Utility BrochureDamon M. Hosmer
 
Misko Jovovic zbornik_1
Misko Jovovic zbornik_1Misko Jovovic zbornik_1
Misko Jovovic zbornik_1Misko Jovovic
 
Flow. Op je werk, in sport en in je leven.
Flow. Op je werk, in sport en in je leven.Flow. Op je werk, in sport en in je leven.
Flow. Op je werk, in sport en in je leven.
Peter Joosten MSc.
 
TDGI 2011_Presentation (PT)
TDGI 2011_Presentation (PT)TDGI 2011_Presentation (PT)
TDGI 2011_Presentation (PT)
TDGI - Tecnologia de Gestão de Imóveis
 
Beyond "Hire To Retire"
Beyond "Hire To Retire"Beyond "Hire To Retire"
Beyond "Hire To Retire"
Upgaged LLC
 
Routing in Multicast Communication
Routing in Multicast CommunicationRouting in Multicast Communication
Routing in Multicast Communication
Sahil Jain
 
mediacion tecnologica en educacion. diseño de propuestas
mediacion tecnologica en educacion. diseño de propuestas mediacion tecnologica en educacion. diseño de propuestas
mediacion tecnologica en educacion. diseño de propuestas
mariana rico
 
Final English II
Final English IIFinal English II
Final English II
yincytwincy
 
Goal Setting and Managing Priorities by Samuel Akinlotan
Goal Setting and Managing Priorities by Samuel AkinlotanGoal Setting and Managing Priorities by Samuel Akinlotan
Goal Setting and Managing Priorities by Samuel AkinlotanSamuel Akinlotan
 
Elaboración de instrumentos musicales con materiales de reciclaje
Elaboración de instrumentos musicales con materiales de reciclajeElaboración de instrumentos musicales con materiales de reciclaje
Elaboración de instrumentos musicales con materiales de reciclaje
Innovación Profesional
 
Ga 2016 copy
Ga 2016 copyGa 2016 copy
Ga 2016 copy
Medical Mission Group
 

Viewers also liked (15)

DERECHO SUCESORAL. Universidad Fermín Toro
DERECHO SUCESORAL. Universidad Fermín Toro DERECHO SUCESORAL. Universidad Fermín Toro
DERECHO SUCESORAL. Universidad Fermín Toro
 
The Unknown Pesentation
The Unknown Pesentation The Unknown Pesentation
The Unknown Pesentation
 
Buon anno nel signore
Buon anno nel signoreBuon anno nel signore
Buon anno nel signore
 
Yes employee
Yes employeeYes employee
Yes employee
 
Enersys Utility Brochure
Enersys Utility BrochureEnersys Utility Brochure
Enersys Utility Brochure
 
Misko Jovovic zbornik_1
Misko Jovovic zbornik_1Misko Jovovic zbornik_1
Misko Jovovic zbornik_1
 
Flow. Op je werk, in sport en in je leven.
Flow. Op je werk, in sport en in je leven.Flow. Op je werk, in sport en in je leven.
Flow. Op je werk, in sport en in je leven.
 
TDGI 2011_Presentation (PT)
TDGI 2011_Presentation (PT)TDGI 2011_Presentation (PT)
TDGI 2011_Presentation (PT)
 
Beyond "Hire To Retire"
Beyond "Hire To Retire"Beyond "Hire To Retire"
Beyond "Hire To Retire"
 
Routing in Multicast Communication
Routing in Multicast CommunicationRouting in Multicast Communication
Routing in Multicast Communication
 
mediacion tecnologica en educacion. diseño de propuestas
mediacion tecnologica en educacion. diseño de propuestas mediacion tecnologica en educacion. diseño de propuestas
mediacion tecnologica en educacion. diseño de propuestas
 
Final English II
Final English IIFinal English II
Final English II
 
Goal Setting and Managing Priorities by Samuel Akinlotan
Goal Setting and Managing Priorities by Samuel AkinlotanGoal Setting and Managing Priorities by Samuel Akinlotan
Goal Setting and Managing Priorities by Samuel Akinlotan
 
Elaboración de instrumentos musicales con materiales de reciclaje
Elaboración de instrumentos musicales con materiales de reciclajeElaboración de instrumentos musicales con materiales de reciclaje
Elaboración de instrumentos musicales con materiales de reciclaje
 
Ga 2016 copy
Ga 2016 copyGa 2016 copy
Ga 2016 copy
 

Misko Jovovic_Master thesis main(final)

