SlideShare a Scribd company logo

БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf

•
•
N
NetkaDimoska1

Biology textbook for the first year of secondary vocational education. Учебник по биологија за прва година средно стручно образование.

Education
1 of 382
Download to read offline
Ц Ц Цв в ве е ет т та а ан н но о ов в вс с ск к ка а а К К Кл л ли и ин н нч ч ча а ар р рс с ск к ка а а- - -Ј Ј Јо о ов в ва а ан н но о ов в вс с ск к ка а а Л Л Ле е ен н нк к ка а а И И Ив в ва а ан н на а а з з за а а I I I г г го о од д ди и ин н на а а с с ср р ре е ед д дн н но о о с с ст т тр р ру у уч ч чн н но о о о о об б бр р ра а аз з зо о ов в ва а ан н ни и ие е е
Автори Цветановска Ленка, Клинчарска - Јовановска Ивана Рецензенти Проф. д-р Ѓоргоски Ицко - редовен професор на ПМФ-Скопје, претседател Трајановска Соња - професор во СМУГС д-р Панче Караѓозов-Скопје, член Парцанска Царка - професор во СОУ Ванчо Прке-Виница, член Илустрации, техничка и компјутерска обработка Клинчарска - Јовановска Ивана Лектура Велкова Зорица Тираж на учебникот Со одлука за одобрување на учебникот по предметот Биологија за I година, средно-стручно образование (здравствена, земјоделско-ветеринарна, шумарско- дрвопреработувачка, хемиско-технолошка струка и лични услуги), бр.22-267/1 од 14.03.2013 год. донесена од Националната комисија за учебници. ЦИП каталогизација нво публикација на Народната универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“ - Скопје Прво издание
ПРЕДГОВОР Овој учебник по Биологија е наменет за учениците од I година средно стручно образование. Поради разнообразноста на наставата учебникот е изработен да одговара на сите предвидени наставни програми за средните стручни училишта. Учебникот е поделен на 6 поглавја, во рамките на кои детално се обработени основните биолошки поими и процеси. Учениците имаат можност да се запознаат со истражувачките постапки во биологијата, како природна наука, преку проучување на научните чекори и самостојна изработка на научен проект. За да се продлабочат знаењата на учениците за живиот свет, обработени се сите царства кои го чинат истиот, заедно со нивните најкарактеристични претставници. Даден е преглед на живиот свет и најважните особини на микро и макроорганизмите. Поглавјето за еволутивните процеси во природата ги опфаќа сите чекори на еволуцијата, заедно со еволутивните теории, кои оставиле значаен белег за развојот на биологијата. Со цел да се зачуваат природните ресурси и да се обрне поголемо внимание на развој на еколошката свест, обработени се основните еколошки поими и нивоа на еколошка интеграција. Се надеваме дека со ваквиот приод кон биологијата, ќе побудиме интерес кај многумина од учениците за понатамошно продлабочено интересирање за оваа наука. Со цел да се едуцираат адолесцентите и да се поттикне нивниот начин на размислување и искажување на сопствените ставови, обработена е тема која се фокусира на факторите кои делуваат на нарушување на емоционалното и физичкото здравје на организмот. Преку едукација, самостојно истражување и дебатирање на одредена тема, се очекува да се согледа важноста за отворена комуникација помеѓу возрасните и младите лица. Ви посакуваме успешна работа, Авторите
1.ISTRA@UVAWE VO BIOLOGIJATA Naukata e osnova na sekoe znaewe i e na~in za izu~uvawe na prirodata i nejzinite zakonomernosti. Vo ova poglavje }e se prou~uvaat fazite od istra`uva~kiot proces, na~inite na koi se pravi istra`uvawe i pri~inite poradi koi se sproveduva istra`uvawe. Se nadevame deka so izu~uvawe na istra`uva~kite principi i metodi, kako i so izrabotkata na predvidenite laboratoriski ve`bi }e pobudime interes za istra`uvaweto vo biologijata kaj mnogumina od vas.
Istra`uvawe vo biologijata 3 Zborot biologija poteknuva od gr~kite zborovi „" (bios-`ivot) i „” (logos-nauka). Ovoj naziv e voveden od strana na nau~nicite Lemark (Lamark) i Treviranus (Treviranus), kon po~etokot na 19-tiot vek. Biologijata e prirodna nauka koja go izu~uva nastanokot i evolucijata na `ivotot na Zemjata, dinamikata na `ivata priroda i slo`enite procesi na razvitok i dvi`ewe na `ivite organizmi, nivnata funkcija, distribucija i taksonomija. Kako najva`ni principi na biologijata se potenciraat slednive:  Kletkite se osnovnite edinici na `ivotot;  Novite vidovi i onie koi vodat poteklo od niv se produkti na evolucijata;  Genite se osnovnite edinici na nasleduvaweto;  Sekoj organizam mo`e da go regulira svojot opstanok i da si obezbedi stabilni i konstantni uslovi za `ivot;  @ivite organizmi imaat sposobnost da ja primaat i da ja transformiraat energijata.
Istra`uvawe vo biologijata 4 Biologijata e nauka koja opfa}a pove}e nau~ni discplini. 1.1. ISTRA@UVA^KI POSTAPKI VO PRIRODATA Postojano dobivame novi informacii, idei i razli~ni mislewa za koi naj~esto ne barame objasnuvawe. I koga sme navistina zainteresirani za ne{to, go prifa}ame kako informacija, bez pritoa da se zapra{ame kako se do{lo do taa informacija, dali sme go dobile celosniot izve{taj koj se odnesuva na nekoe pra{awe, i ako ne e taka, {to od izvestuvaweto e izostaveno i zo{to? Ako navistina sakame da dademe celosen odgovor na odredeno pra{awe, toga{ e potrebno da napravime istra`uvawe na problemot, pri {to }e se slu`ime so mnogu razli~ni teorii i hipotezi (pretpostavki) vo tekot na istra`uvaweto. BIOLOGIJA BIOHEMIJA prou~uva: hemizmi na metaboli~kite procesi kaj `ivite organizmi MOLEKULARNA BIOLOGIJA prou~uva: kompleksni interakcii na sistemite na biolo{kite molekuli na molekularno nivo KLETO^NA BIOLOGIJA prou~uva: osnovnite gradbeni edinici na `ivata materija- kletkite FIZIOLOGIJA prou~uva: fizi~ki i hemiski funkcii na tkivata, organite i organskite sistemi EKOLOGIJA prou~uva: interakcija na razli~nite organizmi i nivnata povrzanost so sredinata
Istra`uvawe vo biologijata 5 Vo sekojdnevnata komunikacija, koristime informacii od razli~ni izvori. Predmet na sekoja konverzacija se ne{tata koi ni se pove}e ili pomalku poznati i rabotite za koi sme slu{nale, gi znaeme ili sme gi nau~ile. Ako voop{to nemame poznavawa od nekoja oblast, ne mo`eme da pridoneseme vo komunikacijata na taa tema. Koga pi{uvame izve{taj za ne{to, sekoga{ vnimavame za to~nosta na informaciite {to gi naveduvame i toa go potkrepuvame so drugi informacii, za da doka`eme deka toa {to go znaeme e to~no. Dokolku ne znaeme ne{to pove}e, od na{ite sogovornici, toga{ ne mo`eme da spodelime znaewa so drugite. Za da dobieme celosni informacii za ne{to {to e nepoznato, pravime istra`uvawe. Postojat nekolku vida na istra`uvawa vo zavisnost od celta na istra`uvaweto:  Osnovno istra`uvawe: naj~esto nemame cel za da opi{eme zo{to ne{to se slu~uva, tuku istra`uvame za da doznaeme {to se slu~uva. Na primer, vo pove}eto istra`uvawa od ovoj vid, nau~nicite gi istra`uvaat razli~nite supstanci za da otkrijat nekoi od nivnite svojstva. Nekoi od soznanijata od vakvite istra`uvawa, ne se direktno primenlivi, tuku ednostavno se dava odgovor na pra{aweto: [to pretstavuvaat tie? Istra`uvaweto e postapka koja se prezema za dobivawe informacii za ne{to {to e nepoznato. Istra`uvaweto e proces na organizirano u~ewe. Pri~ini za istra`uvawe: da se nau~i ne{to novo ili da se soberat informacii.
Istra`uvawe vo biologijata 6  Originalno, primarno istra`uvawe: dobivawe na informacii za odreden proces koi ne se sre}avaat vo literaturata. Efektite na nekoja reklama, za proda`bata na odreden proizvod, pravewe na testovi za vlijanieto na nekoi lekovi na lu|eto, vlijanieto na zagaduvaweto vrz rastitelniot i `ivotinskiot svet, se primeri za vakov vid istra`uvawe. Originalnoto istra`uvawe opfa}a dva procesi: osoznavawe na rabotite koi{to bile prethodno doka`ani na taa tema i formulirawe na metod za tekovnoto samostojno, primarno istra`uvawe. Sekoe originalno istra`uvawe se sostoi od nekolku fazi ~ij redosled strogo se zapazuva za da se dadat odgovori na site pra{awa {to se odnesuvaat na istra`uvaweto. Podetalno, za fazite od istra`uvaweto, }e stane zbor malku podocna.  Sekundarno istra`uvawe: istra`uvawe koe mo`e da se vr{i samo so sobirawe na informacii od primarni istra`uvawa za podra~jeto koe se istra`uva. Se sostoi od donesuvawe na zaklu~oci za istra`uvawa koi ve}e se zavr{eni (primarni istra`uvawa), pri {to se davaat sopstveni sugestii vo odnos na dobienite rezultati. Vakov vid istra`uvawe, naj~esto se marketin{kite i klini~kite istra`uvawa. Principite na klini~kite istra`uvawa, na primer, se sistematsko raspredeluvawe na podatocite od medicinskite kartoni na pacientite i nivnata meta-analiti~ka, statisti~ka obrabotka. Pri toa, prviot del od procesot (primarno istra`uvawe) e ve}e zavr{en, t.e. pacientite imaat postavena dijagnoza i vo tekot na sekundarnoto istra`uvawe, podatocite }e se sumiraat za da se dade detalna slika za odredeno zaboluvawe. Za vakviot vid na istra`uvawe, denes e od osobena va`nost Internetot, koj izobiluva so informacii od sekakov vid. No, vakvite istra`uvawa ne bi mo`ele da se smetaat za sekundarni, bidej}i podatocite na Internet ne sekoga{ se rezultati od primarni istra`uvawa.
Istra`uvawe vo biologijata 7 ZAPOMNI! 1. Biologijata e nauka koja go izu~uva nastanokot i evolucijata na `ivotot na Zemjata, dinamikata na `ivata priroda i slo`enite procesi na razvitok i dvi`ewe na `ivite organizmi, nivnata funkcija, distribucija i taksonomija. 2. Biolo{kite nau~ni disciplini se podeleni vo zavisnost od celta na nivnoto prou~uvawe. 3. Istra`uvame za da doznaeme ne{to {to ne ni e poznato (pojava ili proces). POTSETI SE! 1. Koi se najva`nite principi na biologijata? 2. Nabroj gi biolo{kite nau~ni disciplini? 3. [to se istra`uvawa i kakvi vidovi postojat? Mo`e da se diferenciraat nekolku vida na istra`uvawe, vo zavisnost od tekot na istra`uva~kata postapka:  Nau~no istra`uvawe: se zasnova vrz primena na nau~nite postapki i teorii za objasnuvawata, a vo vrska so prirodnite pojavi i procesi. Ovoj vid istra`uvawe, naj~esto ima prakti~na primena. Nau~nite istra`uvawa se rabotat vo javni nau~ni institucii ili, pak, od strana na oddelni samostojni istra`uva~ki grupi. Nau~nite istra`uvawa mo`at da se podelat vo nekolku poddisciplini, vo zavisnost od akademskoto i aplikativnoto zna~ewe.  Prakti~no istra`uvawe: pretstavuva kreativno istra`uvawe, vo koe se istaknuvaat razli~ni mislewa na istra`uva~ite vo odnos na odredena tema i mo`e da se smeta za del od fazite na nau~noto istra`uvawe.
Istra`uvawe vo biologijata 8 1.2. FAZI OD ISTRA@UVA^KIOT PROCES
Istra`uvawe vo biologijata 9 ***** Za da go zapo~neme na{eto istra`uvawe, potrebno e da se definira predmetot i celite na istra`uvaweto i da se dade odgovor na pra{aweto: [to sakame da istra`ime? Prvata i vtorata faza od istra`uva~kiot proces, se tesno povrzani me|u sebe i naj~esto istovremeno se definiraat. Ne bi mo`ele da dademe odgovor na pra{aweto: [to sakame da istra`uvame, ako nemame odgovor na toa: Zo{to istra`uvame? So formulirawe na odgovorite na ovie dve pra{awa, kompletirani se prvite dve fazi od istra`uva~kiot proces. Na primer, ako gi istra`uvame efektite na kiselite do`dovi na nekoi bez’rbetnici koi `iveat vo po~vata, najprvo gi definirame predmetot i celite na istra`uvaweto - predmet (nekolku grupi na po~veni insekti), celi (kako vlijae kiseliot do`d na rastot, razvitokot i rasprostranuvaweto na ispituvanite organizmi). So izbor na problemot na istra`uvaweto, se soo~uvame pri definirawe na celite i zada~ite na eksperimentot. Pri toa, sekoga{ se vnimava, pri izbor na predmetot na istra`uvawe toj da bide soodveten so vidot na istra`uva~kiot proces. ***** Koga so sigurnost sme go definirale problemot i celite na istra`uvaweto, se pristapuva kon postavuvawe na hipoteza (pretpostavka) za zaklu~ocite koi }e gi doneseme. So toa davame odgovor na pra{aweto: [to o~ekuvame od na{iot eksperiment? Koga toj }e dade uspe{ni rezultati i {to }e zna~i dobar rezultat za nas kako istra`uva~i? Ako, na primer, ispituvame za vlijanieto na odreden lek vrz ~ovekovoto zdravje, toga{ sigurno najprvo }e se obideme da doznaeme so kakva namena e proizveden toj lek i zo{to se prepora~uva ili se izbegnuva negovata upotreba.
Istra`uvawe vo biologijata 10 Ako lekot e namenet za lekuvawe na bolnite od srcevi zaboluvawa, toga{ hipotezata bi bila deka lekot }e o~ekuvame da dade pozitivni rezultati, ako so nego se tretiraat grupa lu|e so srcevi problemi. Hipotezata e proces na formirawe iskazi i tvrdewa vo odnos na nabquduvanite pojavi ili prethodno napraveni istra`uvawa, prezemeni od drug izvor. So na{ite o~ekuvawa i pretpostavki sme ja postavile hipotezata na istra`uvaweto. Za da mo`eme da postavime hipoteza, potrebno e da konsultirame soodvetna literatura (vesnici, nau~ni spisanija, televiziski programi, rezultati od drugi istra`uvawa itn.). Od korist e kakva bilo forma na izvestuvawe koja bi ni ovozmo`ila pove}e informacii vo vrska so problemot. Site informacii, koi mo`eme da gi sobereme, }e ni pomognat vo postavuvawe hipoteza na istra`uvaweto i }e pretstavuvaat vodi~ za na{eto istra`uvawe. Za da se ispita hipotezata se pravat pomo{ni hipotezi, odnosno predviduvawe na rezultatite od istra`uvaweto odnapred. Mora da imame predvid deka kolku pove}e imame dokazi i informacii na raspolagawe, tolku bi mo`ele da formulirame podobra hipoteza. ***** Naj~esto, najdolgiot i najgolem del od istra`uva~kiot proces pretstavuva izrabotkata na proektot. Vo tekot na ovaa faza, se pristapuva kon primena i kompletirawe na site laboratoriski proceduri za dobivawe na soodvetni rezultati za istra`uvaweto. Vo zavisnost od vidot na istra`uvaweto, se primenuvaat tehniki i analizi koi }e odgovorat na na{ite pobaruvawa od eksperimentalnoto istra`uvawe. Na~inot na koj }e istra`uvame go definira vidot na istra`uvaweto.
Istra`uvawe vo biologijata 11 Postojat pove}e vidovi na istra`uvawa koi se delat spored mestoto kade {to se istra`uva i tehnikite i metodite koi se primenuvaat vo tekot na celiot istra`uva~ki proces:  Terenskoto istra`uvawe, pretstavuva istra`uva~ki proces na teren, vo priroda, vo direkten kontakt so predmetot na istra`uvaweto: rastenijata ili `ivotnite. Istra`uva~ot mo`e da gi nabquduva pojavite i tekot na procesite vo originalnata sredina i pritoa e mo`no da se zemat primeroci za analiza (t.n. probi), koi e nemo`no da se analiziraat na samoto mesto, pa zatoa se nosat vo laboratorija za kompletna analiza. Mnogubrojnite istra`uvawa na nau~nicite, niz svetot, koi sekojdnevno gi gledame vo dokumentarni televiziski emisii, se primeri za terenskite istra`uvawa.  Laboratoriski istra`uvawa. Ne se site biolozi terenski istra`uva~i. Istra`uva~i se i onie koi rabotat vo laboratorija i se vbrojuvaat vo ovaa grupa. Ne retko, ovie nau~nici rabotat vo timovi zaedno so terenskite istra`uva~i od koi go prezemaat materijalot od terenskite istra`uvawa, za da na krajot se dade celosen izve{taj za istra`uvaweto na koe rabotat.
Istra`uvawe vo biologijata 12 POTSETI SE! 1. Nabroj gi fazite od istra`uva~kiot proces! 2. [to e hipoteza? 3. Zo{to e va`en procesot na sobirawe informacii? 4. Navedi primeri za terensko i laboratorisko istra`uvawe! ZAPOMNI! 1. Za da se zapo~ne so istra`uvawe mora da se definiraat predmetot i celta na istra`uvaweto. 2. Postavuvaweto na hipoteza pred da se zapo~ne so prakti~no istra`uvawe e va`no za da se odlu~ime kako }e istra`uvame i koi metodi }e gi primenime.
Istra`uvawe vo biologijata 13 1.3. NA^INI ZA PROU^UVAWE NA @IVIOT SVET NABQUDUVAWE Site nau~ni soznanija se temelat vrz informacii koi{to gi dobivame pri nabquduvawe. Nabquduvaweto e sposobnost na site `ivotni i pretstavuva proces na osoznavawe na nadvore{niot svet preku koristewe na setilata za vid i za sluh. Nabquduvaweto mo`e da se vr{i preku razli~ni instrumenti {to gi koristat istra`uva~ite za {to pouspe{no nabquduvawe: dvogled (za nabquduvawe na odredeni pojavi od golemo rastojanie - ptici vo nivnite prirodni `iveali{ta) ili, pak, mikroskop (za nabquduvawe na pojavite koi ne bi mo`ele da se zabele`at so golo oko - mikroorganizmi, kleto~ni strukturi). Za da mo`e da se napravi {to pouspe{no i pokonkretno istra`uvawe, nau~nicite sobiraat informacii od razli~ni izvori. Sobiraweto podatoci pretstavuva sobirawe i bele`ewe na specifi~ni informacii vo vrska so istra`uvaweto. Vo tekot na nabquduvaweto, istra`uva~ot mo`e da gi zabele`i mestoto i vremenskite uslovi kade {to gi vr{i istra`uvawata, `iveali{teto na vidovite od interes, kako i pojavata i procesot koi go karakteriziraat `ivotniot ciklus na rastenijata ili `ivotnite.
Istra`uvawe vo biologijata 14 FAKTORI VO ISTRA@UVAWETO Sekoja veli~ina koja mo`e da ima nekakva vrednost (numeri~ka ili kategoriska), pretstavuva faktor vo istra`uvaweto. Faktorite vo istra`uvaweto se mnogubrojni i imaat razli~ni vrednosti, a so zedni~ko ime se narekuvaat varijabli. Razlikuvame postojani i promenlivi faktori (varijabli). Postojani faktori se polot, bojata na teloto ili delovi na teloto, lokalitetot na istra`uvawe. Promenlivi faktori se onie faktori so koi eksperimentirame i koi vo tekot na istra`uvaweto mo`at da se menuvaat (temperatura, pritisok, intenzitet na svetlina). EKSPERIMENTIRAWE Hipotezite mo`at da se ispitaat preku postavuvawe na eksperiment. Eksperimentiraweto e proces na ispituvawe na hipotezata ili na predviduvawata, so dobivawe na konkretni rezultati za procesot koj go istra`uvame, vo kontrolirani ili eksperimentalni uslovi. Vo vakvi uslovi mo`eme da gi eliminirame site nadvore{ni vlijanija. Vo najgolem broj eksperimenti, postojat dve grupi koi se ispituvaat: kontrolna i eksperimentalna grupa. Kontrolnata i eksperimentalnata grupa, me|usebno se razlikuvaat vo odnos na nezavisno promenliviot faktor. Vo najgolem broj slu~ai, kontrolnata grupa ne podle`i na tretmanite {to se izveduvaat za da se doka`e nekoja hipoteza (tretmani so te{ki metali, izlo`uvawe na silna svetlina ili na temno, izlo`enost na su{a, tretmani so hormoni i
Istra`uvawe vo biologijata 15 ZAPOMNI! 1. Eksperimentiraweto e proces na ispituvawe na hipotezata so dobivawe na konkretni rezultati za ona {to go istra`uvame. 2. Faktorite vo istra`uvaweto, u{te se narekuvaat i varijabli i tie mo`at da bidat postojani ili promenlivi. POTSETI SE! 1. [to e nabquduvawe? 2. [to e eksperimentirawe? 3. [to zna~i kontrolna, a {to eksperimentalna grupa vo edno istra`uvawe? ostanati fiziolo{ki aktivni materii itn.). Za razlika od kontrolnata, na eksperimentalnata grupa se vr{at soodvetni tretmani za da se utvrdi kakvo e vlijanieto na tretmanot na ispituvanite edinki. Faktorot koj{to istra`uva~ot go nabquduva i go meri, vo tekot na eksperimentot, se narekuva zavisno promenliv faktor. Na primer, ako sakame da ispitame kakvo e dejstvoto na visoka temperatura na metabolizmot na {e}erite (glukoza), nezavisno promenliv faktor }e bide temperaturata, a zavisno promenliv }e bide mereweto na parametrite (sodr`inata na glukoza vo krvta, insulin) koi }e poka`uvaat promena vo metabolizmot na {e}erot.
Istra`uvawe vo biologijata 16 1.4. EVIDENTIRAWE I OBRABOTKA NA PODATOCI Mereweto pretstavuva proces na odreduvawe na brojot na edinkite (objektite) {to se ispituvaat, nivnata golemina, vremetraeweto na procesot koj se ispituva i ostanati specifi~ni merni karakteristiki. Podatocite od merewata se klasificiraat vo soodvetni tabeli, grafikoni ili mapi. Klasificirawe e postapka na grupirawe objekti na koi se vr{at merewata vo tekot na istra`uvaweto. Blagodarenie na klasifikaciskite mapi ili {emi koi se izrabotuvaat, mo`eme da imame pregleden pristap do rezultatite od mnogubrojni istra`uvawa, kako na primer, evolutivniot razvitok na `ivotnite i na ~ovekot. Pri toa, se sledat evolutivnite promeni na organizmite vo odredeni vremenski periodi i tie posebno se klasificiraat. Klasifikacijata na podatocite e sekoga{ klu~na za ponatamo{nata rabota na istra`uva~ot: kolku e poto~na klasifikacijata, dotolku se postignuva poorganizirana rabota. Nekoga{, za da se napravi dobra klasifikacija, potrebno e da se ispitaat pove}e parametri za da se dobijat {to pokonkretni rezultati. Analiza na podatocite pretstavuva proces na utvrduvawe na to~nost na podatocite i nivnata povrzanost so hipotezata: dali se sovpa|aat ili se razlikuvaat od pretpostavkite na istra`uva~ite, pred po~etokot na istra`uvaweto. Analizite mo`at da se pravat na razli~ni na~ini i naj~esto so koristewe na statisti~ki metodi za odreduvawe na povrzanosta na kontrolnata i na eksperimentalnata grupa.
Istra`uvawe vo biologijata 17 Pretstavuvaweto na analiziranite podatoci, naj~esto se vr{i so prikaz na stolp~esti dijagrami (A), grafikoni (B) ili pita-dijagram (V). Sekoj od soodvetnite dijagrami e prika`an na slikite podolu. 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 контролна група експеримент 1 експеримент 2 експеримент 3 A) проба 1 проба 2 проба 3 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 контролна група експеримент 1 експеримент 2 експеримент 3 B) проба 1 проба 2 проба 3 V) контролна група експеримент 1 експеримент 2 експеримент 3
Istra`uvawe vo biologijata 18 DONESUVAWE ZAKLU^OCI Donesuvaweto zaklu~oci pretstavuva konstatirawe na faktite {to postojat, a vrz osnova na merewata koi{to se napraveni vo tekot na istra`uvawata. Zaklu~ocite koi se izveduvaat, ponekoga{ e mo`no da se ispitaat preku postavuvawe na nov eksperiment. Na primer, pozitivnoto vlijanie na svetlinata, vrz prinosot kaj rastitelnite kulturi, e zaklu~ok koj mo`e povtorno da se ispita i pojava koja mo`e direktno da se nabquduva. No, zaklu~ocite za sli~nostite i razlikite vo gradbata na fosilnite vidovi, se zaklu~oci koi ne mo`at da se ispitaat, bidej}i stanuva zbor za pojavi koi se odivale pred mnogu godini i ne mo`e direktno da se nabquduvaat. PREZENTIRAWE NA REZULTATITE Nau~nicite na svoite istra`uvawa ne rabotat samostojno. Najdobrite istra`uva~ki aktivnosti se zasnovaat na rabotata na golem broj nau~nici i stru~ni lica koi so niv sorabotuvaat i u~estvuvaat vo celokupnata istra`uva~ka aktivnost. Vo ramkite na sorabotkata, istra`uva~ite razmenuvaat iskustva, mislewa i informacii koi se osobeno korisni za nivnata ponatamo{na rabota. Prezentiraweto na nau~nata rabota se pravi na nau~ni sredbi ili na sobiri, simpoziumi i konferencii, a rezultatite od istra`uvawata se objavuvaat vo vid na nau~ni trudovi vo nau~ni spisanija. Na vakov na~in se vr{i razmena na informacii koi se osnova za razvojot na naukata.
Istra`uvawe vo biologijata 19 ZAPOMNI! 1. Analiza na podatoci e ispituvawe na to~nosta na podatocite i nivnata povrzanost so hipotezata. 2. Donesuvawe zaklu~oci pretstavuva konstatirawe na faktite {to postojat, a vrz osnova na merewata koi se napraveni vo tekot na istra`uvawata. 3. Uspe{nite istra`uvawa se objavuvaat vo vid na nau~ni trudovi. POTSETI SE! 1. Kako se pravi analiza na podatoci? 2. [to e merewe? 3. Znae{ li da nabroi{ nekoi kompjuterski programi koi se koristat za analiza na podatoci? 4. Kako se narekuvaat slu~uvawata kade {to se prezentiraat nau~nite istra`uvawa? Denes internetot raspolaga so ogromen broj nau~ni spisanija i trudovi od sekoja oblast, so {to zna~itelno se olesnuva na~inot za dobivawe informacii i komunikacija so ostanatite nau~nici koi rabotat na sli~na problematika.
Istra`uvawe vo biologijata 20 1.5. ALATKI, PRIBOR I TEHNIKI VO BIOLO[KITE ISTRA@UVAWA Za razli~nite istra`uvawa, od oblasta na biologijata, sekoga{ se slu`ime so soodvetni pomo{ni aparati i tehniki koi bi ni go olesnile procesot na nabquduvawe i merewe. MIKROSKOP Mikroskopot e naprava koja ovozmo`uva nabquduvawe na predmetite koi se premnogu mali za da gi sledime so golo oko. Zborot mikroskop poteknuva od gr~kite zborovi μικρός (micros) {to zna~i mal i σκοπεῖν (skopein) {to zna~i gleda. Prviot mikroskop e konstruiran od strana na danskiot nau~nik Levenhuk (Antony van Levenhoek, 1632-1723), koj voedno se smeta i za osnovopolo`nik na mikrobiologijata. So konstrukcijata na ovoj Сл.1. 1 Микроскоп
Istra`uvawe vo biologijata 21 instrument bilo ovozmo`eno nabquduvawe na mikroorganizmite i nivno detalno prou~uvawe. Postojat pove}e tipovi na mikroskopi koi se koristat denes: svetlosni, elektronski (TEM- transmision elektronski i SEM-semielektronski mikroskop) i skenira~ki mikroskopi. Svetlosniot mikroskop go zgolemuva objektot {to se nabquduva preku minuvawe na svetlosniot zrak niz edna ili niz pove}e le}i. Le}ata koja se nao|a poblisku do primerokot se narekuva objektiv. Objektivot ja naso~uva svetlinata do okularnata le}a niz koja se nabquduva. Objektivot na svetlosniot mikroskop ja zgolemuva slikata za 10, 40 ili 400 pati od negovata prirodna golemina. Elektronskiot mikroskop ja zgolemuva slikata blagodarenie na snopovite od elektroni ~ie dvi`ewe e magnetno naso~eno i ovie mikroskopi se mnogu pomo}ni od svetlosnite. Transmisiskite elektronski mikroskopi ja zgolemuvaat slikata do 2 milioni pati, dodeka semi-elektronskite mikroskopi do 50.000 pati od nejzinata vistinska golemina. Сл.1. 2 Левенхук (Levenhoek) Сл.1. 3 Bakterijata Escherichia coli na svetlosen (levo) i elektronski mikroskop (desno)
Istra`uvawe vo biologijata 22 LABORATORISKI TEHNIKI NA ISTRA@UVAWE Vo zavisnost od celta i od objektot na istra`uvaweto, se primenuvaat razli~ni laboratoriski tehniki. Koga se istra`uvaat mikroorganizmite, kako i drugite mikroskopski oblici na `iva materija, zadol`itelno se koristat mikroskopskite nabquduvawa. Koga se raboti so animalni organizmi, so makroskopski dimenzii, se koristat tehnikite na disekcija. Disekcijata pretstavuva proces na nabquduvawe na vnatre{nata struktura i gradba na organizmite, so cel da se osoznae funkcijata i povrzanosta na sistemskite celini kaj organizmite. Koga stanuva zbor za disekcija na `ivotni, denes retko se raboti na `ivi organizmi, osobeno poradi zabranata za eksperimentirawe so `ivotni i nivnoto `rtvuvawe za nau~ni celi. Ovie metodi se zamenuvaat so koristewe na modeli, {emi i virtuelni disekcii. Сл.1. 4 Pribor za disekcija Сл.1. 5 Disekcija na `aba
Istra`uvawe vo biologijata 23 PRETPAZLIVOST PRI LABORATORISKA RABOTA 1. Po~ituvajte gi site instrukcii za rabota i sekoga{ rabotete pod nadzor na nastavnikot ili drugo odgovorno lice! 2. Ne gi dopirajte instrumentite nitu hemikaliite bez da dobiete prethodni instrukcii za rabota! 3. Vnesuvaweto hrana i pijalaci vo laboratorija i nivno konsumirawe e strogo zabraneto! 4. Neodgovornoto i nesoodvetnoto odnesuvawe vo laboratorijata (skokawe, tr~awe), mo`e da dovede do opasni situacii! 5. Prostorijata vo koja se raboti, sekoga{ treba da bide dobro provetrena! 6. Odr`uvajte go priborot za rabota ~ist i na svoeto mesto. Na rabotnoto mesto, postavete go samo laboratoriskiot pribor {to vi e potreben vo momentot! 7. Hemikaliite ne se ispu{taat vo mijalnikot! Za sekoj vid hemikalija postoi odredeno mesto kade {to se sobira otpadot od reagensite koi se koristat vo tekot na eksperimentot!
Istra`uvawe vo biologijata 24 8. Koga rabotite so isparlivi hemikalii, rabotete isklu~ivo vo digestor (zatvorena komora so postojan i intenziven protok na vozduh). 9. Ne go dopirajte liceto so racete, vo tekot na rabotata, i zadol`itelno izmijte gi so sapun i ~ista voda po zavr{uvawe na rabotata! 10. Pred po~etokot na rabota vo laboratorija, oble~ete za{titna obleka (bel laboratoriski mantil) i po potreba (vo zavisnost od eksperimentot {to se raboti) se stavaat i za{titni o~ila ili maska! 11. Zapoznajte se so laboratoriskite znaci i po~ituvajte gi! Bidete informirani za toa {to treba da napravite vo slu~aj na po`ar! Сл.1. 6 Digestor
Istra`uvawe vo biologijata 25 Korozivni materijali Materii {tetni za okolinata Eksplozivna materija Lesnozapaliva materija Potencijalno opasna hemikalija Oksidira~ka materija Toksi~na materija POVA@NI LABORATORISKI ZNACI
Istra`uvawe vo biologijata 26 ZAPOMNI! 1. Mikroskop e naprava za nabquduvawe na objektite koi se premnogu mali za da gi vidime so golo oko. 2. Disekcija e proces na nabquduvawe na vnatre{nata struktura i gradba na organizmite, so cel da se osoznae funkcijata i povrzanosta na sistemskite celini kaj organizmite. POTSETI SE! 1. Kakvi mikroskopi razlikuvame? 2. Za koi organizmi mo`e da se primenuva postapkata na disekcija? 3. Nabroj nekoi osnovni pravila za odnesuvawe vo laboratorija! ZADA^A Nastavnikot neka vi podeli nekolku nau~ni trudovi. Razgledajte gi. Od kolku dela se sostaveni? Mo`ete li da gi definirate fazite od istra`uvawata koi se opi{ani? Razgledajte edno nau~no spisanie.
LABORATORISKA VE@BA 1 27 TEMA: ISTRA@UVAWE I DEFINIRAWE NA SITE FAZI OD ISTRA@UVA^KIOT PROCES NIKNEWE NA SEME Potrebni materijali za rabota: -seme od p~enica ili ja~men -Petrievi sadovi -filterna hartija -linijar -fotoaparat Cel na istra`uvaweto: Eksperimentirawe so razli~ni uslovi za niknewe na seme. Vlijanieto na fizi~kite faktori (temperatura i svetlina) na ovoj proces vo period od 10 dena. Plan na istra`uvaweto: Semenskiot materijal se postavuva vo Petriev sad. Probite se postavuvaat na razli~ni uslovi: 1 grupa - pokrieni vo Petrievka na toplo, suvo i osvetleno mesto 2 grupa (kontrola) - pokrieni vo Petrievka na toplo, vla`no i osvetleno mesto 3 grupa - vo Petrievka pokrieni so vla`na filterna hartija vo fri`ider 4 grupa - nepokrieni vo vla`na sredina, na svetlo i toplo mesto Organizacija na istra`uvaweto: Podelete se vo 3 rabotni grupi. Sekoja od grupite }e postavi po 10 semiwa za nabquduvawe na promenite pri ‘rtewe: 1 grupa - bez voda 2 grupa - bez svetlina 3 grupa - na niska temperatura, bez svetlina 4 grupa - so voda, svetlina, toplina i vozduh Tek na istra`uvaweto: Sekoja grupa }e vr{i nabquduvawe na promenite koi se slu~uvaat sekoi dva dena, vo period od 10 dena. Se brojat semiwata koi po~nale da niknat, se meri brojot i dol`inata na koren~iwata koi se formiraat. Od sekoe nabquduvawe napravete fotografii od va{iot eksperiment.
LABORATORISKA VE@BA 1 28 Rezultati i zaklu~oci: Merewata koi gi napravivte klasificirajte gi vo tabeli i napravete grafikoni od istite. Za istra`uvaweto na va{ata grupa napravete prezentacija za da gi prika`ete va{ite zaklu~oci pred u~enicite vo klasot. Zbogatete ja prezentacijata so slikite koi gi napravivte vo tekot na nabquduvaweto i mereweto. ZADOL@ITELNO VO PREZENTACIJATA DEFINIRAJTE GI SITE FAZI OD ISTRA@UVA^KIOT PROCES! Dopolnitelni zada~i:  So pomo{ na nastavnikot sumirajte gi i sporedete gi site rezultati od klasot.  Kakvi promeni zabele`avte spored uslovite koi gi postavivte?  Dali rezultatite se sovpa|aat so hipotezata koja ja postavivte pred po~etokot na eksperimentot?  Koi se nepromenlivi, a koi promenlivi varijabli?  Kakov vid na istra`uvawe napravivte?  Koi se mo`nite izvori na gre{ka vo ovoj eksperiment?  Dali istiot mo`e da se povtori od strana na druga istra`uva~ka grupa?  Nastavnikot neka vi podeli razli~na literatura so eksperimenti sli~ni na va{iot. Dali mo`ete da gi sporedite rezultatite so onie koi vie gi dobivte?  Diskutirajte so sou~enicite za vlijanieto na faktorite: svetlina, temperatura i kislorod na procesot na niknwe na seme. Koi se optimalni uslovi za toa da po~ne da ‘rti?
LABORATORISKA VE@BA 2 29 TEMA: LABORATORISKI METODI NA ISTRA@UVAWE MIKROSKOPIRAWE Potrebni materijali za rabota: -mikroskop -lupa -pinceta -predmetni i pokrivni staklenca -kapalka za voda -objekti za nabquduvawe: vlakno od pamuk, volna i kosa -pamu~na krpa -alkohol Cel na istra`uvaweto: Da nau~ite kako se rakuva so mikroskop i kako da podgotvuvate preparati od najednostavni objekti. Da gi uvidite razlikite pome|u koristeweto na lupa i mikroskop, kako i razli~nata gradba na objektite koi }e gi mikroskopirate. Plan na istra`uvaweto: Sekoj od vas neka podgotvi po eden preparat i zaedni~ki razgledajte gi site napraveni preparati. Napravete vodeni mikroskopski preparati od sekoj tip na vlakna. Organizacija na istra`uvaweto: Pred da zapo~nete so rabota povtorete gi delovite na mikroskopot. Za toa mo`e da vi poslu`i i slikata podolu. Nastavnikot neka vi gi poso~i osnovnite pravila na mikroskopirawe i odr`uvawe na mikroskopite. Tek na istra`uvaweto: Pred da zapo~nete so mikroskopirawe nabquduvajte po edno vlakno so lupa. Postavete po edno vlakno na predmetno stalko, kapnete edna kapka voda i pokrijte gi so pokrivno staklence. Dokolku ima potreba vnimatelno so pinceta istisnete gi meur~iwata od vozduh i vi{okot na voda od preparatite. Mikroskopirajte na najmalo zgolemuvawe i nacrtajte go ona {to go gledate na vidnoto pole. Razgledajte go va{iot preparat i na pogolemo zgolemuvawe. Sporedete gi crte`ite od sekoe zgolemuvawe, kako i onie od drugite tipovi na vlakna koi gi nabquduvavte!
