Đubrenje voćnjaka Meliorativno đubrenje voćaka Redovno đubrenje zasada Đubrenje mladih zasada Đubrenje zasada u rodu Osnovno đubrenje zasada Prihranjivanje zasada

1. Đubrenje voćnjaka
Voćke i vinova loza su višegodišnje biljke, za njihovo podizanje moraju se uložiti značajna
sredstva, pa se zbog toga pri podizanju zasada mora poznavati zemljište sa sadržajem
hranljivih materija i pH vrednosti. Na osnovu toga se može utvrditi vrsta i količina
đubriva. Ukoliko se voćnjak ili vinograd podignu na neodgovarajućem zemljištu koja su
zaslanjena što je čest slučaj dolazi do propadanja voćaka, a samim tim i do značajne
ekonomske štete. Radi toga se podizanje voćnjaka i vinograda i njihovo đubrenje odvija
u tri faze:
- đubrenje pre zasnivanja zasada
- đubrenje mladih zasada
- đubrenje zasada u rodu
Đubrenje pre zasnivanja zasada ima za cilj da se u zoni korenovog sistema obezbedi
dovoljna količina fosfora i kalijuma.
Meliorativno đubrenje voćaka
Ovo đubrenje ima za cilj da se u zemljištu poveća sadržaj hranljivih elemenata. Može se
primeniti kod hranljivih elemenata čija je pokretljivost u zemljištu mala, to su pre svega
fosfor i kalijum. Radi toga se oni moraju unositi u zemljišni profil u zonu korenovog
sistema. Kod ovog načina đubrenja azot se ne unosi u zemljište zbog njegove velike
pokretljivosti u zemljišnom profilu i opasnosti od njegovog ispiranja i zagađenja
podzemnih voda. Pored unošenja fosfora i kalijuma đubrenjem na zalihu nužno je uneti
4 do 5 vagona stajnjaka po ha u cilju obezbeđenja hranivih materija, bolje mikrobiološke
aktivnosti i boljeg vodnovazdušnog režima. Sve navedeno čini preduslove radi boljeg
usvajanja hranljivih elemenata tokom plodonošenja. Meliorativno đubrenje se izvodi pri
niskom i srednjem sadržaju fosfora u zemljištu, a potrebne količine hranljivih materija su
iznete u tabeli.
Formulacija Odnos
N: P2O5: K2O
9:18:18 1:2:2
0:25:25 0:1:1
8:16:24 1:2:3
0:10:30 0:1:3
3:10:20 1:3,2:6,6
5:20:30 (bez hlora) 1:4:6
8:16:24 + B 1:2:3
Za izvođenje meliorativnog đubrenja mogu se koristiti NPK đubriva 8:16:24, 5:20:30 i sl.
Sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma, gde bi dobro bilo da je kalijum u obliku kalijum
sulfata.
Redovno đubrenje zasada
Redovno đubrenje zasada ima za cilj da se u zemljištu održava optimalan nivo hranljivih
elemenata. Kod redovnog đubrenja treba razlikovati đubrenje mladih zasada i đubrenje
zasada u rodu.
Đubrenje mladih zasada