  • 1. UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U NOVOM SADU Miško Jovović ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE RAZVOJEM PROFESIONALNOG FUDBALSKOG KLUBA MASTER RAD Novi Sad, 2016.
  • 2. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 2 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 2 2016 Miško Jovović 2016 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba
  • 3. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 3 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 3 Ovaj rad posvećujem mojoj porodici… A prvenstveno mojoj ćerki Lari (2004) i sinu Strahinji (2008), koji su mi bili najveća podrška i motivacija, tokom čitavog mog perioda studiranja.
  • 4. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 4 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 4 PREDGOVOR Na početku rada želim da pojasnim suštinu ideje, koja me je sve vreme, od trenutka pomisli da za Diplomski rad i predložim uopšte profesoru za temu Fudbal- Škola fudbala kao proizvodni pogon. Od trenutka kad je to zvanično odobreno, počeo sam intenzivnije da se bavim prikupljanjem informacija koje sam do tada više informativno i površno izučavao. Iz dana u dan, sve više sam uviđao potencijale koje sama tema nosi uzimajući u obzir sve nepobitne činjenice vezane za jedan okvir omeđen pojmovima: fudbal, fudbalska industrija, Srbija i fudbal, i na kraju FK Spartak od koga je cela ideja i započela.. Prvobitno najveći akcenat mi je bio vezan za proizvodnju, fudbalsku proizvodnju, igrači, škola fudbala, proračun profitabilnosti itd, a onda kako sam sve više i više ulazio u materiju, shvatio sam da bih se, sa radom u kome je samo obradjena recimo detaljno proizvodna funkcija, ograničio na tip menadžera preduzeća koji je detaljno upoznat sa postupkom proizvodnje, neka vrsta pogonskog direktora. To svakako nije loše ali moje interesovanje je usmereno na viši nivo menadžmenta, i to je na kraju prevagnulo da sâm Rad bude ipak urađen iz tog ugla. Za tako nešto, morao sam proširiti temu i detaljnije se baviti i ostalim segmentima Kluba i okruženja u kome klub egzistira. Sve vreme mi je veza na pojmovima: Fudbalska industrija – i jedan "organizovan i profitabilan" klub. Kako u svetu tako i u Srbiji, fudbal kao sportska igra, od svojih osnivačkih dana pa sve do modernog doba ima ogroman društveni uticaj. Nekako, i rezultati koje smo ostvarivali kao nacija na globalnom nivou, nas, hteli mi to da priznamo ili ne, svrstavaju u sam vrh svetskog fudbala. To sam donekle i znao pre započinjanja ovog rada, a taj svoj lični stav sam dodatno učvrstio kroz celokupan proces izrade ovog rada. Fudbal je u poslednjim godinama XX veka, postao izuzetno profitabilna industrija. Gotovo sve države širom sveta, a posebno razvijene zemlje Evrope su od fudbala i fudbalskih utakmica napravili multidimenzionalni ekonomsko-društveni fenomen. Kod nas to još uvek nije zaživelo, naprotiv rezultati koji postižu naši klubovi na raznim takmičenjima pod okriljem UEFA su na najnižem nivou, seniorska reprezentacija je izostala sa velikog broja UEFA i FIFA takmičenja. Superliga, elitno klupsko takmičenje u srpskom fudbalu beleži najnegativnije rezultate po posećenosti i gledanosti, ali i po prihodima od sponzorstava. Predstavnici srpskog fudbala u različitim telima svetske i evropske fudbalske organizacije, su retki i nemaju zapaženiju ulogu. Ovo su samo neke od negativnosti koje moraju biti otklonjene. Fokus razvoja mora biti usmeren ravnomerno na razvoj mladih igrača, na razvoj i obuku fudbalskih trenera, razvoj i obuku PR i Marketing funkcija fudbalskih organizacija i klubova, unapređenje odnosa na svim nivoima sa svetskim i evropskim fudbalskim organizacijama, na razvoj infrastrukture… Mišljenja sam da Srbija i srpski fudbal, uzimajući u obzir sve relevantne činjenice vezane za fudbal i fudbalsku industriju, mora znatno bolje da iskoristi svoj sportsko-ekonomski potencijal, koji uz dobru reorganizaciju, kvalitetnu strategiju razvoja, vođenu timom obučenih ljudi, može generisati značajne prihode kako za nacionalnu fudbalsku organizaciju i klubove, tako i za državu Srbiju i njene lokalne samouprave. Trenutno klubovi uspevaju da ‘prežive’ zahvaljujući budžetskoj pomoći, a malobrojni i od prodaje igrača, što je apsurd. Takođe, pored ekonomskih i sportski rezultati, uzimajući sve parametre, moraju biti bolji…Više o svemu ovome biće obrađeno u nastavku…
  • 5. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 5 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 5 SADRŽAJ 1. UVOD...................................................................................................................................... 6 1.1 Kratak istorijat sporta ...................................................................................................... 6 1.2 Podela sporta i uloga sporta u društvenoj zajednici ........................................................ 7 1.3 Sportske organizacije ...................................................................................................... 9 1.4 Arbitražni sportski sud (CAS) i Sportska arbitraža (ICAS) .......................................... 11 1.5 Fudbal............................................................................................................................ 12 1.5.1. Istorija fudbala u svetu...................................................................................... 12 1.5.2. Istorija fudbala u Srbiji ..................................................................................... 14 1.6 Svetska fudbalska organizacija – FIFA ........................................................................ 15 1.6.1 FIFPRO – Udruženje profesionalnih igrača...................................................... 18 1.6.2. CIES - Internacionalni Centar Za Fudbalske Studije........................................ 19 1.6.3. NF Board........................................................................................................... 20 2. Fudbalska Evropa................................................................................................................ 21 2.1 Hijerarhija evropskog fudbala........................................................................................ 21 2.2 UEFA - Union of European Football Associations........................................................ 21 2.3 Bazični fudbal – UEFA Grassroot.................................................................................. 24 2.4 Fudbalska udruženja i organizacije pod pokroviteljstvom UEFA.................................. 25 2.4.1 G-14 i ECA........................................................................................................ 25 2.4.2 EPFL.................................................................................................................. 26 2.4.3 CDES, KEA i EOSE.......................................................................................... 27 2.5 Iskustva uspešnih fudbalskih zemalja ............................................................................ 28 3. Fudbal FK Spartak.............................................................................................................. 42 3.1 Kratak istorijat fudbala na ovim prostorima ................................................................... 42 3.2 Osnivanje FK Spartak..................................................................................................... 42 3.3 Nova istorija – FK Spartak u XXI veku ........................................................................ 43 3.4 Najveći uspesi FK Spartak ............................................................................................ 43 3.5 Opis unutrašnje organizacije ......................................................................................... 44 3.6 Hijerarhijski prikaz unutrašnje organizacije FK Spartak .............................................. 46 3.7 SWOT Analiza .............................................................................................................. 48 3.8 Misija, Vizija,Ciljevi i Politike FK Spartak .................................................................. 49 3.8.1 Misija FK Spartak........................................................................................ 49 3.8.2 Ciljevi FK Spartak ....................................................................................... 51 3.8.3 Politike FK Spartak...................................................................................... 52 3.9 Predlog za unapređenje Kvaliteta rada.......................................................................... 52 4. Škola fudbala FK Spartak................................................................................................... 55 4.1 Deca i sport..................................................................................................................... 55 4.2 Pojam Škole Fudbala...................................................................................................... 56 4.3 Škola fudbala FK Spartak - uvod ................................................................................... 56 4.4 Opis unutrašnje organizacije Škole fudbala FK Spartak................................................ 58 4.5 Proces obuke igrača (ciklusi), podela na kategorije i primeri treninga .......................... 59 4.6 Uporedna analiza: FK Spartak Subotica vs FC Ajax Amsterdam.................................. 64 4.7 Predlog za unapređenje razvoja Škole fudbala............................................................... 66 5. Merenje efikasnosti rada (proizvodnje) Škole fudbala .................................................... 67 5.1 Proizvodnja uopšteno ..................................................................................................... 67 5.2 Trener – donosilac odluke .............................................................................................. 67 5.3 Model Data Envelopment Analysis - Analiza obavijanja podataka............................... 69 5.4 Povezivanje DEA sa BSC (Balanced Scoreard) metodom............................................ 71 5.5 Povrat investicije – koeficijent ROI ............................................................................... 72 5.6 Inženjering analize vrednosti .......................................................................................... 73 6. Zaključak.............................................................................................................................. 75 7. Literatura ............................................................................................................................. 80 8. Biografija.............................................................................................................................. 81
  • 6. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 6 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 6 1. UVOD 1.1 Kratak istorijat sporta Jednostavno rečeno, istorija sporta je istorija ljudske vrste. Još od praskozorja čovečanstva, naši preci takmičili su se pred svojim saplemenicima. Bile su to uglavnom igre koje su služile kao dobar trening za stvarne situacije – lov i bitke s drugim klanovima. Takođe, uglavnom su se održavale tokom tradicionalnih svetkovina, kao što su žetva, promena godišnjih doba…Svesni da te igre služe kao dobar način da pripadnici njihovog plemena istroše negativnu energiju, a usput se pripreme za velike napore, poglavari i njihovi šamani preuzeli su ulogu organizatora i ktitora tadašnjih sportova. Tako je, recimo, kod južnoameričkih naroda ratnik koji pobedi na turniru, tačnije jedini preživi, direktno ulazio u gardu vladara. Iako su se igre, tačnije sportovi, razvijali na sve četiri strane zemaljske kugle, svakako najveći istorijski uticaj imale su antičke Olimpijske igre. Smatra se da su prve Igre održane 776. godine pre naše ere u Olimpiji, na severozapadu Peloponeza. Ubrzo je ustanovljeno pravilo da za vreme trajanja Igara sva neprijateljstva moraju obavezno da prestanu, a sve do povratka takmičara kućama morao je da vlada Sveti mir (ekeherija). Igre su se održavale svake četvrte godine, a učesnici su bili samo slobodni Grci koji prethodno nisu kažnjavani. Na antičkim Igrama organizovane su sledeće discipline: trka oko stadiona (192,27 m), trka oko dva stadiona, trka oko 24 stadiona (dollihos), trka naoružanih ratnika u dužini od dva stadiona (trka hoplita), pentatlon (petoboj - trka oko stadiona, bacanje diska, bacanje koplja, skok u dalj i rvanje), pesničenje, pankration (kombinacija boksa i rvanja) i razne trke zaprega. Pobednici su dobijali venac od maslinovih grančica i ukazivane su im najveće počasti – slavljeni su kao veliki junaci i polubogovi, naročito u gradovima iz kojih su poticali. Slabljenjem antičke Grčke na horizontu se pojavila nova, daleko moćnija i bezdušnija imperija - Rimsko carstvo. Dok su Grci smatrali sport, tačnije Olimpijske igre miroljubivim načinom da se kroz javno takmičenje vidi u kom gradu-državi stasavaju najbolje atlete, potomci Romula i Rema imali su nešto sasvim drugačije na umu. Došlo je vreme apsolutne dehumanizacije i komercijalizacije zarad najnižeg oblika zabave: hleba i igara - panem et circenses. Na red su stigle gladijatorske igre. Dakle, od starog Rima počelo je naglo propadanje sporta, koje se nastavilo tokom skoro dva milenijuma. Viteške igre u srednjem veku, koje nisu zaobišle ni državu Nemanjića, nikada nisu dostigle nivo Olimpijskih igara. One su bile možda i jedine svetle tačke u srednjovekovnoj Evropi. Obično su se sastojale od više disciplina, kao što su gađanje iz luka, jahanje, plivanje, lov, društvene igre i recitovanje. Dugo je sportu trebalo vremena da stane na noge, da se vrati tamo odakle je počeo - od duše čovekove. Do toga je došlo tek u 18, a posebno u 19. veku u Evropi. Mnoge sportske grane dobile su konačan oblik u Engleskoj, pre svih boks, tenis, stoni tenis, fudbal i ragbi. Zimski sportovi su se razvijali u Norveškoj i srednjoj Evropi, a oni vezani za vodu gde drugde nego u "pupku sveta" - Mediteranu. Rvanje se razvijalo na Bliskom istoku, košarka, odbojka, hokej na ledu u Severnoj Americi, a gimnastika u srednjoj Evropi i Švedskoj. Pokretanjem modernih Olimpijskih igara, pre svega zahvaljujući pregalaštvu francuskog barona Pjera de Kubertena, sport je stekao širu afirmaciju u svetu u kome su se distance, zahvaljujući tehnološkom napretku, sve lakše prelazile. Otprilike u isto vreme, dakle u drugoj polovini 19. veka, moderan sport počinje da se razvija i na ovdašnjim prostorima.