LABORATORISKA VE@BA 2 30 Сл. 1 Mikroskop Zaklu~oci:  Koi se osnovnite pravila na mikroskopirawe?  Kako se odr`uva mikroskopot?  Kolku pati mo`evte da go zgolemite objektot?  Na koe zgolemuvawe dobivate najjasna slika za strukturata na vlaknata?  Koja e razlikata vo nabquduvaweto so lupa i so mikroskop? ZADOL@ITELNO IZBRI[ETE GO MIKROSKOPOT (OBJEKTIVOT I OKULAROT) SO ALKOHOL I PAMU^NA KRPA PO ZAVR[UVAWE NA VE@BATA!
2.OSNOVI NA BIOLOGIJATA Biologijata e prirodna nauka koja go izu~uva nastanokot i evolucijata na `ivotot na Zemjata, dinamikata na `ivata priroda i slo`enite procesi na razvitok i dvi`ewe na `ivite organizmi, nivnata funkcija, distribucija i taksonomija. @iv organizam e kontinuiran sistem (`ivotni, rastenija, mikroorganizmi), so sposobnost da odgovara na drazbi, da se ishranuva, ima sposobnost za reprodukcija, rast, razvoj i odr`uvawe na homeostazata vo organizmot. Kletkata e osnovna strukturna i funkcionalna edinica na `ivite organizmi. Prokariotskite kletki nemaat diferencirano jadro, za razlika od eukariotskite. Rastenijata vo svoite kletki, oblo`eni so kleto~en yid, sodr`at hloroplasti, a ovie strukturi otsustvuvaat vo kletkite na `ivotnite.
Osnovi na biologijata 33 2.1. BIOLOGIJATA KAKO NAUKA ZA @IVITE ORGANIZMI OSNOVNI ODLIKI NA KLETKATA Kletkata (lat. cellula, cella - mal zatvoren prostor, soba) pretstavuva osnovna strukturna i funkcionalna edinica na site `ivi organizmi. Taa e kompletna celina so ograni~eni dimenzii i odredena vnatre{na organizacija. Naukata koja ja prou~uva gradbata i funkcionalnosta na kletkata se narekuva citologija („citos” - kletka i „logos” - nauka). Prv pat terminot „kletka” e upotreben od strana na angliskiot botani~ar Robert Huk (Robert Hooke, 1635-1703) za da gi opi{e individualnite strukturi na pluta {to gi nabquduval pod mikroskop, koi gradele formacija po izgled sli~na na sa}e. “Kletkite” koi Huk gi nabquduval bile vsu{nost prazni prostori od mrtvi kletki opkru`eni so kleto~ni yidovi. Kletkite na site `ivi organizmi se odlikuvaat so svoi osobenosti i razli~na gradba. Va`no e deka sekoja kletka bez razlika kakva gradba ima mora da poseduva odredeni unificirani mehanizmi. Сл.2. 1 „Kletki“ od pluta, koi gi nabquduval Huk Terminot biologija zapo~nuva da se koristi vo tekot na 19-tiot vek, blagodarenie na istra`uvawata na nau~nicite Burdah (Karl Friedrich Burdach, 1800), Treviranus (Gottfried Reinhold Treviranus - “Biologie oder Philosophie der lebenden Natur”, 1802) i Lamark (Jean-Baptiste Lamarck - “Hydroéologie”, 1802).
Osnovi na biologijata 34 Kletkata treba da raspolaga so najmalku tri strukturno-hemiski sistemi za odr`uvawe i izveduvawe na `ivotot:  membranski sistem (so koj vr{i enzimski aktivnosti i transport na materiite);  energetski sistem (so koj nabavuva, transformira, producira i iskoristuva energija za brojnite sintetski i drugi procesi);  sistem za informacija i avtoreprodukcija (preku koj se prenesuvaat naslednite informacii na kleto~no nivo i na nivo na organizam). GRADBA NA KLETKA Kletkata e osnovnata elementarna i nedeliva edinica na `ivotot, sostavena od golem broj submikroskopski organeli, specijalizirani za vr{ewe na odredeni funkcii. Vo stepenot na organizacija i struktura na kletkata pome|u organizmite postoi golema razlika. Kaj najprimitivnite organizmi, kletkite se ednostavno gradeni, za razlika od onie koi imaat najvisoka organizacija na `ivata materija. Spored stepenot na organizacija, organizmite se podeleni na prokariota (cijanobakterii, bakterii i mikoplazmi) i eukariota (site rastenija i `ivotni). GRADBA NA PROKARIOTSKA KLETKA (PROTOCIT) Kaj prokariotite otsustvuva organizirano jadro. Toa ne zna~i deka istite nemaat genetski materijal, koj kaj eukariotite e organiziran („spakuvan“) vo nivnite vistinski jadra. Jadreniot ekvivalent kaj prokariotite ne e odvoen so jadrena membrana i se nao|a sloboden vo citoplazmata. Molekulata na DNA koja e cikli~na, gi sodr`i site informacii za reprodukcija. Mo`e da postojat edna ili pove}e cikli~ni, mali molekuli na DNA, t.n. plazmidi, rasfrlani vo citoplazmata, koi ne se va`ni za reprodukcijata, tuku za odr`uvawe na nekoja genetski kodirana funkcija. Prokariotskite kletki nemaat organeli odvoeni so membrana.
Osnovi na biologijata 35 Po dimenzii se pomali od eukariotskite kletki. Site prokariotski kletki imaat kleto~na membrana, a nekoi imaat i kleto~en yid. Kletkata e obviena so kleto~na kapsula. Od kleto~nite strukturi koi se prisutni i kaj eukariotite se sre}avaat ribozomi, odgovorni za sinteza na proteinite. Kletkite poseduvaat kam{i~iwa za dvi`ewe i trepki, koi slu`at kako senzorni organi. Prokariotite se razmno`uvaat bespolovo so kleto~na delba. GRADBA NA EUKARIOTSKA KLETKA (EUCIT) Eukariotskite kletki se razvile mnogu podocna od prokariotite. Tie se odlikuvaat so daleku poslo`en sistem na organizacija. Osnovnata razlika od prokariotite e {to ovie imaat diferencirano jadro (ottamu i imeto Eucariota - vistinsko jadro). Fundamentalnata karakteristika na rastitelnite kletki e prisustvoto na kleto~en yid. Kaj rastenijata, vakvi kleto~ni migracii ne se vozmo`ni bidej}i sekoja kletka i nejzinata sosedna se „zacementirani“ zaedno so sredna Сл.2. 3 Kleto~niot yid ovozmo`uva kompaktnost na tkivata Сл.2. 2 Sli~nosti i razliki pome|u prokariotska i eukariotska kletka
Osnovi na biologijata 36 lamela. Poradi ova, rastitelniot razvoj se bazira samo na kleto~na delba i kleto~no rastewe. Rastitelnite kletki imaat dva tipa na kleto~ni yidovi: primaren (karakteristi~en za mladi kletki vo razvoj) i sekundaren (podebel i pojak, koj se formira koga rastot na kletkata e vo krajna faza). Sekundarniot kleto~en yid ja dol`i svojata sila i cvrstina na ligninot. Druga karakteristika samo za rastitelnite kletki se golemite centralni vakuoli, koi zafa}aat 80 do 90% od vkupniot volumen na kletkata. Sekoja vakuola ima vakuolarna membrana ili tonoplast. Vakuolite se ispolneti so razli~ni produkti na `ivotnata aktivnost na protoplastot, koi se ozna~uvaat kako kleto~en sok. Vakuolata sodr`i voda i rastvoreni neorganski soli, organski kiselini, {e}eri i enzimi, kako i mnogu sekundarni metaboliti koi igraat uloga vo za{titata na rastenieto. Mitohondriite se mesta na kleto~na respiracija, proces vo koj energijata oslobodena od metabolizmot na {e}erite se koristi za sinteza na ATR (energetsko soedinenie vo kletkite - adenozin trifosfat). Hloroplastite pretstavuvaat organeli, koi sodr`at pigmenti hlorofili i proteini i se mesta kade se odviva procesot na fotosinteza. Pokraj vnatre{nata i nadvore{nata membrana, hloroplastite imaat i tret sistem na membrani nare~eni tilakoidi. Proteinite i pigmentite se nao|aat vo tilakoidnite membrani. Hloroplastite i mitohondriite vo rastitelnite kletki se edinstvenite organeli koi imaat sopstvena DNA. Сл.2. 4 Kleto~na vakuola Сл.2. 5 Mitohondrii Сл.2. 6 Hloroplasti
Osnovi na biologijata 37 Site kletki se opkru`eni so kleto~na membrana (plazmalema), koja ima uloga na nadvore{na granica i ja oddeluva citoplazmata od okolinata. Ovaa kleto~na membrana ñ ovozmo`uva na kletkata da prima i zadr`uva odredeni materii. Odredeni transportni proteini smesteni vo membranata se odgovorni za selektivniot transport na materii preku membranata. Membranata e izgradena od dvoen sloj na fosfolipidi vo koj se vmetnati proteini. Jadroto e kleto~na struktura, koja ja sodr`i genetskata informacija odgovorna za regulacija na metabolizmot, rastot i diferencijacijata na kletkata. Formata na jadroto ponekoga{ odgovara na morfologijata na kletkata. Formata vo tekot na `ivotot mo`e da se menuva vo zavisnost od procesite koi gi izvr{uva kletkata. Naj~esto kletkite se ednojadreni, no ima i takvi koi imaat pogolem broj jadra. Jadroto e opkoleno so dvojna jadrena membrana. Nukleoplazmata ili jadreniot sok (kariolimfa) ja pretstavuva te~nata faza na jadroto vo koja, sli~no na matriksot na citoplazmata, se nao|aat morfolo{kite strukturi: hromozomi i jadrenca. Vo jadrenceto se sintetiziraat ribozomite. Vo jadroto kletkite imaat edno ili pove}e jadrenca. Сл.2. 7 Kleto~na membrana Сл.2. 8 Jadro
Osnovi na biologijata 38 Eukariotskite kletki poseduvaat slo`ena mre`a na vnatre{ni membrani nare~eni endoplazmati~en retikulum (ER). Membranata na ER e povrzana so jadrenata membrana. Postojat dva tipa na ER: mazen ili agranularen (aGER) i granularen (GER), koi se povrzani eden so drug. GER na negovata povr{ina ima ribozomi, pa ottuka sleduvaat i funkcionalnite razliki pome|u istite: aGER e mesto na sinteza na lipidi i sostavuvawe na membrani, dodeka GER e mesto na sinteza na membranski proteini i proteini za sekrecija. Ribozomite se sitni telca so top~esta forma, prisutni vo site `ivi kletki. Ovie strukturi nemaat membrana i imaat mnogu mali dimenzii, poradi {to nivnoto registrirawe so svetlosen mikroskop e skoro nevozmo`no. Eden del od ribozomite se vrzani za membranite na GER, a drugite se sre}avaat slobodni vo citoplazmata i nejzinite organeli. Fiziolo{kata funkcija na ribozomite se sostoi vo izvr{uvawe na sinteza na proteinite vo kletkata. Golxi sistemot e dinami~na struktura koja igra uloga vo sintezata i sekrecijata na polisaharidi i glikoproteini. Lizozomite se organeli, koi li~at na mali meur~iwa. Tie sodr`at golem broj na enzimi i zatoa igraat uloga vo razgraduvawe na molekuli ili celi delovi na citoplazmata (avtoliza). Сл.2. 9 Endoplazmati~en retikulum Сл.2. 10 Ribozom
Osnovi na biologijata 39 Сл.2. 11 Pregled na gradbata na prokariotska (bakteriska) kletka, rastitelna i `ivotinska kletka
Osnovi na biologijata 40 Tab.2. 1 Karakteristiki na prokariotska i eukariotska kletka Struktura Prokariota Eukariota plazma membrana nekoi dobro razvien membranski sistem jadro nema ima jadrena membrana nema ima mitohondrii nema ima Endoplazmati~en retikulum nema ima Golxiev aparat nema ima ribozomi ima ima vakuoli nema ima lizozomi nema ima kleto~en yid ima ima kapsula ima nema hromozomi ima (poedine~ni oformeni strukturi na DNA i RNA) ima (jasno oformena struktura na DNA i belkovini) plastidi so fotosintetski aparat poedine~ni membrani so hlorofil a i s, fikocijani, bakteriofil 3 vida na plastidi, so dobro razvien membranski sistem, so hlorofil a i b Tab.2. 2 Karakteristiki na rastitelna i `ivotinska kletka Struktura Rastenija @ivotni kleto~en yid ima nema plazma membrana ima ima jadro ima ima mitohondrii ima ima Endoplazmati~en retikulum ima ima Golxiev aparat ima ima ribozomi ima ima vakuoli 1 golema 1 ili pove}e mali lizozomi ima ima trepki mnogu retko ima hlorofili ima nema oblik postojan promenliv
Osnovi na biologijata 41 ZAPOMNI! 1. Kletkata pretstavuva osnovna strukturna i funkcionalna edinica na site `ivi organizmi. Taa e kompletna celina so ograni~eni dimenzii i odredena vnatre{na organizacija. 2. Kaj prokariotite otsustvuva organizirano jadro, koe e jasno diferencirano kaj eukariotite. 3. Mitohondriite i hloroplastite se organeli koi imaat sopstvena DNA . 4. Ribozomite se mesta za sinteza na proteini. POTSETI SE! 1. [to e kletka? 2. Pogledni ja slikata 2.11 i tabelite 2.1 i 2.2. i odgovori: a. Koi se razlikite me|u prokariotska i eukariotska kletka? b. Koi se razlikite pome|u kletkite kaj rastenijata i `ivotnite? 3. Zo{to e va`no jadroto kaj eukariotite?
Osnovi na biologijata 42 2.2. STRUKTURNA GRADBA NA @IVITE ORGANIZMI @ivotot e karakteristika koja gi deli predmetite od organizmite, pred sé poradi signalizira~kite sposobnosti, mo`nostite za rast, razvoj, stareewe i smrtnost. So biologijata `ivite organizmi se razgrani~uvaat od ne`ivata materija. @ivite organizmi imaat svoj metabolizam, odr`uvaat homeostaza, rastat, odgovaraat na drazba, se reproduciraat, podle`at na prirodna selekcija i imaat sposobnost da se adaptiraat na sredinata. Tie komuniciraat edni so drugi. Na Zemjata se sre}avaat razli~ni `ivotni oblici (rastenija, `ivotni, gabi i bakterii), ~ija osnovna gradbena struktura e od jaglerod i voda, so razli~na organizacija i nasledna genetska informacija. @ivite organizmi se fascinira~ki za nau~nicite. Mnogu od nas se fascinirani od toplokrvnite `ivotni, drugi nao|aat zadovolstvo vo nabquduvaweto na `ivotnite oblici od malite ezerski baseni (rastenija ili `ivotni), dodeka, pak, mikrobiolozite intenzivno gi prou~uvaat `ivotnite formi nevidlivi so golo oko - mikroorganizmite. Karakteristikite koi se dadeni podolu se zaedni~ki za `ivite organizmi i se odnesuvaat na osnovnite potrebi za energija, reprodukcija i razmena na materii. Сл. 2. 13 @ivotinski `ivotni formi Сл. 2. 12 Rastitelni `ivotni oblici Сл.2. 14 Mikroorganizmi
Osnovi na biologijata 43 Organizmot mo`e da se definira kako kompleks od molekuli, koi me|usebe funkcioniraat sinhronizirano, vo soglasnost so `ivotnite uslovi. @iv organizam (`ivotni, rastenija ili mikroorganizmi) e kontinuiran sistem so sposobnost da odgovara na drazbi, da se ishranuva, so sposobnost za reprodukcija, rast, razvoj i odr`uvawe na homeostazata vo organizmot. Organizmot mo`e da bide ednokleto~en (kade edna kletka ja vr{i funkcijata na cel organizam) ili pove}ekleto~en (kade kletkite se lokalizirani vo zavisnost od nivnata funkcija vo specijalizirani organi i tkiva). Ovie organi i tkiva se specijalizirani za vr{ewe na odredena funkcija. Site organi i tkiva vo organizmot funkcioniraat vo celina, usoglaseno i sinhronizirano za da mo`e organizmot normalno da se odr`uva vo `ivot. Сл.2. 15 Site `ivi organizmi imaat specifi~ni odliki, no i mnogu zaedni~ki karakteristiki Site biolo{ki sistemi se otvoreni sistemi; toa zna~i deka tie vo kontinuitet mo`at da primaat i da oddavaat materii i energija so sredinata. Terminot organizam poteknuva od gr~kiot zbor ὀργανισμός - organismos, koj, pak, od ὄργανον - organon, so zna~ewe alat, instrument.
Osnovi na biologijata 44 ZAPOMNI! 1. Site `ivi organizmi se odlikuvaat so sposobnost da odgovaraat na drazbi, da se ishranuvaat, da se menuvaat, se reproduciraat, rastat i se razvivaat. 2. Organizam pretstavuva kompleks od molekuli, koi finkcioniraat sinhronizirano spored `ivotnite uslovi. POTSETI SE! 1. [to e organizam, a {to organ? 2. Po {to se razlikuva `ivata od ne`iva materija? Odliki na `ivite organizmi: 1. @ivite edinki se razmno`uvaat i imaat edinstveno svojstvo za genetski kontinuitet (go osiguruvaat sopstveniot razvoj). 2. @ivite edinki rastat. 3. Sekoj `iv organizam ima sposobnost za respiracija. 4. @ivite organizmi se ishranuvaat. Na site `ivi organizmi im e potrebna energija za razvoj. 5. @ivite edinki produciraat ekskreti. 6. @ivite organizmi imaat sposobnost za dvi`ewe (organi~ena ili kompletna). 7. @ivite organizmi se vo postojana interakcija so sredinata (primaat drazbi i regairaat na istite). 8. @ivite organizmi imaat kapacitet za mutacii (menuvawe); genetskite mutacii se osnova za evolutivniot napredok i prirodna selekcija. 9. Organizmite stareat i go zavr{uvaat `ivotniot ciklus so smrt.
Osnovi na biologijata 45 2.3. OSOBINI NA @IVITE ORGANIZMI REPRODUKCIJA Genetskiot kontinuitet e svojstvo karakteristi~no samo za `ivite organizmi, {to zna~i deka tie ne postanuvaat de novo, tuku sekoga{ vodat poteklo od nekoj drug organizam. @ivite organizmi se avtoreproduktivni sistemi. Reprodukcijata go obezbeduva osnovniot na~in za odr`uvawe na `ivotot. Kako fundamentalen zakon vo biologijata va`i praviloto deka sekoj `iv organizam mo`e da se producira samo od `iva materija. Postojat dva osnovi tipovi na razmno`uvawe:  Bespolovo razmno`uvawe - kade nema razmena na genetski materijal, tuku novata edinka se formira kako rezultat na delba na nejzinata “majka“. Vaka formiranite organizmi nemaat specifi~ni osobenosti vo genetskata struktura vo sporedba so svojot roditel i se narekuvaat klonovi. Rastenijata koi se formiraat od grutki i lukovici (kaj kompirot) se primer za vakviot na~in na razmno`uvawe.  Polovo razmno`uvawe - razmno`uvawe kade postoi razmena na genetski materijal pome|u dva organizmi. Novoformiraniot organizam ima sposobnost da poka`uva odredeni karakteristiki od dvata roditeli. Genetskiot materijal se prezema od edniot i drugiot roditel podednakvo.
Osnovi na biologijata 46 RASTEWE Rasteweto e kontinuirana forma na menuvawe na dimenziite, oblikot i masata na teloto. @ivotnite rastat sé do fazata na zrelost, za razlika od rastenijata, koi i po dostignuvawe na ovaa faza prodol`uvaat da rastat vo dimenzii sé do zavr{uvawe na `ivotniot ciklus. Kletkite imaat sposobnost za delba (mitoza), taka {to go zgolemuvaat svojot broj, a so toa ovozmo`uvaat rast na tkivata. Site tkiva podednakvo rastat; so rastot na mekite tkiva proporcionalno se intenzivira i rastot na skeletniot sistem (koskite, drvesinata, oklopot). Kaj `ivotnite koga }e se dostigne fazata na kompletna zrelost kletkite prodol`uvaat so delba za da se odr`at dimenziite, formata i fiziolo{kite svojstva na organizmot, kako i da se regeneriraat o{tetenite delovi od tkivata. Nivnata golemina vo ovaa faza od razvojot vo princip ne se menuva. RESPIRACIJA (DI[EWE) Respiracijata e kompleksna sekvenca od hemiski reakcii, koja opfa}a razmena na gasovi, pri {to se osloboduva energija od hranata. Postojat dva tipa na respiracija:  Anaerobna respiracija (fermentacija) - vo uslovi koga nivoto na kislorod e nezna~itelno ili otsustvuva. Poprosto gradenite organizmi imaat sposobnost za osloboduvawe na energija bez u~estvo na kislorodot. Ovoj proces e pomalnu efektiven od aerobnata respiracija Сл.2. 16 Anaerobna respiracija - pivoto se proizveduva preku alkoholna fermentacija na kvascite
Osnovi na biologijata 47 i naj~esto e alternativen pat na respiracija. Me|uproduktite na respiratornite procesi kaj anaerobnata respiracija se razli~ni od onie kaj aerobnata. Kaj `ivotnite vo uslovi na nedostatok na kislorod vo muskulnite kletki se odviva anaerobna respiracija, koja e naj~esto rezultat na te{ka fizi~ka aktivnost. Me|uproduktot koj se formira - mle~na kiselina, predizvikuva silna bolka vo muskulaturata (mle~no-kiselinska fermentacija). Kvascite respiriraat samo po anaeroben pat i vakviot na~in na respiracija se narekuva alkoholna fermentacija.  Aerobna respiracija - vakviot tip na respiracija vklu~uva kislorod, a eliminacionite produkti na reakciite se voda i jaglerod dioksid. Razmenata na gasovi (respiracija) se vr{i preku specijalni sistemi ili organi, kako: stomite na listovite, spirakulite kaj ~lenkonogite vidovi, `abrite kaj ribite i belite drobovi kaj cica~ite. Osloboduvaweto na SO2 i vodata i primaweto na kislorod se ozna~uva kako di{ewe, termin koj se upotrebuva kako sinonim za procesot na respiracija. ISHRANA Site `ivi organizmi vr{at hemiski procesi na promet na materija i energija, koi se ozna~uvaat kako metabolizam. Metaboli~kite prodesi na delat na anaboli~ki (procesi na sinteza) i kataboli~ki procesi (procesi na razgraduvawe na materiite). Hranata e izvor na energija za sekoj `iv organizam, neophodna za istite da se odr`uvaat vo `ivot i normalno da gi izvr{uvaat site `ivotni funkcii. Hranata gi obezbeduva materiite za rast i regeneracija na organizmite. Postojat dva tipa na ishrana:  Avtotrofna ishrana - Avtotrofnite organizmi sami produciraat hrana. Spored toa, organizmite koi se ishranuvaat na vakov na~in se narekuvaat avtotrofni organizmi (rastenija, algi, Protista i nekoi bakterii) i tie imaat sposobnost da sintetiziraat organski materii (jaglehidrati, lipidi i proteini) od neorganski molekuli
Osnovi na biologijata 48 preku koristewe na svetlosnata energija (fotosinteza) ili preku neorganskite hemiski reakcii (hemosinteza). Ovie vidovi imaat sposobnost samite da go fiksiraat jaglerodot i ne iskoristuvaat organska materija kako izvor na energija. Zelenite rastenija proizveduvaat {e}eri (skrob) od jaglerodniot dioksid i vodata, pritoa koristej}i ja svetlinata, kako neophodna za vr{ewe na ovoj proces. Tie ja pretvoraat svetlosnata energija vo hemiska i se narekuvaat fotoavtotrofni organizmi. Avtotrofnite organizmi koi se ishranuvaat preku hemosinteza se narekuvaat hemiavtotrofi. Fotoavtotrofnite i hemiavtotrofnite organizmi ja koristat energijata vo forma na ATR (adenozin trifosfat) proizvedena vo procesot na fotosinteza ili od oksidacija na neorganskite materii za redukcija na drugi visoko energetski soedinenija, so cel da sintetiziraat organski materii. Vo lanecot na ishrana avtotrofnite organizmi se primarni producenti. Сл.2. 17 Fotosinteza  Heterotrofna ishrana - Heterotrofnite organizmi konsumiraat organska materija kako hrana. Site heterotrofni organizmi (osven parazitite) ja konvertiraat hranata vo rastvorlivi materii, so mo`nost za apsorpcija (digestija). Koga ovie materii }e se apsorbiraat tie se distribuiraat do razli~ni delovi na organizmot,
Osnovi na biologijata 49 kade se asimiliraat (tro{at) za osloboduvawe na energija. Heterotrofnata ishrana mo`e da se podeli na ~etiri grupi: o Holozojska ishrana - Hranata se prima preku specijaliziran digestiven sistem i pred procesot na apsorpcija se raspa|a na poprosti materii. Ovoj na~in na ishrana opfa}a 5 ~ekori: ingestija, digestija, apsorpcija, asimilacija i defekacija. o Saprobiontska ishrana - Organizmite se hranat so ostatoci od mrtvi organizmi. o Parazitizam - Organizmite zemaat hrana od `ivi edinki (doma}ini), a pritoa istite ne se od korist za doma}inot. o Mutualizam - Simbiotska relacija pome|u organizmite, kade i dvete edinki imaat korist edni od drugi. Spored na~inot na ishrana heterotrofite se podeleni na: o Herbivori, koi se ishranuvaat samo so rastenija. o Karnivori, koi se hranat samo so meso. o Omnivori (lu|eto), koi se ishranuvaat i so rastenija i so meso. o Saprofiti (mnogu bakterii i gabi), koi konsumiraat hrana koja poteknuva od mrtvi organizmi. o Paraziti, koi koristat hrana od drugi organizmi (doma}ini). Сл.2. 18 Herbivori, karnivori i paraziti
Osnovi na biologijata 50 ZAPOMNI! 1. @ivite organizmi imaat sposobnost za odr`uvawe na vidot (avtoreprodukcija). 2. Di{eweto na organizmite mo`e da bide anaerobno i aerobno. 3. Ishranata se deli na avtotrofna i heterotrofna (holozojska, saprobiontska, parazitska i mutualisti~ka). POTSETI SE! 1. Kolku tipa na razmno`uvawe postojat? Koi se razlikite? 2. [to e anaerobna, a {to aerobna respiracija? 3. Koi se avtotrofni, a koi heterotrofni organizmi? ZADA^A! Prou~i ja ishranata na `ivite organizmi. Pronajdi materijali za tipovite na ishrana na nekoj vid koj go smeta{ za interesen (rastenie ili `ivotno). Napravi kratka prezentacija za ona {to go nau~i.
Osnovi na biologijata 51 EKSKRECIJA Ekskrecijata (izla~uvaweto) e proces na eliminirawe na nepotrebnite metaboli~ki produkti. Koga edinkite ne bi ja imale vakvata sposobnost tie bi gi akumulirale ovie toksi~ni materii, koi }e gi blokiraat metaboli~kite reakcii koi normalno se odvivaat vo organizmot. Vo slu~aj na blokirawe na ovoj proces kompletno bi se naru{ila homeostazata na organizmot, {to mo`e da dovede i do smrt na edinkata. Ekskrecijata mo`e da zna~i izla~uvawe na nepotrebnite materii preku ko`ata (potewe), belite drobovi (di{ewe) i preku bubrezite (mokrewe). Procesot na defekacija pretstavuva eliminirawe na nepotrebnite materii od digestivniot sistem, koi nemaat hranliva vrednost i neiskoristeni minuvaat niz nego. Rastenijata vi{okot na voda go izla~uvaat preku procesot na transpiracija (vo najgolem del preku listot), kako i preku respiracijata (go otstranuvaat SO2). @ivotnite produciraat mo~na kiselina i urea, vo koi se sodr`at rastvoreni site nepotrebni materii od organizmot. Tie preku isfrlawe na urinata gi eliminiraat toksi~nite materii od teloto. Sistemot za ekskrecija ne e ist kaj site organizmi. Kaj ponisko organiziranite formi toj e pretstaven so cev~esti bubrezi. Kaj cica~ite bubrezite se najsovr{eno gradeni i vo niv se sozdava urinata. Kaj niv sekoj bubreg e izgraden od nefroni, a nefronot, pak, od glomerulus i izvieno kanal~e. Vo nefronite se vr{i pro~istuvawe na krvta od toksi~nite materii i tie preku urinata se isfrlaat od teloto. Сл.2. 19 Sistem za ekskrecija kaj ~ovekot
Osnovi na biologijata 52 DVI@EWE Site `ivi edinki se dvi`at naso~eno i kontrolirano. Pove}eto `ivotni se dvi`at so celoto svoe telo, pri {to koristat specijalizirani organi za taa namena t.n. lokomotorni organi. Na vakov na~in se dvi`at najgolemiot del od `ivotnite. Tie za nivnoto dvi`ewe tro{at energija, bidej}i istoto pretstavuva aktiven proces. Dvi`eweto kaj rastenijata ne e lokomotorno (tie ne ja pomestuvaat svojata mestopolo`ba). Listovite se dvi`at vo zavisnost od izvorot na svetlinata (fototropizam), no vakvoto dvi`ewe e mnogu sporo i skoro nezabele`livo za okolinata. Pokraj svetlinata postojat i drugi faktori koi go uslovuvaat dvi`eweto na rastenijata. Na primer, gravitacijata gi pottiknuva rastenijata da go naso~uvaat nadzemniot del od rastenieto sprotivno od gravitacijata (negativen geotropizam). Kako primer za stimulatori na dvi`eweto kaj rastenijata }e ja navedeme i senzitivnosta na listovite na rastenieto Mimosa pudica, koe gi svitkuva liv~iwata pri dopir, kako eden vid za{titen mehanizam (seizmonastii). Сл.2. 20 Dvi`ewa kaj rastenijata (fototropizam, gravitropizam i seizmonastii)
Osnovi na biologijata 53 Vo zavisnost od sredinata vo koja `iveat `ivotnite imaat razvieno razli~ni organi koi im pomagaat vo dvi`eweto. Vo vodna sredina organizmite imaat golem broj organi koi im ovozmo`uvaat polesno plivawe. Tie imaat lesna muskulatura, vretenesto telo, silna opa{ka, razvieni perki, riben meur i mnogu masti vo teloto (za da bidat polesni od vodata so {to polesno i pobrzo }e plivaat). @ivite organizmi koi go naseluvaat kopnoto moraat da imaat silna muskulatura, koja }e mu dava potpora na teloto pri dvi`ewe. Pticite imaat krila i vozdu{en meur koi im go ovozmo`uvaat letaweto. Kaj najgolemiot del od `ivotnite koi se dvi`at na kopno skeletot i muskulaturata ja vr{at najzaslu`nata funkcija pri dvi`eweto - go dr`at teloto. Skeletot mo`e da bide nadvore{en i vnatre{en. Nadvore{en skelet (hitinski oklop) imaat ~lenkonogite vidovi, kade toj obezbeduva potpora na teloto, sé dodeka edinkata ne go otfrli za da mo`e da raste. Vnatre{en skelet imaat site „rbetnici, kade toj e pretstaven so koski i „rskavici. Muskulniot sistem e razli~no graden kaj razli~ni vidovi organizmi. Za dvi`eweto funkcionalnost poka`uvaat skeletnite muskuli, koi go ovozmo`uvaat svitkuvaweto na zglobovite. PRIMAWE I ODGOVARAWE NA DRAZBI Sekoj `iv organizam `ivee vo interakcija so sredinata, od koja prima drazbi i soodvetno reagira na istite. Tie detektiraat i odgovaraat na stimuli so razli~en intenzitet. I najprosto gradenite ednokleto~ni organizmi (ameba) imaat limitirana sposobnost za reakcija, dodeka cica~ite, pak, imaat najdobro razvieni setila i poka`uvaat reakcii kon Сл.2. 21 Skeleten sistem kaj ~ovek Сл.2. 22 Muskulen sistem kaj ~ovek
Osnovi na biologijata 54 mala promena vo sredinata (intenzitet na svetlina, dopir, zvuk, miris, vkus, temperatura). Kaj ovie organizmi se razvieni posebni organi za primawe na razli~ni drazbi: setila za vid, sluh, dopir, vkus i termoregulacija. Rabotata na setilnite organi kaj `ivotnite ja koordinira nervniot sistem. Toj gi prenesuva drazbite do centrite na mozokot, kade drazbite se analiziraat i se tranformiraat vo naredbi i preku motornite nervi naredbite se vra}aat do organite koi }e reagiraat (efektori). Rastenijata nemaat vakvi senzorni organi, no kaj niv oddelni delovi na teloto imaat sposobnost za selektivna senzitivnost; na primer, korenovata kapa (vrvniot del od korenot) poka`uva reakcii kon svetlinata, gravitacijata, prisustvoto na voda i hemiski agensi. GENETSKI MUTACII Naslednosta, varijabilnosta i prilagodlivosta na organizmite se svojstva na organizmite koi se tesno povrzani edni so drugi. Ako `iviot organizam ne gi sledi promenite vo sredinata ne bi mo`el da opstane. Na ovaa sposobnost se dol`i sposobnosta za genetski mutacii na novosozdadenite vidovi. Vakvata sposobnost im ovozmo`uva na organizmite pogolema sigurnost za odr`uvawe i pri prirodna selekcija. STAREEWE I UMIRAWE Paralelno so procesite na rast i razvoj, organizmite stareat i umiraat. Stareeweto e proces na akumulacija na promenite na odreden organizam so tekot na vremeto. Stareeweto predizvikuva morfolo{ki, fiziolo{ki i psiholo{ki promeni (kaj ~ovekot), kako i promeni vo interakciskiot odnos so sredinata.
Osnovi na biologijata 55 Vo zavisnost od organizmot fazite od razvojot i stepenot na starost se izrazuvaat so razli~ni termini. Senescencija e proces na stareewe na kletkite i tkivata. Kleto~nata senescencija e fenomen, pri koj izolirani kletki imaat vremenski ograni~ena sposobnost za delba. Senescencijata na organizmite se karakterizira so namaluvawe na sposobnosta za odgovor kon stres, zgolemuvawe na homeostatskiot disbalans i zgolemen rizik od zaboluvawa. Za razlika od `ivotnite nekoi rastenija mo`e da imaat zna~itelno dolg `ivoten vek (stotici i pove}e godini). Таб.2. 3 Organizmi so razli~en `ivoten vek Organizmi so kus `ivoten vek Organizmi so dolg `ivoten vek Vilinsko kow~e 30 minuti do 4 meseci Morski {kolki 200 godini Peperutki 1 nedela @elki 100-150 godini Arabidopsis thaliana (rastitelen vid) 6 nedeli Kitovi ubijci 90 godini Ma{ki edinki na mravki nekolku nedeli Jagula 88 godini P~ela - rabotni~ka 1 godina Slonovi 78 godini Mravki - rabotni~ki do 2 godini Beloglav orel 70 godini
Osnovi na biologijata 56 ZAPOMNI! 1. Ekskrecija e proces na izla~uvawe na nepotrebnite materii od teloto na organizmite. 2. Organizmite se dvi`at naso~eno i kontrolirano: kon izvorot na hrana, za da zadovolat ostanatite potrebi ili, pak, da se za{titat od predatorite. 3. Primaweto i odgovorot na drazbi od sredinata se vr{i so posredstvo na nervniot sistem. 4. Site `ivi organizmi rastat, stareat i umiraat. POTSETI SE! 1. Na koj na~in rastenijata vr{at ekskrecija, za razlika od `ivotnite? 2. Kako se dvi`at rastenijata? Koi tipovi na dvi`ewa gi razlikuva{? 3. [to e stareewe, a {to senescencija? 4. Kako se manifestira stareeweto kaj ~ovekot?
Osnovi na biologijata 57 DOPOLNUVAWE: IMENUVAWE I KLASIFICIRAWE NA ORGANIZMITE Dali znaete {to zna~i Galanthus nivalis? Toa e latinskoto ime na koki~eto. Sekoj `iv organizam ima svoe latinsko (nau~no ime - Galanthus nivalis). Narodnite imiwa (koki~e) se koristat lokalno od strana na odredena grupa lu|e, koi govorat na ist jazik. Nau~nite imiwa se neophodni vo sekojdnevnata komunikacija, bidej}i taka nau~nicite }e mo`at da bidat sigurni deka govorat za isti ne{ta, a istovremeno na toj na~in mo`at da imenuvaat i drugi organizmi koi dotoga{ ne bile poznati. Klasifikacijata e potrebna za rasporeduvawe na organizmite vo grupi spored nekoi nivni zaedni~ki karakteristiki. Preku klasifikacijata e olesneto u~eweto na ogromniot broj vidovi vo svetot. Carstvata imaat najgolem broj na organizmi, no nivnite pretstavnici imaat najmal broj zaedni~ki osobini. Taka, kolku e pomala grupata, tolku pove}e zaedni~ki osobini }e imaat vidovite od taa grupa. ^ovekot spa|a vo klasata na Cica~i. Tuka spa|aat yverovite, kako i majmunite. Koi zaedni~ki karakteristiki gi imame so ovie organizmi? So koi sme posli~ni?
Osnovi na biologijata 58 Vidot e najmala grupa na organizmi, koi imaat mnogu zaedni~ki osobini, taka {to edinkite od istiot vid mo`at me|usebno da se razmno`uvaat. Takov primer e muleto. Toa ima roditeli od ist vid, no razli~en podvid: magare i kow. Zada~i: 1. Povrzete gi poimite: zelena materija vo listovite di{ewe otstranuvawe na otpadocite od organizmot fotosinteza `ivotni so „rbet fitoplankton setilni organi na insektite hlorofil delovi na Zemjata na koi postoi `ivot izla~uvawe rastenijata sozdavaat hrana „rbetnici mladen~iwata gi nosat vo torbata bez„rbetnici koristewe na energija od hranata biosfera movovite i papratite se razmno`uvaat so niv torbari `ivotni bez „rbet mle~ni `lezdi izla~uvaat mleko spori mikroskopski rastenija antena 2. Koi organizmi mo`ete da gi izdvoite od grupata? Zo{to? Врз oснова na koi karakteristiki ja napravivte selekcijata? a. p~ela v. pajak d. {kolka liljak skakulec oktopod vrap~e muva pol`av pingvin peperuga pol`av bez oklop lete~ka riba mravka morska yvezda b. gu{ter g. haringa |. perunika `aba sku{a kosten aligator kit mov `elka bakalar kopriva zmija zlatna ripka gluvar~e
