Istorijiski razvoj racunara

Историјски развојИсторијски развој
рачунарарачунара
ПраисторијаПраисторија
Генерације рачунараГенерације рачунара
Подела рачунараПодела рачунара
Дукић Мирослав IV1

ПраисторијаПраисторија
• Паскал (Паскал (Blaise Pascal, 1623-1662)Blaise Pascal, 1623-1662)
Прва рачунска машина 1642. године;Прва рачунска машина 1642. године;
обављала је операције сабирања иобављала је операције сабирања и
одузимања.одузимања.

• Лајбниц (Лајбниц (Gottfried Wilhelm vonGottfried Wilhelm von
Leibnitz, 1623-1716)Leibnitz, 1623-1716)
Око 1672. рачунска машина која јеОко 1672. рачунска машина која је
обављала свеобављала све 44 основне аритметичкеосновне аритметичке
операције.операције.

• Бебиџ (Бебиџ (Charles BabbageCharles Babbage, 1, 1792792-1-1871871))
150150 година касније изумеогодина касније изумео диференцнудиференцну
машинумашину..

Обављала је операције сабирања иОбављала је операције сабирања и
одузимања.одузимања.
Извршавала само један алгоритам:Извршавала само један алгоритам:
израчунавање таблица у поморској навигацијиизрачунавање таблица у поморској навигацији
методом коначних разлика коришћењемметодом коначних разлика коришћењем
полинома.полинома.

Најинтересантнија карактеристика:Најинтересантнија карактеристика:
излаз који је помоћу калупа уписиван наизлаз који је помоћу калупа уписиван на
бакарне плоче.бакарне плоче.

• Бебиџ је касније пројектоваоБебиџ је касније пројектовао аналитичкуаналитичку
машинумашину - прву програмабилну рачунску- прву програмабилну рачунску
машину.машину.

• Аналитичка машина - четири основнаАналитичка машина - четири основна
дела:дела:
 меморија,меморија,
 јединица за израчунавање,јединица за израчунавање,
 улазна јединица,улазна јединица,
 излазна јединица.излазна јединица.

• Меморија се састојала од 1000 речиМеморија се састојала од 1000 речи
обима 50 декадних цифара.обима 50 декадних цифара.
• Јединица за израчунавање је:Јединица за израчунавање је:
– прихватала операнде из меморије,прихватала операнде из меморије,
– обављала неку од операција, иобављала неку од операција, и
– резулатат смештала назад у меморију.резулатат смештала назад у меморију.

• Инструкције су се читале са бушених
картица и извршавале.
• Ада Августа Ловелас била је првиАда Августа Ловелас била је први
програмер на свету!програмер на свету!

• Тридесетих и четрдесетих годинаТридесетих и четрдесетих година XXXX
века јављају се првивека јављају се први електромеханичкиелектромеханички
рачунарирачунари..
• Најпознатији пројектанти су:Најпознатији пројектанти су:
 Конрад Зусе,Конрад Зусе,
 Џон Атанасов,Џон Атанасов,
 Џорџ Стибиц,Џорџ Стибиц,
 Хауард Ејкен.Хауард Ејкен.

• ЗусеЗусе није познавао Бебиџев рад.није познавао Бебиџев рад.
• Током 30-тих годинаТоком 30-тих година XXXX века направиовека направио
серију рачунара заснованих на релејима.серију рачунара заснованих на релејима.
• Његов рад уништен у бомбардовању иЊегов рад уништен у бомбардовању и
није имао утицаја на друге.није имао утицаја на друге.

• АтанасовАтанасов ((Iowa State College)Iowa State College) је направиоје направио
задивљујуће напредну машину за својезадивљујуће напредну машину за своје
време.време.
• Користио бинарну аритметику.Користио бинарну аритметику.
• Меморија заснована на кондензаторимаМеморија заснована на кондензаторима
који се освежавају на исти начин као икоји се освежавају на исти начин као и
данашњиданашњи DRAMDRAM..
• Његов рачунар ипак није прорадио збогЊегов рачунар ипак није прорадио због
несавршености технологије.несавршености технологије.

• СтибицСтибиц ((Bell Laboratories)Bell Laboratories) јеје направионаправио
једноставнију машину али је онаједноставнију машину али је она
прорадила.прорадила.
• Јавно приказао свој рад на конференцијуЈавно приказао свој рад на конференцију
на Дартмут колеџу 1940. године.на Дартмут колеџу 1940. године.
• У публици је биоУ публици је био ии Џон МоклиЏон Мокли ((JohnJohn
MauchleyMauchley), непознати професор физике), непознати професор физике
на Универзитету Пенсилванија.на Универзитету Пенсилванија.

• ЕјкенЕјкен је радећи на дисертацији наје радећи на дисертацији на
Харварду увидео потребу за рачунскомХарварду увидео потребу за рачунском
машином.машином.
• Отишао је у библиотеку и упознаоОтишао је у библиотеку и упознао
Бебиџев рад.Бебиџев рад.
• На бази релеја реализовао је рачунарНа бази релеја реализовао је рачунар
опште намене.опште намене.

• Прва таква машина,Прва таква машина, MARK IMARK I, завршена је, завршена је
1944.1944.
• Имала је 72 речи од по 23 децималнеИмала је 72 речи од по 23 децималне
цифре.цифре.
• Циклус инструкције трајао је 6 секунди.Циклус инструкције трајао је 6 секунди.
• Улаз и излаз помоћу бушених папирнихУлаз и излаз помоћу бушених папирних
трака.трака.