  • 7. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 7 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 7 Između dva svetska rata smatralo se da su takmičari dostigli optimum normalnih čovekovih fizičkih sposobnosti. Ipak, uvođenjem nauke u sport, koja je došla s novom komercijalizacijom, u drugoj polovini minulog veka kreće pravi bum, što u rezultatima, što u gledanosti. Ne TREBA misliti da savremeni sport ne može da doživi sudbinu antičkih Igara. Štaviše, izgleda da će se pretopiti u klasično gladijatorstvo, čega smo svi mi svedoci. [1] 1.2 Podela sporta i uloga sporta u društvenoj zajednici Klasifikacija sporta obuhvata podelu sporta na različite podvrste. Prva podela je na: 1. Rekreativni sport (karakteriše ga redovni program vežbanja i takmičenja u cilju očuvanja zdravlja i fizičke spremnosti) 2. Školski sport (treninzi i sistem takmičenja su prilagođeni uzrastu sportista, kako bi se svakome omogućilo da ispolji svoj talenat) 3. Amaterski sport (sportisti pojedinci stiču društvenu afirmaciju, ostvaruju dopunsku zaradu i sl.) 4. Sport invalida (okuplja invalide i organizuje takmičenja u cilju telesne i mentalne rehabilitacije) 5. Profesionalni sport (sportisti, njihovi treneri, menadžeri i ostalo osoblje su plaćeni za aktivno bavljenje sportom i on je njihovo osnovno zanimanje) Pored toga može se deliti i na: 1. Elitni ili vrhunski sport treba da omogući najboljim pojedincima da postanu vrhunski. Vrhunski sportski uspesi nisu mogući bez masovnog bavljenja sportom, jer se najbolji pojedinci reprodukuju iz njega principom selekcije. 2. Netakmičarski sport je individualni sport svakog pojedinca i podrazumeva univerzalnu vrednost jer se njime aktivno mogu baviti sve kategorije stanovništva. 3. Takmičarski sport ključni značaj pridaje pobedi, konkurenciji, žrtvovanju (pobeda postaje drugo ime za sport). Podsetimo da su fizičko vaspitanje, sport i rekreacija tri segmenta sistema fizičke kulture. Sistem fizičke kulture čine: fizičko vaspitanje učenika kao institucionalizovana delatnost čiji su koreni vaninstitucionalni; rekreacija građana, ali ne samo odraslih, već i dece i omladine kao njihovo slobodno opredeljenje koje društvo podstiče i materijalno pomaže i najzad, vrhunski, takmičarski, reprezentativni sport kao izraz duboko ličnih poriva za aktuelizacijom ličnosti u šta društvo na različite načine (ideološke, materijalne, organizacione) ugrađuje svoje interese“ (Matić, Bokan, 2005: 80). Zato Kuljić i Koković s pravom predlažu zalaganje za afirmisanje fizičke kulture kao načina života koji bi bio podržan od strane države i društvenih institucija koje nemoraju da budu neposredno povezane sa sportom, ali koje se planski bave razvojem privrede, društvene higijene, kulture i obrazovanja (Kuljić, Koković, 2012). Fizičko vaspitanje je prvenstveno usmereno na zdravlje mladih ljudi, na razvoj fizičkih snaga čoveka bez zapostavljanja duha i izvesnih intelektualnih kvaliteta. Fizičko vaspitanje predstavlja process primene fizičkog vežbanja i metodičkih postupaka vaspitača u cilju formiranja, održavanja i poboljšavanja motoričkih sposobnosti, psihičkih osobina i socijalne adaptacije ličnosti. Po svojoj prirodi može se uočiti da je fizičko vaspitanje mnogo bliže rekreaciji jer izbegava intenzivne napore i surovo takmičenje ili ih ublažava.
  • 8. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 8 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 8 Kada je poređenje sporta i fizičkog vaspitanja u pitanju, istraživači uglavnom ističu sledeće razlike: sport podrazumeva takmičenje, a fizičko vaspitanje to čini indirektno; sport pretpostavlja žestoku selekciju, pa teži da isključi, a fizičko vaspitanje da uključi; sport zahteva elitizam, izvrsno telo i duh, dok fizičko vaspitanje toleriše osrednjost; sport je neodvojiv od ambicije i motiva postignuća, što nije suštinska karakteristika fizičkog vaspitanja; najzad, u sportu veoma često može doći do povreda, dok je fizičko vaspitanje uglavnom bezbedno (Kuljić, Koković, 2012). Kako smo naveli, iako se neretko pojmovi sport, fizičko vaspitanje i rekreacija izjednačavaju, iako je jasno je da je reč o posebnim segmentima sistema fizičke kulture koji svaki ponaosob ima svoje karakteristike i svoj značaj. Recimo, značaj fizičkog vaspitanja za jedno društvo ogleda se u broju časova fizičkog vaspitanja i u redovom pohađanju časova fizičkog vaspitanja u osnovnoškolskom, gimnazijskom i srednjoškolskom obrazovanju. Značaj vrhunskog sporta za jedno društvo može se reflektovati na primerima medijske zastupljenosti vrhunskog sporta ili, konkretno u slučaju Srbije, na primerima organizovanja javnih dočeka vrhunskih sportista osvajača medalja. Značaj rekreacije u jednom društvu može se, pored ostalog, procenjivati na osnovu broja teretana na otvorenom, te korišćenja ovih teretana od strane stanovništva (odraslih građana, dece i omladine), kao i u okviru organizovanih sportsko-rekreativnih programa koje vode treneri. No, bez obzira da li je reč o fizičkom vaspitanju, rekreaciji ili sportu, kako je nedostatak fizičke aktivnosti na prvom mestu negativnog uticaja na zdravlje, jasno je da je značaj fizičke kulture za svakog pojedinca – ogroman. Kako smo već pomenuli, otuda sport ne bi trebalo da ima prednost nad fizičkim vaspitanjem i rekreacijom kao ravnopravnim područjima fizičke kulture jer je u okviru potonjih područja moguće ostvariti zdravstvenu preventivu i ekološku ravnotežu između biološke i društvene egzistencije čoveka i njegove okoline. (Kuljić, Koković, 2012). Sport kao fizička aktivnost jeste plodotvoran zbog razvoja individualnih fizičkih snaga i kao takav privlačan je za celokupnu populaciju, naročito za mlade; kao igra i zabava, sport ispunjava slobodno vreme mladih i "sklanja decu sa ulice" na konstruktivan način, stvara zadovoljstvo i podiže radost življenja; sport je aktivnost koja iskušava i potvrđuje sopstvene mogućnosti, suočava sa novim izazovima, životnim avanturama, nudi sticanje novih iskustava; sport jeste dobrovoljno i nenametnuto druženje, u njemu se ostvaruje specifična veza individualnosti i zajedništva (spremnost za saradnju, solidarnost, timski rad i timski duh); za mnoge pojedince i društvene grupe, sport je privlačan kao posao, profesija, kao vrsta zanata koji ima svoje značajno mesto u društvenoj podeli rada, svoj ugled, odnosno društveni status; sport nesumnjivo privlači mlade kao vrsta biznisa i oblik privređivanja koji donosi značajne, a ponekad i nadprosečne prihode; sport kao spektakl privlači veliki broj ljudi, a zahvaljujući spektaklu koji se troši kao svaka druga roba, razvio se i svojevrsni sportski turizam; smatra se da sport privlači mlade ljude i zbog karakteristika rituala koje poseduje, a koje se ponavljaju u okviru sportskih takmičenja na stadionima, borilištima, i koje proizvode pobednike i poražene, svoje junake i žrtve; sport je oblik verbalne i neverbalne komunikacije putem koje se šalju i primaju poruke (simboli, pokreti, ’govor tela’, gestikulacije itd.); sport je kanal društvene pokretljivosti, afirmacije i promocije koji dobija na značaju naročito kada su drugi društveni i institucionalni kanali zatvoreni za napredovanje i promociju mladih ljudi; sport stvara svoje idole, sportske zvezde sa kojima se mnogi mladi ljudi upoređuju i identifikuju, ali svakako da bi trebalo imati na umu da se u kontekstu masovne potrošačke kulture idoli proizvode tako da se brzo troše i kratko traju – takozvani ’instant idoli’; najzad, sport je privlačan i popularan jer se doživljava kao nešto izuzetno, nesvakidašnje i nerutinsko, kao fenomen koji pokazuje da se nesvakidašnjim trudom, vrednim radom, svakodnevnim treninzima i brojnim odricanjima mogu dostići izuzetni, vrhunski rezultati (Vrcan, 1990, Kuljić, Koković, 2012). Sociologija sporta jeste posebna sociološka disciplina koja se bavi
  • 9. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 9 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 9 pitanjima konteksta i društvene uslovljenosti sporta, ova disciplina izučava uticaj društva na sport, ali i povratni uticaj sporta na društvo. Sport jeste samo jedan segment široke oblasti fizičke kulture, pored fizičkog vaspitanja i rekreacije. Kako sociologiju sporta zanima celina društvenosti, u prvom planu njenih istraživanja nalazi se sportski događaj koga čine igrači (akteri), posrednici (treneri, sudije, sportski novinari, sponozori) i publika (navijači i navijačke grupe). Navedimo i to da sociolozi sporta mahom smatraju da sociologija sporta istražuje sport da bi što više saznala o društvu (Kuljić, Koković, 2012). Postoje i mišljenja prema kojima je prevashodno uzajamni odnos sporta i društva okosnica istraživanja u savremenoj sociologiji sporta (Radenović, 2014). S obzirom na to da je pored fizičkog vaspitanja i rekreacije, sport treći segment sistema fizičke kulture, opravdano je pitanje zbog čega se najpre nije diferencirala sociologija fizičke kulture kao posebna sociološka disciplina, a potom sociologija sporta? Tačnije, zašto uopšte nije došlo do zasnivanja sociologije fizičke kulture s obzirom da je fizička kultura šira oblast koja sadrži i sport? [2] Važno je, i da pomenemo, dokument pod nazivom Strategija razvoja sporta u Republici Srbiji za period 2014 –2018. godine koji obuhvata sve detalje sportske politike u pomenutom periodu u našem društvu i koji kao prioritetne strategije prepoznaje i razvoj sporta dece i omladine uključujući i školski sport kao i povećanje obuhvata bavljenja građana sportom kroz razvoj i unapređenje sportske rekreacije (videti: Službeni glasnik RS 001/2015, 06.01.2015.). Ipak, mišljenja sam da je bi već trebalo da imamo razrađenu, napisanu i usvojenu Strategiju razvoja sporta u Srbiji za period 2020-2030.godine, jer svaka ozbiljna organizacija koja želi imati zapaženu ulogu u društvu, uz kratkoročno i srednjeročno planiranje mora imati jasnu strategiju/plan razvoja na duži period (dugoročni plan ). Takođe mišljenja sam da deca u školskom uzrastu treba da imaju čas fizičkog vaspitanja svaki dan. Na taj način, kroz obrazovni sistem, država vodi brigu o zdravlju nacije. O važnosti sporta i svih segmenata života kroz koji je sport prožet moglo bi se pisati naširoko. Dovoljno je videti spisak sportskih organizacija, organizacija koje u svom opisu posla imaju između ostalog i sport kao oblast rada i videćemo šta je sve sport u ljudskoj civilizaciji. Šta sve sport povezuje i koji potencijal za razvoj društva nosi u sebi. Baviti se ponaosob svakom organizacijom (pritom naveo sam samo deo njih) bilo bi zaista previše u ovom radu, ali zbog uloge sporta koju zauzima u širokoj društvenoj zajednici, imao sam ličnu želju, ali i profesionalnu potrebu, da navedem šta je to sve što SPORT spaja i prožima. Od škola, do medicine, od vojske do invalida, od akademskih stručnjaka do proizvođača…zaista je bezbroj uvezanih segmenata šire društvene zajednice. 1.3 Sportske organizacije Međunarodni olimpijski komitet (MOK) MOK je Međunarodna nevladina neprofitna organizacija i kreator olimpijskog pokreta. MOK je najviši organ olimpijskog pokreta. Vlasnik je svih prava na olimpijske simbole: zastavu, moto, himnu i Olimpijske igre. Njegova je prevashodna odgovornost nadgledanje organizacije letnjih i zimskih Olimpijskih igara. U Međunarodni olimpijski komitet učlanjena su 205 nacionalna olimpijska komiteta. Međunarodnikomitet za fer-plej (CIFP) Olimpijska povelja kao jedan od osnovnih principa olimpijskog pokreta definiše promociju duha prijateljstva, solidarnosti i fer-pleja. Fer-plej podrazumeva pridržavanje sportskih pravila, poštovanje protivnika i borbu protiv nasilja i nepoštenog ponašanja. Međunarodni komitet za fer-plej, osnovan 1963. godine, zalaže se za promociju principa fer-pleja, koji čine