Osnovi na biologijata 59 3. Koi od poimite odgovaraat za grupite: Rastenija, @ivotni, Rastenija i @ivotni? izla~uvawe fotosinteza lokomotorno dvi`ewe rastewe vo tekot na celiot `ivot di{ewe ishrana ograni~eno rastewe seizmonastii nerven sistem krilja avtotrofnost parazitizam Pojasnete zo{to gi napravivte va{ite kombinacii.
LABORATORISKA VE@BA 3 60 TEMA: LABORATORISKI METODI NA ISTRA@UVAWE MIKROSKOPSKI TEHNIKI Cel na istra`uvaweto: Koristewe na mikroskop i rakuvawe so nego. Podgotovka na vodeni preparati. Utvrduvawe na sli~nostite i razliki pome|u nabquduvanite kletki. Plan na istra`uvaweto: Za ovaa ve`ba obezbedete kvasec, muvla (od leb ili slatko) i kromid. Prebri{ete gi predmetnite i pokrivni staklenca (kako i mikroskopite) so alkohol i pamu~na krpa pred da zapo~nete so rabota. Organizacija na istra`uvaweto: Podelete se vo 3 grupi. Sekoja od grupite }e raboti so mikroskopirawe na razli~ni objekti. Razmenete gi preparatite otkako }e zavr{ite so nabquduvawe na onoj koj go podgotvivte. Tek na istra`uvaweto: 1 grupa - kromidot izlupete go i so pinceta oddelete mal del od tenkata ko`esta lu{pa. Postavete ja na mikroskop, pri {to }e vnimavate taa da ne se previtkuva vo nieden del. Kapnete voda i zatvorete go preparatot so pokrivno staklence. 2 grupa - so pinceta odvojte malku od povr{inskiot del na muvlata i postavete ja na mikroskop. Muvlata mo`ete da ja nabquduvate i so lupa pred da podgotvite voden preparat od nea. 3 grupa - malku kvasec (1 la`i~ka) rastvorete so 2-3 la`i~ki topla voda i polovina la~i~ka {e}er. Me{ajte dodeka kristalite od {e}erot ne se rastvorat. Kapnete od smesata na predmetno staklo i mikroskopirajte. Potrebni materijali za rabota: -mikroskop -pinceta -linijar -predmetni i pokrivni staklenca -kapalka za voda -objekti za nabquduvawe: kromid, pekarski kvasec, muvla -pamu~na krpa -alkohol -{e}er
LABORATORISKA VE@BA 3 61 Rezultati i zaklu~oci: Nacrtajte gi preparatite!  Kakvi se kletkite na preparatite? Dali ima sli~nosti?  Mo`ete li da gi zabele`ite najkarakteristi~nite delovi vo kletkite od kromid (na primer jadroto)?  Dali gi gledate sporite na preparatot od muvla?  Kakvi se kletkite na kvasecot? Ima li kletki koi se vo faza na delba (pupewe)?  Kolkava e goleminata na kletkite od kromidot? Dopolnuvawe: Mo`ete da ja izmerite goleminata na kletkite od kromid. Pod mikroskop postavete ~ist linijar i izmerete go vidnoto pole. Na istoto vidno pole postavete go mikroskopskiot preparat i zabele`ete kolku kletki gledate. Zabele{ka: Dimenziite na mikroskopskite preparati se izrazuvaat vo mikrometri (μm) namesto vo milimetri (mm) kako {to se oznakite na linijarot. 1 mm ima 1000 μm. Pretvorete ja dimenzijata na vidnoto pole vo μm. Primer: Ako vidnoto pole ima dimenzii od 2,5 mm, a toa bi zna~elo 2500 μm. Dokolku na vidno pole gledame 5 kletki, toga{ sekoja kletka }e ima golemina od okolu 500 μm (2500 μm / 5 kletki = 500 μm).  Kakvi se kletkite na kromidot? Kolku kletki gledate na vidno pole?  Dali ima razlika vo obojuvaweto na ko`ata?  Kakva e ko`ata na `abata?  Kakva e razlikata vo gradbata na prednite i zadnite ekstremiteti? [to uka`uva ovaa razlika?  Kakov e jazikot na `abata?  Kade se locirani organite za sluh?  Koi organski sistemi gi vidovte? Kako se izgradeni? ZADOL@ITELNO NOSETE LABORATORISKI RAKAVICI DODEKA RABOTITE! NA KRAJOT OD VE@BATA SREDETE GO RABOTNOTO MESTO I @ABITE ISFRLETE GI NA SOODVETNO MESTO, KOE ]E VI GO POSO^I NASTAVNIKOT. IZMIJTE GI RACETE!
LABORATORISKA VE@BA BROJ 4 62 TEMA: OSOBINI NA @IVITE ORGANIZMI RASTENIJA I @IVOTNI Cel na istra`uvaweto: Preku nabquduvawe da se voo~at razli~nite tipovi na gradba na `ivotnite i rastenijata, kako i razli~niot tip na ishrana i dvi`ewe kaj organizmite. Plan na istra`uvaweto: Sekoja od grupite neka podgotvi interesni informacii za procesot {to go istra`uva i kako toj se odviva kaj objektot koj va{ata grupa treba da go sledi. Postavete hipoteza na istra`uvaweto. Organizacija na istra`uvaweto: Podelete se vo ~etiri grupi. Sekoja od grupite neka razgleduva posebni odliki: 1 grupa - razgleduvawe na gradbta na cvet i insekt 2 grupa - dvi`ewe na odredeni delovi na rastenijata 3 grupa - dvi`ewe na `ivotnite (riba vo akvarium, ptici) 4grupa - ishrana na rastenijata i ishrana na `ivotnite Tek na istra`uvaweto: Nabquduvajte! Prvata grupa neka ja nabquduva gradbata na insektot i gradbata na cvetot. Vtorata grupa neka sledi pove}e rastenija i neka ja opi{e nivnata polo`ba vo prostorot. Tretata grupa neka gi sledi dvi`ewata na ribata i na pticite. ^etvrtata grupa neka podgotvi sliki/{emi za procesot na shrana na rastenijata (zatoa {to istiot ne mo`e da go sledite). Zabele`ite ja ribata kako se dvi`i koga vo akvariumot }e stavite malku hrana. Zapi{uvajte gi site informacii koi gi dobivate od istra`uvaweto za podocna da mo`e da napravite prezentirawe na rezultatite. Potrebni materijali za rabota: -saksija so cve}e -riba vo akvarium -hrana za ribi -ptici -insekt -lupa
LABORATORISKA VE@BA BROJ 4 63 Zaklu~oci:  Kako se izgradeni cvetovite, a kako insektite?  Kako se dvi`at `ivotnite i zo{to se dvi`at?  Dali sekoga{ tie se dvi`at naso~eno; dali sekoga{ se dvi`at kon izvorot na hrana?  Koi delovi od rastenijata se dvi`at i zo{to?  Kako se dvi`at pticite?  Kakvi tipovi na dvi`ewa ima kaj rastenijata?  Kako se hranat `ivotnite, a kako rastenijata?  Kako se povrzuvaat rastenijata i `ivotnite vo sinxirot na ishrana?
LABORATORISKA VE@BA 5 64 TEMA: LABORATORISKI METODI NA ISTRA@UVAWE MIKROSKOPSKI TEHNIKI Cel na istra`uvaweto: Koristewe na mikroskop i rakuvawe so nego. Podgotovka na preparat za nabquduvawe na Paramecium. Utvrduvawe na gradbata na Parameciumot. Plan na istra`uvaweto: Za ovaa ve`ba obezbedete barska voda. Pred po~etokot na podgotovkata na preparatite staklencata i mikroskopite prebri{ete gi so alkohol. Vo tekot na mikroskopiraweto obidete se da gi pronajdete delovite na objektot koi se poso~eni na slikata dadena vo prodol`enie. Organizacija na istra`uvaweto: Na sekoe rabotno mesto postavete gi site materijali koe }e vi bidat potrebni za rabota. Napravete pove}e preparati koi }e gi razgleduvate. Tek na istra`uvaweto: Na sekoe predmetno staklo kapnete od barskata voda i mikroskopirajte. Pronajdete go Parameciumot na vidno pole. Nacrtajte go kako {to go gledate. Potrebni materijali za rabota: -mikroskop -pinceta -predmetni i pokrivni staklenca -barska voda -pamu~na krpa -alkohol
LABORATORISKA VE@BA 5 65 Zaklu~oci: Na va{ite crte`i ozna~ete gi delovite na Parameciumot.  Kakvi se kletkite na objektot? Kolku kleto~ni strukturi postojat? Koi od niv gi gledate pod mikroskop?  Dali ovie organizmi imaat sposobnost da se dvi`at i kako?  Mo`ete li da zabele`ite drugi oblici na `iva materija na preparatot? Сл. 1 Paramecium
3.PREGLED NA @IVIOT SVET Na{ata planeta e dom za milijardi `ivi organizmi, bidej}i taa poseduva va`ni elementi, neophodni za `ivite su{testva. Organizmite mnogu se razlikuvaat ednи od drugi, pa zatoa srодnite edinki se klasificiraat vo sistematski kategorii. Naukata koja{to gi klasificira vidovite, spored nivnite osobini, se narekuva sistematika (taksonomija). Site `ivi organizmi na Zemjata, se grupiraat vo pet carstva: carstvo Monera, carstvo Protista, carstvo Gabi, carstvo Rastenija i carstvo @ivotni. Ova poglavje sodr`i informacii za najva`nite osobini na `ivite organizmi, kako mikroorganizmi, taka i za makroorganizmite (algi, gabi, rastenija i `ivotni). So izu~uvawe na ovie sodr`ini, }e mo`e{ da gi klasificira{ i imenuva{ organizmite i da gi poso~uva{ nivnite osobini i zna~eweto koe go imaat tie.
Pregled na `iviot svet 69 Сл.3. 1 Filogenetsko steblo
Pregled na `iviot svet 70 3.1. POTEKLO NA @IVITE ORGANIZMI Se smeta deka site `ivi organizmi vodat poteklo od eden zaedni~ki predok na koj mu pretstoel mnogu dolg evolutiven pat. Evolucija pretstavuva razvitok na organizmite na Zemjata; opfa}a golema prisposobenost na organizmite kon uslovite za `ivot preku zgolemuvawe na nivnata adaptivnost i specijaliziranost za odredeni funkcii i postojano zgolemuvawe na brojot na vidovite. Evolucijata pomaga vo razbirawe na ogromnata varijabilnost (raznovidnost) na `iviot svet. Blagodarenie na podatocite koi denes postojat (fosilni ostatoci), mo`no e da se pretpostavat glavnite stadiumi vo evolucijata na `ivotot. Za slo`enite procesi koi dovele do pojava na prvite `ivi organizmi (hemiska i biolo{ka evolucija) }e naso~ime vnimanie vo slednovo poglavje. STEPENI NA KLASIFIKACIJA NA @IVITE ORGANIZMI Sistematika (taksonomija) e biolo{ka nau~na disciplina ~ija zada~a e opi{uvaweto na vidovite vo pomali ili vo pogolemi srodni ili oddale~eni grupi. Srodnosta mo`e da se bara vo nivnite anatomsko-morfolo{ki karakteristiki (nadvore{na ili vnatre{na gradba), tkivniot sostav na organizmite (histolo{ka gradba), evolutivniot pat Сл.3. 2 Sistematski kategorii
Pregled na `iviot svet 71 (paleontologija) itn. 1. Site `ivi organizmi se podeleni vo pet carstva. 2. Carstvata se grupirani vo tipovi (oddel, Divisio). 3. Tipot se deli na klasi. 4. Klasite opfa}aat redovi, a redovite se delat na familii. 5. Sekoja familija sodr`i pove}e rodovi, a sekoj rod - odreden broj vidovi. 6. Vidovite mo`at da se podelat na sorti, varieteti ili podvidovi. Sortite se edinki koi se odlikuvaat so zaedni~ki stopanski karakteristiki; Varietetite se grupa od edinki ~ii razliki se minimalni i nasledni; Podvidovi se sozdavaat koga novite generacii na edinki se menuvaat pod vlijanie na sredinata i so tekot na vremeto edinkite koi se od ist vid, a imaat razli~en period na nastanuvawe ili razli~en areal na rasprostranuvawe (`iveali{te) imaat zna~itelni razliki. DVOJNO IMENUVAWE (BINARNA NOMENKLATURA) So cel da se vospostavi unificiranost vo komukacijata na nau~nicite, vidovite se imenuvaat so t.n. dvojno imenuvawe. Vakvoto imenuvawe za site `ivi organizmi nasekade vo svetot e isto. Preku dvojnoto imenuvawe (ili binarna nomenklatura) se iska`uva vidot i rodot na organizmot napi{ani na latinski - Homo sapiens (rod = Homo; vid = sapiens). Latinskite imiwa na organizmite se pi{uvaat vo original, sekoga{ na latinica i vo tekst se ozna~uvaat vo kurziv (zakoseno). Sistematska pripadnost na ~ovek Vid Homo sapiens Rod Homo Familija Hominidae Red Primates Klasa Mammalia Tip Chordata Carstvo Animalia - @ivotni
Pregled na `iviot svet 72 ZAPOMNI! 1. Evolucija e proces koj opfa}a prisposobenost na organizmite kon uslovite za `ivot preku zgolemuvawe na nivnata adaptacija i specijaliziranost za odredeni funkcii. 2. Binarnata nomenklatura e unificirana za site delovi na Zemjata i se primenuva za site vidovi na organizmi. POTSETI SE! 1. Kako sistematski se klasificiraat organizmite? 2. Koi se pomali sistamatski edinici od vidot, a koi pogolemi? 3. Zo{to se koristi klu~ za determinirawe? Pri pronao|awe na organizmi (rastenija, `ivotni) za koi sistemati~arite bi sakale da proverat ili da otkrijat od koi vidovi pripa|aat, koristat t.n. „klu~“ za determinirawe (determinator). Najednostavnite klu~evi se sostojat od kratki, numerirani re~enici, koi se poredeni vo parovi. Po sekoj opis, kako par, sledi opredelen broj koj treba da se sledi. Taka se prodol`uva dodeka ne se dojde do imeto na organizmot.
Pregled na `iviot svet 73 ZADA^A Primer za determinirawe (odreduvawe na vidot na insektite). Sledi ja slikata podolu. Na nea se prika`ani sedum vidovi insekti. Sekoj od niv treba da go deteriminira{ spored klu~ot: 1. Krilata se vidlivi odi na 3 Krilata ne se vidlivi odi na 2 2. Ima tri opa{ki ____________________ Ima zadni noze prisposobeni za skokawe ____________________ 3. Dva para krila odi na 4 Eden par krila odi na 5 4. Krilata imaat vlaknenca ____________________ Krilata nemaat vlaknenca odi na 6 5. Nozete se podolgi od teloto ____________________ Nozete se pokusi od teloto ____________________ 6. Krilata se pogolemi od teloto ____________________ Krilata ne se pogolemi od teloto ____________________
Pregled na `iviot svet 74 3.2. SISTEM NA PET CARSTVA Vo po~etocite na razvojot na biologijata, kako nauka, imalo mnogu napori za da se napravi vistinskata podelba na `iviot svet. Prv koj gi podelil organizmite bil Karl Line (Carolus Linnaeus, 1707–1778) spored rabotata na Aristotel (Aristotle, 384 pr.n.e.–322 pr.n.e.) i negoviot u~enik Teofrastus (Theophrastus, 371 pr.n.e.–287 pr.n.e.), koj gi deli organizmite na dve carstva: Regnum Vegetabile - Rastenija i Regnum Animale - @ivotni. Po nego, so otkrivaweto na mikroskopot, od strana na Levenhuk, se otkriva nova grupa organizmi za koi prethodno lu|eto ne bile svesni deka postojat poradi nivnite mikroskopski dimenzii - mikroorganizmite. Hekel (Ernst Haeckel, 1934-1919) predlaga treto carstvo na ednokleto~ni organizmi - Protista. Potpiraj}i se na Darvinovata teorija za evolucija (1859), Hekel gi obedinuva dotoga{ poznatite rastitelni i `ivotinski vidovi i se obiduva da doka`e deka tie nastanale od zedni~ki predci - „Radix Communis Organisatorum”. Toga{ po sé izgleda toj nemal jasna pretstava za podelbata na Protista i raznovidnosta na ova carstvo (kako {to e poznato deneska), no so sigurnost se znae deka negovata ideja pretstavuva golem napredok vo naukata i vbrojuvaweto na mikroorganizmite vo edno carstvo (Protista) e sosema opravdano. Podelbata na `ivite organizmi na ~etiri carstva poteknuva so otkritieto na elektronskiot mikroskop koga se pravi razlika pome|u prokariotskite i eukariotskite organizmi. Taka, Kopland (Herbert Copeland, 1902-1968) gi opi{uva slednive carstva: Monera (Prokarioti- bakterii i modrozeleni algi), Protisti (Eukarioti: algi, gabi i protozoa), Rastenija i @ivotni. Denes se prifa}a poslednata podelba spored Vitaker (Robert Whittaker, 1920-1980) na pet carstva. Toj gi opi{uva gabite kako oddelna forma so svoi unikatni karakteristiki, koi ne pripa|aat celosno nitu kon rastenijata, nitu kon `ivotnite. Op{to e prifatena podelbata, na site `ivi organizmi na Zemjata, na pet golemi carstva (Regnum): Monera, Protista (Protocista), Gabi, Rastenija i @ivotni.
Pregled na `iviot svet 75 1. Carstvo Monera - Ednokleto~ni i kolonijalni vidovi, vklu~uvaj}i gi vistinskite bakterii (Eubacteria) i cijanobakteriite (Cyanobacteria) - modrozeleni algi. Broi okolu 10.000 vidovi. 2. Carstvo Protista - Ednokleto~ni protozojski organizmi i ednokleto~ni i pove}ekleto~ni (makroskopski) algi so cilii i flagelumi kako organi za dvi`ewe. 3. Carstvo Gabi - Pove}ekleto~ni i heterotrofni organizmi, bez cilii i flagelumi, so haploidni i dikariotski kletki. Broi okolu 100.000 vidovi. 4. Carstvo Rastenija - Organizmi so haploiden `ivoten ciklus, pove}eto avtotrofni. Broi okolu 250.000 vidovi. 5. Carstvo @ivotni - Pove}leto~ni organizmi, bez kleto~en yid i fotosintetski pigmenti. Broi okolu 1.000.000 vidovi Сл.3. 3 Pet carstva na `ivite organizmi Vakvite klasifikacii postojano se revidiraat i se menuvaat. Vo ponovo vreme, napraveni se obidi za formirawe na 6 carstva so menuvawe na postoe~kite: Bakterii, Arhea, Protista, Rastenija, Gabi i @ivotni.
Pregled na `iviot svet 76 ZAPOMNI! 1. Karl Line prv gi podelil organizmite vo posebni sistematski kategorii. 2. Hekel prv gi klasificira mikroorganizmite vo carstvo Protista. 3. Site `ivi organizmi se podeleni vo pet carstva: Monera, Protista, Gabi, Rastenija i @ivotni. POTSETI SE! 1. Zo{to e va`no otkritieto na Levenhuk za sistemati~arite? 2. [to se obiduva da doka`e Hekel vo vrska so postanokot na `iviot svet? 3. Koi carstva gi klasificira Kopland? 4. Koja podelba denes e op{toprifatena? Ne{to podocna, vo 2004 godina, napravena e dosega najnovata klasifikacija, kade {to se razlikuvaat: Bakterii, Protozoa, Hromista, Rastenija, Gabi i @ivotni. Ottoga{, postoe~koto carstvo Arhea preminuva vo carstvoto Bakterii, a Protistite se delat na Protozoi i Hromista. Таб. 3. 1 Istorijat za klasifikacijata na `ivotnite oblici spored razli~ni avtori Line (Linnaeus) 1735 Hekel (Haeckel) 1866 ^eton (Chatton) 1925 Kopland (Copeland) 1938 Vitaker (Whittaker) 1969 Vise i sor. (Woese et al.) 1977 Kavaler-Smit (Cavalier-Smith) 2004 2 carstva 3 carstva 2 carstva 4 carstva 5 carstva 6 carstva 6 carstva Rastenija Protisti Prokarioti Monera Monera Bakterii Bakterii Arhea Eukarioti Protisti Protisti Protisti Protozoi Hromisti @ivotni Rastenija Rastenija Rastenija Rastenija Rastenija Gabi Gabi Gabi @ivotni @ivotni @ivotni @ivotni @ivotni
Pregled na `iviot svet 77 3.3. VIRUSI OP[TI KARAKTERISTIKI NA VIRUSITE Virusite ne se smetaat za vistinski organizmi i pretstavuvaat acelularni (beskleto~ni) formi na `iva materija. Naukata koja gi prou~uva virusite, se narekuva virologija i e del od mikrobiologijata. Virusite se razlikuvaat od ostanatite mikroorganizmi po toa {to imaat samo eden vid na nukleinska kiselina (ili DNA ili RNA). Tie ne mo`at da se razmno`uvaat samostojno, tuku za toa e potrebna `iva kletka (kletka- doma}in), vo koja }e parazitiraat i vo koja edinstveno mo`at da se repliciraat. Poseduvaat nekolku enzimi i molekulski karakteristiki na `ivi organizmi; tie nemaat sopstven metaboli~ki sistem i nemaat sposobnost za sinteza na organski materii. Prviot virus koj bil otkrien e TMV (tutunoviot mozai~en virus) vo 1898 godina i ottoga{ do denes kompletno se prou~eni pove}e od 5.000 novi virusi, od vkupno milioni koi postojat. Virusite mo`at da se najdat na site mesta na Zemjata i pretstavuvaat najrasprostranetiot `iv organizam voop{to. Gi inficiraat site kletki i ne postoi organizam koj bi mo`el da izbegne kakva bilo forma na virusna infekcija. Virusite {to gi infektiraat bakteriite se narekuvaat bakteriofagi. Сл.3. 4 TMV (inficirani listovi-gore; mikroskopski izgled-dolu)
Pregled na `iviot svet 78 GRADBA NA VIRUSITE Sekoj virus e izgraden od nekolku delovi: genetski materijal (DNA ili RNA), proteinska obvivka, koja gi {titi genite i kaj nekoi postoi i virusna kapsula izgradena od lipidi koja ja obviva proteinskata obvivka koga virusite se nadvor od kletkata-doma}in. Dokolu sodr`at DNA taa mo`e da bide edine~na (virus na mali sipanici) ili dvojna ni{ka (adeno virusi). RNA, isto taka, mo`e da bide edine~na ili dvojna molekula. Kaj edine~nite spirali se sre}avaat molekuli na RNA navrteni kon levo - negativno spiralna (ebola virus) i na desno - pozitivno spiralna (polio virusi). Kaj nekoi virusi (reovirusi) RNA, mo`e da se sretne kako dvojna ni{ka vo oddelni segmenti, dodeka nekoi poseduvaat RNA koja vo kletkata na doma}inot se tranformira vo DNA t.n. retrovirusi (virusot na HIV-1). Prose~nata golemina na virusite e sto pati pomala od onaa na bakteriite. [IREWE NA VIRUSNA INFEKCIJA [ireweto na virusnata infekcija se odviva na nekolku na~ini. Virusite kaj rastenijata se prenesuvaat od edno na drugo rastenie, preku insektite. Kaj `ivotnite tie mo`at da se prenesat so insekti, no naj~esto se prenesuvaat preku telesnite te~nosti. Organizmite koi posreduvaat vo prenosot na virusite, se narekuvaat vektori. Virusnite infekcii, kaj `ivotnite, predizvikuvaat reakcii na imunolo{kiot sistem koj naj~esto Сл.3. 6 Virus na grip (Influenza) Сл.3. 5 Gradba na virus
Pregled na `iviot svet 79 se aktivira za eliminacija na infektivniot virus. Imunolo{kata reakcija se provocira i so vakcinacija koja pridonesuva za formirawe na „ve{ta~ki“ imunitet kon specifi~nata virusna infekcija. Nekoi od virusite iniciraat hroni~ni infekcii, kako na primer SIDA i virusniot hepatitis. Antibioticite nemaat efekt na virusite, no denes postojat soodvetni antiviralni medikamenti za tretirawe na virusnite zaboluvawa. Virusite ne se razmno`uvaat so delba, kako najgolemiot del od prokariotskite organizmi, poradi faktot {to тие ne pretstavuvaat vistinski kleto~ni organizmi. Razmno`uvaweto na virusite se vr{i za smetka na mehanizmite i ma{inerijata na kletkata-doma}in: inficiranite kletki sami produciraat virusi poradi izmenite vo sekvencata na nukleinskata kiselina. Сл.3. 7 Bakteriofagna infekcija
Pregled na `iviot svet 80 @IVOTEN CIKLUS I EVOLUCIJA NA VIRUSITE @ivotniot ciklus na virusite se razlikuva, no generalno, postojat pet fazi kaj site virusni formi: 1. Pricvrstuvawe na virusot za povr{inata na doma}inot, preku posebni receptori. Na primer, HIV virusot kaj ~ovekot se vrzuva na povr{inata na leukocitite poradi prisustvoto na specifi~niot protein vo virusot (gp120) i negoviot t.n. komplement za sparuvawe - molekulata CD4, koja se sre}ava na povr{inata na leukocitite. 2. Penetracija na virusot - navleguvawe na genetskiot materijal na virusot, po pat na endocitoza ili membranska fuzija vo kletkata doma}in. Kaj rastenijata, ovoj proces se odviva ote`nato zaradi prisustvoto na kleto~en yid, poradi {to virusot mora da predizvika stres na kleto~niot yid za da obezbedi negovo olabavuvawe i virusna penetracija. 3. Osloboduvawe na viralnata kapsula preku disocijacija so viralni ili kleto~ni enzimi (od doma}inot). 4. Replikacija na virusite so multiplikacija (udvojuvawe) na nivniot genom. Ova vklu~uva sinteza na virusna mRNA (ili iRNA, signalizira~ka ili informaciona RNA), koja prenesuva informacija za sinteza na virusni proteini. 5. Uni{tuvawe na virusite - naj~esto e so razgraduvawe (kaj bakteriskite i `ivotinskite virusi). Nekoi virusi go vgraduvaat svojot genom vo hromozomot na kletkata-doma}in po pat na genetska rekombinacija. Vakviot viralen genom e poznat kako provirus, a dokolku stanuva zbor za bakteriofag se narekuva profag. So delbata na kletkata-doma}in, se replicira i viralniot genom. Toa zna~i deka i pokraj uni{tuvaweto na virusot, infekcijata postoi poradi inkorporiraniot (vmetnatiot) genom na virusot vo genomot na kletkata-doma}in. Profagot i provirusot se navidum neaktivni i „tivki” vo doma}inskata kletka. No, vo odreden slu~aj mo`e da dojde do niven progres i da nastane lizija na kletkata-doma}in. Kapsularnite virusi (kako HIV) ja napu{taat kletkata-doma}in otkako }e se kopiraat vo ogromen broj i od kletkata }e gi
Pregled na `iviot svet 81 iskoristat site raspolo`livi resursi. Koga doma}inskata kletka ne e od korist za virusot, toj ja napu{ta i napa|a nov doma}in. Сл.3. 8 [irewe na virusnata infekcija
Pregled na `iviot svet 82 POTSETI SE! 1. [to e virologija? 2. [to se bakteriofagi? 3. Objasni go {ireweto na virusnata ifekcija. 4. [to e proces na penetracija na virusniot genom? 5. Kako se razmno`uvaat virusite? 6. Dali po uni{tuvawe na virusite vo kletkata-doma}in infekcijata is~eznuva? Zo{to? ZAPOMNI! 1. Virusite se beskleto~ni formi na `iva materija. 2. Prviot otkrien virus e tutunoviot mozai~en virus (TMV). 3. Virusite se izgradeni od virusna kapsula i genetski materijal DNA ili RNA. 4. Virusite se razmno`uvaat samo vo kletkata-doma}in. 5. @ivotniot ciklus na virusite se odviva vo pet fazi. 6. Viroidi se molekuli na RNA bez proteinska obvivka, koi se repliciraat na ist na~in kako i virusite. Dosega ne e kompletno razjasneta evolucijata na virusite za koja postojat tri hipotezi:  Regresivna hipoteza - od mali kletki koi parazitirale vo pogolemi kletki s e razvile dene{nite formi na virusi.  Kleto~na hipoteza - genetskiot materijal na virusite poteknuva od genite na povisoko organiziranite organizmi.  Koevoluciska hipoteza - site virusi se formirale od kompleks na proteini i hromozomi, re~isi istovremeno koga se formirala i prvata kletka. Vakvite primitivni virusi bile zavisni od kleto~nite organizmi bilioni godini. Viroidi se molekuli na RNA koi ne se klasificiraat vo virusi, poradi nedostatokot na proteinskata obvivka. Viroidite se va`ni patogeni za rastenijata. Vleguvaat vo interakcija so kletkata-doma}in i ja koristat nejzinata ma{inerija za replikacija na RNA.
Pregled na `iviot svet 83 3.4. VIRUSNI ZABOLUVAWA VIRUSNI ZABOLUVAWA KAJ RASTENIJATA I KAJ @IVOTNITE Virusite gi inficiraat site kletki na site dosega poznati organizmi. Satelitite se virusi koi mo`at da gi napa|aat samo onie kletki koi prethodno bile inficirani so nekoj virus. @ivotnite se vakciniraat protiv naj~estite virusni infekcii {to se javuvaat kaj nivniot vid. Na primer, malite ku~iwa, dokolku ne se vakciniraat navreme, postoi golema {ansa za inficirawe so Canine parvovirusot. Postoi golema grupa virusi koi gi inficiraat samo rastenijata i predizvikuvaat namaluvawe na nivniot prinos, menuvawe na morfolo{kite karakteristiki na edinkata i nejzinata funkcionalnost, a mo`e da zavr{i i so uginuvawe na rastenieto. Vektori (prenesuva~i) za ovie virusi se naj~esto insektite, no mo`at da se javat i nekoi gabi, nematodni crvi i ednokleto~ni organizmi. Ovie virusi ne se opasni za `ivotnite i za ~ovekot, bidej}i mo`at da egzistiraat samo vo `ivite kletki na rastenijata. Rastenijata imaat razvieno najmo}en mehanizam za borba so virusnata infekcija, a toa se dol`i na prisustvoto na t.n. R-geni za otpornost (R-rezistentni geni). Od druga strana, rastenijata sekretiraat i prirodni dezinfektori koi gi uni{tuvaat virusite (salicilna kiselina i azotni oksidi). Nekoi bakterifagi mo`at da bidat isklu~itelno polezni za rastenijata, bidej}i gi uni{tuvaat patogenite bakterii. No, nivnoto navleguvawe vo bakterii, koi se od osobeno zna~ewe za stopanstvoto e {tetno. Tie mo`at da nanesat golemi {teti na mikrobiolo{koto proizvodstvo. VIRUSNI ZABOLUVAWA KAJ ^OVEKOT Denes, me|u {irokata populacija poznati se orgomen broj virusi: virusot na grip, sipanici, HIV, virusot na SARS, Bornoviot virus, papiloma virusot i drugi. Relativnata sposobnost na virusite, da
Pregled na `iviot svet 84 predizvikuvaat bolesti, se narekuva virulentnost. Virusite imaat razli~ni mehanizmi za virulentnost. Mehanizmite kaj ednokleto~nite formi vklu~uvaat kleto~na lizija i smrt na kletkata. Kaj pove}ekleto~nite organizmi, dokolku se predizvika smrt na dovolno golem broj kletki, celiot organizam zapo~nuva da gi ~uvstvuva efektite od virulentnosta. Ponekoga{, prisustvoto na oddelni virusi mo`e da bide korisno, poradi otpornosta (imunitetot kon specifi~nata bolest) koja organizmite }e ja poseduvaat vo natamo{niot `ivot (na primer, sipanici). Ova svojstvo se temeli na ostanuvaweto na virusot vo kletkata do krajot na `ivotot, no vo neaktivna, miruva~ka forma. Nekoi virusi mo`at da predizvikaat dolgoro~ni, hroni~ni infekcii, koga neprekinato se razmno`uvaat vo kletkite-doma}ini i pokraj odbranbenite mehanizmi na ovie kletki (na primer, hepatit B i C). Lu|eto koi se hroni~no inficirani se nositeli na virusot i mo`at virusot da go prenesat na drugi edinki. Virusnata epidemiologija e medicinska nauka koja{to se zanimava so prou~uvawe na {ireweto (transmisijata) i kontrolata na virusnite infekcii kaj lu|eto. Transmisijata na virusite mo`e da bide vertikalna (se prenesuva na potomstvoto) i horizontalna (od eden na drug ~ovek). Po pat na vertikalnata transmisija, se prenesuvaat virusite hepatit B i virusot na HIV, koi mo`at da bidat fatalni za novoroden~iwata. Preku horizontalna transmisija, se prenesuvaat najgolemiot broj virusi vo populacijata. Transmisijata na virusite e najefektivna koga se vr{i preku telesnite te~nosti. Epidemija na odreden virus se proglasuva koga golem del od populacijata se zarazuva od odreden virus, dodeka pandemija pretstavuva epidemija na svetsko nivo. Virusite se predizvikuva~i i na bolestite na kancer (onkovirusi). Tie mo`at da gi inficiraat i `ivotnite i ~ovekot poedednakvo. Ne postoi odredena gupa virusi koi mo`at da se smetaat za onkovirusi, bidej}i ovoj poim gi opfa}a akutno tranformira~kite retrovirusi. Rakot se javuva kako rezultat na pove}e faktori (namalen imunitet na kletkite i nivna mutacija), no se pretpostavuva deka ovie sostojbi se rezultat na prethodna virusna infekcija.
Pregled na `iviot svet 85 Obi~nata nastinka i gripot se najvoobi~aeni virusni zaboluvawa kaj ~ovekot. Tie se predizvikani od RNA virusite, koi glavno go inficiraat gorniot respiratoren trakt i lesno se prenesuvaat me|u lu|eto. Simptomite na obi~nata nastinka gi predizvikuvaat rinovirusite i site virusi bez obvivka so edine~ni i mali ni{kovidni RNA (picorna i corona virusi). Tie se multipliciraat vo mukoznite kletki i gi ubivaat. Optimalnata temperatura za replikacija e 33o S. Virusot na gripot sodr`i RNA i e bez obvivka. Bolesta vo po~etokot se manifestira sli~no kako i obi~nata nastinka, no taa ne e ograni~ena samo na di{nite pati{ta, tuku gi napa|a i belite drobovi i go oslabuva op{toto zdravje na organizmot. HIV virusot (HIV - Human Immuno Deficiency Virus) e eden od {iroko poznatite virusi ~ija replikacija zavisi od vgraduvaweto na genomot na virusot vo genomot na kletkata-doma}in. Ovoj virus e limfotrofen virus, bidej}i gi napa|a T4-limfocitite. Ovoj virus go oslabuva op{toto zdravje na organizmot koj stanuva podlo`en na zaboluvawe od sekakov vid, i ima golema verojatnost da zavr{i fatalno. ZNA^EWE NA VIRUSITE ZA EKOSISTEMITE Virusite se mnogu va`ni za regulacija na slatkovodnite i solenite ekosistemi. Pove}eto od ovie virusi se bakteriofagi, bezopasni za rastenijata i za `ivotnite. Tie gi uni{tuvaat bakteriite vo akvati~nite ekosistemi, odr`uvaj}i go najva`niot mehanizam za kru`ewe na jaglerodot vo prirodata. Organskite molekuli, izolirani od bakteriskite kletki, po pat na infekcija so virus gi stimuliraat procesite na rast kaj bakteriite Сл.3. 9 HIV virus (zelena boja) gi napa|a limfoidnitekletki
Pregled na `iviot svet 86 i kaj algite. Virusite go uni{tuvaat {tetniot „voden cvet” {to se formira od algite. Virusite se koristat kako objekti za prou~uvawe vo oblastite na molekularnata biologija i citologijata, bidej}i pretstavuvaat ednostavni sistemi za manipulacija i za prou~uvawe na funkcijata na kletkite. Virusite se korisni za genetskite istra`uvawa i pomagaat vo pojasnuvawe na osnovnite principi na molekularnata genetika, kako replikacija na DNA, procesirawe na RNA, transport na proteini i mehanizmite na funkcionirawe na imunolo{kiot sistem na organizmite. Vo genetikata i vo molekularnata biologija, ~estopati virusite se koristat kako vektori za integrirawe na nekoi geni od interes. So sposobnosta za zamena na virusniot genom, so genetskata sekvenca na odreden organizam {to se prou~uva, mo`na e izolacija na genite od organizmot i nivno detalno studirawe. Ovie principi se mo{ne va`ni koga stanuva zbor za tretman na razli~ni bolesti, pri {to se koristat virusite kako vektori za izolirawe na delovi od nivnata DNA. Vo ponovo vreme, poradi sé pogolemata antibiotska otpornost na bakteriite, se pristapuva kon tretirawe na zabolenite so bakteriofagi za „napad” na bakteriskite patogeni organizmi i nivno uni{tuvawe. Ekspresijata na razli~ni proteini, od strana na virusite, gi pravi pogodni za u~estvo vo procesite za proizveduvawe na vakcini. Industriskite procesi, od oblasta na farmacijata, razvivaat metodi za koristewe na virusni vektori i virusni proteini za klini~ki testirawa. Strukturata na virusite ovozmo`uva nivno lesno minuvawe niz membranite na kletkite. Poradi toa, virusite se koristat kako organski nanomolekuli za zajaknuvawe na povr{inata na mnogu grade`ni materijali. Сл.3. 10 Laboratorisko ispituvawe na mikroorganizmite
Pregled na `iviot svet 87 ZAPOMNI! 1. Virusite mo`at da gi inficiraat site kletki na organizmot. 2. Insektite naj~esto gi prenesuvaat virusite kaj rastenijata. 3. Rastenijata se pootporni na virusna infekcija, za razlika od `ivotnite i od ~ovekot. 4. Kon nekoi virusi, organizmot na `ivotnite i na ~ovekot sozdavaat imunitet. 5. Epidemija e sostojba vo koja golem del od populacijata e zabolena od nekoj virus, a pandemija e epidemija na svetsko nivo. POTSETI SE! 1. Kakvi virusi se satelitite? 2. Kako se {iri virusnata infekcija me|u rastenijata, a kako me|u lu|eto? 3. Zo{to rastenijata se pootporni na virusna infekcija? 4. Koi kletki gi napa|a HIV? 5. Za {to mo`at da bidat korisni virusite? DALI ZNAE[E?  Zborot „virus“ poteknuva od latinski zbor „virus“ koj zna~i {tetna te~nost ili otrov.  Prviot virus e otkrien od strana na Volter Rids vo 1901 godina - virus na `oltata treska koj{to go napa|a ~ovekot.  Sekoj den se produciraat pove}e od 1016 genomi na HIV.  Prviot virus na grip e izoliran vo 1933 godina. Vo 2005 godina e konstruiran model na ovoj virus od sekvenca izolirana od `rtva na virusot.
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf
БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf

Recommended

Biologija i godina ucebnik web (1)
Biologija i godina ucebnik web (1)Biologija i godina ucebnik web (1)
Biologija i godina ucebnik web (1)
slave georgiev
 
Zgodovina In Metode Psihologije 2
Zgodovina In Metode Psihologije 2Zgodovina In Metode Psihologije 2
Zgodovina In Metode Psihologije 2
Dr. Daša Dasha Grajfoner
 
Zgodovina In Metode Psihologije 1
Zgodovina In Metode Psihologije 1Zgodovina In Metode Psihologije 1
Zgodovina In Metode Psihologije 1
Dr. Daša Dasha Grajfoner
 
Vrteleska
VrteleskaVrteleska
Vrteleska
stamenkova
 
Odprti podatki pot k bolj odprti znanosti, 2012
Odprti podatki pot k bolj odprti znanosti, 2012Odprti podatki pot k bolj odprti znanosti, 2012
Odprti podatki pot k bolj odprti znanosti, 2012
Arhiv družboslovnih podatkov
 
Pedagoska psihologija 2 - Kvalitativne in kvantitativne metodologije in podat...
Pedagoska psihologija 2 - Kvalitativne in kvantitativne metodologije in podat...Pedagoska psihologija 2 - Kvalitativne in kvantitativne metodologije in podat...
Pedagoska psihologija 2 - Kvalitativne in kvantitativne metodologije in podat...
Dr. Daša Dasha Grajfoner
 
Dajalci podatkov in uporabniki podatkov (praktični del)
Dajalci podatkov in uporabniki podatkov (praktični del)Dajalci podatkov in uporabniki podatkov (praktični del)
Dajalci podatkov in uporabniki podatkov (praktični del)
Arhiv družboslovnih podatkov
 
Gensko spremenjeni organizmi in potencialna tveganja poročilo diskusije(nej...
Gensko spremenjeni organizmi in potencialna tveganja poročilo diskusije(nej...Gensko spremenjeni organizmi in potencialna tveganja poročilo diskusije(nej...
Gensko spremenjeni organizmi in potencialna tveganja poročilo diskusije(nej...
Nejc Draganjec
 

Recommended

Biologija i godina ucebnik web (1)
Biologija i godina ucebnik web (1)Biologija i godina ucebnik web (1)
Biologija i godina ucebnik web (1)
slave georgiev
 
Zgodovina In Metode Psihologije 2
Zgodovina In Metode Psihologije 2Zgodovina In Metode Psihologije 2
Zgodovina In Metode Psihologije 2
Dr. Daša Dasha Grajfoner
 
Zgodovina In Metode Psihologije 1
Zgodovina In Metode Psihologije 1Zgodovina In Metode Psihologije 1
Zgodovina In Metode Psihologije 1
Dr. Daša Dasha Grajfoner
 
Vrteleska
VrteleskaVrteleska
Vrteleska
stamenkova
 
Odprti podatki pot k bolj odprti znanosti, 2012
Odprti podatki pot k bolj odprti znanosti, 2012Odprti podatki pot k bolj odprti znanosti, 2012
Odprti podatki pot k bolj odprti znanosti, 2012
Arhiv družboslovnih podatkov
 
Pedagoska psihologija 2 - Kvalitativne in kvantitativne metodologije in podat...
Pedagoska psihologija 2 - Kvalitativne in kvantitativne metodologije in podat...Pedagoska psihologija 2 - Kvalitativne in kvantitativne metodologije in podat...
Pedagoska psihologija 2 - Kvalitativne in kvantitativne metodologije in podat...
Dr. Daša Dasha Grajfoner
 
Dajalci podatkov in uporabniki podatkov (praktični del)
Dajalci podatkov in uporabniki podatkov (praktični del)Dajalci podatkov in uporabniki podatkov (praktični del)
Dajalci podatkov in uporabniki podatkov (praktični del)
Arhiv družboslovnih podatkov
 
Gensko spremenjeni organizmi in potencialna tveganja poročilo diskusije(nej...
Gensko spremenjeni organizmi in potencialna tveganja poročilo diskusije(nej...Gensko spremenjeni organizmi in potencialna tveganja poročilo diskusije(nej...
Gensko spremenjeni organizmi in potencialna tveganja poročilo diskusije(nej...
Nejc Draganjec
 
2024 State of Marketing Report – by Hubspot
2024 State of Marketing Report – by Hubspot2024 State of Marketing Report – by Hubspot
2024 State of Marketing Report – by Hubspot
Marius Sescu
 
Everything You Need To Know About ChatGPT
Everything You Need To Know About ChatGPTEverything You Need To Know About ChatGPT
Everything You Need To Know About ChatGPT
Expeed Software
 
Product Design Trends in 2024 | Teenage Engineerings
Product Design Trends in 2024 | Teenage EngineeringsProduct Design Trends in 2024 | Teenage Engineerings
Product Design Trends in 2024 | Teenage Engineerings
Pixeldarts
 
How Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental Health
How Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental HealthHow Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental Health
How Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental Health
ThinkNow
 
AI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdf
AI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdfAI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdf
AI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdf
marketingartwork
 
Skeleton Culture Code
Skeleton Culture CodeSkeleton Culture Code
Skeleton Culture Code
Skeleton Technologies
 
PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024
PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024
PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024
Neil Kimberley
 
Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)
Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)
Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)
contently
 
How to Prepare For a Successful Job Search for 2024
How to Prepare For a Successful Job Search for 2024How to Prepare For a Successful Job Search for 2024
How to Prepare For a Successful Job Search for 2024
Albert Qian
 
Social Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie Insights
Social Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie InsightsSocial Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie Insights
Social Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie Insights
Kurio // The Social Media Age(ncy)
 
Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024
Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024
Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024
Search Engine Journal
 
5 Public speaking tips from TED - Visualized summary
5 Public speaking tips from TED - Visualized summary5 Public speaking tips from TED - Visualized summary
5 Public speaking tips from TED - Visualized summary
SpeakerHub
 
ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd
ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd
ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd
Clark Boyd
 
Getting into the tech field. what next
Getting into the tech field. what next Getting into the tech field. what next
Getting into the tech field. what next
Tessa Mero
 
Google's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search Intent
Google's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search IntentGoogle's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search Intent
Google's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search Intent
Lily Ray
 
How to have difficult conversations
How to have difficult conversations How to have difficult conversations
How to have difficult conversations
Rajiv Jayarajah, MAppComm, ACC
 
Introduction to Data Science
Introduction to Data ScienceIntroduction to Data Science
Introduction to Data Science
Christy Abraham Joy
 
Time Management & Productivity - Best Practices
Time Management & Productivity - Best PracticesTime Management & Productivity - Best Practices
Time Management & Productivity - Best Practices
Vit Horky
 
The six step guide to practical project management
The six step guide to practical project managementThe six step guide to practical project management
The six step guide to practical project management
MindGenius
 
Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...
Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...
Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...
RachelPearson36
 

More Related Content

Featured

How Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental Health
How Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental HealthHow Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental Health
How Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental Health
ThinkNow
 
Social Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie Insights
Social Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie InsightsSocial Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie Insights
Social Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie Insights
Kurio // The Social Media Age(ncy)
 
Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024
Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024
Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024
Search Engine Journal
 
5 Public speaking tips from TED - Visualized summary
5 Public speaking tips from TED - Visualized summary5 Public speaking tips from TED - Visualized summary
5 Public speaking tips from TED - Visualized summary
SpeakerHub
 

Featured (20)

2024 State of Marketing Report – by Hubspot
2024 State of Marketing Report – by Hubspot2024 State of Marketing Report – by Hubspot
2024 State of Marketing Report – by Hubspot
 
Everything You Need To Know About ChatGPT
Everything You Need To Know About ChatGPTEverything You Need To Know About ChatGPT
Everything You Need To Know About ChatGPT
 
Product Design Trends in 2024 | Teenage Engineerings
Product Design Trends in 2024 | Teenage EngineeringsProduct Design Trends in 2024 | Teenage Engineerings
Product Design Trends in 2024 | Teenage Engineerings
 
How Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental Health
How Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental HealthHow Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental Health
How Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental Health
 
AI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdf
AI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdfAI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdf
AI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdf
 
Skeleton Culture Code
Skeleton Culture CodeSkeleton Culture Code
Skeleton Culture Code
 
PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024
PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024
PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024
 
Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)
Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)
Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)
 
How to Prepare For a Successful Job Search for 2024
How to Prepare For a Successful Job Search for 2024How to Prepare For a Successful Job Search for 2024
How to Prepare For a Successful Job Search for 2024
 
Social Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie Insights
Social Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie InsightsSocial Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie Insights
Social Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie Insights
 
Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024
Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024
Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024
 
5 Public speaking tips from TED - Visualized summary
5 Public speaking tips from TED - Visualized summary5 Public speaking tips from TED - Visualized summary
5 Public speaking tips from TED - Visualized summary
 
ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd
ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd
ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd
 
Getting into the tech field. what next
Getting into the tech field. what next Getting into the tech field. what next
Getting into the tech field. what next
 
Google's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search Intent
Google's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search IntentGoogle's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search Intent
Google's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search Intent
 
How to have difficult conversations
How to have difficult conversations How to have difficult conversations
How to have difficult conversations
 
Introduction to Data Science
Introduction to Data ScienceIntroduction to Data Science
Introduction to Data Science
 
Time Management & Productivity - Best Practices
Time Management & Productivity - Best PracticesTime Management & Productivity - Best Practices
Time Management & Productivity - Best Practices
 
The six step guide to practical project management
The six step guide to practical project managementThe six step guide to practical project management
The six step guide to practical project management
 
Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...
Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...
Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...
 