2. Da bi se mlade voćke i vinova loza pravilno razvijale do plodonošenja treba obezbediti
kontinuelnu ishranu mladih zasada. Što se obezbeđuje redovnim đubrenjem zasada
kompleksnim đubrivom. U tabeli su navedene količine azota, fosfora i kalijuma koje treba
obezbediti za voćke i vinovu lozu pre plodonošenja.
Vrsta voća kg .
ha-1
N P2O5 K2O
Jabučasto 25-50 15-30 50-70
Koštičavo 30-60 30-40 60-70
Jagodasto 40-60 35-45 60-80
Vinova loza 40-60 30-40 60-70
Đubrenje zasada u rodu
Đubrenje zasada u rodu ima za cilj da obezbedi visok i stabilan prinos i kvalitetan rod i da
održava optimalan razvoj vegetativnih organa.
Osnovno đubrenje zasada
Izvodi se fosfornim i kalijumovim đubrivom unošenjem u zemljište od jeseni pa sve do
početka vegetacije. Nakon rasturanja ovih đubriva treba ih zaorati i uneti što bliže
korenovom sistemu voćaka.
Prihranjivanje zasada
Obavlja se azotnim đubrivima i počinje sa kretanjem vegetacije. Zavisno od količine
padavina prihranjivanje se može obaviti u jednom ili više navrata. U reonima sa više
padavina prihranu treba obaviti najmanje u dva navrata sa manjim dozama azotnih
đubriva, dok se u aridnim uslovima prihrana obavlja u jednom navratu. Kod osnovnog
đubrenja treba koristiti formulacije sa naglašenim fosforom i kalijumom kao što su
8:16:24, 5:10:20 i sl, a formulacije sa naglašenim azotom treba primenjivati u rano
proleće kao što su 20:10:10, 22:11:11 i sl.
Okvirne doze fosfora kalijuma i azota za osnovno đubrenje za jabučasto, jagodasto i
koštičavo voće izneti su u tabeli.
Vrsta
voća
Očekivani
rod t .
ha-
1
Sadržaj
fosfora u
zemljištu
Sadržaj
kalijuma
u
zemljištu
Potrebe u
N kg .
ha-1
visok srednji nizak visok srednji nizak
Potrebne
količine
P2O5 kg .
ha-1
Potrebne
količine
K2O kg .
ha-1
Jabučasto 5,0
5,0-10,0
10,0-15,0
15,0-20,0
20,0-30,0
-
40
40-60
60-90
>90
<40
40-60
60-90
90-120
>120
<50
60-90
90-130
130-160
-
<100
100-140
140-190
190-250
>300
<150
150-190
190-240
240-300
>300
<200
200-240
240-290
290-350
-
<70
70-100
110-160
160-220
>220

3. Koštičavo 4,0
4,0-8,0
8,0-12,0
12,0-16,0
16,0-20,0
-
30
30-50
50-80
80
<40
40-60
60-80
80-110
110
<70
70-90
90-120
120-160
-
<50
50-80
80-120
120-180
180
<100
100-140
140-190
190-250
250
<150
150-190
190-240
240-300
-
<50
50-80
80-120
120-180
1890
Jagodasto 4,0
4,0-8,0
8,0-12,0
12,0-16,0
16,0-20,0
-
30
30-50
50-80
>80
<40
40-60
60-80
80-110
110
<70
70-90
90-120
120-160
-
<40
40-70
70-110
110-160
>160
<80
80-110
110-160
160-220
>220
<120
120-160
160-220
220-300
-
<50
50-70
70-100
100-150
>150
Đubrenje jabučastog voća
Kod jabučastog voća osnovno đubrenje treba obaviti tokom jeseni i zime sa kompleksnim
đubrivima sa naglašenim fosforom i kalijumom, a količina đubriva utvđuje se na osnovu
planiranog prinosa i sadržaja fosfora i kalijuma u zemljištu kao što je prikazano u
predhodnoj tabeli.
PRIMERI
Đubrenje jabuke
Vreme
đubrenja
Đubriva Hraniva
Vrsta Kg/ha Po stab. N P2O5 K2O
- u jesen iza
berbe zaorati
7:20:30 360 1 25 72 108
- u rano
proleće
Urea 130 0,3 60 - -
- u maju NPK 18:9:9 250 0,6 45 23 23
UKUPNO 740 1,9 130 95 131
Đubrenje kruške
Vreme
đubrenja
Đubriva Hraniva
Vrsta Kg/ha Po stab. N P2O5 K2O
- u jesen iza
berbe
8:16:24 350 1 28 56 84
- u rano
proleće
Urea 120 0,3 67 - -
- u maju KAN 180 0,5 48 - -
UKUPNO 650 1,8 143 56 84