  • 10. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 10 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 10 suštinu sporta. Svake godine CIFP dodeljuje Međunarodne nagrade za fer-plej, koje se na predlog raznih organizacija i javnosti dodeljuju sportistima za njihov doprinos afirmaciji fer- pleja, bez obzira da li su olimpijski šampioni ili početnici. Međunarodni paraolimpijski komitet (IPC) Međunarodni paraolimpijski komitet je reprezentativna Međunarodna organizacija vrhunskog sporta za sportiste sa invaliditetom. IPC organizuje, nadzire i koordinira Paraolimpijske igre i druga multi-sportska takmičenja na vrhunskom nivou. U Međunarodni paraolimpijski komitet učlanjeno je 160 nacionalnih paraolimpijskih komiteta. Svetska anti-doping agencija (WADA) Međunarodni olimpijski komitet organizovao je u Lozani od 2. do 4. februara 1999. godine Svetsku konferenciju o dopingu.Na osnovu zaključaka Konferencije, 10. novembra 1999. osnovana je Svetska anti-doping agencija sa zadatkom da promoviše i koordinira borbu protiv dopinga u međunarodnom sportu. Svetsko udruženje olimpijaca (WOA) Svetsko udruženje olimpijaca je nezavisna globalna organizacija predstavnika olimpijaca. Inicijator osnivanja ove organizacije bio je Huan Antonio Samaran, a temelji su joj postavljeni na Stogodišnjem olimpijskom kongresu MOK održanom u Parizu 1994. godine. Svetsko udruženje olimpijaca je osnovano da bi u aktivnosti olimpijskog pokreta uključilo oko 100.000 olimpijaca širom sveta i promovisalo olimpijske principe i važnost obrazovanja sportista, borbu protiv dopinga i nasilja i netolerancije u sportu, davalo podršku raznolikosti i jednakosti u sportu i sportskom menadžmentu, kao i ostvarivanju prava olimpijaca i učešće u humanitarnim programima.Pokrovitelj WOA je Huan Antonio Samaran (Španija), počasni predsednik Žak Rog (Belgija), a predsednik Pal Šmit (Mađarska). Multi-sportske organizacije i takmičenja – Sport za sve - Međunarodna federacija za školski sport – ISF - Međunarodna katolička federacija za školski sport – FISEC - Međunarodna laburistička sportska konfederacija – CSIT - Međunarodni savet za vojnički sport – CISM - Međunarodna unija za sport u policiji – USIP - Međunarodno udruženje sportskih igara – IWGA - Međunarodni komitet Mediteranskih igara – CIJM - Međunarodna federacija za fizičko obrazovanje – FIEP - Međunarodna federacija Sport za sve – FISPT - Međunarodna skupština nacionalnih sportskih organizacija – IANOS - Trim i fitnes međunarodno udruženje Sport za sve – TAFISA - Komitet međunarodnih dečijih igara – CICG - Evropska nevladina sportska organizacija – ENGSO - Međunarodno udruženje igara veterana – IMGA Obrazovanje i širenje olimpijskih ideala – FER-PLEJ - Međunarodna olimpijska akademija – AIO - Međunarodni komitet “Pjer de Kuberten” – CIPC - Institut Pjer de Kuberten – IPC - Udruženje paniberijskih olimpijskih akademija – AIAO - Međunarodni petoboj – PI - Međunarodni komitet za fer-plej – CIFP
  • 11. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 11 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 11 - Međunarodni savet za zdravlje, fizičko obrazovanje, rekreaciju, sport i ples – - ICHPER-SD - Evropski koledž za sportsku nauku – ECSS - Međunarodno udruženje za sport bez nasilja – AICVS - Međunarodna fondacija Olimpafrika Sportska medicina i nauka - Međunarodni savet za sportske nauke i fizičko obrazovanje – ICSSPE - Međunarodno olimpijsko udruženje za sportsko-medicinska istraživanja – AIORMS - Međunarodna federacija za sportsku medicinu – FIMS Sportska oprema i objekti - Međunarodno udruženje za objekte za sport i razonodu – IAKS - Svetska federacija industrije sportske opreme – WFSGI [3] 1.4 Arbitražni sportski sud (CAS) i Sportska arbitraža (ICAS) http://www.tas-cas.org/ - The Court of Arbitration for Sport (CAS)/ Početkom 80tih godina u svetu je počeo pojačan razvoj sporta, znatno je uvećan broj klubova i sportista, pa se 1981godine na ideju Huana Antonio Samarana (u to vreme predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta) u narednim godinama se krenulo sa razradom ideje o nezavisnom sportskom pravnom telu. Do tada pravnim slučajevima se bavio Međunarodni tribunal u Hagu. Arbitražni sportski sud (CAS) je zvanično osnovan 30.06.1984. Svrha arbitražnog sportskog suda je da presuđuje u svim sporova koji imaju neku vezu sa sportom, a koji dolaze do njega kroz obične arbitražne sudove ili putem žalbi na odluke sportskih tela ili organizacija. Iz nekog svog ličnog uverenja morao sam izdvojiti ove dve organizacije iz gore navedenih i malo opširnije ih obraditi iz razloga što je CAS veoma prisutan kako u FIFA tako i u UEFA. Takođe kao pravno telo, za život fudbalskog kluba koji je suština Rada, često zna da bude zadnja instanca kojoj se pojedini fudbalski savez, organizacija, klub ili pojedinac obraćaju zbog nekog pravnog problema sa kojim se susreću. Međutim kako i sve druge arbitraže (političkog ili poslovnog tipa, ili pak životnog prava pojedinca) procesi su spori, skupi, a broj ljudi u našoj zemlji koji imaju znanje i iskustvo u radu sa istima je veoma mali, te se i klubovi i pojedinci retko obraćaju sportskom sudu u Lozani. Mislim da bi to trebalo promeniti, i da bi se rad suda treba demistifikovati a takođe uz silna udruženja u Srbiji moglo bi se napraviti i jedno za kontakt sa ovom važnom ustanovom. The International Council of Arbitration for Sport (ICAS) Pariski ugovor: 22.04.1994.godine kreira se nova struktura pri Arbitražnom sportskom sudu , tog dana je i potpisan document nazvan “Agreement concerning the constitution of the International Council of Arbitration for Sport”, poznatiji kao “Paris Agreement”. Ovaj ugovor je potpisan od strane najviših sportski autoriteta tog vremena Predsednika Olimpijskog komiteta, Asocijacije letnjih olimpijskih igara (ASOIF), Asocijacije zimskih olimpijskih igara (AIWF) i asocijacije nacionalnih olimpijskih komiteta (ANOC).
  • 12. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 12 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 12 ICAS je najviši organ sportske arbitraže, samim tim CAS ima podređen položaj u odnosu na ICAS. Glavni zadatak ICAS je da štiti nezavisnost CAS i prava stranaka. Takvom strukturom, CAS je postavljen pod administrativni i finansijski uticaj Internacionalnog saveta sportske arbitraže (ICAS). ICAS se sastoji od 20 članova koji moraju biti pravnici visokog obrazovnog nivoa, dobro upoznati sa pitanjima arbitražnog i sportskog prava. Nakon njihovog imenovanja, članovi ICAS moraju da potpišu izjavu kojom se obavezuje da će vrši svoju funkciju u ličnom svojstvu, objektivno i nezavisnos. Ovo znači da ni u jednom slučaju član ICASA ne može imati ulogu u postupku pred CAS, ili kao arbitra ili kao branioca na nekom slučaju. Svaka promena Zakona u vezi sa sportskom arbitražom se može odlučivati jedino na sastanku kome je prisutno najmanje 2/3 svih članova ICAS. U drugim slučajevima, dovoljna je prosta većina, pod uslovom da je prisutna najmanje polovina članova. ICAS bira svog predsednika, koji je ujedno i predsednik CAS, imenuje CAS arbiter, i usvaja budžet i račune CAS. ICAS/CAS su svojim objektivnim radom, ali i praćenjem razvoja sporta i svojim konstantnim usavršavanjem uspeli da se održe dugi niz godina kao vodeća nezavisna pravna institucija za sport. Ustanovljavanjem instituta ad-hoc arbitraže za pojedina takmičenja, konkretno, prvi put 2000godine na Evropskom prvenstvu u fudbalu su na zahtev UEFA oformili ad-hoc strukturu. Zbog dobrog prijema kod svih, ovo je ponovljeno i na narednim šampionatima. Uspeh ovakvog pristupa, doneo je potvrdu rada od svih učesnika (igrači, sportske organizacije,mediji) tih manifestacija. Institut AD-HOC strukture je ključno dostignuće u istoriji CAS. [4] 1.5 Fudbal 1.5.1. Istorija fudbala u svetu Iz Kine, u 7. veku, ova igra je prenesena u Japan. Istorijski podaci potvrđuju da su je u Japanu igrali carski vojnici i to obavezno, na glavnim nacionalnim svetkovinama pred carem, vlastelom i ostalom carskom svitom ... Prve tragove igre loptom u Evropi nalazimo u Grčkoj i Rimu, takođe u 7. veku. Poznata je rimska parola: "Hleba i igara" (Panem et circenses). Igre loptom u Grčkoj su se zvale Episkiros i Epikonis, a u Rimu Harpastum. Bile su to neke kombinacije fudbala i rukometa. Od današnjih sportova najbliži im je američki fudbal. Ovu igru, kao veoma grubo nadmetanje rimskih legionara, pominje u svojim zapisima i rimski filozof i Neronov učitelj, Seneka. Mnogi srednjovekovni pisani podaci govore o igrama sa loptom između XIII i XVI veka. Zajedničko svim ovim podacima je da su se ove igre, u to vreme u Evropi, igrale na narodnim svetkovinama, u vreme poklada i drugih crkvenih praznika. Zanimljiv podatak je da je engleski kralj Edvard III zabranio narodu ovu igru 1349. To isto, samo dvadeset godina kasnije, učinio je i Karlo V u Francuskoj. Oba vladaoca su svoje odluke obrazložili tvrdnjom da je ova igra toliko okupirala narod da ga odvraća od korisnih stvari. U XIV i XV veku, u Italiji, u Firenci, igrala se neka vrsta fudbala koja se zvala “Firentinski kalčo”. Da je to originalan i dragocen podatak za istoriju fudbala, uverava i činjenica da se u zemlji višestrukog prvaka sveta, fudbal i danas naziva Kalčo. Zanimljivo je da prvi zapis o fudbalu u Americi datira iz 1634. godine. Iz njega se može saznati da su Indijanci iz Masačusetsa igrali jednu utakmicu od jutra do večeri i tom prilikom “lopta je terana bosim nogama vrlo daleko”. Na početku XIX veka, razne igre sa loptom, konačno su prihvatile i engleske privatne škole. Dotadašnje, isključivo individualne sportske vežbe u tim plemićkim školama, polako ustupaju mesto igrama sa loptom. Istorija beleži da je student Vilijam Veb Elis u školi Ragbi
  • 13. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 13 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 13 1823, igrajući sa svojim drugovima, u jednom trenutku zgrabio rukama loptu i potrčao poljem prema cilju, mada su nepisana običajna prava to zabranjivala. Njegovi vršnjaci prihvatili su i taj način igranja, pa je nešto kasnije to postala najomiljenija igra sa loptom u Ragbiju. Dugo vremena, sve do 1855., utakmice se igraju samo između pojedinih škola. Tako je bilo sve do osnivanja prvih klubova: Šefild klub 1855, Halam klub 1857. i Blekhit klub 1859. Samo nešto kasnije, 1863, uz pomoć novih pravila, ragbi i FUDBAL su kao igre odvojene, pa je istorija modernog fudbala upravo od tada i započela. Istorija svetskog fudbala, kao jedan od vidova raznovrsnog razvitka ljudskog društva i njegove sveukupne delatnosti, prema verodostojnim podacima i pisanim hronikama, počinje 1863. godine. Tada su predstavnici engleskih koledža, u kojima je dotle tradicionalno, negovan ragbi fudbal, odlučili da odvoje fudbal od ragbija i da uz pomoć specifičnih fudbalskih pravila, ovu igru uvrste u novu sportsku aktivnost svojih studenata. Odluka o odvajanju fudbala od ragbija ubrzo se pokazala veoma celishodnom. Fudbal je masovno, spontano prihvaćen, ne samo od studenata u Kembridžu, Oksfordu, Ragbiju i Harou, već i medu radničkom, a posebno školskom omladinom, širom Engleske. Sve analize i kasnija istraživanja pokazuju da ubrzanu popularnost fudbal duguje ondašnjim prvim, logički osmišljenim pravilima, koja decidirano štitila igrače od dotadašnje, gotovo gladijatorske grubosti u "Ragbi fudbalu". S druge strane, nova fudbalska pravila, u okviru nove igre, omogućila su svojim akterima, pored ispoljavanja i razvijanja fizičkih, ispoljavanje i podsticanje i umnih i kreativnih sposobnosti. U takvoj klimi svog rađanja, razumljivo je što su ovu igru u život uveli ondašnji engleski intelektualci, profesori i studenti, a kasnije, vremenom prihvatili, bez izuzetaka i ostali društveni staleži. I danas, posle toliko decenija i dinamično pređenog istorijskog puta, prvobitan odnos nije izmenjen. Medu pristalicima i aktivnim učesnicima u fudbalu, nalaze se ljudi koji pripadaju i najnižim i najvišim socijalnim i intelektualnim slojevima društva... Kao što se, u zavisnosti od dužine trajanja i karakteristika trajanja, svaka ljudska aktivnost može podeliti na pojedine delove i faze, tako se i dosadašnja, ukupna fudbalska aktivnost, po svom istorijskom značenju i pečatu, može podeliti na nekoliko celovitih i homogenih, različitih i ponaosob originalnih razdoblja ili perioda. Prvi period, koji je trajao od 1863. pa do 1925., može se uslovno nazvati periodom konstituisanja fudbalske igre, mada se u terminološkom smislu fudbal konstituisao onog istog dana 1863., kada su predstavnici engleskih koledža odlučili da fudbal, uz pomoć novih trinaest pravila, odvoje od ragbija. Ovaj, po godinama trajanja najduži period, može se nazvati periodom konstituisanja fudbala i zbog toga, što su se u njemu dešavale i sa njim desile sve dosadašnje najbitnije promene pravila ove igre. Osim ove činjenice, ovaj period razvoja fudbala karakterišu nastojanja da u njemu ovlada duh sporazumevanja i organizovanja i na međunarodnom, a ne samo na državnom planu, što je i postignuto osnivanjem FIFE u Parizu 1904. godine. Drugi period, istorije razvoja fudbalske igre, trajao je od 1925. pa do 1954, odnosno od pojave "WW" pa do pojave "4:2:4" sistema fudbalske igre. Engleska i takozvana Engleska fudbalska škola, u najvećoj meri, doprinela je osobenosti ovog perioda razvoja fudbala. U najvećem delu toga razdoblja, bila je to vladavina "WM" sistema koji je, kao logicna posledica dotadašnje evolucije fudbala, inoviran u Engleskoj, "Kolevci fudbala", a potom i u ostalim delovima sveta. Pečat ovom periodu razvoja fudbala dala su takođe i prva tri svetska prvenstva koja su organizovana u Urugvaju 1930, Italiji 1934. i Francuskoj 1938. godine. Treći period, razvoja fudbalske igre trajao je od 1954. pa do 1974. godine. U razdoblju od tih 20 godina, odigrana su svetska prvenstva u Švajcarskoj (1954), Švedskoj (1958), Čileu (1962), Engleskoj (1966), Meksiku (1970) i SR Nemačkoj (1974). U ovoj razvojnoj fazi,