БИОЛОГИЈА ЗА I год СТРУЧНО ОБРАЗОВАНИЕ.pdf

  • 1. Ц Ц Цв в ве е ет т та а ан н но о ов в вс с ск к ка а а К К Кл л ли и ин н нч ч ча а ар р рс с ск к ка а а- - -Ј Ј Јо о ов в ва а ан н но о ов в вс с ск к ка а а Л Л Ле е ен н нк к ка а а И И Ив в ва а ан н на а а з з за а а I I I г г го о од д ди и ин н на а а с с ср р ре е ед д дн н но о о с с ст т тр р ру у уч ч чн н но о о о о об б бр р ра а аз з зо о ов в ва а ан н ни и ие е е
  • 2. Автори Цветановска Ленка, Клинчарска - Јовановска Ивана Рецензенти Проф. д-р Ѓоргоски Ицко - редовен професор на ПМФ-Скопје, претседател Трајановска Соња - професор во СМУГС д-р Панче Караѓозов-Скопје, член Парцанска Царка - професор во СОУ Ванчо Прке-Виница, член Илустрации, техничка и компјутерска обработка Клинчарска - Јовановска Ивана Лектура Велкова Зорица Тираж на учебникот Со одлука за одобрување на учебникот по предметот Биологија за I година, средно-стручно образование (здравствена, земјоделско-ветеринарна, шумарско- дрвопреработувачка, хемиско-технолошка струка и лични услуги), бр.22-267/1 од 14.03.2013 год. донесена од Националната комисија за учебници. ЦИП каталогизација нво публикација на Народната универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“ - Скопје Прво издание
  • 3. ПРЕДГОВОР Овој учебник по Биологија е наменет за учениците од I година средно стручно образование. Поради разнообразноста на наставата учебникот е изработен да одговара на сите предвидени наставни програми за средните стручни училишта. Учебникот е поделен на 6 поглавја, во рамките на кои детално се обработени основните биолошки поими и процеси. Учениците имаат можност да се запознаат со истражувачките постапки во биологијата, како природна наука, преку проучување на научните чекори и самостојна изработка на научен проект. За да се продлабочат знаењата на учениците за живиот свет, обработени се сите царства кои го чинат истиот, заедно со нивните најкарактеристични претставници. Даден е преглед на живиот свет и најважните особини на микро и макроорганизмите. Поглавјето за еволутивните процеси во природата ги опфаќа сите чекори на еволуцијата, заедно со еволутивните теории, кои оставиле значаен белег за развојот на биологијата. Со цел да се зачуваат природните ресурси и да се обрне поголемо внимание на развој на еколошката свест, обработени се основните еколошки поими и нивоа на еколошка интеграција. Се надеваме дека со ваквиот приод кон биологијата, ќе побудиме интерес кај многумина од учениците за понатамошно продлабочено интересирање за оваа наука. Со цел да се едуцираат адолесцентите и да се поттикне нивниот начин на размислување и искажување на сопствените ставови, обработена е тема која се фокусира на факторите кои делуваат на нарушување на емоционалното и физичкото здравје на организмот. Преку едукација, самостојно истражување и дебатирање на одредена тема, се очекува да се согледа важноста за отворена комуникација помеѓу возрасните и младите лица. Ви посакуваме успешна работа, Авторите
  • 4.
  • 5. 1.ISTRA@UVAWE VO BIOLOGIJATA Naukata e osnova na sekoe znaewe i e na~in za izu~uvawe na prirodata i nejzinite zakonomernosti. Vo ova poglavje }e se prou~uvaat fazite od istra`uva~kiot proces, na~inite na koi se pravi istra`uvawe i pri~inite poradi koi se sproveduva istra`uvawe. Se nadevame deka so izu~uvawe na istra`uva~kite principi i metodi, kako i so izrabotkata na predvidenite laboratoriski ve`bi }e pobudime interes za istra`uvaweto vo biologijata kaj mnogumina od vas.
  • 6.
  • 7. Istra`uvawe vo biologijata 3 Zborot biologija poteknuva od gr~kite zborovi „" (bios-`ivot) i „” (logos-nauka). Ovoj naziv e voveden od strana na nau~nicite Lemark (Lamark) i Treviranus (Treviranus), kon po~etokot na 19-tiot vek. Biologijata e prirodna nauka koja go izu~uva nastanokot i evolucijata na `ivotot na Zemjata, dinamikata na `ivata priroda i slo`enite procesi na razvitok i dvi`ewe na `ivite organizmi, nivnata funkcija, distribucija i taksonomija. Kako najva`ni principi na biologijata se potenciraat slednive:  Kletkite se osnovnite edinici na `ivotot;  Novite vidovi i onie koi vodat poteklo od niv se produkti na evolucijata;  Genite se osnovnite edinici na nasleduvaweto;  Sekoj organizam mo`e da go regulira svojot opstanok i da si obezbedi stabilni i konstantni uslovi za `ivot;  @ivite organizmi imaat sposobnost da ja primaat i da ja transformiraat energijata.
  • 8. Istra`uvawe vo biologijata 4 Biologijata e nauka koja opfa}a pove}e nau~ni discplini. 1.1. ISTRA@UVA^KI POSTAPKI VO PRIRODATA Postojano dobivame novi informacii, idei i razli~ni mislewa za koi naj~esto ne barame objasnuvawe. I koga sme navistina zainteresirani za ne{to, go prifa}ame kako informacija, bez pritoa da se zapra{ame kako se do{lo do taa informacija, dali sme go dobile celosniot izve{taj koj se odnesuva na nekoe pra{awe, i ako ne e taka, {to od izvestuvaweto e izostaveno i zo{to? Ako navistina sakame da dademe celosen odgovor na odredeno pra{awe, toga{ e potrebno da napravime istra`uvawe na problemot, pri {to }e se slu`ime so mnogu razli~ni teorii i hipotezi (pretpostavki) vo tekot na istra`uvaweto. BIOLOGIJA BIOHEMIJA prou~uva: hemizmi na metaboli~kite procesi kaj `ivite organizmi MOLEKULARNA BIOLOGIJA prou~uva: kompleksni interakcii na sistemite na biolo{kite molekuli na molekularno nivo KLETO^NA BIOLOGIJA prou~uva: osnovnite gradbeni edinici na `ivata materija- kletkite FIZIOLOGIJA prou~uva: fizi~ki i hemiski funkcii na tkivata, organite i organskite sistemi EKOLOGIJA prou~uva: interakcija na razli~nite organizmi i nivnata povrzanost so sredinata
  • 9. Istra`uvawe vo biologijata 5 Vo sekojdnevnata komunikacija, koristime informacii od razli~ni izvori. Predmet na sekoja konverzacija se ne{tata koi ni se pove}e ili pomalku poznati i rabotite za koi sme slu{nale, gi znaeme ili sme gi nau~ile. Ako voop{to nemame poznavawa od nekoja oblast, ne mo`eme da pridoneseme vo komunikacijata na taa tema. Koga pi{uvame izve{taj za ne{to, sekoga{ vnimavame za to~nosta na informaciite {to gi naveduvame i toa go potkrepuvame so drugi informacii, za da doka`eme deka toa {to go znaeme e to~no. Dokolku ne znaeme ne{to pove}e, od na{ite sogovornici, toga{ ne mo`eme da spodelime znaewa so drugite. Za da dobieme celosni informacii za ne{to {to e nepoznato, pravime istra`uvawe. Postojat nekolku vida na istra`uvawa vo zavisnost od celta na istra`uvaweto:  Osnovno istra`uvawe: naj~esto nemame cel za da opi{eme zo{to ne{to se slu~uva, tuku istra`uvame za da doznaeme {to se slu~uva. Na primer, vo pove}eto istra`uvawa od ovoj vid, nau~nicite gi istra`uvaat razli~nite supstanci za da otkrijat nekoi od nivnite svojstva. Nekoi od soznanijata od vakvite istra`uvawa, ne se direktno primenlivi, tuku ednostavno se dava odgovor na pra{aweto: [to pretstavuvaat tie? Istra`uvaweto e postapka koja se prezema za dobivawe informacii za ne{to {to e nepoznato. Istra`uvaweto e proces na organizirano u~ewe. Pri~ini za istra`uvawe: da se nau~i ne{to novo ili da se soberat informacii.
  • 10. Istra`uvawe vo biologijata 6  Originalno, primarno istra`uvawe: dobivawe na informacii za odreden proces koi ne se sre}avaat vo literaturata. Efektite na nekoja reklama, za proda`bata na odreden proizvod, pravewe na testovi za vlijanieto na nekoi lekovi na lu|eto, vlijanieto na zagaduvaweto vrz rastitelniot i `ivotinskiot svet, se primeri za vakov vid istra`uvawe. Originalnoto istra`uvawe opfa}a dva procesi: osoznavawe na rabotite koi{to bile prethodno doka`ani na taa tema i formulirawe na metod za tekovnoto samostojno, primarno istra`uvawe. Sekoe originalno istra`uvawe se sostoi od nekolku fazi ~ij redosled strogo se zapazuva za da se dadat odgovori na site pra{awa {to se odnesuvaat na istra`uvaweto. Podetalno, za fazite od istra`uvaweto, }e stane zbor malku podocna.  Sekundarno istra`uvawe: istra`uvawe koe mo`e da se vr{i samo so sobirawe na informacii od primarni istra`uvawa za podra~jeto koe se istra`uva. Se sostoi od donesuvawe na zaklu~oci za istra`uvawa koi ve}e se zavr{eni (primarni istra`uvawa), pri {to se davaat sopstveni sugestii vo odnos na dobienite rezultati. Vakov vid istra`uvawe, naj~esto se marketin{kite i klini~kite istra`uvawa. Principite na klini~kite istra`uvawa, na primer, se sistematsko raspredeluvawe na podatocite od medicinskite kartoni na pacientite i nivnata meta-analiti~ka, statisti~ka obrabotka. Pri toa, prviot del od procesot (primarno istra`uvawe) e ve}e zavr{en, t.e. pacientite imaat postavena dijagnoza i vo tekot na sekundarnoto istra`uvawe, podatocite }e se sumiraat za da se dade detalna slika za odredeno zaboluvawe. Za vakviot vid na istra`uvawe, denes e od osobena va`nost Internetot, koj izobiluva so informacii od sekakov vid. No, vakvite istra`uvawa ne bi mo`ele da se smetaat za sekundarni, bidej}i podatocite na Internet ne sekoga{ se rezultati od primarni istra`uvawa.
  • 11. Istra`uvawe vo biologijata 7 ZAPOMNI! 1. Biologijata e nauka koja go izu~uva nastanokot i evolucijata na `ivotot na Zemjata, dinamikata na `ivata priroda i slo`enite procesi na razvitok i dvi`ewe na `ivite organizmi, nivnata funkcija, distribucija i taksonomija. 2. Biolo{kite nau~ni disciplini se podeleni vo zavisnost od celta na nivnoto prou~uvawe. 3. Istra`uvame za da doznaeme ne{to {to ne ni e poznato (pojava ili proces). POTSETI SE! 1. Koi se najva`nite principi na biologijata? 2. Nabroj gi biolo{kite nau~ni disciplini? 3. [to se istra`uvawa i kakvi vidovi postojat? Mo`e da se diferenciraat nekolku vida na istra`uvawe, vo zavisnost od tekot na istra`uva~kata postapka:  Nau~no istra`uvawe: se zasnova vrz primena na nau~nite postapki i teorii za objasnuvawata, a vo vrska so prirodnite pojavi i procesi. Ovoj vid istra`uvawe, naj~esto ima prakti~na primena. Nau~nite istra`uvawa se rabotat vo javni nau~ni institucii ili, pak, od strana na oddelni samostojni istra`uva~ki grupi. Nau~nite istra`uvawa mo`at da se podelat vo nekolku poddisciplini, vo zavisnost od akademskoto i aplikativnoto zna~ewe.  Prakti~no istra`uvawe: pretstavuva kreativno istra`uvawe, vo koe se istaknuvaat razli~ni mislewa na istra`uva~ite vo odnos na odredena tema i mo`e da se smeta za del od fazite na nau~noto istra`uvawe.
  • 12. Istra`uvawe vo biologijata 8 1.2. FAZI OD ISTRA@UVA^KIOT PROCES
  • 13. Istra`uvawe vo biologijata 9 ***** Za da go zapo~neme na{eto istra`uvawe, potrebno e da se definira predmetot i celite na istra`uvaweto i da se dade odgovor na pra{aweto: [to sakame da istra`ime? Prvata i vtorata faza od istra`uva~kiot proces, se tesno povrzani me|u sebe i naj~esto istovremeno se definiraat. Ne bi mo`ele da dademe odgovor na pra{aweto: [to sakame da istra`uvame, ako nemame odgovor na toa: Zo{to istra`uvame? So formulirawe na odgovorite na ovie dve pra{awa, kompletirani se prvite dve fazi od istra`uva~kiot proces. Na primer, ako gi istra`uvame efektite na kiselite do`dovi na nekoi bez’rbetnici koi `iveat vo po~vata, najprvo gi definirame predmetot i celite na istra`uvaweto - predmet (nekolku grupi na po~veni insekti), celi (kako vlijae kiseliot do`d na rastot, razvitokot i rasprostranuvaweto na ispituvanite organizmi). So izbor na problemot na istra`uvaweto, se soo~uvame pri definirawe na celite i zada~ite na eksperimentot. Pri toa, sekoga{ se vnimava, pri izbor na predmetot na istra`uvawe toj da bide soodveten so vidot na istra`uva~kiot proces. ***** Koga so sigurnost sme go definirale problemot i celite na istra`uvaweto, se pristapuva kon postavuvawe na hipoteza (pretpostavka) za zaklu~ocite koi }e gi doneseme. So toa davame odgovor na pra{aweto: [to o~ekuvame od na{iot eksperiment? Koga toj }e dade uspe{ni rezultati i {to }e zna~i dobar rezultat za nas kako istra`uva~i? Ako, na primer, ispituvame za vlijanieto na odreden lek vrz ~ovekovoto zdravje, toga{ sigurno najprvo }e se obideme da doznaeme so kakva namena e proizveden toj lek i zo{to se prepora~uva ili se izbegnuva negovata upotreba.
  • 14. Istra`uvawe vo biologijata 10 Ako lekot e namenet za lekuvawe na bolnite od srcevi zaboluvawa, toga{ hipotezata bi bila deka lekot }e o~ekuvame da dade pozitivni rezultati, ako so nego se tretiraat grupa lu|e so srcevi problemi. Hipotezata e proces na formirawe iskazi i tvrdewa vo odnos na nabquduvanite pojavi ili prethodno napraveni istra`uvawa, prezemeni od drug izvor. So na{ite o~ekuvawa i pretpostavki sme ja postavile hipotezata na istra`uvaweto. Za da mo`eme da postavime hipoteza, potrebno e da konsultirame soodvetna literatura (vesnici, nau~ni spisanija, televiziski programi, rezultati od drugi istra`uvawa itn.). Od korist e kakva bilo forma na izvestuvawe koja bi ni ovozmo`ila pove}e informacii vo vrska so problemot. Site informacii, koi mo`eme da gi sobereme, }e ni pomognat vo postavuvawe hipoteza na istra`uvaweto i }e pretstavuvaat vodi~ za na{eto istra`uvawe. Za da se ispita hipotezata se pravat pomo{ni hipotezi, odnosno predviduvawe na rezultatite od istra`uvaweto odnapred. Mora da imame predvid deka kolku pove}e imame dokazi i informacii na raspolagawe, tolku bi mo`ele da formulirame podobra hipoteza. ***** Naj~esto, najdolgiot i najgolem del od istra`uva~kiot proces pretstavuva izrabotkata na proektot. Vo tekot na ovaa faza, se pristapuva kon primena i kompletirawe na site laboratoriski proceduri za dobivawe na soodvetni rezultati za istra`uvaweto. Vo zavisnost od vidot na istra`uvaweto, se primenuvaat tehniki i analizi koi }e odgovorat na na{ite pobaruvawa od eksperimentalnoto istra`uvawe. Na~inot na koj }e istra`uvame go definira vidot na istra`uvaweto.
  • 15. Istra`uvawe vo biologijata 11 Postojat pove}e vidovi na istra`uvawa koi se delat spored mestoto kade {to se istra`uva i tehnikite i metodite koi se primenuvaat vo tekot na celiot istra`uva~ki proces:  Terenskoto istra`uvawe, pretstavuva istra`uva~ki proces na teren, vo priroda, vo direkten kontakt so predmetot na istra`uvaweto: rastenijata ili `ivotnite. Istra`uva~ot mo`e da gi nabquduva pojavite i tekot na procesite vo originalnata sredina i pritoa e mo`no da se zemat primeroci za analiza (t.n. probi), koi e nemo`no da se analiziraat na samoto mesto, pa zatoa se nosat vo laboratorija za kompletna analiza. Mnogubrojnite istra`uvawa na nau~nicite, niz svetot, koi sekojdnevno gi gledame vo dokumentarni televiziski emisii, se primeri za terenskite istra`uvawa.  Laboratoriski istra`uvawa. Ne se site biolozi terenski istra`uva~i. Istra`uva~i se i onie koi rabotat vo laboratorija i se vbrojuvaat vo ovaa grupa. Ne retko, ovie nau~nici rabotat vo timovi zaedno so terenskite istra`uva~i od koi go prezemaat materijalot od terenskite istra`uvawa, za da na krajot se dade celosen izve{taj za istra`uvaweto na koe rabotat.
  • 16. Istra`uvawe vo biologijata 12 POTSETI SE! 1. Nabroj gi fazite od istra`uva~kiot proces! 2. [to e hipoteza? 3. Zo{to e va`en procesot na sobirawe informacii? 4. Navedi primeri za terensko i laboratorisko istra`uvawe! ZAPOMNI! 1. Za da se zapo~ne so istra`uvawe mora da se definiraat predmetot i celta na istra`uvaweto. 2. Postavuvaweto na hipoteza pred da se zapo~ne so prakti~no istra`uvawe e va`no za da se odlu~ime kako }e istra`uvame i koi metodi }e gi primenime.
  • 17. Istra`uvawe vo biologijata 13 1.3. NA^INI ZA PROU^UVAWE NA @IVIOT SVET NABQUDUVAWE Site nau~ni soznanija se temelat vrz informacii koi{to gi dobivame pri nabquduvawe. Nabquduvaweto e sposobnost na site `ivotni i pretstavuva proces na osoznavawe na nadvore{niot svet preku koristewe na setilata za vid i za sluh. Nabquduvaweto mo`e da se vr{i preku razli~ni instrumenti {to gi koristat istra`uva~ite za {to pouspe{no nabquduvawe: dvogled (za nabquduvawe na odredeni pojavi od golemo rastojanie - ptici vo nivnite prirodni `iveali{ta) ili, pak, mikroskop (za nabquduvawe na pojavite koi ne bi mo`ele da se zabele`at so golo oko - mikroorganizmi, kleto~ni strukturi). Za da mo`e da se napravi {to pouspe{no i pokonkretno istra`uvawe, nau~nicite sobiraat informacii od razli~ni izvori. Sobiraweto podatoci pretstavuva sobirawe i bele`ewe na specifi~ni informacii vo vrska so istra`uvaweto. Vo tekot na nabquduvaweto, istra`uva~ot mo`e da gi zabele`i mestoto i vremenskite uslovi kade {to gi vr{i istra`uvawata, `iveali{teto na vidovite od interes, kako i pojavata i procesot koi go karakteriziraat `ivotniot ciklus na rastenijata ili `ivotnite.
  • 18. Istra`uvawe vo biologijata 14 FAKTORI VO ISTRA@UVAWETO Sekoja veli~ina koja mo`e da ima nekakva vrednost (numeri~ka ili kategoriska), pretstavuva faktor vo istra`uvaweto. Faktorite vo istra`uvaweto se mnogubrojni i imaat razli~ni vrednosti, a so zedni~ko ime se narekuvaat varijabli. Razlikuvame postojani i promenlivi faktori (varijabli). Postojani faktori se polot, bojata na teloto ili delovi na teloto, lokalitetot na istra`uvawe. Promenlivi faktori se onie faktori so koi eksperimentirame i koi vo tekot na istra`uvaweto mo`at da se menuvaat (temperatura, pritisok, intenzitet na svetlina). EKSPERIMENTIRAWE Hipotezite mo`at da se ispitaat preku postavuvawe na eksperiment. Eksperimentiraweto e proces na ispituvawe na hipotezata ili na predviduvawata, so dobivawe na konkretni rezultati za procesot koj go istra`uvame, vo kontrolirani ili eksperimentalni uslovi. Vo vakvi uslovi mo`eme da gi eliminirame site nadvore{ni vlijanija. Vo najgolem broj eksperimenti, postojat dve grupi koi se ispituvaat: kontrolna i eksperimentalna grupa. Kontrolnata i eksperimentalnata grupa, me|usebno se razlikuvaat vo odnos na nezavisno promenliviot faktor. Vo najgolem broj slu~ai, kontrolnata grupa ne podle`i na tretmanite {to se izveduvaat za da se doka`e nekoja hipoteza (tretmani so te{ki metali, izlo`uvawe na silna svetlina ili na temno, izlo`enost na su{a, tretmani so hormoni i
  • 19. Istra`uvawe vo biologijata 15 ZAPOMNI! 1. Eksperimentiraweto e proces na ispituvawe na hipotezata so dobivawe na konkretni rezultati za ona {to go istra`uvame. 2. Faktorite vo istra`uvaweto, u{te se narekuvaat i varijabli i tie mo`at da bidat postojani ili promenlivi. POTSETI SE! 1. [to e nabquduvawe? 2. [to e eksperimentirawe? 3. [to zna~i kontrolna, a {to eksperimentalna grupa vo edno istra`uvawe? ostanati fiziolo{ki aktivni materii itn.). Za razlika od kontrolnata, na eksperimentalnata grupa se vr{at soodvetni tretmani za da se utvrdi kakvo e vlijanieto na tretmanot na ispituvanite edinki. Faktorot koj{to istra`uva~ot go nabquduva i go meri, vo tekot na eksperimentot, se narekuva zavisno promenliv faktor. Na primer, ako sakame da ispitame kakvo e dejstvoto na visoka temperatura na metabolizmot na {e}erite (glukoza), nezavisno promenliv faktor }e bide temperaturata, a zavisno promenliv }e bide mereweto na parametrite (sodr`inata na glukoza vo krvta, insulin) koi }e poka`uvaat promena vo metabolizmot na {e}erot.
  • 20. Istra`uvawe vo biologijata 16 1.4. EVIDENTIRAWE I OBRABOTKA NA PODATOCI Mereweto pretstavuva proces na odreduvawe na brojot na edinkite (objektite) {to se ispituvaat, nivnata golemina, vremetraeweto na procesot koj se ispituva i ostanati specifi~ni merni karakteristiki. Podatocite od merewata se klasificiraat vo soodvetni tabeli, grafikoni ili mapi. Klasificirawe e postapka na grupirawe objekti na koi se vr{at merewata vo tekot na istra`uvaweto. Blagodarenie na klasifikaciskite mapi ili {emi koi se izrabotuvaat, mo`eme da imame pregleden pristap do rezultatite od mnogubrojni istra`uvawa, kako na primer, evolutivniot razvitok na `ivotnite i na ~ovekot. Pri toa, se sledat evolutivnite promeni na organizmite vo odredeni vremenski periodi i tie posebno se klasificiraat. Klasifikacijata na podatocite e sekoga{ klu~na za ponatamo{nata rabota na istra`uva~ot: kolku e poto~na klasifikacijata, dotolku se postignuva poorganizirana rabota. Nekoga{, za da se napravi dobra klasifikacija, potrebno e da se ispitaat pove}e parametri za da se dobijat {to pokonkretni rezultati. Analiza na podatocite pretstavuva proces na utvrduvawe na to~nost na podatocite i nivnata povrzanost so hipotezata: dali se sovpa|aat ili se razlikuvaat od pretpostavkite na istra`uva~ite, pred po~etokot na istra`uvaweto. Analizite mo`at da se pravat na razli~ni na~ini i naj~esto so koristewe na statisti~ki metodi za odreduvawe na povrzanosta na kontrolnata i na eksperimentalnata grupa.
  • 21. Istra`uvawe vo biologijata 17 Pretstavuvaweto na analiziranite podatoci, naj~esto se vr{i so prikaz na stolp~esti dijagrami (A), grafikoni (B) ili pita-dijagram (V). Sekoj od soodvetnite dijagrami e prika`an na slikite podolu. 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 контролна група експеримент 1 експеримент 2 експеримент 3 A) проба 1 проба 2 проба 3 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 контролна група експеримент 1 експеримент 2 експеримент 3 B) проба 1 проба 2 проба 3 V) контролна група експеримент 1 експеримент 2 експеримент 3
  • 22. Istra`uvawe vo biologijata 18 DONESUVAWE ZAKLU^OCI Donesuvaweto zaklu~oci pretstavuva konstatirawe na faktite {to postojat, a vrz osnova na merewata koi{to se napraveni vo tekot na istra`uvawata. Zaklu~ocite koi se izveduvaat, ponekoga{ e mo`no da se ispitaat preku postavuvawe na nov eksperiment. Na primer, pozitivnoto vlijanie na svetlinata, vrz prinosot kaj rastitelnite kulturi, e zaklu~ok koj mo`e povtorno da se ispita i pojava koja mo`e direktno da se nabquduva. No, zaklu~ocite za sli~nostite i razlikite vo gradbata na fosilnite vidovi, se zaklu~oci koi ne mo`at da se ispitaat, bidej}i stanuva zbor za pojavi koi se odivale pred mnogu godini i ne mo`e direktno da se nabquduvaat. PREZENTIRAWE NA REZULTATITE Nau~nicite na svoite istra`uvawa ne rabotat samostojno. Najdobrite istra`uva~ki aktivnosti se zasnovaat na rabotata na golem broj nau~nici i stru~ni lica koi so niv sorabotuvaat i u~estvuvaat vo celokupnata istra`uva~ka aktivnost. Vo ramkite na sorabotkata, istra`uva~ite razmenuvaat iskustva, mislewa i informacii koi se osobeno korisni za nivnata ponatamo{na rabota. Prezentiraweto na nau~nata rabota se pravi na nau~ni sredbi ili na sobiri, simpoziumi i konferencii, a rezultatite od istra`uvawata se objavuvaat vo vid na nau~ni trudovi vo nau~ni spisanija. Na vakov na~in se vr{i razmena na informacii koi se osnova za razvojot na naukata.
  • 23. Istra`uvawe vo biologijata 19 ZAPOMNI! 1. Analiza na podatoci e ispituvawe na to~nosta na podatocite i nivnata povrzanost so hipotezata. 2. Donesuvawe zaklu~oci pretstavuva konstatirawe na faktite {to postojat, a vrz osnova na merewata koi se napraveni vo tekot na istra`uvawata. 3. Uspe{nite istra`uvawa se objavuvaat vo vid na nau~ni trudovi. POTSETI SE! 1. Kako se pravi analiza na podatoci? 2. [to e merewe? 3. Znae{ li da nabroi{ nekoi kompjuterski programi koi se koristat za analiza na podatoci? 4. Kako se narekuvaat slu~uvawata kade {to se prezentiraat nau~nite istra`uvawa? Denes internetot raspolaga so ogromen broj nau~ni spisanija i trudovi od sekoja oblast, so {to zna~itelno se olesnuva na~inot za dobivawe informacii i komunikacija so ostanatite nau~nici koi rabotat na sli~na problematika.
  • 24. Istra`uvawe vo biologijata 20 1.5. ALATKI, PRIBOR I TEHNIKI VO BIOLO[KITE ISTRA@UVAWA Za razli~nite istra`uvawa, od oblasta na biologijata, sekoga{ se slu`ime so soodvetni pomo{ni aparati i tehniki koi bi ni go olesnile procesot na nabquduvawe i merewe. MIKROSKOP Mikroskopot e naprava koja ovozmo`uva nabquduvawe na predmetite koi se premnogu mali za da gi sledime so golo oko. Zborot mikroskop poteknuva od gr~kite zborovi μικρός (micros) {to zna~i mal i σκοπεῖν (skopein) {to zna~i gleda. Prviot mikroskop e konstruiran od strana na danskiot nau~nik Levenhuk (Antony van Levenhoek, 1632-1723), koj voedno se smeta i za osnovopolo`nik na mikrobiologijata. So konstrukcijata na ovoj Сл.1. 1 Микроскоп