4. Đubrenje koštičavog voća
Koštičavo voće se najčešće gaji u individualnim gazdinstvima bez dovoljno đubrenja,
samim tim i bez odgovarajućeg plodonošenja.
Pri đubrenju koštičavog voća treba voditi računa da voćke zahtevaju pre svega ishranu u
azotu i kalijumu, kao što je to prikazano u tabeli prilikom iznošenja hranljivih elemenata.
Vrsta voća kg .
ha-1
N P2O5 K2O CaO MgO
Šljiva 13,1 1,8 20,8 1,7 0,8
Breskva 15,1 2,1 26,7 1,5 0,9
Trešnja 16,0 2,2 16,6 2,5 1,2
Višnja 21,0 2,7 17,4 2,5 1,7
Kod koštičavog voća neophodno je da se zemljište ispod kruna nalazi u rastresitom
stanju obrađeno jer ukoliko je zaraslo u korov značajan deo hranljivih materija u tom
slučaju oduzima korov kao i vlagu.
PRIMERI ĐUBRENJA
Đubrenje šljive
Vreme
đubrenja
Đubriva Hraniva
Vrsta Kg/ha Po stab. N P2O5 K2O
- u jesen iza
berbe
NPK 8:16:24 500 1,1 40 80 120
- u rano
proleće
urea 150 0,3 70 - -
- u maju KAN 170 0,4 45 - -
UKUPNO 820 1,8 155 80 120
Đubrenje trešnje
Vreme
đubrenja
Đubriva Hraniva
Vrsta Kg/ha Po stab. N P2O5 K2O
- u jesen
zaorati
NPK 8:16:24 400 1,9 32 64 96
- u rano
proleće
urea 140 0,9 65 - -
UKUPNO 540 2,8 97 64 96
Đubrenje višnje
Vreme
đubrenja
Đubriva Hraniva
Vrsta Kg/ha Po stab. N P2O5 K2O
- u jesen
zaorati
NPK 8:16:24 600 2,0 48 56 144
- u rano urea 100 0,5 46 - -

5. proleće
UKUPNO 700 2,5 94 56 144
Đubrenje kajsija
Vreme
đubrenja
Đubriva Hraniva
Vrsta Kg/ha Po stab. N P2O5 K2O
- u jesen
zaorati
NPK 8:16:24 400 2,0 32 64 96
- u maju NPK
20:10:10
200 1,0 40 20 20
UKUPNO 600 3,0 72 84 116
Đubrenje breskve
Vreme
đubrenja
Đubriva Hraniva
Vrsta Kg/ha Po stab. N P2O5 K2O
- u jesen
zaorati
NPK 8:16:24 400 1,1 32 64 96
- u rano
proleće
urea 150 0,3 69 - -
-nakon
pror.plod
KAN 150 0,3 40 - -
UKUPNO 700 1,7 141 64 96
Đubrenje jezgrastog voća
Ova grupa voća u novije vreme ima sve veću proizvodnju, obzirom da njihovi plodovi
imaju veliku kaloričnu vrednost. Dobro reaguju na organska i mineralna đubriva.
Orah treba đubriti sa 700 kg NPK 20:10:10 u rano proleće a lešnik sa 400 kg istog
đubriva po ha.
Đubrenje jagodastog voća
Kod ovog voća posebnu pažnju treba obratiti na đubrenje organskim đubrivima, a
zahtevaju i veću aerisanost zemljišta.
Pored stajskog đubriva malinu treba u jesen đubriti sa 400 kg NPK 8:16:24 po ha i u
proleće sa 200 kg/ha uree.
Kupinu pored stajnjaka treba đubriti sa 500 kg/ha NPK 8:16:24 i u rano proleće sa 200
kg uree.
Kod jagode u prvoj godini treba pri dubokoj obradi zaorati tri vagona stajnjaka kao i 700
kg NPK đubriva 8:16:24 po ha, a nakon sadnje u zonu oko sadnica uneti 300 kg NPK
đubriva 20:10:10.

6. U drugoj godini u rano proleće pre obrade zemljišta rasturiti NPK 20:10:10 200 kg, a
odmah nakon berbe uneti 150 kg KAN-a po ha. U jesen je ponovo potrebno uneti oko
250 kg NPK đubriva 8:16:24 po hektaru.
U četvrtoj godini u rano proleće zaorati 300 kg/ha NPK 20:10.10
Pošto se kod nas u novije vreme uzgaja kivi kod đubrenja stajnjakom potrebno je u jesen
zaorati 500 kg NPK 8:16:24 po ha, zatim početkom marta plitko zaorati 300 kg uree i u
maju uneti u zemljište 250 kg KAN-a.