  • 14. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 14 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 14 više nema značajnih fudbalskih dostignuća bez naglašenog prisustva fizičkih kvaliteta pojedinaca i timova. Bio je to period, za razliku od prethodnog, u kojem je došlo do potpunog spajanja i integrisanja specifičnih individualnih sposobnosti pojedinaca u kolektivnu igru. Taj period u potpunosti je dovršen na Svetskom prvenstvu u SR Nemačkoj 1974, pa se to vreme uzima kao završno u okončanju trećeg perioda razvoja fudbala. Najveće vrednosti u ovom periodu dostigli su nacionalni timovi SR Nemacke, Brazila, Holandije i donekle Engleske. Četvrti period, razvoja fudbalske igre, koji počinje od 1974. i koji je još u toku uspeo je da sjedini sve pripreme u jednu i da ih maksimalno učvrsti pa čak i da ih unapredi. Tada je, zahvaljujući onako univerzalnim tehničkim, taktičkim i fizičkim zahtevima, ovaj stil i način igranja formulisan kao "Totalni fudbal". Bez obzira na terminološku neadekvatnost "Totalni fudbal" je postao opšte eksploatisani pojam kao sinonim za modernu igru. Svetska prvenstva u Argentini (1978), Španiji (1982), Meksiku (1986), Italiji (1990), Sjedinjenim Američkim Državama (1994), Francuskoj (1998), Japanu i Južnoj Koreji (2002) i Nemačkoj (2006) su iznedrili karakterističan sistem "4:4:2", sa svim svojim modifikacijama i on se posmatra kao nadgradnja i usavršeni sistem "4:3:3". Sistem "4:4:2", sa svojim varijantama u poslednje vreme, koje karakterišu i po petorica - šestorica igraca sredine terena, odnosno samo jedan klasični napadač, nije dostigao onu originalnost koju su dostizali prethodni sistemi, koji su svojom efikasnošću u vremenu svojih vladavina odlučujuće uticali na prepoznatljivost i dovršenost tih etapa razvoja fudbala. 1.5.2 Istorija fudbala u Srbiji Kao i na mnoge ostale delove sveta, tako i na naše podneblje, fudbal su doneli i prvi igrali Englezi. Kao državljani velike pomorske, trgovačke i kolonijalne sile, Englezi su se tragajući za uslovima što većeg ekonomskog uspona našli i u našim južnoslovenskim zemljama. Najznačajniji podatak za početak razvoja fudbalske igre na prostore današnje Srbije nalazimo na samom kraju XIX veka, ili tačnije 1896. godine. Tada je Hugo Buli, iz Hamburga, gde je studirao trgovinu, doneo prvu fudbalsku loptu sa sobom, u svoj Beograd. Iste godine, Hugo Buli je osnovao "loptačku sekciju" Beogradskog gimnastičkog društva "Soko" i organizovao je demonstraciju fudbalske igre, kod Nebojšine kule ispod Kalemegdana. Ali, prvi zvanični fudbalski klub, ne samo na teritoriji današnje Srbije, nego i na teritoriji prethodne Jugoslavije, osnovan je u Subotici 1901. godine pod imenom "Bačka". 1903. godine u Beogradu je osnovan fudbalski klub "Soko", a iste te godine u Kragujevcu i "Šumadija". Posle Prvog svetskog rata, u novoj državi Srba, Hrvata i Slovenaca, u Zagrebu je 1919. godine osnovan Nogometni Savez Jugoslavije, a dr Hinko Virc izabran je za prvog predsednika. Prvo prvenstvo Jugoslavije održano je tek u sezoni 1922/23. godine po Kup sistemu. Prvi naslov p r v a k a J u g o s l a v i j e osvojio je "Građanski" iz Zagreba 1923. godine. I, konacno, 1923. godine, naš Fudbalski savez je bio primljen i u savez FIFA, pošto je prethodno 1921. godine bio primljen kao privremeni član svetske fudbalske organizacije. Prve borbe za titulu prvaka Jugoslavije održane su 1923., a vodilo ih je šest klubova - prvaka ondašnjih podsaveza. Igralo se po jednostrukom Kup-sistemu, još pet puta su prvenstva održavana po Kup-sistemu (1924,1925, 1926, 1932 i 1936), dva puta po jednostrukom (1927. i 1928), i devet puta po dvostrukom bod-sistemu, uz ucestvovanje od 6-12 klubova. Prva prvenstva su se odvijala po podsavezima, pa bi prvaci nastavljali takmičenje na nivou države. Kada su se stekli uslovi, kada je i kvalitet fudbala poboljšan, formirana je 1927. i prva liga Jugoslavije sa 10, a ubrzo potom povećana je na 12 klubova. Fudbalski Savez seli se iz Zagreba u Beograd 1929. godine i od tada do današnjih dana nalazi se na istom mestu na adresi Terazije 35.
  • 15. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 15 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 15 Za tako omasovljen fudbalski sport u Jugoslaviji, a posebno za beogradske, zagrebačke i splitske klubove, u kojima su se pojavljivali izuzetno talentovani fudbaleri, pročulo se i u inostranstvu. FIFA je zbog toga računala s Jugoslavijom kao s jednim od prvih učesnika budućeg svetskog prvenstva. To se ubrzo i ostvarilo. Jugoslavija je 1930., zajedno sa još tri evropske zemlje, bila učesnik Prvog svetskog prvenstva u Urugvaju. Šampionat u Urugvaju ću u nastavku podrobnije obraditi jer predstavlja veliki uspeh našeg fudbala. Prim.aut. Naša dva najveća kluba FK „Crvena Zvezda“ i FK „Partizan“ osnovana su 1945. godine, dakle odmah po završetku II Svetskog rata. Potpunu ekspanziju fudbalska igra doživljava, na našim prostorima, u periodu od 1950. do 1970. godine. Tada se na reprezentativnom planu postižu i najveći rezultati koji su ostavili trag do današnjih dana. Na dosadašnjim velikim takmičenjima naši najbolji igrači koji su nastupali za reprezentaciju naše zemlje imali su promenljive rezultate, ali ti rezultati su, u odnosu na zemlje po veličini slične našoj, bili veoma zapaženi. Od 18 Svetskih prvenstava mi smo učestvovali na 8 takmičenja najkvalitetnijih timova. Najznačajnije rezultate postizali smo na prvom (1930), šestom (1962) i dvanaestom (1990) takmičenju. Na Evropskim prvenstvima smo bili uspešniji, tako da smo osvajali dva puta po drugo mesto na našem kontinentu. Te rezultate postizali smo 1960. i 1968. godine. Na Olimpijskim igrama i na turnirima koji su organizovani na najvećim sportskim okupljanjima osvajali smo zlatne, srebrne i bronzane medalje. Od klubskih rezultata treba istaći osvajanje Kupa Šampiona i Interkontinentalnog Kupa 1991. godine od strane FK „ Crvena Zvezda“ i dva ulaska u finalne utakmice Kupa šampiona 1966. godine FK „Partizan“ i u Kup UEFA FK “Crvena Zvezda“ 1979. godine. Veliki trag od pojedinaca ostavili su sledeci igrači: Mitić, Bobek, Vukas, Čajkovski, Kostić, Boškov, Stanković, Crnković, Šekularac, Milutinović, Veselinović, Jerković, Kovačević, Vasović, Xajić, Pavlović, Savić, Petrović, Stojković, Savićević. Mijatović, Mirković… [5] 1.6 Svetska fudbalska organizacija - FIFA FIFA ili Fédération Internationale de Football Association je svetska fudbalska organizacija. Osnovana je 21. maja 1904. u Parizu. FIFA, je međunarodno vladajuće telo udruženja svetskog fudbala. Sedište joj je u Cirihu,Švajcarska, FIFA je odgovorna za organizaciju i vođenje najvećih fudbalskih međunarodnih takmičenja, a najvažnije od svih je Svetsko prvenstvo, koje se održava od 1930. godine. Jedna zanimljivost vezana za FIFA-u: Ova organizacija ima 211 članova, što je 17 više od Ujedinjenih nacija i 6 više od Međunarodnog olimpijskog komiteta. FIFA, između ostalih, organizuje sledeća fudbalska takmičenja: Muška takmičenja 1. Svetsko prvenstvo 2. Svetsko prvenstvo do 20. godine 3. Svetsko prvenstvo do 19. godine 4. Svetsko prvenstvo do 17. godine 5. Kup konfederacija 6. Svetsko klupsko prvenstvo 7. Svetsko prvenstvo u fudbalu na pesku 8. Svetsko prvenstvo u futsalu Ženska takmičenja 1. Svetsko prvenstvo za žene 2. Svetsko prvenstvo za žene do 20. Godine 3. Svetsko prvenstvo za žene do 17. godine
  • 16. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 16 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 16 Na slici 1 je prikazano 6 regiona FIFA. Slika 1: Članice FIFA Prvo svetsko prvenstvo u fudbalu, organizovano od strane ove organizacije, je održano 1930. godine u Montevideu, glavnom gradu Urugvaja. Reprezentacija Kraljevine Jugoslavije je bila jedan od 4 predstavnika sa evropskog kontinenta (4 selekcije Ujedinjenog Kraljevstva u to vreme nisu ni bile članice FIFE) i zauzela je visoko 3. mesto, tačnije utakmica za treće mesto nije ni igrana tako da su poraženi polufinalisti ‘navodno podelili’ to treće mesto. Kažem ‘navodno’ jer postoji dosta oprečnih podataka. Na zvaničnom web portalu FIFA u podmeniju u kome je izveštaj sa Prvog šampionata sveta, na zvaničnoj tabeli stoji sledeći poredak: Slika 2: Tabela Urugvaj 1930.(oficijelni web portal FIFA) [6] Šampionat je osvojio domaćin Urugvaj pobedom nad Argentinom u finalu, i to nije sporno. Sporan je podatak da je USA treća a Jugoslavija četvrta. U prilog ovome ide i intervju koji je dao naslednik porodice Hadži iz Novog Sada, čiji je otac bio vođa puta Jugoslovenske reprezentacije, što dokazuje da je Jugoslavija osvojila treće mesto i bronzanu medalju. Nije tačno da je Jugoslavija bila četvrta, jer smo mi u polufinalu izgubili od Urugvaja, koji je potom pobedio Argentinu u finalu i postao prvi svetski prvak. Pošto se zbog nedostatka novca nije odigravala utakmica za treće mesto, to mesto pripadalo je ekipi koja je u polufinalu izgubila od pobednika finala, dok je četvrto mesto zauzela ekipa Sjedinjenih Američkih Država koja je u polufinalu izgubila od Argentine. Da je drugačije, ova bronzana medalja ne bi sada bila tu. Ovo je jedina bronzana medalja sa Svetskog prvenstva u Urugvaju, jer se zbog uštede medalje nisu delile svim članovima reprezentacije, već je uručena jedna, i to šefu delegacije. Zato je njena vrednost neprocenjiva - navodi Kosta Hadži. - priča za „Blic“ Kosta Hadži, sin pokojnog dr Koste Hadžija, dok nam pokazuje album sa starim razglednicama i fotografijama koje je njegov otac doneo iz Urugvaja te davne 1930. godine. [7]
  • 17. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 17 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 17 Slika 3: Kosta Hadži sa predsednikom FIFA Žilom Rimeom Čitav turnir je obeležilo puno problema, Većina evropskih selekcija je bojkotovala šampionat, razlog je bila udaljenost a urbana legenda kaže da su naši reprezentativci 18dana brodom putovali do Montevidea, svakodnevno odrađujući treninge na palubi broad. Jugoslavija je bila najbolje plasirana selekcija Starog kontinenta(učestvovali još: Francuska, Belgija i Rumunija). Važan podatak je i da je Jugoslaviju praktično predstavljala selekcija Beograda, jer su ostali podsavezi Kraljevine Jugoslavije: Splitski, Zagrebački, Sarajevski i Subotički bili protiv odlaska na šampionat. Sedište FIFA je u Švajcarskoj, tačnije u gradu Cirihu. Trenutno, skupštinu FIFA čini 211 članica, ali sudeći po velikom broju novih nezavisnih teritorija treba očekivati da se taj broj u skorijoj budućnosti uvećava. [6] 56 članova 47 članova 10 članova 14 članova 41 članova FIFA UEFA Evropa CAF Afrika CONCACAF Centralna i Severna Amerika CONMEBOL Južna Amerika AFC Asia OFC Austraalija 5 FEDERACIJA 5 FEDERACIJA 4 FEDERACIJA 54 člana Slika 4: Hijerarhijska shema članica FIFA Vrhovni organ FIFA-e je Skupština (FIFA Congress) koju čine predstavnici svih međunarodno priznatih država od strane UN. Na čelu Skupštine se nalazi Predsednik, dok sve izvršne radnje između dva kongresa sprovodi Savet FIFA (FIFA Council) stari naziv za Savet je bio Izvršni komitet (FIFA Executive Committee). Savet je upravljački centar svetske fudbalske organizacije, a njim predsedava Predsednik FIFA. [6]
  • 18. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 18 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 18 Savet FIFA se sastoji od 37 članova a formira se po sledećem ‘ključu’: a) PREDSEDNIK, b) GENERALNI SEKRETAR, c) JUŽNA AMERIKA (CONMEBOL) (1) potpredsednik (2) člana, d) AZIJA (AFC) (1) potpredsednik (6) članova, e) EVROPA (UEFA) (3) potpredsednik (6) članova, f) AFRIKA (CAF) (1) potpredsednik (6) članova, g) CENTRALNA i SEVERNA AMERIKA (CONCACAF) (1) potpredsednik (4) člana, h) AUSTRALIJA i OKEANIJA (OFC) (1) potpredsednik (2) člana. Slika 5: Sala za sastanke Saveta FIFA - Sedište FIFA Lozana (Švajcarska) Pod okriljem FIFA deluju sledeća udruženja: 1.6.1. FIFPRO – Udruženje profesionalnih igrača FIFPro je udruženje profesionalnih fudbalskih igrača. Osnovano je 1965.godine a sedište je u holandskom gradu Hoofddorp-u. Više od 65000 igrača širom sveta (muški i ženski) su članovi ove organizacije. Trenutno organizaciju čini 58 nacionalnih članica.
  • 19. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 19 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 19 Dva osnovna i ključna principa na kojima počiva organizacija su: 1. FIFPro podržava igrače (FIFPro supports players), 2. FIFPro je ekskluzivni kolektivni glas fudbalera širom sveta (FIFPro is the exclusive collective voice of the world’s professional footballers). Ovo udruženje se bavi širokim spektrom usluga profesionalnim igračima, od pravne pomoći oko ugovora i vlasničkih odnosa, do problerma vezanih za doping ili učešće u nameštanju rezultata. Takođe organizuju više edukativnih akcija na ovu temu iz preventivnih razloga, jer su i doping i nameštanje rezultata možda i najštetnije (po život čoveka) anomalije fudbala ali i sporta uopšte. Takođe udruženje ima zapažene aktivnosti i na polju borbe protiv rasizma i problema koji profesionalni igrači dobijaju po prestanku igračke karijere. 1.6.2. CIES - Internacionalni centar za fudbalske studije CIES je istraživačko-naučno udruženje, organizacija akademskih stručnjaka, i svojevrsna fudbalska opservatorija, koja kao nezavisno telo radi oficijelno različita statistička istraživanja za potrebe FIFA i UEFA. CIES je osnovao Dr. Raffaele Poli and Dr. Loic Ravanel, 2005godine u Neuchatel-u (Švajcarska) Od 2005, akademski tim stručnjaka zaposlenih u ovoj svojevrsnoj fudbalskoj opservatoriji, publikovao je veliki broj statističkih studija povezanih sa sportom i fudbalom. U osnovi, njihov istraživački rad je fokusiran na demografiju igrača, analize performansi igrača, analize transfera... Inovativne metode istraživanja su dostupne u besplatnim nedeljnim i mesečnim izveštajima koji se mogu preuzeti sa web sajta organizacije. Fudbalske ustanove, klubovi, škole i akademije, organi liga pa čak i sponzori čine veliku bazu zainteresovanih koji koriste izveštaje u cilju poboljšanja poslovanja. Originalne analize se često naručuju od strane vodećih fudbalskih organizacija kao što su: FIFA, UEFA, European Club Association (ECA), European Professional Football Leagues (EPFL), Swiss Football League (SFL), Aspire Academy, Samsung i veliki broj uspešnih i bogatih klubova širom sveta. [8]
  • 20. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 20 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 20 Slika 6: CIES regionalna podela UEFA država članica Ovo dva udruženja su samo primeri organizovanja raznih interesnih grupacija pod okriljem Svetske fudbalske organizacije. Kod izbora je preovladalo mišljenje da će pojašnjenje uloge CIES-a viti od važnosti u delu rada gde ću se pozivati na neke njihove statističke podatke. Udruženje profesionalnih igrača, je takođe od značaja kako za fudbalsku industriju uopšte tako i za ovaj rad jer je Igrač, humani resurs, od velikog značaja za Klub. 1.6.3. NF Board Za kraj mora se spomenuti i National Football Board (NF-Board) odnosno Udruženje fudbalskih reprezentacija ne priznatih od strane FIFA. NF Board je osnovan 12. decembra 2003. To je nepolitička organizacija sa ciljem promocije sportskih događanja. Prvo svetsko prvenstvo pod pokroviteljstvom NF Board-a (Viva World Cup) održano je u Oksitaniji u Novembru 2006. godine a Pobednik je bila reprezenatcija Laponije koja je u finalu pobedila Monako rezultatom 21:0. Pokretač i trenutni generalni sekretar NF-Boarda je Luc Misson. Među članovima NF Boarda (od ukupno 24) su reprezentacije Zapadne Sahare, Monaka, Sjevernog Kipra, Tibeta, Zanzibara, Čečenije, Grenlanda, reprezentacija Roma, a od 23. Marta 2006. u status članice primjena je i Virtualna Slobodna Država Rijeka.