  • 25. Istra`uvawe vo biologijata 21 instrument bilo ovozmo`eno nabquduvawe na mikroorganizmite i nivno detalno prou~uvawe. Postojat pove}e tipovi na mikroskopi koi se koristat denes: svetlosni, elektronski (TEM- transmision elektronski i SEM-semielektronski mikroskop) i skenira~ki mikroskopi. Svetlosniot mikroskop go zgolemuva objektot {to se nabquduva preku minuvawe na svetlosniot zrak niz edna ili niz pove}e le}i. Le}ata koja se nao|a poblisku do primerokot se narekuva objektiv. Objektivot ja naso~uva svetlinata do okularnata le}a niz koja se nabquduva. Objektivot na svetlosniot mikroskop ja zgolemuva slikata za 10, 40 ili 400 pati od negovata prirodna golemina. Elektronskiot mikroskop ja zgolemuva slikata blagodarenie na snopovite od elektroni ~ie dvi`ewe e magnetno naso~eno i ovie mikroskopi se mnogu pomo}ni od svetlosnite. Transmisiskite elektronski mikroskopi ja zgolemuvaat slikata do 2 milioni pati, dodeka semi-elektronskite mikroskopi do 50.000 pati od nejzinata vistinska golemina. Сл.1. 2 Левенхук (Levenhoek) Сл.1. 3 Bakterijata Escherichia coli na svetlosen (levo) i elektronski mikroskop (desno)
  • 26. Istra`uvawe vo biologijata 22 LABORATORISKI TEHNIKI NA ISTRA@UVAWE Vo zavisnost od celta i od objektot na istra`uvaweto, se primenuvaat razli~ni laboratoriski tehniki. Koga se istra`uvaat mikroorganizmite, kako i drugite mikroskopski oblici na `iva materija, zadol`itelno se koristat mikroskopskite nabquduvawa. Koga se raboti so animalni organizmi, so makroskopski dimenzii, se koristat tehnikite na disekcija. Disekcijata pretstavuva proces na nabquduvawe na vnatre{nata struktura i gradba na organizmite, so cel da se osoznae funkcijata i povrzanosta na sistemskite celini kaj organizmite. Koga stanuva zbor za disekcija na `ivotni, denes retko se raboti na `ivi organizmi, osobeno poradi zabranata za eksperimentirawe so `ivotni i nivnoto `rtvuvawe za nau~ni celi. Ovie metodi se zamenuvaat so koristewe na modeli, {emi i virtuelni disekcii. Сл.1. 4 Pribor za disekcija Сл.1. 5 Disekcija na `aba
  • 27. Istra`uvawe vo biologijata 23 PRETPAZLIVOST PRI LABORATORISKA RABOTA 1. Po~ituvajte gi site instrukcii za rabota i sekoga{ rabotete pod nadzor na nastavnikot ili drugo odgovorno lice! 2. Ne gi dopirajte instrumentite nitu hemikaliite bez da dobiete prethodni instrukcii za rabota! 3. Vnesuvaweto hrana i pijalaci vo laboratorija i nivno konsumirawe e strogo zabraneto! 4. Neodgovornoto i nesoodvetnoto odnesuvawe vo laboratorijata (skokawe, tr~awe), mo`e da dovede do opasni situacii! 5. Prostorijata vo koja se raboti, sekoga{ treba da bide dobro provetrena! 6. Odr`uvajte go priborot za rabota ~ist i na svoeto mesto. Na rabotnoto mesto, postavete go samo laboratoriskiot pribor {to vi e potreben vo momentot! 7. Hemikaliite ne se ispu{taat vo mijalnikot! Za sekoj vid hemikalija postoi odredeno mesto kade {to se sobira otpadot od reagensite koi se koristat vo tekot na eksperimentot!
  • 28. Istra`uvawe vo biologijata 24 8. Koga rabotite so isparlivi hemikalii, rabotete isklu~ivo vo digestor (zatvorena komora so postojan i intenziven protok na vozduh). 9. Ne go dopirajte liceto so racete, vo tekot na rabotata, i zadol`itelno izmijte gi so sapun i ~ista voda po zavr{uvawe na rabotata! 10. Pred po~etokot na rabota vo laboratorija, oble~ete za{titna obleka (bel laboratoriski mantil) i po potreba (vo zavisnost od eksperimentot {to se raboti) se stavaat i za{titni o~ila ili maska! 11. Zapoznajte se so laboratoriskite znaci i po~ituvajte gi! Bidete informirani za toa {to treba da napravite vo slu~aj na po`ar! Сл.1. 6 Digestor
  • 29. Istra`uvawe vo biologijata 25 Korozivni materijali Materii {tetni za okolinata Eksplozivna materija Lesnozapaliva materija Potencijalno opasna hemikalija Oksidira~ka materija Toksi~na materija POVA@NI LABORATORISKI ZNACI
  • 30. Istra`uvawe vo biologijata 26 ZAPOMNI! 1. Mikroskop e naprava za nabquduvawe na objektite koi se premnogu mali za da gi vidime so golo oko. 2. Disekcija e proces na nabquduvawe na vnatre{nata struktura i gradba na organizmite, so cel da se osoznae funkcijata i povrzanosta na sistemskite celini kaj organizmite. POTSETI SE! 1. Kakvi mikroskopi razlikuvame? 2. Za koi organizmi mo`e da se primenuva postapkata na disekcija? 3. Nabroj nekoi osnovni pravila za odnesuvawe vo laboratorija! ZADA^A Nastavnikot neka vi podeli nekolku nau~ni trudovi. Razgledajte gi. Od kolku dela se sostaveni? Mo`ete li da gi definirate fazite od istra`uvawata koi se opi{ani? Razgledajte edno nau~no spisanie.
  • 31. LABORATORISKA VE@BA 1 27 TEMA: ISTRA@UVAWE I DEFINIRAWE NA SITE FAZI OD ISTRA@UVA^KIOT PROCES NIKNEWE NA SEME Potrebni materijali za rabota: -seme od p~enica ili ja~men -Petrievi sadovi -filterna hartija -linijar -fotoaparat Cel na istra`uvaweto: Eksperimentirawe so razli~ni uslovi za niknewe na seme. Vlijanieto na fizi~kite faktori (temperatura i svetlina) na ovoj proces vo period od 10 dena. Plan na istra`uvaweto: Semenskiot materijal se postavuva vo Petriev sad. Probite se postavuvaat na razli~ni uslovi: 1 grupa - pokrieni vo Petrievka na toplo, suvo i osvetleno mesto 2 grupa (kontrola) - pokrieni vo Petrievka na toplo, vla`no i osvetleno mesto 3 grupa - vo Petrievka pokrieni so vla`na filterna hartija vo fri`ider 4 grupa - nepokrieni vo vla`na sredina, na svetlo i toplo mesto Organizacija na istra`uvaweto: Podelete se vo 3 rabotni grupi. Sekoja od grupite }e postavi po 10 semiwa za nabquduvawe na promenite pri ‘rtewe: 1 grupa - bez voda 2 grupa - bez svetlina 3 grupa - na niska temperatura, bez svetlina 4 grupa - so voda, svetlina, toplina i vozduh Tek na istra`uvaweto: Sekoja grupa }e vr{i nabquduvawe na promenite koi se slu~uvaat sekoi dva dena, vo period od 10 dena. Se brojat semiwata koi po~nale da niknat, se meri brojot i dol`inata na koren~iwata koi se formiraat. Od sekoe nabquduvawe napravete fotografii od va{iot eksperiment.
  • 32. LABORATORISKA VE@BA 1 28 Rezultati i zaklu~oci: Merewata koi gi napravivte klasificirajte gi vo tabeli i napravete grafikoni od istite. Za istra`uvaweto na va{ata grupa napravete prezentacija za da gi prika`ete va{ite zaklu~oci pred u~enicite vo klasot. Zbogatete ja prezentacijata so slikite koi gi napravivte vo tekot na nabquduvaweto i mereweto. ZADOL@ITELNO VO PREZENTACIJATA DEFINIRAJTE GI SITE FAZI OD ISTRA@UVA^KIOT PROCES! Dopolnitelni zada~i:  So pomo{ na nastavnikot sumirajte gi i sporedete gi site rezultati od klasot.  Kakvi promeni zabele`avte spored uslovite koi gi postavivte?  Dali rezultatite se sovpa|aat so hipotezata koja ja postavivte pred po~etokot na eksperimentot?  Koi se nepromenlivi, a koi promenlivi varijabli?  Kakov vid na istra`uvawe napravivte?  Koi se mo`nite izvori na gre{ka vo ovoj eksperiment?  Dali istiot mo`e da se povtori od strana na druga istra`uva~ka grupa?  Nastavnikot neka vi podeli razli~na literatura so eksperimenti sli~ni na va{iot. Dali mo`ete da gi sporedite rezultatite so onie koi vie gi dobivte?  Diskutirajte so sou~enicite za vlijanieto na faktorite: svetlina, temperatura i kislorod na procesot na niknwe na seme. Koi se optimalni uslovi za toa da po~ne da ‘rti?
  • 33. LABORATORISKA VE@BA 2 29 TEMA: LABORATORISKI METODI NA ISTRA@UVAWE MIKROSKOPIRAWE Potrebni materijali za rabota: -mikroskop -lupa -pinceta -predmetni i pokrivni staklenca -kapalka za voda -objekti za nabquduvawe: vlakno od pamuk, volna i kosa -pamu~na krpa -alkohol Cel na istra`uvaweto: Da nau~ite kako se rakuva so mikroskop i kako da podgotvuvate preparati od najednostavni objekti. Da gi uvidite razlikite pome|u koristeweto na lupa i mikroskop, kako i razli~nata gradba na objektite koi }e gi mikroskopirate. Plan na istra`uvaweto: Sekoj od vas neka podgotvi po eden preparat i zaedni~ki razgledajte gi site napraveni preparati. Napravete vodeni mikroskopski preparati od sekoj tip na vlakna. Organizacija na istra`uvaweto: Pred da zapo~nete so rabota povtorete gi delovite na mikroskopot. Za toa mo`e da vi poslu`i i slikata podolu. Nastavnikot neka vi gi poso~i osnovnite pravila na mikroskopirawe i odr`uvawe na mikroskopite. Tek na istra`uvaweto: Pred da zapo~nete so mikroskopirawe nabquduvajte po edno vlakno so lupa. Postavete po edno vlakno na predmetno stalko, kapnete edna kapka voda i pokrijte gi so pokrivno staklence. Dokolku ima potreba vnimatelno so pinceta istisnete gi meur~iwata od vozduh i vi{okot na voda od preparatite. Mikroskopirajte na najmalo zgolemuvawe i nacrtajte go ona {to go gledate na vidnoto pole. Razgledajte go va{iot preparat i na pogolemo zgolemuvawe. Sporedete gi crte`ite od sekoe zgolemuvawe, kako i onie od drugite tipovi na vlakna koi gi nabquduvavte!
  • 34. LABORATORISKA VE@BA 2 30 Сл. 1 Mikroskop Zaklu~oci:  Koi se osnovnite pravila na mikroskopirawe?  Kako se odr`uva mikroskopot?  Kolku pati mo`evte da go zgolemite objektot?  Na koe zgolemuvawe dobivate najjasna slika za strukturata na vlaknata?  Koja e razlikata vo nabquduvaweto so lupa i so mikroskop? ZADOL@ITELNO IZBRI[ETE GO MIKROSKOPOT (OBJEKTIVOT I OKULAROT) SO ALKOHOL I PAMU^NA KRPA PO ZAVR[UVAWE NA VE@BATA!
  • 35. 2.OSNOVI NA BIOLOGIJATA Biologijata e prirodna nauka koja go izu~uva nastanokot i evolucijata na `ivotot na Zemjata, dinamikata na `ivata priroda i slo`enite procesi na razvitok i dvi`ewe na `ivite organizmi, nivnata funkcija, distribucija i taksonomija. @iv organizam e kontinuiran sistem (`ivotni, rastenija, mikroorganizmi), so sposobnost da odgovara na drazbi, da se ishranuva, ima sposobnost za reprodukcija, rast, razvoj i odr`uvawe na homeostazata vo organizmot. Kletkata e osnovna strukturna i funkcionalna edinica na `ivite organizmi. Prokariotskite kletki nemaat diferencirano jadro, za razlika od eukariotskite. Rastenijata vo svoite kletki, oblo`eni so kleto~en yid, sodr`at hloroplasti, a ovie strukturi otsustvuvaat vo kletkite na `ivotnite.
  • 36.
  • 37. Osnovi na biologijata 33 2.1. BIOLOGIJATA KAKO NAUKA ZA @IVITE ORGANIZMI OSNOVNI ODLIKI NA KLETKATA Kletkata (lat. cellula, cella - mal zatvoren prostor, soba) pretstavuva osnovna strukturna i funkcionalna edinica na site `ivi organizmi. Taa e kompletna celina so ograni~eni dimenzii i odredena vnatre{na organizacija. Naukata koja ja prou~uva gradbata i funkcionalnosta na kletkata se narekuva citologija („citos” - kletka i „logos” - nauka). Prv pat terminot „kletka” e upotreben od strana na angliskiot botani~ar Robert Huk (Robert Hooke, 1635-1703) za da gi opi{e individualnite strukturi na pluta {to gi nabquduval pod mikroskop, koi gradele formacija po izgled sli~na na sa}e. “Kletkite” koi Huk gi nabquduval bile vsu{nost prazni prostori od mrtvi kletki opkru`eni so kleto~ni yidovi. Kletkite na site `ivi organizmi se odlikuvaat so svoi osobenosti i razli~na gradba. Va`no e deka sekoja kletka bez razlika kakva gradba ima mora da poseduva odredeni unificirani mehanizmi. Сл.2. 1 „Kletki“ od pluta, koi gi nabquduval Huk Terminot biologija zapo~nuva da se koristi vo tekot na 19-tiot vek, blagodarenie na istra`uvawata na nau~nicite Burdah (Karl Friedrich Burdach, 1800), Treviranus (Gottfried Reinhold Treviranus - “Biologie oder Philosophie der lebenden Natur”, 1802) i Lamark (Jean-Baptiste Lamarck - “Hydroéologie”, 1802).
  • 38. Osnovi na biologijata 34 Kletkata treba da raspolaga so najmalku tri strukturno-hemiski sistemi za odr`uvawe i izveduvawe na `ivotot:  membranski sistem (so koj vr{i enzimski aktivnosti i transport na materiite);  energetski sistem (so koj nabavuva, transformira, producira i iskoristuva energija za brojnite sintetski i drugi procesi);  sistem za informacija i avtoreprodukcija (preku koj se prenesuvaat naslednite informacii na kleto~no nivo i na nivo na organizam). GRADBA NA KLETKA Kletkata e osnovnata elementarna i nedeliva edinica na `ivotot, sostavena od golem broj submikroskopski organeli, specijalizirani za vr{ewe na odredeni funkcii. Vo stepenot na organizacija i struktura na kletkata pome|u organizmite postoi golema razlika. Kaj najprimitivnite organizmi, kletkite se ednostavno gradeni, za razlika od onie koi imaat najvisoka organizacija na `ivata materija. Spored stepenot na organizacija, organizmite se podeleni na prokariota (cijanobakterii, bakterii i mikoplazmi) i eukariota (site rastenija i `ivotni). GRADBA NA PROKARIOTSKA KLETKA (PROTOCIT) Kaj prokariotite otsustvuva organizirano jadro. Toa ne zna~i deka istite nemaat genetski materijal, koj kaj eukariotite e organiziran („spakuvan“) vo nivnite vistinski jadra. Jadreniot ekvivalent kaj prokariotite ne e odvoen so jadrena membrana i se nao|a sloboden vo citoplazmata. Molekulata na DNA koja e cikli~na, gi sodr`i site informacii za reprodukcija. Mo`e da postojat edna ili pove}e cikli~ni, mali molekuli na DNA, t.n. plazmidi, rasfrlani vo citoplazmata, koi ne se va`ni za reprodukcijata, tuku za odr`uvawe na nekoja genetski kodirana funkcija. Prokariotskite kletki nemaat organeli odvoeni so membrana.
  • 39. Osnovi na biologijata 35 Po dimenzii se pomali od eukariotskite kletki. Site prokariotski kletki imaat kleto~na membrana, a nekoi imaat i kleto~en yid. Kletkata e obviena so kleto~na kapsula. Od kleto~nite strukturi koi se prisutni i kaj eukariotite se sre}avaat ribozomi, odgovorni za sinteza na proteinite. Kletkite poseduvaat kam{i~iwa za dvi`ewe i trepki, koi slu`at kako senzorni organi. Prokariotite se razmno`uvaat bespolovo so kleto~na delba. GRADBA NA EUKARIOTSKA KLETKA (EUCIT) Eukariotskite kletki se razvile mnogu podocna od prokariotite. Tie se odlikuvaat so daleku poslo`en sistem na organizacija. Osnovnata razlika od prokariotite e {to ovie imaat diferencirano jadro (ottamu i imeto Eucariota - vistinsko jadro). Fundamentalnata karakteristika na rastitelnite kletki e prisustvoto na kleto~en yid. Kaj rastenijata, vakvi kleto~ni migracii ne se vozmo`ni bidej}i sekoja kletka i nejzinata sosedna se „zacementirani“ zaedno so sredna Сл.2. 3 Kleto~niot yid ovozmo`uva kompaktnost na tkivata Сл.2. 2 Sli~nosti i razliki pome|u prokariotska i eukariotska kletka
  • 40. Osnovi na biologijata 36 lamela. Poradi ova, rastitelniot razvoj se bazira samo na kleto~na delba i kleto~no rastewe. Rastitelnite kletki imaat dva tipa na kleto~ni yidovi: primaren (karakteristi~en za mladi kletki vo razvoj) i sekundaren (podebel i pojak, koj se formira koga rastot na kletkata e vo krajna faza). Sekundarniot kleto~en yid ja dol`i svojata sila i cvrstina na ligninot. Druga karakteristika samo za rastitelnite kletki se golemite centralni vakuoli, koi zafa}aat 80 do 90% od vkupniot volumen na kletkata. Sekoja vakuola ima vakuolarna membrana ili tonoplast. Vakuolite se ispolneti so razli~ni produkti na `ivotnata aktivnost na protoplastot, koi se ozna~uvaat kako kleto~en sok. Vakuolata sodr`i voda i rastvoreni neorganski soli, organski kiselini, {e}eri i enzimi, kako i mnogu sekundarni metaboliti koi igraat uloga vo za{titata na rastenieto. Mitohondriite se mesta na kleto~na respiracija, proces vo koj energijata oslobodena od metabolizmot na {e}erite se koristi za sinteza na ATR (energetsko soedinenie vo kletkite - adenozin trifosfat). Hloroplastite pretstavuvaat organeli, koi sodr`at pigmenti hlorofili i proteini i se mesta kade se odviva procesot na fotosinteza. Pokraj vnatre{nata i nadvore{nata membrana, hloroplastite imaat i tret sistem na membrani nare~eni tilakoidi. Proteinite i pigmentite se nao|aat vo tilakoidnite membrani. Hloroplastite i mitohondriite vo rastitelnite kletki se edinstvenite organeli koi imaat sopstvena DNA. Сл.2. 4 Kleto~na vakuola Сл.2. 5 Mitohondrii Сл.2. 6 Hloroplasti
  • 41. Osnovi na biologijata 37 Site kletki se opkru`eni so kleto~na membrana (plazmalema), koja ima uloga na nadvore{na granica i ja oddeluva citoplazmata od okolinata. Ovaa kleto~na membrana ñ ovozmo`uva na kletkata da prima i zadr`uva odredeni materii. Odredeni transportni proteini smesteni vo membranata se odgovorni za selektivniot transport na materii preku membranata. Membranata e izgradena od dvoen sloj na fosfolipidi vo koj se vmetnati proteini. Jadroto e kleto~na struktura, koja ja sodr`i genetskata informacija odgovorna za regulacija na metabolizmot, rastot i diferencijacijata na kletkata. Formata na jadroto ponekoga{ odgovara na morfologijata na kletkata. Formata vo tekot na `ivotot mo`e da se menuva vo zavisnost od procesite koi gi izvr{uva kletkata. Naj~esto kletkite se ednojadreni, no ima i takvi koi imaat pogolem broj jadra. Jadroto e opkoleno so dvojna jadrena membrana. Nukleoplazmata ili jadreniot sok (kariolimfa) ja pretstavuva te~nata faza na jadroto vo koja, sli~no na matriksot na citoplazmata, se nao|aat morfolo{kite strukturi: hromozomi i jadrenca. Vo jadrenceto se sintetiziraat ribozomite. Vo jadroto kletkite imaat edno ili pove}e jadrenca. Сл.2. 7 Kleto~na membrana Сл.2. 8 Jadro
  • 42. Osnovi na biologijata 38 Eukariotskite kletki poseduvaat slo`ena mre`a na vnatre{ni membrani nare~eni endoplazmati~en retikulum (ER). Membranata na ER e povrzana so jadrenata membrana. Postojat dva tipa na ER: mazen ili agranularen (aGER) i granularen (GER), koi se povrzani eden so drug. GER na negovata povr{ina ima ribozomi, pa ottuka sleduvaat i funkcionalnite razliki pome|u istite: aGER e mesto na sinteza na lipidi i sostavuvawe na membrani, dodeka GER e mesto na sinteza na membranski proteini i proteini za sekrecija. Ribozomite se sitni telca so top~esta forma, prisutni vo site `ivi kletki. Ovie strukturi nemaat membrana i imaat mnogu mali dimenzii, poradi {to nivnoto registrirawe so svetlosen mikroskop e skoro nevozmo`no. Eden del od ribozomite se vrzani za membranite na GER, a drugite se sre}avaat slobodni vo citoplazmata i nejzinite organeli. Fiziolo{kata funkcija na ribozomite se sostoi vo izvr{uvawe na sinteza na proteinite vo kletkata. Golxi sistemot e dinami~na struktura koja igra uloga vo sintezata i sekrecijata na polisaharidi i glikoproteini. Lizozomite se organeli, koi li~at na mali meur~iwa. Tie sodr`at golem broj na enzimi i zatoa igraat uloga vo razgraduvawe na molekuli ili celi delovi na citoplazmata (avtoliza). Сл.2. 9 Endoplazmati~en retikulum Сл.2. 10 Ribozom
  • 43. Osnovi na biologijata 39 Сл.2. 11 Pregled na gradbata na prokariotska (bakteriska) kletka, rastitelna i `ivotinska kletka
  • 44. Osnovi na biologijata 40 Tab.2. 1 Karakteristiki na prokariotska i eukariotska kletka Struktura Prokariota Eukariota plazma membrana nekoi dobro razvien membranski sistem jadro nema ima jadrena membrana nema ima mitohondrii nema ima Endoplazmati~en retikulum nema ima Golxiev aparat nema ima ribozomi ima ima vakuoli nema ima lizozomi nema ima kleto~en yid ima ima kapsula ima nema hromozomi ima (poedine~ni oformeni strukturi na DNA i RNA) ima (jasno oformena struktura na DNA i belkovini) plastidi so fotosintetski aparat poedine~ni membrani so hlorofil a i s, fikocijani, bakteriofil 3 vida na plastidi, so dobro razvien membranski sistem, so hlorofil a i b Tab.2. 2 Karakteristiki na rastitelna i `ivotinska kletka Struktura Rastenija @ivotni kleto~en yid ima nema plazma membrana ima ima jadro ima ima mitohondrii ima ima Endoplazmati~en retikulum ima ima Golxiev aparat ima ima ribozomi ima ima vakuoli 1 golema 1 ili pove}e mali lizozomi ima ima trepki mnogu retko ima hlorofili ima nema oblik postojan promenliv
  • 45. Osnovi na biologijata 41 ZAPOMNI! 1. Kletkata pretstavuva osnovna strukturna i funkcionalna edinica na site `ivi organizmi. Taa e kompletna celina so ograni~eni dimenzii i odredena vnatre{na organizacija. 2. Kaj prokariotite otsustvuva organizirano jadro, koe e jasno diferencirano kaj eukariotite. 3. Mitohondriite i hloroplastite se organeli koi imaat sopstvena DNA . 4. Ribozomite se mesta za sinteza na proteini. POTSETI SE! 1. [to e kletka? 2. Pogledni ja slikata 2.11 i tabelite 2.1 i 2.2. i odgovori: a. Koi se razlikite me|u prokariotska i eukariotska kletka? b. Koi se razlikite pome|u kletkite kaj rastenijata i `ivotnite? 3. Zo{to e va`no jadroto kaj eukariotite?
  • 46. Osnovi na biologijata 42 2.2. STRUKTURNA GRADBA NA @IVITE ORGANIZMI @ivotot e karakteristika koja gi deli predmetite od organizmite, pred sé poradi signalizira~kite sposobnosti, mo`nostite za rast, razvoj, stareewe i smrtnost. So biologijata `ivite organizmi se razgrani~uvaat od ne`ivata materija. @ivite organizmi imaat svoj metabolizam, odr`uvaat homeostaza, rastat, odgovaraat na drazba, se reproduciraat, podle`at na prirodna selekcija i imaat sposobnost da se adaptiraat na sredinata. Tie komuniciraat edni so drugi. Na Zemjata se sre}avaat razli~ni `ivotni oblici (rastenija, `ivotni, gabi i bakterii), ~ija osnovna gradbena struktura e od jaglerod i voda, so razli~na organizacija i nasledna genetska informacija. @ivite organizmi se fascinira~ki za nau~nicite. Mnogu od nas se fascinirani od toplokrvnite `ivotni, drugi nao|aat zadovolstvo vo nabquduvaweto na `ivotnite oblici od malite ezerski baseni (rastenija ili `ivotni), dodeka, pak, mikrobiolozite intenzivno gi prou~uvaat `ivotnite formi nevidlivi so golo oko - mikroorganizmite. Karakteristikite koi se dadeni podolu se zaedni~ki za `ivite organizmi i se odnesuvaat na osnovnite potrebi za energija, reprodukcija i razmena na materii. Сл. 2. 13 @ivotinski `ivotni formi Сл. 2. 12 Rastitelni `ivotni oblici Сл.2. 14 Mikroorganizmi
  • 47. Osnovi na biologijata 43 Organizmot mo`e da se definira kako kompleks od molekuli, koi me|usebe funkcioniraat sinhronizirano, vo soglasnost so `ivotnite uslovi. @iv organizam (`ivotni, rastenija ili mikroorganizmi) e kontinuiran sistem so sposobnost da odgovara na drazbi, da se ishranuva, so sposobnost za reprodukcija, rast, razvoj i odr`uvawe na homeostazata vo organizmot. Organizmot mo`e da bide ednokleto~en (kade edna kletka ja vr{i funkcijata na cel organizam) ili pove}ekleto~en (kade kletkite se lokalizirani vo zavisnost od nivnata funkcija vo specijalizirani organi i tkiva). Ovie organi i tkiva se specijalizirani za vr{ewe na odredena funkcija. Site organi i tkiva vo organizmot funkcioniraat vo celina, usoglaseno i sinhronizirano za da mo`e organizmot normalno da se odr`uva vo `ivot. Сл.2. 15 Site `ivi organizmi imaat specifi~ni odliki, no i mnogu zaedni~ki karakteristiki Site biolo{ki sistemi se otvoreni sistemi; toa zna~i deka tie vo kontinuitet mo`at da primaat i da oddavaat materii i energija so sredinata. Terminot organizam poteknuva od gr~kiot zbor ὀργανισμός - organismos, koj, pak, od ὄργανον - organon, so zna~ewe alat, instrument.
  • 48. Osnovi na biologijata 44 ZAPOMNI! 1. Site `ivi organizmi se odlikuvaat so sposobnost da odgovaraat na drazbi, da se ishranuvaat, da se menuvaat, se reproduciraat, rastat i se razvivaat. 2. Organizam pretstavuva kompleks od molekuli, koi finkcioniraat sinhronizirano spored `ivotnite uslovi. POTSETI SE! 1. [to e organizam, a {to organ? 2. Po {to se razlikuva `ivata od ne`iva materija? Odliki na `ivite organizmi: 1. @ivite edinki se razmno`uvaat i imaat edinstveno svojstvo za genetski kontinuitet (go osiguruvaat sopstveniot razvoj). 2. @ivite edinki rastat. 3. Sekoj `iv organizam ima sposobnost za respiracija. 4. @ivite organizmi se ishranuvaat. Na site `ivi organizmi im e potrebna energija za razvoj. 5. @ivite edinki produciraat ekskreti. 6. @ivite organizmi imaat sposobnost za dvi`ewe (organi~ena ili kompletna). 7. @ivite organizmi se vo postojana interakcija so sredinata (primaat drazbi i regairaat na istite). 8. @ivite organizmi imaat kapacitet za mutacii (menuvawe); genetskite mutacii se osnova za evolutivniot napredok i prirodna selekcija. 9. Organizmite stareat i go zavr{uvaat `ivotniot ciklus so smrt.
  • 49. Osnovi na biologijata 45 2.3. OSOBINI NA @IVITE ORGANIZMI REPRODUKCIJA Genetskiot kontinuitet e svojstvo karakteristi~no samo za `ivite organizmi, {to zna~i deka tie ne postanuvaat de novo, tuku sekoga{ vodat poteklo od nekoj drug organizam. @ivite organizmi se avtoreproduktivni sistemi. Reprodukcijata go obezbeduva osnovniot na~in za odr`uvawe na `ivotot. Kako fundamentalen zakon vo biologijata va`i praviloto deka sekoj `iv organizam mo`e da se producira samo od `iva materija. Postojat dva osnovi tipovi na razmno`uvawe:  Bespolovo razmno`uvawe - kade nema razmena na genetski materijal, tuku novata edinka se formira kako rezultat na delba na nejzinata “majka“. Vaka formiranite organizmi nemaat specifi~ni osobenosti vo genetskata struktura vo sporedba so svojot roditel i se narekuvaat klonovi. Rastenijata koi se formiraat od grutki i lukovici (kaj kompirot) se primer za vakviot na~in na razmno`uvawe.  Polovo razmno`uvawe - razmno`uvawe kade postoi razmena na genetski materijal pome|u dva organizmi. Novoformiraniot organizam ima sposobnost da poka`uva odredeni karakteristiki od dvata roditeli. Genetskiot materijal se prezema od edniot i drugiot roditel podednakvo.
