2.  или је електронски уређај који се
користи за обраду података према строго одређеној
процедури. У енглеском језику реч computer се изворно
користила за људе запослене да обављају аритметичке
прорачуне, са или без механичких помагала, али је
касније коришћена за саме рачунске машине.

3. 1. Монитор
2. Матична плоча
3. Централни процесор
4. ATA
5. Радна меморија
6. Додатне картице
7. Напајање
8. Оптички уређаји
9. Хард диск
10. Тастатура
11. Миш

4.  Готово истовремено су уведени удаљени (тзв. „глупи“)
терминали који су имали монитор и тастатуру за унос
података у једном кућишту али се обрада података и
даље обављала у главном (и једином) рачунару (енгл.
Mainframe).
 Касније су се појавили и „интелигентни“ терминали који
су део операција могли да обављају сами. Википедија,
данас, је у електронском смислу организована на
сличан начин - главни рачунар је у САД а интелигенти
терминали (ПЦ рачунари) код корисника. Интернет има
улогу „мреже“.

5.  Седамдесетих су се појавили џепни рачунари, код нас
популарни под називом .
 Захваљујући проналаску интегралних кола а међу њима
посебно микропроцесора и меморијских интегралних кола
касних шездесетих година, појавили су се у седамдесетим
типа
itd...
 Главна намена су им били скромни текст процесори, нешто
мало унакрсних табела и, најважније, игре. Ипак не треба
заборавити да се рачунар, ако говоримо о професионалној
примени, у 80% ситуација користи као текст процесор. У
данашња времена се користе и мањи рачунари,
, они имају танку тастатуру и екран који су
међусобно повезани.

6.  Почетком осамдесетих су се појавили и први
.
 После веома кратког времена на тржишту су остале две
јаке фирме (ај-би-ем) и (Епл - јабука). И док је IBM
узео тржиште пословних људи са својим личним рачунаром
IBM PC, Apple је свој рачунар Apple Lisa наменио
научницима и уметницима графичарима. Захваљујући тзв
„отвореној архитектури“ - јавно објављена електрична шема
рачунара и слободни слотови на матичној плочи, омогућено
је другим фирмама да развију око 4000 различитих
штампаних плоча које су постављањем у IBM PC
рачунарима омогућили да исти обавља веома много
додатних различитих функција (управљање роботима,
мерним инструментима, медицинским уређајима,
технолошким процесима у фабрикама, млекарама,
пиварама, кланицама и сл.)

7.  Прва генерација  Трећа генерација
› 1944. год. направљен је – први › Појава интегрисаних кола
рачунар опште намене. Коришћен је на › Смањење димензија
Харварду 15 година. › Смањење потрошње
› 1951. год. Направљен је (Universal › Повећање брзине
Automatic Computer).
› Крајем 1945. и почетком 1956. год.
Направљен је Electronic Numerical
Integrator and Computer - .  Четврта генерација
› Појава VLSI (Very Large Scale Integration)
кола
 Друга генерација › Милиони компоненти у интегрисаним
колима
› Појава транзистора › Микропроцесор издвојен у једном
› Смањење димензија интегрисаном колу
› Смањење потрошње електричне › Смањење димензија, потрошње
енергије › Убрзање
› Повећање брзине

8.  карактеристике:
› 150000 разних компоненти
› 5 тона
 карактеристике:
› Заузимао је простор од 10x20 m2 и
тежио је 30 тона. Састојао се из 17000
електронских цеви, 700000
отпорника, 10000 кондензатора и 6000
прекидача. Трошио је 160 kW.
 карактеристике:
› Програми смештени у меморији (1000
меморијских ћелија).
› Уређај спољне меморије на магнетној
траци.
› Улазно/излазни уређаји
(тастатура, бушене картице, штампач).
› 5400 електронских цеви.

9.  За разлику од прве генерације, друга генерација рачунара
је била итекако мања јер је користила транзисторе.
Транзистор је изумљем 1947. , али се у рачунарима користи
тек 50-тих година. Транзистор је омогућио да рачунар
постане мањи, јефтинији, па и бржи док је још остао
проблем са прегрејавањем. Такође се прелази на
симболичке програмске језике замењујући много
компликованији машински језик док се за унос и штампање
података служило бушеним картицама. Главна намена
ових рачунара је била у атомској индустрији, за контролу
компликованих електрана, постројења итд. Главни
представници су и .
 Раздобље друге генерације рачунара трајало је од 1959. до
1964. године, и у том су времену развијени основни
програмски језици који олакшавају употребу рачунара и
њихову примену у пословне сврхе.

10.  Интегрални склопови су били основ .
Транзистори су смањени до те мере да су стављањи у силиконске
чипове тј. полупроводнике, што је још додатно убрзало рачунаре те
им донело нову дозу стабилности и ефикасности. Напокон долази
до појаве монитора и тастатуре, те наравно оперативног система.
Први пут рачунари су масовније доступни ширем спектру
корисника, понајвише због мањих димензија него раније. Долази и
до напредка програмских језика те се равијају језици вишег нивоа
(нпр. ).
 Главни представници треће генерације су:
›
›
›
›
›
›
›

11.  Можда и најбитнија генерација због развоју, између осталог могућност
тога што је донела микропроцесор, умрежавања тадашњих рачунара је
један од најважнијих делова и довела до настанка , те по
данашњих рачунара. Напокон први пут се користи миш. Ово
рачунари су масовније заживели у раздобље је обележио и напредак
домовима обичних рачунара јер је програмских језика, представљање
сада процесор био тако мали да је напредних језика као што Ц, на основу
могао стати у длан руке, тада је то којег је настао оперативни систем
било револуционарно јер су пре из којег су се опет развили многи
рачунари заузимали или читаву собу други оперативни системи ( итд.).
или су били крајње неприхватљиви у Такође користи се графички
једном просечном дому. Први интерфејс који је први осмислио
микропроцесор је представљен 1971. , Apple на Macintosh рачунарима.
а радило се о Интел-овом
. Касније је и IBM
представио свој рачунар (1981.), те
1984. Apple је представио свој
легендарни . Четврта
генерација рачунара је уједно и
најреволуционарнија јер је направила
уистину велике помаке у кратком