  • 21. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 21 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 21 2. Fudbalska Evropa 2.1 Hijerarhija evropskog fudbala Fudbal u Evropi je po mnogo čemu paradigma ove planetarne pojave. Naime, od prvih fudbalskih utakmica pa sve do danas, najveću pažnju, najveći razvoj, najveći pečat na ovu plemenitu igru su upravo ostavili Evropljani. Čast pripada i ostalim narodima sa drugih kontinenata, čini se najviše iz Južne Amerike, tačnije Brazila i Argentine, ali sem velikih fudbalera, velikih u smislu neprevaziđenog talenta, atraktivnih poteza i bogatih karijera značajnije aspekte koji bi ukazivali na razvoj fudbalske igre, nisam uspeo primetiti u meri u kojoj se to primećuje kod evropskih fudbalskih činilaca. A tu mislim na ‘krovne’ organizacije koje organizuju, oblikuju i usmeravaju razvoj i budućnost fudbala. Na slici br.7 je prikazana hijerarhija evropskog fudbala. Slika 7: Hijerarhija evropskog fudbala 2.2 UEFA - Union of European Football Associations http://www.uefa.com/ Unija Evropskih Fudbalskih Asocijacija - je organizacija koja predstavlja administrativni i kontrolni organ evropskog fudbala. Zastupa evropske nacionalne fudbalske saveze, organizuje devet reprezentativnih i četiri klupska takmičenja u Evropi (gde su uključene sve evropske zemlje uz dodatak Turske, Izraela, Gruzije, Jermenije, Azerbejdžana i Kazahstana), kontroliše novčane nagrade, pravila i medijska prava vezana za ta takmičenja. Jedna je od šest kontinentalnih konfederalnih jedinica svetske fudbalske organizacije FIFA, Što je i vizuelno prikazano na slikama broj 1, 4 i 6. Kada je reč o bogatstvu i uticaju na svetski fudbal, UEFA je ubedljivo najjača kontinentalna organizacija. Gotovo svi najbolji igrači sveta igraju u evropskim ligama zbog visokih plata koje im pružaju najbogatiji fudbalski R E G I O N A L N E A S O C I J A C I J E K L U B O V I F I F A U E F A N A C I O N A L N E N A C I O N A L N E L I G E A S O C I J A C I J E
  • 22. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 22 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 22 klubovi, naročito u ligama Engleske, Italije, Španije i Nemačke,a u poslednje vreme i Francuske. Mnoge od najjačih nacionalnih selekcija sveta su članice UEFA. Od ukupno 32 mesta na Svjetskom fudbalskom prvenstvu u Nemačkoj 2006., 14 pripada reprezentacijama iz UEFA. UEFA je osnovana 15. juna 1954. godine u Bazelu u Švajcarskoj, kao ishod razgovora fudbalskih saveza Francuske, Italije i Belgije. Sedište organizacije je bilo u Parizu do 1959. Godine, a nakon toga sedište se preseljava u Bern (Švajcarska). Anri Delona je bio prvi generalni sekretar, a Eb Švarc predsjednik. Administrativni centar je, od 1995. u Nionu (Švajcarska). U početku se UEFA sastojala od 25 nacionalnih saveza, danas se taj broj popeo na 52 zemlje članice. Nedavno uz kršenje sopstvenog statuta članstvo u UEFA, su dobili i tzv. Republika Kosovo i Gibraltar. Ovo je do korena uzdrmalo evropsku kuću fudbala, kako će se sve završiti preostaje da vidimo ali, činjenica je da su čelnici UEFA načinili presedan i to sve pod plaštom ‘dobrobiti fudbala’. UEFA, kao predstavnik nacionalnih fudbalskih organizacija, je u više navrata dolazila u sukob sa Evropskom komisijom. Od 1990. godine, pravila vezana za izdavanja televizijskih prava, a posebno međunarodnih transfera igrača (Bosmanova presuda) su pretrpela velike izmene, jer su bila u suprotnosti sa evropskim pravom. Upravo devedestih godina XX veka dolazi i do značajnijeg ekonomskog raslojavanja među fudbalskim klubovima, što se vizuelno primetiti i na sledećem primeru. Sve do sredine 70tih godina u takozvanom periodu ‘amaterskog fudbala’ nije bilo značajnije razlike među klubovima tada podeljene Evrope na Zapadni i Istočni blok. I jedni i drugi su imali značajno manje budžete od današnjih klubova. Uvođenjem profesionalizma, slobode kretenja (načelo EU), ukidanjem starosnih granica za potpisivanje ugovora za inostrane klubove, krajem XX veka dolazi do naglog i značajnog odliva igrača sa siromašnijeg istoka na bogati zapad. Fudbalski stadioni postaju mesta masovne medijske eksploatacije. Fudbal je od svojih početaka privlačio veliku posetu, ali poslednjih godina fudbalska industrija doživljava totalnu ekspanziju. Velike svetske korporacije ulaze u fudbalski biznis a na sledećoj slici vidimo uporedni pregled gledanosti različitih globalnih sportskih događaja. Kao što vidimo fudbal je daleko daleko ispred svih. Razvoj evropskog klupskog fudbala prikazan je na slici 8. Slika 8: Razvoj evropskog klupskog fudbala (prikaz prihoda po vremenskim dekadama) 1900-1945 1945-1960 1961-1980 1981-1990 1991-2010 2011-2020 zapadni klubovi istočni klubovi Razvoj evropskog klupskog fudbalaprihod Period ''amaterskog'' fudbala
  • 23. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 23 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 23 Sve ovo nije zaobišlo ni jugoslovenski i srpski fudbal. Devedestih godina Jugoslavija je spadala u sam vrh svetskog fudbala. Naši omladinci (selekcija U20) su osvojili zlatnu medalju u Čileu 1987, seniorska reprezentacija na Svetskom prvenstavu, 1990.godine u Italiji je bila nadomak medalje ali finalisti, ekipa Argentine je bila srećnija u izvođenju penala. Ovo prvenstvo ostaje umapmćeno kao poslednje za tri velike svetske fudbalske sile Jugoslavija (7), SSSR(16) i Čehoslovačka(2) su se u narednim godinama dezintegrisale na ukupno 25 novih država članica UEFA. Jugoslovenski klupski fudbal je 1991 i 1992, došao do samog vrha. Crvena Zvezda je 1991. godine osvojila tadašnji Kup evropskih šampiona (pandan današnjoj Ligi Šampiona), a zatim i planetarnu titulu Svetskog šampiona 1992.godine. Teško da će u skorije vreme neki klub iz istočne Evrope uspeti da ponovi takav uspeh. Svedoci smo velikog raslojavanja između ‘velikih’ klubova Zapadne Evrope, dok nekadašnji veliki klubovi Istočne Evrope, od naših Crvena Zvezda, Partizan, ex-YU Hajduk i Dinamo ZG .. / SSSR – Dinamo Kiev, CSKA, Spartak… / Rumunija – Steaua, Rapid, Dinamo… / Bugarska – Levski, CSKA… / Mađarska - MTK, Ferencvaroš, Vašaš, Honved… / Poljska - Wisla, Legia, Gornik Zabreze… / Čehoslovačka – Dukla, Banjik, Slavia, Sparta, Brno…više od dve decenije nemaju iole značajniji rezultat, a o nekom ozbiljnijem prihodu odnosno organizovanosti samih klubova sličnoj klubovima Zapadne Evrope nema govora. Novi fenomen čine klubovi, koji dolaze uglavnom iz zemalja nastalih raspadom SSSR a čiji super bogati vlasnici su ušli u fudbalski biznis kao mesto ličnog dokazivanja i pokazivanja moći, to su uglavnom novokomponovani milijarderi koji su bogatstvo stekli relativno brzo a osnovni poslovi kojima se bave su rude i energenti (nafta, gas, aluminijum, bakar..). Takvi klubovi po pravilu troše mnogo novca ako bi se učinilo poređenje sa ostalim klubovima Istočne Evrope, ali zbog nedostatka fudbalskog iskustva u vođenju klubova, bez poznavanja fudbalskog biznisa a i bez fudbalske tradicije ni oni nemaju značajnije uspehe ni što se tiče rezultata u UEFA takmičenjima ali ni u pogledu same organizacije i u svakom drugom pogledu savremene fudbalske industrije. Slika 9: Organizaciona šema UEFA Generalna Skupština UEFA Spoljni revizori *1 Izvršni odbor Predsednik Kontrola funkcije cilja *3 Pravna administracija Savet za strategiju Službena lica na utakmicama Instruktorska služba C A S *2 Generalni sekretar administracija KomitetiEkspertski paneli Ispostave (ogranci)
  • 24. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 24 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 24 *1 Spoljni revizori – nezavisno telo izabrano od stane Generalne skupštine UEFA, uglavnom radi godišnjeg finansijskog izveštaja koji podnosi pisanim putem članicama skupštine *2 CAS – ulogu CAS sam pojasnio u jednom od prethodnih poglavlja, nezavisno telo pravnih eksperata koje radi kao sportski sud odnosno sud za sportsku arbitražu *3 Governace and Compliance Auditors – 3 Posmatrača (iz redova članica UEFA), Izvršni odbror postavlja 3 posmatrača koja kontrolišu rad UEFA u smislu ispunjenosti usvojene strategije rada organizacije. Ovi posmatrači se biraju na period od 4godine. Predavaju izveštaj u pisanoj formi Izvršnom odboru i Generalnom sekretaru. Spisak radnih grupa, UEFA Komiteta: [9] 1. Komitet nacionalnih asocijacija 2. Komitet za finansije 3. Komitet za fudbalske sudije 4. Komitet za takmičenja nacionalnih reprezentacija 5. Komitet za klupsko takmičenje 6. Komitet za omladinski i amaterski fudbal 7. Komitet za ženski fudbal 8. Komitet za futsal i fudbal na pesku 9. Komitet HatTrick 10. Komitet za razvoj i tehničku podršku 11. Komitet za licenciranje 12. Komitet za bezbednost i stadione 13. Komitet za medicinu 14. Komitet za igrače, transfere, agente 15. Komitet za legalnost 16. Komitet za marketing 17. Komitet za medije 18. Komitet za Ferplej i društvenu odgovornost 19. Komitet za fudbal 2.3 Bazični fudbal – UEFA Grassroots Fudbal je sport broj 1 u Evropi, međutim bez obzira na tu činjenicu FIFA i UEFA uočile su opasnosti koje mogu stajati na putu daljeg razvoja fudbalskog sporta. Uočljiv je razvoj novih sportova koji sve više postaju popularni među tinejdžerima i mladima, zatim brojni drugi vidovi zabave koji značajno utiču na smanjenje interesa za bavljenjem sportom uopšte, a potom i na smanjenje članstva u fudbalskim organizacijama.Shodno tome, UEFA je 2004. godine pokrenula novi program, "Grassroots Programme" (Program bazičnog fudbala) čiji je cilj dalje jačanje fudbalskog sporta za čiju realizaciju su nadležne Radna grupa za bazični fudbal i Panel za bazični fudbal. Dovoljno govori podatak da je pored Lige šampiona i najvećih kontinentalnih fudbalskih turnira "Grassroots Programme" jedan od najprioritetnijih programa, u koji UEFA ulaže značajna sredstva. Program je baziran na sistemu zvezdica, a članstvo i prijem u konvenciju o bazičnom fudbalu podrazumeva minimalno 1 do maksimalnih 7 zvezdica. Tokom UEFA Konferencije za predsednike i generalne sekretare, održane 2001. godine u Pragu, uz učešće 51 članice UEFA, između ostalog rečeno je da „predstavnici nacionalnih fudbalskih asocijacija vide program bazičnog fudbala kao nosioca edukativnog, društvenog i sportskog razvoja."
  • 25. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 25 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 25 Pokrenuta je kampanja pod nazivom „UEFA leto bazičnog fudbala" koja svakog leta u Evropi okupi veliki broj učesnika. Pomenuta manifestacija je u 2008. godini okupila 4.650.000 učesnika.Uočljiv je i poseban odnos UEFA-e prema onim članicama koje uživaju maksimalan rejting u okviru ove konvencije. PRIORITETNE TAČKE UEFA "GRASSROOTS" PROGRAMA UEFA je pažljivom analizom ustanovila kriterijume za ocenjivanje napretka nacionalnih asocijacija čime je ujedno trasirala put ka ostvarivanju prioritetnih ciljeva u oblasti bazičnog fudbala u Evropi. Ovi kriterijumi ujedno služe i da bi se penetrirale one oblasti fudbalskog sporta koje UEFA smatra ključnim. UEFA kriterijumi za vrednovanje razvijenosti bazičnog fudbala u nacionalnim fudbalskim savezima su: 1. Filozofija, struktura, programi za igrače, programi za trenere 2. Programi za osobe sa posebnim potrebama (2 programa za osobe sa hendikepom + 2 društvena programa) 3. Ukupan broj registrovanih igrača ( min 2% od ukupne populacije) 4. Učešće devojčica i žena (min 3% od ukupno registrovanih igrača) 5. Promotivne aktivnosti i napredak (najmanje 4 promotivne aktivnosti + 0,1 % rast broja neregistrovanih igrača koji su učestvovali u promotivnim aktivnostima) Za ispunjenjavanje od svakog od navedenih kriterijuma UEFA nacionalnim savezima dodeljuje po jednu zvezdicu.Nakon evaluacije UEFA, ocenjeno da Fudbalski savez Srbije ispunjava kriterijume za prijem u članstvo sa jednom zvezdicom. [9] 2.4 Fudbalska udruženja i organizacije pod pokroviteljstvom UEFA 2.4.1. G-14 i ECA http://www.ecaeurope.com/ Početkom novog milenijuma, bogati zapadni klubovi se organizuju u razne grupacije, a najpoznatija je G-14. G-14 je organizacija evropskih fudbalskih klubova, koja je osnovana u Septembru 2000godine, i postojala je u periodu od 2000. do 2008godine. Osnovali su je 14 vodećih klubova u Evropi sa ciljem obezbeđenja pregovoračkih pozicija sa FIFA-om i UEFA-om. Novi članovi su mogli da se pridruže samo po pozivu, pa su na osnovu toga u avgustu 2002. godine primljena 4 nova kluba, ali je organizacija zadržala stari naziv. Snagu G-14 potkrepljuje i činjenica da je od 1991. godine od kada postoji takmičenje pod imenom Liga šampiona, pa do danas samo u finalu 2004. igrala ekipa koja nije član ove prestižne