  • 50. Osnovi na biologijata 46 RASTEWE Rasteweto e kontinuirana forma na menuvawe na dimenziite, oblikot i masata na teloto. @ivotnite rastat sé do fazata na zrelost, za razlika od rastenijata, koi i po dostignuvawe na ovaa faza prodol`uvaat da rastat vo dimenzii sé do zavr{uvawe na `ivotniot ciklus. Kletkite imaat sposobnost za delba (mitoza), taka {to go zgolemuvaat svojot broj, a so toa ovozmo`uvaat rast na tkivata. Site tkiva podednakvo rastat; so rastot na mekite tkiva proporcionalno se intenzivira i rastot na skeletniot sistem (koskite, drvesinata, oklopot). Kaj `ivotnite koga }e se dostigne fazata na kompletna zrelost kletkite prodol`uvaat so delba za da se odr`at dimenziite, formata i fiziolo{kite svojstva na organizmot, kako i da se regeneriraat o{tetenite delovi od tkivata. Nivnata golemina vo ovaa faza od razvojot vo princip ne se menuva. RESPIRACIJA (DI[EWE) Respiracijata e kompleksna sekvenca od hemiski reakcii, koja opfa}a razmena na gasovi, pri {to se osloboduva energija od hranata. Postojat dva tipa na respiracija:  Anaerobna respiracija (fermentacija) - vo uslovi koga nivoto na kislorod e nezna~itelno ili otsustvuva. Poprosto gradenite organizmi imaat sposobnost za osloboduvawe na energija bez u~estvo na kislorodot. Ovoj proces e pomalnu efektiven od aerobnata respiracija Сл.2. 16 Anaerobna respiracija - pivoto se proizveduva preku alkoholna fermentacija na kvascite
  • 51. Osnovi na biologijata 47 i naj~esto e alternativen pat na respiracija. Me|uproduktite na respiratornite procesi kaj anaerobnata respiracija se razli~ni od onie kaj aerobnata. Kaj `ivotnite vo uslovi na nedostatok na kislorod vo muskulnite kletki se odviva anaerobna respiracija, koja e naj~esto rezultat na te{ka fizi~ka aktivnost. Me|uproduktot koj se formira - mle~na kiselina, predizvikuva silna bolka vo muskulaturata (mle~no-kiselinska fermentacija). Kvascite respiriraat samo po anaeroben pat i vakviot na~in na respiracija se narekuva alkoholna fermentacija.  Aerobna respiracija - vakviot tip na respiracija vklu~uva kislorod, a eliminacionite produkti na reakciite se voda i jaglerod dioksid. Razmenata na gasovi (respiracija) se vr{i preku specijalni sistemi ili organi, kako: stomite na listovite, spirakulite kaj ~lenkonogite vidovi, `abrite kaj ribite i belite drobovi kaj cica~ite. Osloboduvaweto na SO2 i vodata i primaweto na kislorod se ozna~uva kako di{ewe, termin koj se upotrebuva kako sinonim za procesot na respiracija. ISHRANA Site `ivi organizmi vr{at hemiski procesi na promet na materija i energija, koi se ozna~uvaat kako metabolizam. Metaboli~kite prodesi na delat na anaboli~ki (procesi na sinteza) i kataboli~ki procesi (procesi na razgraduvawe na materiite). Hranata e izvor na energija za sekoj `iv organizam, neophodna za istite da se odr`uvaat vo `ivot i normalno da gi izvr{uvaat site `ivotni funkcii. Hranata gi obezbeduva materiite za rast i regeneracija na organizmite. Postojat dva tipa na ishrana:  Avtotrofna ishrana - Avtotrofnite organizmi sami produciraat hrana. Spored toa, organizmite koi se ishranuvaat na vakov na~in se narekuvaat avtotrofni organizmi (rastenija, algi, Protista i nekoi bakterii) i tie imaat sposobnost da sintetiziraat organski materii (jaglehidrati, lipidi i proteini) od neorganski molekuli
  • 52. Osnovi na biologijata 48 preku koristewe na svetlosnata energija (fotosinteza) ili preku neorganskite hemiski reakcii (hemosinteza). Ovie vidovi imaat sposobnost samite da go fiksiraat jaglerodot i ne iskoristuvaat organska materija kako izvor na energija. Zelenite rastenija proizveduvaat {e}eri (skrob) od jaglerodniot dioksid i vodata, pritoa koristej}i ja svetlinata, kako neophodna za vr{ewe na ovoj proces. Tie ja pretvoraat svetlosnata energija vo hemiska i se narekuvaat fotoavtotrofni organizmi. Avtotrofnite organizmi koi se ishranuvaat preku hemosinteza se narekuvaat hemiavtotrofi. Fotoavtotrofnite i hemiavtotrofnite organizmi ja koristat energijata vo forma na ATR (adenozin trifosfat) proizvedena vo procesot na fotosinteza ili od oksidacija na neorganskite materii za redukcija na drugi visoko energetski soedinenija, so cel da sintetiziraat organski materii. Vo lanecot na ishrana avtotrofnite organizmi se primarni producenti. Сл.2. 17 Fotosinteza  Heterotrofna ishrana - Heterotrofnite organizmi konsumiraat organska materija kako hrana. Site heterotrofni organizmi (osven parazitite) ja konvertiraat hranata vo rastvorlivi materii, so mo`nost za apsorpcija (digestija). Koga ovie materii }e se apsorbiraat tie se distribuiraat do razli~ni delovi na organizmot,
  • 53. Osnovi na biologijata 49 kade se asimiliraat (tro{at) za osloboduvawe na energija. Heterotrofnata ishrana mo`e da se podeli na ~etiri grupi: o Holozojska ishrana - Hranata se prima preku specijaliziran digestiven sistem i pred procesot na apsorpcija se raspa|a na poprosti materii. Ovoj na~in na ishrana opfa}a 5 ~ekori: ingestija, digestija, apsorpcija, asimilacija i defekacija. o Saprobiontska ishrana - Organizmite se hranat so ostatoci od mrtvi organizmi. o Parazitizam - Organizmite zemaat hrana od `ivi edinki (doma}ini), a pritoa istite ne se od korist za doma}inot. o Mutualizam - Simbiotska relacija pome|u organizmite, kade i dvete edinki imaat korist edni od drugi. Spored na~inot na ishrana heterotrofite se podeleni na: o Herbivori, koi se ishranuvaat samo so rastenija. o Karnivori, koi se hranat samo so meso. o Omnivori (lu|eto), koi se ishranuvaat i so rastenija i so meso. o Saprofiti (mnogu bakterii i gabi), koi konsumiraat hrana koja poteknuva od mrtvi organizmi. o Paraziti, koi koristat hrana od drugi organizmi (doma}ini). Сл.2. 18 Herbivori, karnivori i paraziti
  • 54. Osnovi na biologijata 50 ZAPOMNI! 1. @ivite organizmi imaat sposobnost za odr`uvawe na vidot (avtoreprodukcija). 2. Di{eweto na organizmite mo`e da bide anaerobno i aerobno. 3. Ishranata se deli na avtotrofna i heterotrofna (holozojska, saprobiontska, parazitska i mutualisti~ka). POTSETI SE! 1. Kolku tipa na razmno`uvawe postojat? Koi se razlikite? 2. [to e anaerobna, a {to aerobna respiracija? 3. Koi se avtotrofni, a koi heterotrofni organizmi? ZADA^A! Prou~i ja ishranata na `ivite organizmi. Pronajdi materijali za tipovite na ishrana na nekoj vid koj go smeta{ za interesen (rastenie ili `ivotno). Napravi kratka prezentacija za ona {to go nau~i.
  • 55. Osnovi na biologijata 51 EKSKRECIJA Ekskrecijata (izla~uvaweto) e proces na eliminirawe na nepotrebnite metaboli~ki produkti. Koga edinkite ne bi ja imale vakvata sposobnost tie bi gi akumulirale ovie toksi~ni materii, koi }e gi blokiraat metaboli~kite reakcii koi normalno se odvivaat vo organizmot. Vo slu~aj na blokirawe na ovoj proces kompletno bi se naru{ila homeostazata na organizmot, {to mo`e da dovede i do smrt na edinkata. Ekskrecijata mo`e da zna~i izla~uvawe na nepotrebnite materii preku ko`ata (potewe), belite drobovi (di{ewe) i preku bubrezite (mokrewe). Procesot na defekacija pretstavuva eliminirawe na nepotrebnite materii od digestivniot sistem, koi nemaat hranliva vrednost i neiskoristeni minuvaat niz nego. Rastenijata vi{okot na voda go izla~uvaat preku procesot na transpiracija (vo najgolem del preku listot), kako i preku respiracijata (go otstranuvaat SO2). @ivotnite produciraat mo~na kiselina i urea, vo koi se sodr`at rastvoreni site nepotrebni materii od organizmot. Tie preku isfrlawe na urinata gi eliminiraat toksi~nite materii od teloto. Sistemot za ekskrecija ne e ist kaj site organizmi. Kaj ponisko organiziranite formi toj e pretstaven so cev~esti bubrezi. Kaj cica~ite bubrezite se najsovr{eno gradeni i vo niv se sozdava urinata. Kaj niv sekoj bubreg e izgraden od nefroni, a nefronot, pak, od glomerulus i izvieno kanal~e. Vo nefronite se vr{i pro~istuvawe na krvta od toksi~nite materii i tie preku urinata se isfrlaat od teloto. Сл.2. 19 Sistem za ekskrecija kaj ~ovekot
  • 56. Osnovi na biologijata 52 DVI@EWE Site `ivi edinki se dvi`at naso~eno i kontrolirano. Pove}eto `ivotni se dvi`at so celoto svoe telo, pri {to koristat specijalizirani organi za taa namena t.n. lokomotorni organi. Na vakov na~in se dvi`at najgolemiot del od `ivotnite. Tie za nivnoto dvi`ewe tro{at energija, bidej}i istoto pretstavuva aktiven proces. Dvi`eweto kaj rastenijata ne e lokomotorno (tie ne ja pomestuvaat svojata mestopolo`ba). Listovite se dvi`at vo zavisnost od izvorot na svetlinata (fototropizam), no vakvoto dvi`ewe e mnogu sporo i skoro nezabele`livo za okolinata. Pokraj svetlinata postojat i drugi faktori koi go uslovuvaat dvi`eweto na rastenijata. Na primer, gravitacijata gi pottiknuva rastenijata da go naso~uvaat nadzemniot del od rastenieto sprotivno od gravitacijata (negativen geotropizam). Kako primer za stimulatori na dvi`eweto kaj rastenijata }e ja navedeme i senzitivnosta na listovite na rastenieto Mimosa pudica, koe gi svitkuva liv~iwata pri dopir, kako eden vid za{titen mehanizam (seizmonastii). Сл.2. 20 Dvi`ewa kaj rastenijata (fototropizam, gravitropizam i seizmonastii)
  • 57. Osnovi na biologijata 53 Vo zavisnost od sredinata vo koja `iveat `ivotnite imaat razvieno razli~ni organi koi im pomagaat vo dvi`eweto. Vo vodna sredina organizmite imaat golem broj organi koi im ovozmo`uvaat polesno plivawe. Tie imaat lesna muskulatura, vretenesto telo, silna opa{ka, razvieni perki, riben meur i mnogu masti vo teloto (za da bidat polesni od vodata so {to polesno i pobrzo }e plivaat). @ivite organizmi koi go naseluvaat kopnoto moraat da imaat silna muskulatura, koja }e mu dava potpora na teloto pri dvi`ewe. Pticite imaat krila i vozdu{en meur koi im go ovozmo`uvaat letaweto. Kaj najgolemiot del od `ivotnite koi se dvi`at na kopno skeletot i muskulaturata ja vr{at najzaslu`nata funkcija pri dvi`eweto - go dr`at teloto. Skeletot mo`e da bide nadvore{en i vnatre{en. Nadvore{en skelet (hitinski oklop) imaat ~lenkonogite vidovi, kade toj obezbeduva potpora na teloto, sé dodeka edinkata ne go otfrli za da mo`e da raste. Vnatre{en skelet imaat site „rbetnici, kade toj e pretstaven so koski i „rskavici. Muskulniot sistem e razli~no graden kaj razli~ni vidovi organizmi. Za dvi`eweto funkcionalnost poka`uvaat skeletnite muskuli, koi go ovozmo`uvaat svitkuvaweto na zglobovite. PRIMAWE I ODGOVARAWE NA DRAZBI Sekoj `iv organizam `ivee vo interakcija so sredinata, od koja prima drazbi i soodvetno reagira na istite. Tie detektiraat i odgovaraat na stimuli so razli~en intenzitet. I najprosto gradenite ednokleto~ni organizmi (ameba) imaat limitirana sposobnost za reakcija, dodeka cica~ite, pak, imaat najdobro razvieni setila i poka`uvaat reakcii kon Сл.2. 21 Skeleten sistem kaj ~ovek Сл.2. 22 Muskulen sistem kaj ~ovek
  • 58. Osnovi na biologijata 54 mala promena vo sredinata (intenzitet na svetlina, dopir, zvuk, miris, vkus, temperatura). Kaj ovie organizmi se razvieni posebni organi za primawe na razli~ni drazbi: setila za vid, sluh, dopir, vkus i termoregulacija. Rabotata na setilnite organi kaj `ivotnite ja koordinira nervniot sistem. Toj gi prenesuva drazbite do centrite na mozokot, kade drazbite se analiziraat i se tranformiraat vo naredbi i preku motornite nervi naredbite se vra}aat do organite koi }e reagiraat (efektori). Rastenijata nemaat vakvi senzorni organi, no kaj niv oddelni delovi na teloto imaat sposobnost za selektivna senzitivnost; na primer, korenovata kapa (vrvniot del od korenot) poka`uva reakcii kon svetlinata, gravitacijata, prisustvoto na voda i hemiski agensi. GENETSKI MUTACII Naslednosta, varijabilnosta i prilagodlivosta na organizmite se svojstva na organizmite koi se tesno povrzani edni so drugi. Ako `iviot organizam ne gi sledi promenite vo sredinata ne bi mo`el da opstane. Na ovaa sposobnost se dol`i sposobnosta za genetski mutacii na novosozdadenite vidovi. Vakvata sposobnost im ovozmo`uva na organizmite pogolema sigurnost za odr`uvawe i pri prirodna selekcija. STAREEWE I UMIRAWE Paralelno so procesite na rast i razvoj, organizmite stareat i umiraat. Stareeweto e proces na akumulacija na promenite na odreden organizam so tekot na vremeto. Stareeweto predizvikuva morfolo{ki, fiziolo{ki i psiholo{ki promeni (kaj ~ovekot), kako i promeni vo interakciskiot odnos so sredinata.
  • 59. Osnovi na biologijata 55 Vo zavisnost od organizmot fazite od razvojot i stepenot na starost se izrazuvaat so razli~ni termini. Senescencija e proces na stareewe na kletkite i tkivata. Kleto~nata senescencija e fenomen, pri koj izolirani kletki imaat vremenski ograni~ena sposobnost za delba. Senescencijata na organizmite se karakterizira so namaluvawe na sposobnosta za odgovor kon stres, zgolemuvawe na homeostatskiot disbalans i zgolemen rizik od zaboluvawa. Za razlika od `ivotnite nekoi rastenija mo`e da imaat zna~itelno dolg `ivoten vek (stotici i pove}e godini). Таб.2. 3 Organizmi so razli~en `ivoten vek Organizmi so kus `ivoten vek Organizmi so dolg `ivoten vek Vilinsko kow~e 30 minuti do 4 meseci Morski {kolki 200 godini Peperutki 1 nedela @elki 100-150 godini Arabidopsis thaliana (rastitelen vid) 6 nedeli Kitovi ubijci 90 godini Ma{ki edinki na mravki nekolku nedeli Jagula 88 godini P~ela - rabotni~ka 1 godina Slonovi 78 godini Mravki - rabotni~ki do 2 godini Beloglav orel 70 godini
  • 60. Osnovi na biologijata 56 ZAPOMNI! 1. Ekskrecija e proces na izla~uvawe na nepotrebnite materii od teloto na organizmite. 2. Organizmite se dvi`at naso~eno i kontrolirano: kon izvorot na hrana, za da zadovolat ostanatite potrebi ili, pak, da se za{titat od predatorite. 3. Primaweto i odgovorot na drazbi od sredinata se vr{i so posredstvo na nervniot sistem. 4. Site `ivi organizmi rastat, stareat i umiraat. POTSETI SE! 1. Na koj na~in rastenijata vr{at ekskrecija, za razlika od `ivotnite? 2. Kako se dvi`at rastenijata? Koi tipovi na dvi`ewa gi razlikuva{? 3. [to e stareewe, a {to senescencija? 4. Kako se manifestira stareeweto kaj ~ovekot?
  • 61. Osnovi na biologijata 57 DOPOLNUVAWE: IMENUVAWE I KLASIFICIRAWE NA ORGANIZMITE Dali znaete {to zna~i Galanthus nivalis? Toa e latinskoto ime na koki~eto. Sekoj `iv organizam ima svoe latinsko (nau~no ime - Galanthus nivalis). Narodnite imiwa (koki~e) se koristat lokalno od strana na odredena grupa lu|e, koi govorat na ist jazik. Nau~nite imiwa se neophodni vo sekojdnevnata komunikacija, bidej}i taka nau~nicite }e mo`at da bidat sigurni deka govorat za isti ne{ta, a istovremeno na toj na~in mo`at da imenuvaat i drugi organizmi koi dotoga{ ne bile poznati. Klasifikacijata e potrebna za rasporeduvawe na organizmite vo grupi spored nekoi nivni zaedni~ki karakteristiki. Preku klasifikacijata e olesneto u~eweto na ogromniot broj vidovi vo svetot. Carstvata imaat najgolem broj na organizmi, no nivnite pretstavnici imaat najmal broj zaedni~ki osobini. Taka, kolku e pomala grupata, tolku pove}e zaedni~ki osobini }e imaat vidovite od taa grupa. ^ovekot spa|a vo klasata na Cica~i. Tuka spa|aat yverovite, kako i majmunite. Koi zaedni~ki karakteristiki gi imame so ovie organizmi? So koi sme posli~ni?
  • 62. Osnovi na biologijata 58 Vidot e najmala grupa na organizmi, koi imaat mnogu zaedni~ki osobini, taka {to edinkite od istiot vid mo`at me|usebno da se razmno`uvaat. Takov primer e muleto. Toa ima roditeli od ist vid, no razli~en podvid: magare i kow. Zada~i: 1. Povrzete gi poimite: zelena materija vo listovite di{ewe otstranuvawe na otpadocite od organizmot fotosinteza `ivotni so „rbet fitoplankton setilni organi na insektite hlorofil delovi na Zemjata na koi postoi `ivot izla~uvawe rastenijata sozdavaat hrana „rbetnici mladen~iwata gi nosat vo torbata bez„rbetnici koristewe na energija od hranata biosfera movovite i papratite se razmno`uvaat so niv torbari `ivotni bez „rbet mle~ni `lezdi izla~uvaat mleko spori mikroskopski rastenija antena 2. Koi organizmi mo`ete da gi izdvoite od grupata? Zo{to? Врз oснова na koi karakteristiki ja napravivte selekcijata? a. p~ela v. pajak d. {kolka liljak skakulec oktopod vrap~e muva pol`av pingvin peperuga pol`av bez oklop lete~ka riba mravka morska yvezda b. gu{ter g. haringa |. perunika `aba sku{a kosten aligator kit mov `elka bakalar kopriva zmija zlatna ripka gluvar~e
  • 63. Osnovi na biologijata 59 3. Koi od poimite odgovaraat za grupite: Rastenija, @ivotni, Rastenija i @ivotni? izla~uvawe fotosinteza lokomotorno dvi`ewe rastewe vo tekot na celiot `ivot di{ewe ishrana ograni~eno rastewe seizmonastii nerven sistem krilja avtotrofnost parazitizam Pojasnete zo{to gi napravivte va{ite kombinacii.
  • 64. LABORATORISKA VE@BA 3 60 TEMA: LABORATORISKI METODI NA ISTRA@UVAWE MIKROSKOPSKI TEHNIKI Cel na istra`uvaweto: Koristewe na mikroskop i rakuvawe so nego. Podgotovka na vodeni preparati. Utvrduvawe na sli~nostite i razliki pome|u nabquduvanite kletki. Plan na istra`uvaweto: Za ovaa ve`ba obezbedete kvasec, muvla (od leb ili slatko) i kromid. Prebri{ete gi predmetnite i pokrivni staklenca (kako i mikroskopite) so alkohol i pamu~na krpa pred da zapo~nete so rabota. Organizacija na istra`uvaweto: Podelete se vo 3 grupi. Sekoja od grupite }e raboti so mikroskopirawe na razli~ni objekti. Razmenete gi preparatite otkako }e zavr{ite so nabquduvawe na onoj koj go podgotvivte. Tek na istra`uvaweto: 1 grupa - kromidot izlupete go i so pinceta oddelete mal del od tenkata ko`esta lu{pa. Postavete ja na mikroskop, pri {to }e vnimavate taa da ne se previtkuva vo nieden del. Kapnete voda i zatvorete go preparatot so pokrivno staklence. 2 grupa - so pinceta odvojte malku od povr{inskiot del na muvlata i postavete ja na mikroskop. Muvlata mo`ete da ja nabquduvate i so lupa pred da podgotvite voden preparat od nea. 3 grupa - malku kvasec (1 la`i~ka) rastvorete so 2-3 la`i~ki topla voda i polovina la~i~ka {e}er. Me{ajte dodeka kristalite od {e}erot ne se rastvorat. Kapnete od smesata na predmetno staklo i mikroskopirajte. Potrebni materijali za rabota: -mikroskop -pinceta -linijar -predmetni i pokrivni staklenca -kapalka za voda -objekti za nabquduvawe: kromid, pekarski kvasec, muvla -pamu~na krpa -alkohol -{e}er
  • 65. LABORATORISKA VE@BA 3 61 Rezultati i zaklu~oci: Nacrtajte gi preparatite!  Kakvi se kletkite na preparatite? Dali ima sli~nosti?  Mo`ete li da gi zabele`ite najkarakteristi~nite delovi vo kletkite od kromid (na primer jadroto)?  Dali gi gledate sporite na preparatot od muvla?  Kakvi se kletkite na kvasecot? Ima li kletki koi se vo faza na delba (pupewe)?  Kolkava e goleminata na kletkite od kromidot? Dopolnuvawe: Mo`ete da ja izmerite goleminata na kletkite od kromid. Pod mikroskop postavete ~ist linijar i izmerete go vidnoto pole. Na istoto vidno pole postavete go mikroskopskiot preparat i zabele`ete kolku kletki gledate. Zabele{ka: Dimenziite na mikroskopskite preparati se izrazuvaat vo mikrometri (μm) namesto vo milimetri (mm) kako {to se oznakite na linijarot. 1 mm ima 1000 μm. Pretvorete ja dimenzijata na vidnoto pole vo μm. Primer: Ako vidnoto pole ima dimenzii od 2,5 mm, a toa bi zna~elo 2500 μm. Dokolku na vidno pole gledame 5 kletki, toga{ sekoja kletka }e ima golemina od okolu 500 μm (2500 μm / 5 kletki = 500 μm).  Kakvi se kletkite na kromidot? Kolku kletki gledate na vidno pole?  Dali ima razlika vo obojuvaweto na ko`ata?  Kakva e ko`ata na `abata?  Kakva e razlikata vo gradbata na prednite i zadnite ekstremiteti? [to uka`uva ovaa razlika?  Kakov e jazikot na `abata?  Kade se locirani organite za sluh?  Koi organski sistemi gi vidovte? Kako se izgradeni? ZADOL@ITELNO NOSETE LABORATORISKI RAKAVICI DODEKA RABOTITE! NA KRAJOT OD VE@BATA SREDETE GO RABOTNOTO MESTO I @ABITE ISFRLETE GI NA SOODVETNO MESTO, KOE ]E VI GO POSO^I NASTAVNIKOT. IZMIJTE GI RACETE!
  • 66. LABORATORISKA VE@BA BROJ 4 62 TEMA: OSOBINI NA @IVITE ORGANIZMI RASTENIJA I @IVOTNI Cel na istra`uvaweto: Preku nabquduvawe da se voo~at razli~nite tipovi na gradba na `ivotnite i rastenijata, kako i razli~niot tip na ishrana i dvi`ewe kaj organizmite. Plan na istra`uvaweto: Sekoja od grupite neka podgotvi interesni informacii za procesot {to go istra`uva i kako toj se odviva kaj objektot koj va{ata grupa treba da go sledi. Postavete hipoteza na istra`uvaweto. Organizacija na istra`uvaweto: Podelete se vo ~etiri grupi. Sekoja od grupite neka razgleduva posebni odliki: 1 grupa - razgleduvawe na gradbta na cvet i insekt 2 grupa - dvi`ewe na odredeni delovi na rastenijata 3 grupa - dvi`ewe na `ivotnite (riba vo akvarium, ptici) 4grupa - ishrana na rastenijata i ishrana na `ivotnite Tek na istra`uvaweto: Nabquduvajte! Prvata grupa neka ja nabquduva gradbata na insektot i gradbata na cvetot. Vtorata grupa neka sledi pove}e rastenija i neka ja opi{e nivnata polo`ba vo prostorot. Tretata grupa neka gi sledi dvi`ewata na ribata i na pticite. ^etvrtata grupa neka podgotvi sliki/{emi za procesot na shrana na rastenijata (zatoa {to istiot ne mo`e da go sledite). Zabele`ite ja ribata kako se dvi`i koga vo akvariumot }e stavite malku hrana. Zapi{uvajte gi site informacii koi gi dobivate od istra`uvaweto za podocna da mo`e da napravite prezentirawe na rezultatite. Potrebni materijali za rabota: -saksija so cve}e -riba vo akvarium -hrana za ribi -ptici -insekt -lupa
  • 67. LABORATORISKA VE@BA BROJ 4 63 Zaklu~oci:  Kako se izgradeni cvetovite, a kako insektite?  Kako se dvi`at `ivotnite i zo{to se dvi`at?  Dali sekoga{ tie se dvi`at naso~eno; dali sekoga{ se dvi`at kon izvorot na hrana?  Koi delovi od rastenijata se dvi`at i zo{to?  Kako se dvi`at pticite?  Kakvi tipovi na dvi`ewa ima kaj rastenijata?  Kako se hranat `ivotnite, a kako rastenijata?  Kako se povrzuvaat rastenijata i `ivotnite vo sinxirot na ishrana?
  • 68. LABORATORISKA VE@BA 5 64 TEMA: LABORATORISKI METODI NA ISTRA@UVAWE MIKROSKOPSKI TEHNIKI Cel na istra`uvaweto: Koristewe na mikroskop i rakuvawe so nego. Podgotovka na preparat za nabquduvawe na Paramecium. Utvrduvawe na gradbata na Parameciumot. Plan na istra`uvaweto: Za ovaa ve`ba obezbedete barska voda. Pred po~etokot na podgotovkata na preparatite staklencata i mikroskopite prebri{ete gi so alkohol. Vo tekot na mikroskopiraweto obidete se da gi pronajdete delovite na objektot koi se poso~eni na slikata dadena vo prodol`enie. Organizacija na istra`uvaweto: Na sekoe rabotno mesto postavete gi site materijali koe }e vi bidat potrebni za rabota. Napravete pove}e preparati koi }e gi razgleduvate. Tek na istra`uvaweto: Na sekoe predmetno staklo kapnete od barskata voda i mikroskopirajte. Pronajdete go Parameciumot na vidno pole. Nacrtajte go kako {to go gledate. Potrebni materijali za rabota: -mikroskop -pinceta -predmetni i pokrivni staklenca -barska voda -pamu~na krpa -alkohol
  • 69. LABORATORISKA VE@BA 5 65 Zaklu~oci: Na va{ite crte`i ozna~ete gi delovite na Parameciumot.  Kakvi se kletkite na objektot? Kolku kleto~ni strukturi postojat? Koi od niv gi gledate pod mikroskop?  Dali ovie organizmi imaat sposobnost da se dvi`at i kako?  Mo`ete li da zabele`ite drugi oblici na `iva materija na preparatot? Сл. 1 Paramecium
  • 70.
  • 71. 3.PREGLED NA @IVIOT SVET Na{ata planeta e dom za milijardi `ivi organizmi, bidej}i taa poseduva va`ni elementi, neophodni za `ivite su{testva. Organizmite mnogu se razlikuvaat ednи od drugi, pa zatoa srодnite edinki se klasificiraat vo sistematski kategorii. Naukata koja{to gi klasificira vidovite, spored nivnite osobini, se narekuva sistematika (taksonomija). Site `ivi organizmi na Zemjata, se grupiraat vo pet carstva: carstvo Monera, carstvo Protista, carstvo Gabi, carstvo Rastenija i carstvo @ivotni. Ova poglavje sodr`i informacii za najva`nite osobini na `ivite organizmi, kako mikroorganizmi, taka i za makroorganizmite (algi, gabi, rastenija i `ivotni). So izu~uvawe na ovie sodr`ini, }e mo`e{ da gi klasificira{ i imenuva{ organizmite i da gi poso~uva{ nivnite osobini i zna~eweto koe go imaat tie.
  • 72.
  • 73. Pregled na `iviot svet 69 Сл.3. 1 Filogenetsko steblo
