Si decidimos celebrar nuestra ceremonia de bodas en invierno, la elección del ramo de novia se modifica ya que algunas flores puede que no estén diponibles por la temporada en la que estamos.
En la primavera es en la época del año que mejor lucen nuestros jardines debido a las condiciones climatológicas y la variedad de plantas coloridas que florecen en este periodo del año.
Si decidimos celebrar nuestra ceremonia de bodas en invierno, la elección del ramo de novia se modifica ya que algunas flores puede que no estén diponibles por la temporada en la que estamos.
En la primavera es en la época del año que mejor lucen nuestros jardines debido a las condiciones climatológicas y la variedad de plantas coloridas que florecen en este periodo del año.
Informativno - turistička mapa sela Gospođinci. Sve su zgrade autentično prikazane kao što je i raspored u prostoru tačan. Ilustrovao Borislav Radanović IV4, radi učešća na takmičenju u idejnom rešenju suvenira na univerzitetu Singidunum, Novi Sad. Autorske fotografije priložila Jovana Babić IV3.
2. Историја
Костолачка култура је енеолитска култура, која назив добија по
археолошком локалитету код Костолца, а област коју обухвата је
шира од познатије Баденске културе, јер захвата Карпатски басен,
Централнобалканско подручје и румунско Подунавље. Милоје
Васић је 1906. и1908. публиковао налазе из Костолца, али и налазе
исте културе из Прахова и Винче.
Костолачка култура, насупрот свом генетском претходнику -
Баденској култури, гради солидне надземне објекте, трајније
природе, које обнавља више пута. Куће су правоугаоне и велике. У
начину градње се наслеђују познонеолитске традиције. Под је
масиван, набијен, углачан, зидови су од плетера,
вертикалнихстубова облепљени блатом. Архитектура је
прилагођена конфигурацији терена.
Примењује се скелетно сахрањивање и кремација. Код скелетног је
реч о згрченцима у раци, а код кремације пепео је или у урни или
се спаљени остаци стављају у јаму и покривају поклопцем.
Керамичке посуде карактеристичнеза костолачку културу су:
3. Географија
Костолац је градско
насеље и седиште градске
општине Костолац која се
налази у саставу града
Пожаревца у Браничевском
округу. Према попису
из 2011. било је 9569
становника.
На месту данашњег
Костолца се налазио
важан римски град Вимина
цијум.
Костолац је центар Стига, а
у његовој околини се
налазe термоелектране и
рудници угља.
4. Људи
У насељу Костолац живи 6973 пунолетна
становника, а просечна старост становништва
износи 35,7 година (34,8 код мушкараца и 36,6 код
жена).
У насељу има 3186 домаћинстава, а просечан број
чланова по домаћинству је 2,92.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према
попису из 2002. године).
5. Обичаји
У Костолцу се налази и аутентична Војводина, село
Острово. Једино мештани овог села нису постали
део Костолца због термоелектране, него зато што је
тако хтела историја.
Некад је село било део Аустроугарске, а Немци су,
кажу мештани, `43. повезали село са Костолцем и
од острва направили полуострво. Данас је Острово
Банат у Браничевском округу. Овде се још од малих
ногу уче банатски обичаји и банатске игре.
Порез плаћамо Пожаревцу, а Богу се молимо у
Вршцу, у шали кажу мештани јер је село епархијски
остало у Банату. Занимљива је и прича о сеоској
цркви. У дворишту је 80-тих година изграђен
травњак у облику петокраке, мештани кажу да би се
помирили комунисти и верници.
Међутим, оно по чему је ово село одскора чувено је
"Островачки бећарац", манифестација која се
одржава у другој половини јула, када је у селу
најживље.
6. Волим
Костолац је градско насеље и седиште градске
општине Костолац која се налази у саставу града
Пожаревца у Браничевском округу.
Према попису из 2011. било је 9569 становника.
На месту данашњег Костолца се налазио
важан римски град Виминацијум. Костолац је
центар Стига, а у његовој околини се
налазe термоелектране и рудници угља.
7. Не волим
Костолачка култура је енеолитска култура,
која назив добија по археолошком
локалитету код Костолца, а област коју
обухвата је шира од познатије Баденске
културе, јер захвата Карпатски басен,
Централнобалканско подручје
и румунско Подунавље. Милоје
Васић је 1906. и1908. публиковао налазе из
Костолца, али и налазе исте културе
из Прахова и Винче.
Костолачка култура, насупрот свом
генетском претходнику - Баденској
култури, гради солидне надземне објекте,
трајније природе, које обнавља више
пута. Куће су правоугаоне и велике. У
начину градње се наслеђују
познонеолитске традиције.
Под је масиван, набијен, углачан, зидови су
од плетера, вертикалнихстубова облепљени
блатом. Архитектура је прилагођена
конфигурацији терена.