  • 26. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 26 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 26 organizacije (FK Monako). Svi članovi su ostavili veoma značajan trag u istoriji fudbala, kako u svojim ligama tako i u međunarodnim takmičenjima. Klubovi osnivači G-14: Real Madrid (Spain), Barcelona (Spain), Liverpool (England), Manchester United (England), Internazionale (Italy), Juventus (Italy), Milan (Italy), Marseille (France), Paris Saint-Germain (France), Bayern Munich (Germany), Borussia Dortmund (Germany), Ajax (Netherlands), PSV (Netherlands) Porto (Portugal) Članovi (klubovi) pridruženi na poziv, 2002.godine Arsenal (England), Bayer Leverkusen (Germany), Lyon (France), Valencia (Spain) Koliko je ovo bila moćna organizacija, svedoči i ‘pobeda’ koju su uspeli izvojevati u sukobu sa FIFA-om i UEFA-om tokom 2007. godine. Naime, članovi G-14 su insistirali na novčanoj kompenzaciji za klubove čiji igrači su imali odsustvo zbog reprezentativnih obaveza a posebno za igrače koji su povređeni tokom međunarodnih utakmica državnih timova. Prvobitno tadašnji čelnici FIFA i UEFA Sepp Blatter i Michel Platini nisu želeli davati značaj ovakvoj inicijativi G-14 ali vremenom su ipak morali popustiti i priznati da nisu bili u pravu. Nakon istorijskog sporazuma, klubovi su odustali od tužbi koje su već bili pokrenuli. Nakon rešavanja spora G-14 je rasformiran 2008.godine, i umesto njega osnovano je novo udruženje, koje je nazvano Evropsko udruženje klubova (European Club Association). [10] 2.4.2 EPFL http://www.epfl-europeanleagues.com/ Udruženje evropskih profesionalnih liga, EPFL je asocijacija profesionalnih liga Evrope, osnovana je 2005.godine, a sedište se nalazi u Nionu (Švajcarska). Koreni udruženja sežu do 1997. do organizacije koja se tada zvala EUPPFL (Association of European Union Premier Professional Football Leagues). Asocijaciju je osnovalo 12 liga a danas je broj članica 32. Superliga Srbije je 2010 postala član udruženja profesionalnih liga Evrope. Dok Prva Telekom liga (druga liga Srbije) nije još uvek aplicirala za članstvo. Aktivni sun a polju promocije političke, socijalne, kulturološke, ekonomske, edukativne dimenzije koje imaju pozitivan uticaj na fudbal, kako na terenu tako i van terena. Takođe, ovo udruženje ima za cilj pospešivanje saradnje među ligama, vlasnicima liga, sponzorima i svima onima koji utiču na podizanje kvaliteta fudbalskih liga Evrope. Za sada ovo udruženje je u velikoj senci gorepomenutog ECA koje praktično spolja rukovodi UEFA-om i često nameće pravila koja su u interesu isključivo velikih i bogatih klubova. [10]
  • 27. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 27 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 27 2.4.3. CDES, KEA i EOSE CDES - Centre for the Law and Economics of Sport (CDES), http://www.cdes.fr/ PROGRAMI: - MESGO (EXECUTIVE MASTER IN EUROPEAN SPORT GOVERNANCE) – program visokoškolskog obrazovanja budućih izvršilaca u sektoru vlasti EU 1. le Birkbeck Sport Business Centre de l’université de Londres (Grande-Bretagne), 2. l’Institut national d’éducation physique de Catalogne (INEFC) 3. et l’université de Lleida (Espagne), 4. l’université de Mayence (Allemagne), 5. Sciences Po (France) et le CDES. MESGO program obuke stručnjaka je podržalo 6 oficijelnih sportskih udruženja na tlu Evrope. Fédération europpéenne de Football Association europpéenne de Rugby Fédération européenne de Basket ball Confédération européenne de Volley Fédération internationale de Hockey sur glace Fédération europpéenne de Handball FUDBAL RAGBI KOŠARKA ODBOJKA HOKEJ RUKOMET Slika 10: Podrška MESGO programu obuke - STADIUM MANAGER PROGRAMME - Program za obuku menadzera sportskih objekta (stadiona, sportska hala, klizalište…) - UEFA MIP: FROM TOP PLAYERS TO TOP LEADERS - Program obuke bivših igrača u buduće sportske menadžere - SARADNJA SA FAKULTETIMA 1. HEC Lausanne (Suisse) 2. INEFC (Institut National d’Education Physique de Catalogne) et l’Université de Lleida (Espagne) 3. Université Johannes Gutenberg – Mayence (Allemagne) 4. Birkbeck Sport Business Centre – Birbeck College, Université de Londres (Angleterre)
  • 28. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 28 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 28 Ovo je vrlo dobar primer sa koliko se posvešćenosti Univerziteti i sportske organizacije udružuju sa zajedničkim ciljem, ovo je jedan od klasičnih ‘win-win’ primera iz realnog života. U srbiji koliko znam ne postoji nešto slično, mislim na tako usko stručno obrazovanje kao što je recimo Upravnik / menadzer sportskog objekta. Mislim da generalno Akademsko- naučne institucije i sportske organizacije imaju puno prostora za zajedničko delovanje koje je višedimenzionalno. Društveno-ekonomsko-edukativno… KEA - KEA European Affairs http://www.keanet.eu/ Sport i kultura su sektori koji kombinuju ekonomsku i socijalnu dimenziju na opšte društveno dobro. Sa implementacijom Lisabonskog ugovora Sport je u okviru EU dobio posebno mesto. KEA organizacija je osnovana sa ciljem da informiše vlasnike klubova odnosno organizacija o svemu vezanom za EU zakonsku regulativu i EU strategiju sporta. KEA pruža oficijelnu ekspertizu vezano za upravljanje medijskim pravima, takođe ima kapacitet da izvrši razna internacionalna statistička istraživanja. Ova organizacija pruža ekspertske usluge sportskim organizacijama prilikom apliciranja za sredstva iz EU fondova, na taj način se dobro pozicionirala i profilisala u Briselu. EOSE - European Observatoire of Sport and Employment http://eose.org/ Evropska opservatorija sporta i zapošljavanja je internacionalna organizacija, koja kao i prethodne nabrojane, oficijelno sarađuje sa UEFA-om. Glavni ciljevi organizacije su istraživanja vezana za sport i mogućnosti zapošljavanja u sportskoj industriji. Tu se ne završava njihova aktivnost, naime uključeni su i u process obuke potencijalne radne snage na osnovu prethodno urađenih istraživanja. Oni su neka vrsta ‘mosta’ između sportskih organizacija, obrazovnih institucija i potencijalne radne snage [11] 2.5 Iskustva uspešnih fudbalskih zemalja Engleska O Engleskoj i fudbalu bi se moglo napisati puno..Generalno, dovoljno bi bilo u neku ruku videti šta i kako rade Englezi sa fudbalskom industrijom i to pokušati ‘prekopirati’ u local. Na žalost to ne ide tek tako, jer je fudbal u Engleskoj nešto što se gotovo stiče rođenjem. Nisu toliko talentovana nacija za samu igru ali ako bi se radila analiza i upoređivanje svega ostalog sa ostalim državama iz TOP 5 fudbalskog nivoa, Englezi bi bili ubedljivo prvi. Tu se prvenstveno misli na kulturu dolaska na fudbalske utakmice, odanosti lokalnom klubu iz grada u kojem su rođeni ili u kome žive, do neverovatnih marketinških aktivnosti povezanih sa svim i svačim.
  • 29. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 29 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 29 Posebnu pažnju posvećuju jednoj funkciji kluba koju su nazvali “hospitallity” u prevodu briga o gostima. Tu kulturu dočekivanja gostiju ( a gost je svako ko poželi da dođe na utakmicu) su usavršili gotovo do detalja. Naravno kao i u svemu i u Engleskoj fudbalskoj mašineriji sigurno da ima puno prostora za napredak u raznim vidovima ali želeo sam da istaknem izuzetno dobar primer. Pre ulaska u priču oko same organizacije engleskog saveza, popularnog The FA – The Football Association, vratiću se na kratko na početke fudbala u Engleskoj. Davne 1863. Godine je osnovana Engleska fudbalska asocijacija. Ebenezer Morley, osnivač i kapiten londonskog FK Barnes-a (1862) je popularno nazvan ocem asocijacije. Istorijski skup, kojim je predsedavao Morley je održan u čuvenoj Masonskoj gostionici smeštenoj u centru kraljičine Velike ulice (FreeMason’s Tavern in Great Queen street) 26.Oktobra 1863. Jedanaest predstavnika tj osnivača londonskih klubova je na. ukupno 6 susreta, od Oktobra do Decembra, kojima je predsedavao Morley, usvojilo set pravila fudbalske igre koji su nazvali Pravila igre (Laws of the game – London rules). U poglavlju gde sam obrađivao Prvo svetsko prvenstvo, sam napisao da u to vreme 4 reprezentacije Ujedinjenog Kraljevstva nisu bile članice FIFA. Razlog sam saznao naknadno. Engleska i preostale 3 države Ujedinjenog Kraljevstva (Škotska, Irska i Vels) su postale članice FIFA 1905.godine ali su istupile iz organizacije tokom Prvog svetskog rata jer nisu želele da budu u fudbalskoj organizaciji zajedno sa Zemljama članicama Sile osovine. 1922.godine ove države su se vratile u Svetsku fudbalsku organizaciju da bi opet tridesetih godina iz istih razloga napustile savez. Konačno 1946.godine nakon sloma fašizma 4 države obnavljaju članstvo. [12] Čuvari pravila igre – IFAB Radeći na ovome Radu i istražujući ogromnu bazu podataka na internet, došao sam do zaključka da FIFA odnosno Svetska fudbalska organizacija i njena skupština ipak nisu vrh fudbalske piramide. The IFAB ( The International Football Association Board) – Bord internacionalne fudbalske asocijacije je najstarije ali i hijerarhijski najviše fudbalsko telo. Četiri države članice Ujedinjenog Kraljevstva su daleke 1882.godine oformile ovo telo, ali kako smo već napomenuli Laws of the game odnosno Pravila igre, zvanično korene vuku iz 1863.godine. Ovo je primer svojevrsnog Sistema kvaliteta. Slika 11: Originalni primerak ‘Pravila igre ‘ iz 1863god.
  • 30. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 30 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 30 FIFA je osnovana 1904, a oficijelno pristupa IFAB-u i postaje njegov član 1913. Godine. Pregled po godinama kako su se menjala i usklađivala pravila fudbalske igre pod direktnim nadzorom ovoga Tela - 1863. Ebenezer Morley zajedno sa ostalim osnivačima klubova, preuređuje dotadašnja ‘Pravila Kembridža’ i zapisuje nova pravila pod imenom The Laws of the game - 1866: Pravilo ofsajda je prvo pravilo koje je u toku razvoja fudbala doživelo promenu, novo pravilo je dozvoljavalo samo trojici odbrambenih igrača da budu između lopte i gola - 1882: Fudbalski savezi, četiri zemlje članice Ujedinjenog Kraljevstva, Engleska, Škotska, Irska i Vels, unificiraju pravila igre i formiraju Bord Čuvara igre (IFAB) u cilju kontrole pravila igre i čine svojevrsno upisivanje u vlasništva nad svojinom fudbala. - 1886 prvi oficijelni sastanak IFAB - 1891 uvedeno pravilo za Penal - 1913 FIFA postaje član IFAB - 1925 Pravilo za ofsajd je pretrpelo novu izmenu, od ove godine pravila dozvoljavaju da između lopte i gola budu umesto 3 odbrambena igrača, po novom, izmenjenom pravilu budu 2 igrača - 1938 Prvo veliko i generalno reorganizovanje pravilnika, donet novi sistem kodifikacije - 1958 po prvi put dozvoljene izmene, ali samo za povređenog golmana i jednog drugog povređenog igrača po ekipi - 1970 Uveden sistem žutih i crvenih kartona, prva zvanična utakmica sa ovim pravilom bil finale Svetskog šampionata u Meksiku 1970.godine. - 1990 Treća izmena pravila o ofsajdu, ovaj put se menja u korist napadača, koji je sada u dozvoljenoj poziciji ako je u liniji sa poslednjim igračem odbrane (golman se ne računa u ovoj situaciji - 1993 Golmanima zabranjeno da rukom diraju povratne lopte svojih igrača - 1994 Definisana Tehnička zona sa Četvrtim sudijom - 1996 Naziv Linijski sudija preimenovan u Sudija asistent - 1997 drugo veliko i generalno reorganizovanje Pravila igre - 2000/4 Novi Milenijum donosi konsolidaciju pravilnika, posle silnih izmena devedesetih godina, IFAB decidirano iznosi da neće biti više većih izmena u skorije vreme. Golmanima je dozvoljeno da zadržavaju loptu rukama 6sekundi umesto dosadašnjih 4 koraka i sudije su dobile jasnije instrukcije za ovakve situacije u cilju eliminacije simuliranja i ometanja igre. Uvedena je radio veza između sudije i njegovih pomoćnika. Takođe, Bord se složio sa važnošću praćenja dostignuća modern elektronske tehnike. - 2012 Posle dosta odlaganja, IFAB dozvolio upotrebu ‘goal line’ tehnologije - 2014 novi statut, osnovan glavni štab u Cirihu (Švajcarska) - 2016 Velika revizija svih pravila, dozvoljena upotreba većeg broja kamera i monitora a sve u cilju reforme pravila usklađene najnovijim tehničkim dostignućima. Četiri elementa igre će biti moguće elektronski kontrolisati na licu mesta, i to: 1. Golovi 2. Penali 3. Crveni kartoni 4. Identifikacioni problemi
  • 31. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 31 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 31 Slika 12: Leto 2016.godine početak upotrebe video tehnologije u fudbalu Važno je napomenuti da Bord ima 5 članova, od kojih po pravilu 4 uvek pripadaju Osnivačima, odnosno savezima Engleske, Škotske, Irske i Velsa, a glas predsednika FIFA, kao petog člana vredi kao 4 glasa Osnivača. Na taj, demokratski način, rešena je raspodela glasačke moći u ovom telu. [13] Obradiću još neke segmente Engleskog fudbala koji je je po mnogo čemu istinski lider. Digresija na temu, IFAB i njegova uloga je morala biti, jer se samo kroz ovaj primer može videti koliki uticaj imaju zemlje Ujedinjenog Kraljevstva, ali i UEFE uopše gledajući celokupan svetski fudbalski system. Stoga i ne čudi, ta duboka tradicionalna, ukorenjenost fudbala i fudbalske kulture u životima britanskih porodica. ELITTE PLAYER PERFORMANCE PLAN Januara 2010, na sastanku članova Premier lige, diskutovano je na temu modernizacije razvoja omladinskih igrača. Na sastanku je usvojen set normi potrebnih za razvoj omladinskog fudbala, sa ambicijom da kao i mnogo puta pre Engleska fudbalska priča bude lider, ovoga puta u sferi Akademskog sistema razvoja mladih igrača. Setom su predviđeni do detalja kriterijumi potrebni za konstituisanje i početak rada jednog takvog sistema. Pojam ‘home grown players’ odnosno igrači ponikli u sopstvenoj školi fudbala, se postavlja kao glavni cilj jedne ovakve obuke, a sve to u jednom višem cilju a to je povećanje efikasnosti investicije razvoja mladih igrača. Dokument je usvojen od strane Engleske fudbalske organizacije, i kao takav upućen i klubovima kao obavezujući. Pošto je sam dokument dosta opširan, pobrojaćemo samo neke zahtevane i obavezujuće kriterijume za rad fudbalske akademije. 1. Bord svakog kluba, će usvojiti svoj plan razvoja usklađen sa glavnim dokumentom. Jednom godišnje vršiće se evaluacija urađenog. 2. Menadžer akademije šalje izveštaj predsedniku kluba 3. Menadžer akademije je taj koji piše plan razvoja mladih igrača za akademiju kluba u kome radi. Strategija se radi za kratkoročan,srednjeročan i dugoročan period. 4. Menadžer akademije je u stalnom kontaktu sa seniorskim stručnim štabom, u radu sa njima identifikuje potrebe koje mora posedovati igrač koji iz škole prelazi u seniore 5. Plan razvoja mladih igrača, koji je usvojen od strane klupskog mendžmenta mora sadržati jasne i precizne direktive, koje su merljive, kako na početku, tako i na kraju procesa razvoja igrača. 6. Svi igrači Akademije, upisuju se u klupski registar, a njihovi lični rezultati se unose u personalni karton.