Прва генерација (1945-1955)Прва генерација (1945-1955)
• COLLOSUS (?)
• Мокли и Екерт - први електронски
дигитални рачунар 1946. године:
ENIAC (Electronic Numerical Integrator And
Computer)
18000 вакуумских цеви
1500 релеја
Тежина: 30 тона
Снага 140kW
Величина одбојкашког игралишта

• ENIAC је имао 20 регистара од по
10 декадних цифара.
• Програмирао се помоћу 6000
мултипозиционих прекидача и шуме
каблова.
• Мокли и Екерт су представили свој
рад у оквиру летње школе ...
... остало је
историја!

• EDSAC (1949. – Морис Вилкс са
универзитета Кембриџ).
• JOHNIAC (Rand Corporation).
• ILLIAC (Универзитет Илиној).
• MANIAC (Los Alamos Laboratory).
• WEIZAC (Вајцманов институт – Израел).

• Екерт и Мoкли раде на рачунару
EDVAC (Electronic Discret Variable
Automatic Computer) али напуштају тај
пројекат.
• Један од њихових сарадника са
пројекта ENIAC, Џон фон Нојман (John
Von Neumann) прави своју верзију
EDVAC-а – IAS машину.

• IAS машина и EDSAC су први рачунари
са запамћеним програмом – тј. са Фон
Нојмановом архитектуром!
• Већина данашњих рачунара има сличну
архитектуру!

• Фон Нојманова машина је имала 5
основних делова:
– меморију,
– аритметичко-логичку јединицу,
– управљачку јединицу,
– улаз,
– излаз.

Сл. 1. Оригинална фон Нојманова машина.
Меморија
Управљачка
јединица
Улаз
Излаз
Аритметичко-логичка
јединица
Акумулатор

• Меморија је имала 4096 речи од 40
битова.
• У једној речи:
– две 20-битне инструкције или
– један 39-битни означени цео број.
• Инструкција је имала 8 битова за код
операције и 12 битова адресе.

• У оквиру аритметичко-логичке јединице
постојао је специјални 40-битни
регистар – акумулатор.
• Аритметика искључиво целобројна!

• У исто време на MIT-у рачунар Whirlwind
I са кратким, 16-битним речима.
• У време када је UNIVAC бр. 1 на
тржишту, IBM се укључује
– 1953. 701 (2К 36-битних речи са две
инструкције по речи).
– 1956. 704 (4К речи, 36-битне инструкције).
– 1958. 709, њихов последњи рачунар са
вакуумским цевима.

Друга генерација (1955-1965)Друга генерација (1955-1965)
• Појава полупроводничке технологије.
1948. Бардин, Бретејн и Шокли (Bell Labs)
1956. Нобелова награда.
• Први транзисторизован рачунар је ТX-0
направљен на MIT-у.

• Појава минирачунара PDP-1 (1961.)
– Први CRT видео дисплеј са екраном
512×512 тачкица.
– 4К 18-битних речи, време циклуса 5µs.
– Перформансе упола од најбржех рачунара
тог времена IBM 709.
– PDP-1 кошато је 120000$, IBM 709 више
милиона долара!

• PDP-8
– 12-битна машина.
– Цена много нижа него код PDP-1 (16000$).
– Важна иновација: појава јединствене
магистрале – омнибус.

CPU Меморија Терминал
конзоле
У/И
папирних
трака
Остали
У/И
Омнибус

• Прве паралелне архитектуре - CDC
6600.
• Јављају се виши програмски језици.

Трећа генерација (1965-1980)Трећа генерација (1965-1980)
• Појава интегрисаних кола.
• Један од најпознатијих рачунара је IBM
System 360 – уједно и фамилија рачунара.
• Код IBM System 360 уведено је први пут
мултипрограмирање.

• Појавио се PDP-11 – 16-битни наследник
рачунара PDP-8.
• Јављају се концепти
– виртуелне меморије,
– кеш меморије, и
– дељења процесорског времена.

• Појава микропроцесора 1971. године.
• Јављају се први векторски и проточни
рачунари.
• Први суперрачунар – Cray-1 из 1974.
године.

Четврта генерација (1980 до данас)Четврта генерација (1980 до данас)
• Напредак у технологији интегрисаних
електронских кола – VLSI кола.
• Појава персоналних рачунара и мрежа
рачунара.

Пета генерација (у развоју)Пета генерација (у развоју)
• Масовни паралелизам.
• Појава рачунара који су оријентисани
појединим проблемима.
• RISC архитектуре.
• Није јасно када ће и да ли ће ова
генерација потиснути претходну.

Подела рачунараПодела рачунара
Тип
Типичан
MIPS
Типичан
капацитет
меморије
Пример
машине
Пример коришћења
Персонални
рачунари
1 1 IBM PS/2 Обрада текста
Минирачунари 2 4 PDP-11/84
Управљање у
реалном времену
Супермини
рачунари
10 32 SUN-4 Мрежни фајл сервер
Велики
(mainframe)
рачунари
30 128 IBM 3090/300 Банкарство
Суперрачунари 125 1024 Cray-2 Временска прогноза

Istorijiski razvoj racunara

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (20)

Similar to Istorijiski razvoj racunara

Similar to Istorijiski razvoj racunara (10)

Istorijiski razvoj racunara