  • 74. Pregled na `iviot svet 70 3.1. POTEKLO NA @IVITE ORGANIZMI Se smeta deka site `ivi organizmi vodat poteklo od eden zaedni~ki predok na koj mu pretstoel mnogu dolg evolutiven pat. Evolucija pretstavuva razvitok na organizmite na Zemjata; opfa}a golema prisposobenost na organizmite kon uslovite za `ivot preku zgolemuvawe na nivnata adaptivnost i specijaliziranost za odredeni funkcii i postojano zgolemuvawe na brojot na vidovite. Evolucijata pomaga vo razbirawe na ogromnata varijabilnost (raznovidnost) na `iviot svet. Blagodarenie na podatocite koi denes postojat (fosilni ostatoci), mo`no e da se pretpostavat glavnite stadiumi vo evolucijata na `ivotot. Za slo`enite procesi koi dovele do pojava na prvite `ivi organizmi (hemiska i biolo{ka evolucija) }e naso~ime vnimanie vo slednovo poglavje. STEPENI NA KLASIFIKACIJA NA @IVITE ORGANIZMI Sistematika (taksonomija) e biolo{ka nau~na disciplina ~ija zada~a e opi{uvaweto na vidovite vo pomali ili vo pogolemi srodni ili oddale~eni grupi. Srodnosta mo`e da se bara vo nivnite anatomsko-morfolo{ki karakteristiki (nadvore{na ili vnatre{na gradba), tkivniot sostav na organizmite (histolo{ka gradba), evolutivniot pat Сл.3. 2 Sistematski kategorii
  • 75. Pregled na `iviot svet 71 (paleontologija) itn. 1. Site `ivi organizmi se podeleni vo pet carstva. 2. Carstvata se grupirani vo tipovi (oddel, Divisio). 3. Tipot se deli na klasi. 4. Klasite opfa}aat redovi, a redovite se delat na familii. 5. Sekoja familija sodr`i pove}e rodovi, a sekoj rod - odreden broj vidovi. 6. Vidovite mo`at da se podelat na sorti, varieteti ili podvidovi. Sortite se edinki koi se odlikuvaat so zaedni~ki stopanski karakteristiki; Varietetite se grupa od edinki ~ii razliki se minimalni i nasledni; Podvidovi se sozdavaat koga novite generacii na edinki se menuvaat pod vlijanie na sredinata i so tekot na vremeto edinkite koi se od ist vid, a imaat razli~en period na nastanuvawe ili razli~en areal na rasprostranuvawe (`iveali{te) imaat zna~itelni razliki. DVOJNO IMENUVAWE (BINARNA NOMENKLATURA) So cel da se vospostavi unificiranost vo komukacijata na nau~nicite, vidovite se imenuvaat so t.n. dvojno imenuvawe. Vakvoto imenuvawe za site `ivi organizmi nasekade vo svetot e isto. Preku dvojnoto imenuvawe (ili binarna nomenklatura) se iska`uva vidot i rodot na organizmot napi{ani na latinski - Homo sapiens (rod = Homo; vid = sapiens). Latinskite imiwa na organizmite se pi{uvaat vo original, sekoga{ na latinica i vo tekst se ozna~uvaat vo kurziv (zakoseno). Sistematska pripadnost na ~ovek Vid Homo sapiens Rod Homo Familija Hominidae Red Primates Klasa Mammalia Tip Chordata Carstvo Animalia - @ivotni
  • 76. Pregled na `iviot svet 72 ZAPOMNI! 1. Evolucija e proces koj opfa}a prisposobenost na organizmite kon uslovite za `ivot preku zgolemuvawe na nivnata adaptacija i specijaliziranost za odredeni funkcii. 2. Binarnata nomenklatura e unificirana za site delovi na Zemjata i se primenuva za site vidovi na organizmi. POTSETI SE! 1. Kako sistematski se klasificiraat organizmite? 2. Koi se pomali sistamatski edinici od vidot, a koi pogolemi? 3. Zo{to se koristi klu~ za determinirawe? Pri pronao|awe na organizmi (rastenija, `ivotni) za koi sistemati~arite bi sakale da proverat ili da otkrijat od koi vidovi pripa|aat, koristat t.n. „klu~“ za determinirawe (determinator). Najednostavnite klu~evi se sostojat od kratki, numerirani re~enici, koi se poredeni vo parovi. Po sekoj opis, kako par, sledi opredelen broj koj treba da se sledi. Taka se prodol`uva dodeka ne se dojde do imeto na organizmot.
  • 77. Pregled na `iviot svet 73 ZADA^A Primer za determinirawe (odreduvawe na vidot na insektite). Sledi ja slikata podolu. Na nea se prika`ani sedum vidovi insekti. Sekoj od niv treba da go deteriminira{ spored klu~ot: 1. Krilata se vidlivi odi na 3 Krilata ne se vidlivi odi na 2 2. Ima tri opa{ki ____________________ Ima zadni noze prisposobeni za skokawe ____________________ 3. Dva para krila odi na 4 Eden par krila odi na 5 4. Krilata imaat vlaknenca ____________________ Krilata nemaat vlaknenca odi na 6 5. Nozete se podolgi od teloto ____________________ Nozete se pokusi od teloto ____________________ 6. Krilata se pogolemi od teloto ____________________ Krilata ne se pogolemi od teloto ____________________
  • 78. Pregled na `iviot svet 74 3.2. SISTEM NA PET CARSTVA Vo po~etocite na razvojot na biologijata, kako nauka, imalo mnogu napori za da se napravi vistinskata podelba na `iviot svet. Prv koj gi podelil organizmite bil Karl Line (Carolus Linnaeus, 1707–1778) spored rabotata na Aristotel (Aristotle, 384 pr.n.e.–322 pr.n.e.) i negoviot u~enik Teofrastus (Theophrastus, 371 pr.n.e.–287 pr.n.e.), koj gi deli organizmite na dve carstva: Regnum Vegetabile - Rastenija i Regnum Animale - @ivotni. Po nego, so otkrivaweto na mikroskopot, od strana na Levenhuk, se otkriva nova grupa organizmi za koi prethodno lu|eto ne bile svesni deka postojat poradi nivnite mikroskopski dimenzii - mikroorganizmite. Hekel (Ernst Haeckel, 1934-1919) predlaga treto carstvo na ednokleto~ni organizmi - Protista. Potpiraj}i se na Darvinovata teorija za evolucija (1859), Hekel gi obedinuva dotoga{ poznatite rastitelni i `ivotinski vidovi i se obiduva da doka`e deka tie nastanale od zedni~ki predci - „Radix Communis Organisatorum”. Toga{ po sé izgleda toj nemal jasna pretstava za podelbata na Protista i raznovidnosta na ova carstvo (kako {to e poznato deneska), no so sigurnost se znae deka negovata ideja pretstavuva golem napredok vo naukata i vbrojuvaweto na mikroorganizmite vo edno carstvo (Protista) e sosema opravdano. Podelbata na `ivite organizmi na ~etiri carstva poteknuva so otkritieto na elektronskiot mikroskop koga se pravi razlika pome|u prokariotskite i eukariotskite organizmi. Taka, Kopland (Herbert Copeland, 1902-1968) gi opi{uva slednive carstva: Monera (Prokarioti- bakterii i modrozeleni algi), Protisti (Eukarioti: algi, gabi i protozoa), Rastenija i @ivotni. Denes se prifa}a poslednata podelba spored Vitaker (Robert Whittaker, 1920-1980) na pet carstva. Toj gi opi{uva gabite kako oddelna forma so svoi unikatni karakteristiki, koi ne pripa|aat celosno nitu kon rastenijata, nitu kon `ivotnite. Op{to e prifatena podelbata, na site `ivi organizmi na Zemjata, na pet golemi carstva (Regnum): Monera, Protista (Protocista), Gabi, Rastenija i @ivotni.
  • 79. Pregled na `iviot svet 75 1. Carstvo Monera - Ednokleto~ni i kolonijalni vidovi, vklu~uvaj}i gi vistinskite bakterii (Eubacteria) i cijanobakteriite (Cyanobacteria) - modrozeleni algi. Broi okolu 10.000 vidovi. 2. Carstvo Protista - Ednokleto~ni protozojski organizmi i ednokleto~ni i pove}ekleto~ni (makroskopski) algi so cilii i flagelumi kako organi za dvi`ewe. 3. Carstvo Gabi - Pove}ekleto~ni i heterotrofni organizmi, bez cilii i flagelumi, so haploidni i dikariotski kletki. Broi okolu 100.000 vidovi. 4. Carstvo Rastenija - Organizmi so haploiden `ivoten ciklus, pove}eto avtotrofni. Broi okolu 250.000 vidovi. 5. Carstvo @ivotni - Pove}leto~ni organizmi, bez kleto~en yid i fotosintetski pigmenti. Broi okolu 1.000.000 vidovi Сл.3. 3 Pet carstva na `ivite organizmi Vakvite klasifikacii postojano se revidiraat i se menuvaat. Vo ponovo vreme, napraveni se obidi za formirawe na 6 carstva so menuvawe na postoe~kite: Bakterii, Arhea, Protista, Rastenija, Gabi i @ivotni.
  • 80. Pregled na `iviot svet 76 ZAPOMNI! 1. Karl Line prv gi podelil organizmite vo posebni sistematski kategorii. 2. Hekel prv gi klasificira mikroorganizmite vo carstvo Protista. 3. Site `ivi organizmi se podeleni vo pet carstva: Monera, Protista, Gabi, Rastenija i @ivotni. POTSETI SE! 1. Zo{to e va`no otkritieto na Levenhuk za sistemati~arite? 2. [to se obiduva da doka`e Hekel vo vrska so postanokot na `iviot svet? 3. Koi carstva gi klasificira Kopland? 4. Koja podelba denes e op{toprifatena? Ne{to podocna, vo 2004 godina, napravena e dosega najnovata klasifikacija, kade {to se razlikuvaat: Bakterii, Protozoa, Hromista, Rastenija, Gabi i @ivotni. Ottoga{, postoe~koto carstvo Arhea preminuva vo carstvoto Bakterii, a Protistite se delat na Protozoi i Hromista. Таб. 3. 1 Istorijat za klasifikacijata na `ivotnite oblici spored razli~ni avtori Line (Linnaeus) 1735 Hekel (Haeckel) 1866 ^eton (Chatton) 1925 Kopland (Copeland) 1938 Vitaker (Whittaker) 1969 Vise i sor. (Woese et al.) 1977 Kavaler-Smit (Cavalier-Smith) 2004 2 carstva 3 carstva 2 carstva 4 carstva 5 carstva 6 carstva 6 carstva Rastenija Protisti Prokarioti Monera Monera Bakterii Bakterii Arhea Eukarioti Protisti Protisti Protisti Protozoi Hromisti @ivotni Rastenija Rastenija Rastenija Rastenija Rastenija Gabi Gabi Gabi @ivotni @ivotni @ivotni @ivotni @ivotni
  • 81. Pregled na `iviot svet 77 3.3. VIRUSI OP[TI KARAKTERISTIKI NA VIRUSITE Virusite ne se smetaat za vistinski organizmi i pretstavuvaat acelularni (beskleto~ni) formi na `iva materija. Naukata koja gi prou~uva virusite, se narekuva virologija i e del od mikrobiologijata. Virusite se razlikuvaat od ostanatite mikroorganizmi po toa {to imaat samo eden vid na nukleinska kiselina (ili DNA ili RNA). Tie ne mo`at da se razmno`uvaat samostojno, tuku za toa e potrebna `iva kletka (kletka- doma}in), vo koja }e parazitiraat i vo koja edinstveno mo`at da se repliciraat. Poseduvaat nekolku enzimi i molekulski karakteristiki na `ivi organizmi; tie nemaat sopstven metaboli~ki sistem i nemaat sposobnost za sinteza na organski materii. Prviot virus koj bil otkrien e TMV (tutunoviot mozai~en virus) vo 1898 godina i ottoga{ do denes kompletno se prou~eni pove}e od 5.000 novi virusi, od vkupno milioni koi postojat. Virusite mo`at da se najdat na site mesta na Zemjata i pretstavuvaat najrasprostranetiot `iv organizam voop{to. Gi inficiraat site kletki i ne postoi organizam koj bi mo`el da izbegne kakva bilo forma na virusna infekcija. Virusite {to gi infektiraat bakteriite se narekuvaat bakteriofagi. Сл.3. 4 TMV (inficirani listovi-gore; mikroskopski izgled-dolu)
  • 82. Pregled na `iviot svet 78 GRADBA NA VIRUSITE Sekoj virus e izgraden od nekolku delovi: genetski materijal (DNA ili RNA), proteinska obvivka, koja gi {titi genite i kaj nekoi postoi i virusna kapsula izgradena od lipidi koja ja obviva proteinskata obvivka koga virusite se nadvor od kletkata-doma}in. Dokolu sodr`at DNA taa mo`e da bide edine~na (virus na mali sipanici) ili dvojna ni{ka (adeno virusi). RNA, isto taka, mo`e da bide edine~na ili dvojna molekula. Kaj edine~nite spirali se sre}avaat molekuli na RNA navrteni kon levo - negativno spiralna (ebola virus) i na desno - pozitivno spiralna (polio virusi). Kaj nekoi virusi (reovirusi) RNA, mo`e da se sretne kako dvojna ni{ka vo oddelni segmenti, dodeka nekoi poseduvaat RNA koja vo kletkata na doma}inot se tranformira vo DNA t.n. retrovirusi (virusot na HIV-1). Prose~nata golemina na virusite e sto pati pomala od onaa na bakteriite. [IREWE NA VIRUSNA INFEKCIJA [ireweto na virusnata infekcija se odviva na nekolku na~ini. Virusite kaj rastenijata se prenesuvaat od edno na drugo rastenie, preku insektite. Kaj `ivotnite tie mo`at da se prenesat so insekti, no naj~esto se prenesuvaat preku telesnite te~nosti. Organizmite koi posreduvaat vo prenosot na virusite, se narekuvaat vektori. Virusnite infekcii, kaj `ivotnite, predizvikuvaat reakcii na imunolo{kiot sistem koj naj~esto Сл.3. 6 Virus na grip (Influenza) Сл.3. 5 Gradba na virus
  • 83. Pregled na `iviot svet 79 se aktivira za eliminacija na infektivniot virus. Imunolo{kata reakcija se provocira i so vakcinacija koja pridonesuva za formirawe na „ve{ta~ki“ imunitet kon specifi~nata virusna infekcija. Nekoi od virusite iniciraat hroni~ni infekcii, kako na primer SIDA i virusniot hepatitis. Antibioticite nemaat efekt na virusite, no denes postojat soodvetni antiviralni medikamenti za tretirawe na virusnite zaboluvawa. Virusite ne se razmno`uvaat so delba, kako najgolemiot del od prokariotskite organizmi, poradi faktot {to тие ne pretstavuvaat vistinski kleto~ni organizmi. Razmno`uvaweto na virusite se vr{i za smetka na mehanizmite i ma{inerijata na kletkata-doma}in: inficiranite kletki sami produciraat virusi poradi izmenite vo sekvencata na nukleinskata kiselina. Сл.3. 7 Bakteriofagna infekcija
  • 84. Pregled na `iviot svet 80 @IVOTEN CIKLUS I EVOLUCIJA NA VIRUSITE @ivotniot ciklus na virusite se razlikuva, no generalno, postojat pet fazi kaj site virusni formi: 1. Pricvrstuvawe na virusot za povr{inata na doma}inot, preku posebni receptori. Na primer, HIV virusot kaj ~ovekot se vrzuva na povr{inata na leukocitite poradi prisustvoto na specifi~niot protein vo virusot (gp120) i negoviot t.n. komplement za sparuvawe - molekulata CD4, koja se sre}ava na povr{inata na leukocitite. 2. Penetracija na virusot - navleguvawe na genetskiot materijal na virusot, po pat na endocitoza ili membranska fuzija vo kletkata doma}in. Kaj rastenijata, ovoj proces se odviva ote`nato zaradi prisustvoto na kleto~en yid, poradi {to virusot mora da predizvika stres na kleto~niot yid za da obezbedi negovo olabavuvawe i virusna penetracija. 3. Osloboduvawe na viralnata kapsula preku disocijacija so viralni ili kleto~ni enzimi (od doma}inot). 4. Replikacija na virusite so multiplikacija (udvojuvawe) na nivniot genom. Ova vklu~uva sinteza na virusna mRNA (ili iRNA, signalizira~ka ili informaciona RNA), koja prenesuva informacija za sinteza na virusni proteini. 5. Uni{tuvawe na virusite - naj~esto e so razgraduvawe (kaj bakteriskite i `ivotinskite virusi). Nekoi virusi go vgraduvaat svojot genom vo hromozomot na kletkata-doma}in po pat na genetska rekombinacija. Vakviot viralen genom e poznat kako provirus, a dokolku stanuva zbor za bakteriofag se narekuva profag. So delbata na kletkata-doma}in, se replicira i viralniot genom. Toa zna~i deka i pokraj uni{tuvaweto na virusot, infekcijata postoi poradi inkorporiraniot (vmetnatiot) genom na virusot vo genomot na kletkata-doma}in. Profagot i provirusot se navidum neaktivni i „tivki” vo doma}inskata kletka. No, vo odreden slu~aj mo`e da dojde do niven progres i da nastane lizija na kletkata-doma}in. Kapsularnite virusi (kako HIV) ja napu{taat kletkata-doma}in otkako }e se kopiraat vo ogromen broj i od kletkata }e gi
  • 85. Pregled na `iviot svet 81 iskoristat site raspolo`livi resursi. Koga doma}inskata kletka ne e od korist za virusot, toj ja napu{ta i napa|a nov doma}in. Сл.3. 8 [irewe na virusnata infekcija
  • 86. Pregled na `iviot svet 82 POTSETI SE! 1. [to e virologija? 2. [to se bakteriofagi? 3. Objasni go {ireweto na virusnata ifekcija. 4. [to e proces na penetracija na virusniot genom? 5. Kako se razmno`uvaat virusite? 6. Dali po uni{tuvawe na virusite vo kletkata-doma}in infekcijata is~eznuva? Zo{to? ZAPOMNI! 1. Virusite se beskleto~ni formi na `iva materija. 2. Prviot otkrien virus e tutunoviot mozai~en virus (TMV). 3. Virusite se izgradeni od virusna kapsula i genetski materijal DNA ili RNA. 4. Virusite se razmno`uvaat samo vo kletkata-doma}in. 5. @ivotniot ciklus na virusite se odviva vo pet fazi. 6. Viroidi se molekuli na RNA bez proteinska obvivka, koi se repliciraat na ist na~in kako i virusite. Dosega ne e kompletno razjasneta evolucijata na virusite za koja postojat tri hipotezi:  Regresivna hipoteza - od mali kletki koi parazitirale vo pogolemi kletki s e razvile dene{nite formi na virusi.  Kleto~na hipoteza - genetskiot materijal na virusite poteknuva od genite na povisoko organiziranite organizmi.  Koevoluciska hipoteza - site virusi se formirale od kompleks na proteini i hromozomi, re~isi istovremeno koga se formirala i prvata kletka. Vakvite primitivni virusi bile zavisni od kleto~nite organizmi bilioni godini. Viroidi se molekuli na RNA koi ne se klasificiraat vo virusi, poradi nedostatokot na proteinskata obvivka. Viroidite se va`ni patogeni za rastenijata. Vleguvaat vo interakcija so kletkata-doma}in i ja koristat nejzinata ma{inerija za replikacija na RNA.
  • 87. Pregled na `iviot svet 83 3.4. VIRUSNI ZABOLUVAWA VIRUSNI ZABOLUVAWA KAJ RASTENIJATA I KAJ @IVOTNITE Virusite gi inficiraat site kletki na site dosega poznati organizmi. Satelitite se virusi koi mo`at da gi napa|aat samo onie kletki koi prethodno bile inficirani so nekoj virus. @ivotnite se vakciniraat protiv naj~estite virusni infekcii {to se javuvaat kaj nivniot vid. Na primer, malite ku~iwa, dokolku ne se vakciniraat navreme, postoi golema {ansa za inficirawe so Canine parvovirusot. Postoi golema grupa virusi koi gi inficiraat samo rastenijata i predizvikuvaat namaluvawe na nivniot prinos, menuvawe na morfolo{kite karakteristiki na edinkata i nejzinata funkcionalnost, a mo`e da zavr{i i so uginuvawe na rastenieto. Vektori (prenesuva~i) za ovie virusi se naj~esto insektite, no mo`at da se javat i nekoi gabi, nematodni crvi i ednokleto~ni organizmi. Ovie virusi ne se opasni za `ivotnite i za ~ovekot, bidej}i mo`at da egzistiraat samo vo `ivite kletki na rastenijata. Rastenijata imaat razvieno najmo}en mehanizam za borba so virusnata infekcija, a toa se dol`i na prisustvoto na t.n. R-geni za otpornost (R-rezistentni geni). Od druga strana, rastenijata sekretiraat i prirodni dezinfektori koi gi uni{tuvaat virusite (salicilna kiselina i azotni oksidi). Nekoi bakterifagi mo`at da bidat isklu~itelno polezni za rastenijata, bidej}i gi uni{tuvaat patogenite bakterii. No, nivnoto navleguvawe vo bakterii, koi se od osobeno zna~ewe za stopanstvoto e {tetno. Tie mo`at da nanesat golemi {teti na mikrobiolo{koto proizvodstvo. VIRUSNI ZABOLUVAWA KAJ ^OVEKOT Denes, me|u {irokata populacija poznati se orgomen broj virusi: virusot na grip, sipanici, HIV, virusot na SARS, Bornoviot virus, papiloma virusot i drugi. Relativnata sposobnost na virusite, da
  • 88. Pregled na `iviot svet 84 predizvikuvaat bolesti, se narekuva virulentnost. Virusite imaat razli~ni mehanizmi za virulentnost. Mehanizmite kaj ednokleto~nite formi vklu~uvaat kleto~na lizija i smrt na kletkata. Kaj pove}ekleto~nite organizmi, dokolku se predizvika smrt na dovolno golem broj kletki, celiot organizam zapo~nuva da gi ~uvstvuva efektite od virulentnosta. Ponekoga{, prisustvoto na oddelni virusi mo`e da bide korisno, poradi otpornosta (imunitetot kon specifi~nata bolest) koja organizmite }e ja poseduvaat vo natamo{niot `ivot (na primer, sipanici). Ova svojstvo se temeli na ostanuvaweto na virusot vo kletkata do krajot na `ivotot, no vo neaktivna, miruva~ka forma. Nekoi virusi mo`at da predizvikaat dolgoro~ni, hroni~ni infekcii, koga neprekinato se razmno`uvaat vo kletkite-doma}ini i pokraj odbranbenite mehanizmi na ovie kletki (na primer, hepatit B i C). Lu|eto koi se hroni~no inficirani se nositeli na virusot i mo`at virusot da go prenesat na drugi edinki. Virusnata epidemiologija e medicinska nauka koja{to se zanimava so prou~uvawe na {ireweto (transmisijata) i kontrolata na virusnite infekcii kaj lu|eto. Transmisijata na virusite mo`e da bide vertikalna (se prenesuva na potomstvoto) i horizontalna (od eden na drug ~ovek). Po pat na vertikalnata transmisija, se prenesuvaat virusite hepatit B i virusot na HIV, koi mo`at da bidat fatalni za novoroden~iwata. Preku horizontalna transmisija, se prenesuvaat najgolemiot broj virusi vo populacijata. Transmisijata na virusite e najefektivna koga se vr{i preku telesnite te~nosti. Epidemija na odreden virus se proglasuva koga golem del od populacijata se zarazuva od odreden virus, dodeka pandemija pretstavuva epidemija na svetsko nivo. Virusite se predizvikuva~i i na bolestite na kancer (onkovirusi). Tie mo`at da gi inficiraat i `ivotnite i ~ovekot poedednakvo. Ne postoi odredena gupa virusi koi mo`at da se smetaat za onkovirusi, bidej}i ovoj poim gi opfa}a akutno tranformira~kite retrovirusi. Rakot se javuva kako rezultat na pove}e faktori (namalen imunitet na kletkite i nivna mutacija), no se pretpostavuva deka ovie sostojbi se rezultat na prethodna virusna infekcija.
  • 89. Pregled na `iviot svet 85 Obi~nata nastinka i gripot se najvoobi~aeni virusni zaboluvawa kaj ~ovekot. Tie se predizvikani od RNA virusite, koi glavno go inficiraat gorniot respiratoren trakt i lesno se prenesuvaat me|u lu|eto. Simptomite na obi~nata nastinka gi predizvikuvaat rinovirusite i site virusi bez obvivka so edine~ni i mali ni{kovidni RNA (picorna i corona virusi). Tie se multipliciraat vo mukoznite kletki i gi ubivaat. Optimalnata temperatura za replikacija e 33o S. Virusot na gripot sodr`i RNA i e bez obvivka. Bolesta vo po~etokot se manifestira sli~no kako i obi~nata nastinka, no taa ne e ograni~ena samo na di{nite pati{ta, tuku gi napa|a i belite drobovi i go oslabuva op{toto zdravje na organizmot. HIV virusot (HIV - Human Immuno Deficiency Virus) e eden od {iroko poznatite virusi ~ija replikacija zavisi od vgraduvaweto na genomot na virusot vo genomot na kletkata-doma}in. Ovoj virus e limfotrofen virus, bidej}i gi napa|a T4-limfocitite. Ovoj virus go oslabuva op{toto zdravje na organizmot koj stanuva podlo`en na zaboluvawe od sekakov vid, i ima golema verojatnost da zavr{i fatalno. ZNA^EWE NA VIRUSITE ZA EKOSISTEMITE Virusite se mnogu va`ni za regulacija na slatkovodnite i solenite ekosistemi. Pove}eto od ovie virusi se bakteriofagi, bezopasni za rastenijata i za `ivotnite. Tie gi uni{tuvaat bakteriite vo akvati~nite ekosistemi, odr`uvaj}i go najva`niot mehanizam za kru`ewe na jaglerodot vo prirodata. Organskite molekuli, izolirani od bakteriskite kletki, po pat na infekcija so virus gi stimuliraat procesite na rast kaj bakteriite Сл.3. 9 HIV virus (zelena boja) gi napa|a limfoidnitekletki
  • 90. Pregled na `iviot svet 86 i kaj algite. Virusite go uni{tuvaat {tetniot „voden cvet” {to se formira od algite. Virusite se koristat kako objekti za prou~uvawe vo oblastite na molekularnata biologija i citologijata, bidej}i pretstavuvaat ednostavni sistemi za manipulacija i za prou~uvawe na funkcijata na kletkite. Virusite se korisni za genetskite istra`uvawa i pomagaat vo pojasnuvawe na osnovnite principi na molekularnata genetika, kako replikacija na DNA, procesirawe na RNA, transport na proteini i mehanizmite na funkcionirawe na imunolo{kiot sistem na organizmite. Vo genetikata i vo molekularnata biologija, ~estopati virusite se koristat kako vektori za integrirawe na nekoi geni od interes. So sposobnosta za zamena na virusniot genom, so genetskata sekvenca na odreden organizam {to se prou~uva, mo`na e izolacija na genite od organizmot i nivno detalno studirawe. Ovie principi se mo{ne va`ni koga stanuva zbor za tretman na razli~ni bolesti, pri {to se koristat virusite kako vektori za izolirawe na delovi od nivnata DNA. Vo ponovo vreme, poradi sé pogolemata antibiotska otpornost na bakteriite, se pristapuva kon tretirawe na zabolenite so bakteriofagi za „napad” na bakteriskite patogeni organizmi i nivno uni{tuvawe. Ekspresijata na razli~ni proteini, od strana na virusite, gi pravi pogodni za u~estvo vo procesite za proizveduvawe na vakcini. Industriskite procesi, od oblasta na farmacijata, razvivaat metodi za koristewe na virusni vektori i virusni proteini za klini~ki testirawa. Strukturata na virusite ovozmo`uva nivno lesno minuvawe niz membranite na kletkite. Poradi toa, virusite se koristat kako organski nanomolekuli za zajaknuvawe na povr{inata na mnogu grade`ni materijali. Сл.3. 10 Laboratorisko ispituvawe na mikroorganizmite
  • 91. Pregled na `iviot svet 87 ZAPOMNI! 1. Virusite mo`at da gi inficiraat site kletki na organizmot. 2. Insektite naj~esto gi prenesuvaat virusite kaj rastenijata. 3. Rastenijata se pootporni na virusna infekcija, za razlika od `ivotnite i od ~ovekot. 4. Kon nekoi virusi, organizmot na `ivotnite i na ~ovekot sozdavaat imunitet. 5. Epidemija e sostojba vo koja golem del od populacijata e zabolena od nekoj virus, a pandemija e epidemija na svetsko nivo. POTSETI SE! 1. Kakvi virusi se satelitite? 2. Kako se {iri virusnata infekcija me|u rastenijata, a kako me|u lu|eto? 3. Zo{to rastenijata se pootporni na virusna infekcija? 4. Koi kletki gi napa|a HIV? 5. Za {to mo`at da bidat korisni virusite? DALI ZNAE[E?  Zborot „virus“ poteknuva od latinski zbor „virus“ koj zna~i {tetna te~nost ili otrov.  Prviot virus e otkrien od strana na Volter Rids vo 1901 godina - virus na `oltata treska koj{to go napa|a ~ovekot.  Sekoj den se produciraat pove}e od 1016 genomi na HIV.  Prviot virus na grip e izoliran vo 1933 godina. Vo 2005 godina e konstruiran model na ovoj virus od sekvenca izolirana od `rtva na virusot.