  • 32. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 32 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 32 Efektivno merenje, se izvodi u saradnji sa Nezavisnom organizacijom za standard (ISO) i uz njihovu pomoć Akademiju dolaze do tačno izmerenih podataka o efektivnosti rada celokupne Akademije. Proces evaluacije svake Akademije se vrši pomoću metode "10 ključnih indikatora performansi" (KPIs). Svaka Akademija dobijene rezultate analize produktivnosti, koji se inače rade na godišnjem nivou, unosi u bazu podataka, koji se posle upoređuju sa ostalim Akademijama u uporednoj analizi. Dobijeni rezultati su Javni. Fudbalska Asocijacija Engleske usvojila je novi sistem za licenciranje trenera koji moraju biti obučeni po usvojenom Elitte Players Performance Plan-u. Takođe Fudbalska asocijacija je usvojila i sistem nagrađivanja za najbolje Akademije i pojedince po raznim vidovima uspešnosti. Sve Akademije (razvojni centri) se nalaze u sklopu trening centara fudblaskih klubova, a Fudbalska Asocijacija vrši kontrolu i nadgledanje rada. Sam rad sa mladima je podeljen po starosnoj dobi i to po principu: - Foundation Phase (U5 – U11) - Youth Development Phase (U12 – U16) - Professional Development Phase (U17-U21) [12] Ove faze nisu ništa drugo, nego svojevrsni proizvodni ciklusi. Svaka od ovih Akademija, deci prenosi i formalno znanje iz ostalih životnih oblasti, sa kojima razvija personalne i socijalne veštine. U prevodu ovo znači, da dete koje prođe kompletan process edukacije u Akademiji, nije samo osposobljen za igranje u Premier ligi, već je stekao i opšte znanje koje bi stekao i školovanjen u redovnim obrazovnim institucijama. Englezi su možda i najbolje pristupili rešavanju razvoja mladih igrača, konstantno rade na poboljšanju uslova za treniranje, ali zapaženiji rezultati nacionalnih selekcija godinama unazad izostaju, za razliku od klupskog fudbala koji je ubedljivo najjača fudbalska industrija na planeti po gledanosti, prihodima, broju ostvarenih transfera itd… Nemačka Slika 13: DFB – Nemački fudbalski savez Nemački fudbalski savez DFB Ovaj savez je bio jedan od osnivača FIFA-e i UEFA-e. Sedište mu je u Frankfurtu, a podeljen je u pet regionalnih federacija, na koje se nastavlja 21 regionalna organizacija. DFB je osnovan 1900. godine u Leipzigu sa 86 klubova kao predstavljačima. Danas, DFB ima preko 26 000 klubova je pod svojim okriljem. U tim klubovima ima čak 170 000 selekcija u kojima igra više od 2 miliona aktivnih igrača, a takođe broji više od 4 miliona neigrača (fizioterapeuta, trenera...). Brojevi kod žena su mnogo manji. Ima 870 000 članova i 8600 selekcija.
  • 33. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 33 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 33 "Fudbal je sport u kojem 22 igrača trče za loptom i na kraju pobedi Nemačka" - Geri Lineker, engleski napadač, nakon poraza njegove reprezentacije u polufinalu SP u Torinu 1990. Nakon što su ispali već u prvoj rundi EP u Belgiji i Holandiji 2000. (zadnji u grupi s jednim bodom i gol-razlikom 1:5), ljudi zaduženi razvoj Nemačkog fudbala nisu puno čekali da krenu sa rešavanjem problema. Fudbalski savez Nemačke (DFB) je odmah poslao stručnjake u Španiju, Francusku i Holandiju da sakupe ideje, prema kojima su potom osnovane škole fudbala u 36 profesionalnih klubova. DFB je u međuvremenu oformio 390 trening-centara širom zemlje koji imaju zadatak da pravovremeno otkriju mlade talente. Pri njihovom izboru više nisu toliko presudni "tipično nemački kvaliteti" kao što su snaga i disciplina, već se najviše ceni tehnika. Nakon što su 2009. godine dve mlade reprezentacije Nemačke (ispod 17 i ispod 21 godine) osvojile naziv evropskog prvaka, UEFA je proglasila rad Fudbalskog saveza Nemačke na razvijanju i podsticanju podmlatka najboljim u Evropi. Od 2002. godine u Nemačkoj je u razvoj mladih talenata uloženo pola milijarde evra. I očito se radilo o dobroj investiciji. Prema navodima ekonomskih revizora iz firme Dilojt (Deloitte), Bundesliga je najrentabilnija profesionalna liga u Evropi. Samo u sezoni 2010/2011. ostvarila je dobit od 171 miliona evra. Finansiranje i manje uspešnih klubova Bundesliga obezbeđuje centralizovanim pregovorima i raspodelom prihoda od televizijskih prava. Najbolji klubovi doduše dobijaju više novca, ali ni mali ne dobijaju tako malo kao, recimo, u Španiji gde svaki klub samostalno pregovara o televizijskim pravima pa Real i Barselona imaju 10 puta veće prihode nego neki klub sa začelja tabele. A klub koji je ovu sezonu završio na poslednjem mestu, Grojter Firt, za nju je dobio 12,9 miliona era - samo upola manje od prvaka Bajerna. I uprkos tome je minhenski Bajern jedini nemački klub koji sebi može da priušti astronomske svote za transfere kakvi se plaćaju u društvu evropskih vrhunskih klubova: 40 miliona za Havija Martineza, 37 miliona za Maria Gecea... I to - drugačije nego što je slučaj kod evropske konkurencije - bez sredstava stranih milijardera. To ne drži na distanci samo nepopularne investitore iz inostranstva, već stvara i kvalitetnu bazu: na stadione nemačke profesionalne lige u pravilu dolazi oko 45.000 gledalaca po utakmici, što znači popunjenost kapaciteta od 93 posto. U celom svetu jedino još Liga američkog fudbala (NFL) može da se pohvali većim brojem gledalaca. Zavidnici će reći da Bundesliga vernost navijača "kupuje" jeftinim cenama karata. U proseku karte koštaju 22 evra - upola manje nego u Engleskoj ili Španiji. Iako nemački fudbal u ovom veku još čeka na jednu međunarodnu titulu, može se konstatovati da su jedno učestvovanje u finalu i tri u polufinalu na poslednja četiri evropska i svetska prvenstva uspesi koji zaslužuju poštovanje. Rezultati rada na podmlatku su još mnogo vidljiviji u Bundesligi. Tamo je postotak nemačkih igrača znatno porastao: dok je u prvoj deceniji 21. veka bilo samo 50 posto bundesligaških igrača koji su naučili da igraju fudbal u školama DFB-a, danas ih je 60 posto u prvoj i 70 posto u drugoj ligi. Među najboljima u Evropi su i Sami Kedira i Mesut Ozil koji su zajedno 2009. godine osvojili titulu u konkurenciji mlađih od 21 godine. Činjenica da su uspeli da se etabliraju u prvoj jedanaestorici madridskog Reala dokaz je da je Nemačka ponovo u stanju da "proizvodi" igrače svetske klase. Ali kada se pogledaju akteri ovogodišnjeg finala Lige šampiona, postavlja se pitanje: gde danas igraju igrači svetske klase? Polufinalni poraz Reala protiv Borusije iz Dortmunda mogao bi i ovako da se interpretira: deset nemačkih talenata je bolje nego samo dva. A ako je verovati tezi Gerija Linekera u kojoj na kraju uvek pobeđuju Nemci, moglo bi se zaključiti da
  • 34. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 34 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 34 će na Vembliju u subotu (25.5.) pobediti - Borusija. U redovima Bajerna su, naime, samo četiri igrača iz nemačkog "rasadnika talenata", u redovima žuto-crnih čak 10. [14] Ova kraća analiza stanja Nemačkog fudbala je objavljena u Maju 2013. Pred čuveno nemačko finale u Ligi Šampiona. Bayern je slavio sa 2-1. Kako su Nemci i najavili, plan za osvajanje jednog velikog međunarodnog takmičenja već je ostvaren, na izuzetno nadmoćan način, pobedom od 7-1 nad Brazilom u finalu svetskog šampionata koje je odigrano upravo u Brazilu. Na Euro šampionatu koji je održan 2016. u Francuskoj, Nemačka je zauzela treće mesto, a na olimpijskim igrama 2016. u Riu, Nemačka je osvojila srebrenu medalju, a ženska selekcija zlatnu, što potvrđuje apsolutnu dominaciju Nemačkog fudbala. Holandija Kraljevska Holandska Fudbalska asocijacija KNVB - Koninklijke Nederlandse Voetbalbond. Nieuws Tajna holandskog fudbala je u dobroj organizaciji svih nivoa fudbalske organizacije, dobro obučenim stručnjacima i na kraju dobrom radu sa najmlađima. Holandija je relativno mala zemlja po broju stanovnika (16.000.000 stanovnika) u odnosu na gore nabrojane Englesku i Nemačku, ali fudbal je sport broj 1 u Holandiji. Podatak da imaju 480.000 registrovanih mladih igrača je zaista imponzantan. Trenerska organizacija je koncipirana tako da savez obezbeđuje 8 trenera sa titulom Nacionalnog trenera (najviši rang), 20 trenera ima titulu district trener i 50 regionalnih trenera. Svi oni su prošli nacionalnu školu i obučeni su za vrhunski rad sa trenerima koji rade u klubovima ili amaterskim organizacijama koji u osnovi imaju rad sa najmlađima. Ova vrsta trenera je pandan našoj instruktorskoj službi. Još davne 1970godine, reprezentacija Holandije je zaigrala fudbal nalik karuselu, system u kome se igrači rotiraju po nekom unapred definisanom algoritmu. Predvođeni legendarnim Johanom Krojfom Holanđani su uveli pojam ‘totalnog fudbala’. 1974godine, na Svetskom prvenstvu u Zapadnoj Nemačkoj, takvim pristupom u igri pobedili su i Brazil i Argentinu (večite favorite na prvenstvima sveta) a u finalu su nesrećno izgubili 1-0 od domaćina ekipe Nemačke. Filozofija čuvene Holandske škole fudbala, koju je patentirao Johan Krojf, e dodatno razvijana u narednim godinama koje su bile izuzetno uspešne za kompletan holandski fudbal. Slikovito je objašnjeno na slikama broj 14. i broj 15. koje su preuzete iz oficijelnog priručnika “The Dutch Vision” koji je izdala KNVB Akademija (Fudbalska Akademija pod direktnim nadzorom KNVB). [15] GOLOVI TRANZICIJA KVARENJE I OMETANJE IGRE KREIRANJE IGRE KREIRANJE IGRE TRANZICIJA NAPAD PREVENCIJA GOLA ODBRANA Slika 14: Holandski pristup u fazi napada i fazi odbrane (tzv. totalni fudbal)
  • 35. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 35 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 35 Suština Pokreti tokom akcije Cilj igre: POBEDA Funkcije tima: napad – odbrana – tranzicija Zadaci tima: organizacija igre i postizanje gola / ometanje protivničke igre i prevencija primanja gola PODRŠKA (suštinski) Uvid u igri: - Igrač individualno - mogućnosti - opservacija - veza sa timskim zadacima/ timskim funkcijama Podrška (suštinski) Komunikacija: - uticaj na nivo igre - kooperacija sa svojim igračima, tokom igre Sa loptom (tehnika) bez lopte (tehnika) - passing - prijem - dribling - šutiranje - udarac glavom - uklizavanje - utrčavanje u prazan prostor - ‘ceđenje’ - pressing - markacija - pokrivanje Slika 15: Filozofija holandskog fudbala Srbija FSS – Fudbalski Savez Srbije Kompletna aktivnost bavljena fudbalskim sportom na teritoriji FS Srbije se obavlja sa ukupno: • registrovanih Fudbalskih klubova 2.482, • ekipa u klubovima raznih uzrasta 4.368, • liga u kojima se odvija takmičenje 365, • registrovanih igrača 146.845, • fudbalskih trenera sa diplomom 4.901, • fudbalskih sudija koji sude utakmice 4.032, • zdravstvenih radnika koji rade u klubovima 1.146. Pored ovog broja ima i preko hiljadu raznih drugih selekcija i ekipa u dečijem, školskom i malom fudbalu koja nisu registrovana kod Ministarstva prosvete i sporta. Ove aktivnosti se obavljaju i njima neposredno rukovode kroz razne stepene takmičenja:
  • 36. Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment 36 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba 36 Slika 16: Fudbalski regioni Srbije FSS je naslednik nekadašnjeg FSJ odnosno Fudbalskog Saveza Jugoslavije, pa samim tim i baštini bogatu riznicu uspeha. Ako pogledamo uspehe do početka sedamdesetih (kada i počinje raslojavanje u fudbalu) tadašnja Jugoslavija (Kraljevina i Republika) na 7 svetskih smotri koliko je održano u period 1930 – 1970. Plasirala se na 5. Na tih 5 učešća ostvarili smo zaista zapažene rezultate: Treći (1) Četvrti (1) Peti (2) Sedmi (1). Na takmičenjima organizovanim na tlu Evrope, u istom periodu, još bolji rezultati: kvalifikovali se na 3 šampionata od 5 organizovanih. Plasman: Drugi(2) i Četvrti (1). Ipak, najzapaženiji rezultati za taj period, su ostvareni na Olimpijskim igrama. Plasman: Prvi(1), Drugi (3), Treći (1)… Naši igrači su idalje učesnici velikih takmičenja, odlaskom u jače i razvijenije klubove, njihov talenat dolazi do izražaja. Imamo dosta primera a nekako najsvežiji su nam Savićević u Milanu, Mijatović u Realu, Stojković u Marseju i Nagoji, Vidić u Mančesteru, Drulović u Porto-u, Petković u Brazilu …i da ne nabrajam puno jer zaista imamo nešto što se u modernom svetu naziva ‘Humani kapital’. Na početku ideje o samom radu, došao sam do podatka da je Srbija zvanično 4 zemlja u svetu po broju profesionalnih igrača koji igraju širom sveta profesionalni fudbal. Srbija sa svojih 7-8miliona stanovnika je recimo ispred fudbalske sile kakva je Nigerija (oko 170miliona sanovnika) koja važi za velikog ‘proizvođača’ talentovanih igrača. Ispred Srbije su jedino Brazil (blizu 200miliona stanovnika), Portugal i Francuska (60miliona)..Ali ako bi objedinili rezultate Srbije i Hrvatske (nekadašnje Jugoslavije) bili bi ubedljivo prvi. Ako uzmemo u obzir, da je sportska odnosno fudbalska industrija, jedna od najdinamičnijih rastućih grana privrede. Ako znamo da skoro ceo jedan vek imamo kvalitetne ljudske resurse i ‘humani kapital’ za ovu tržišnu utakmicu. Ako znamo da npr. mnoge kineske kompanije ulaze u sport, naročito u fudbal, pošto je Državni savet, vlada NR Kine, objavio da će industrija sporta porasti neverovatnih 15 puta do 2020. Zašto FSS tako statično pristupa celokupnom poslu je jedno od najvažnijih pitanja. Na teritoriji Srbije krovna fudbalska organizacija je FSS. FSS je sastavljen od 5 regionalnih saveza: 1. FS Vojvodina 2. FS Beograd 3. FS Zapadna Srbija 4. FS Istočna Srbija 5. FS Kosovo i Metohija Regionalni savezi su više instance savezima nižeg ranga • Gradski fudbalski savezi 5 • Područni fudbalski savezi 8 • Okružni fudbalski savezi 17 • Opštinski fudbalski savezi 102