1. ALARMANTNO
MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE PRIZNALO ZA NT: Menja se zakon koji
„SEME ZLA“
Po novom zakonu dozvole za gajenje ili prodaju
G
otovo ni u jednom doma}em
mediju nije objavljena agen-
cijska vest od 2. marta da je
GMO izdava}e Ministarstvo, a procenjiva}e ih
Evropska komisija odobrila
uzgajanje genetski modifikovanog Stru~ni savet za biolo{ku sigurnost
krompira nema~ke hemijske kompanije
BASF. Kako se isti~e, ovaj krompir ko- NE GMO hrani: Protest ispred
risti}e se samo za industrijske potrebe, Branderbur{ke kapije 1. marta regulativnog okvira koji strogo reguli{e
kao sirovina za sto~nu hranu. upotrebu GMO, uspostavljanje siste-
To je presedan koji, po mnogima, ma kontrole i mera za{tite `ivotne sre-
predstavlja rezultat popu{tanja Evrope dine i zdravlja ljudi (...) sa ciljem za{ti-
pred navalama Amerike da prihvati ge- te useva od {irenja nedozvoljenih
netski modifikovanu hranu. Naime, do GMO.“
sada je u Evropi bilo zabranjeno uzga- ● Podno{enjem zahteva za pristu-
janje GM povr}a zbog straha da bi po- panje EU obavezni smo da harmonizu-
len ili seme mogli nekontrolisano da se jemo zakonodavstvo sa evropskim, kao
pro{ire. i da implementiramo odredbe Kartage-
Evropska komisija je dozvolila i da na protokola (me|unarodni sporazum
se u EU prodaju tri vrste transgenet- koji se primenjuje na prekograni~ni
skog kukuruza, ali njihova proizvodnja promet, tranzit i kori{}enje GMO koji
jo{ nije dozvoljena. Za sada je dozvolje- mogu da imaju negativno dejstvo na
no samo uzgajanje jedne vrste GM ku- prirodu).
kuruza - MON 810, kompanije „Mon- Radna verzija Zakona o izmenama i
santo“. dopunama Zakona o GMO, ka`u u Mi-
Ova vest aktivirala je alarme svih nistarstvu, uredi}e procedure upotrebe
doma}ih ekologa i poljoprivrednih genetski modifikovanih organizama u
stru~njaka. Ona posebno dobija na te- eksperimentalne svrhe, proizvodnji,
`ini ako se zna da je u toku izrada no- prometu, obele`avanju, rukovanju i pa-
vog zakona o genetski modifikovanim kovanju.
organizmima (GMO) koji }e, kako nam pod pritiskom svetske javnosti povu~e- ne}e biti! S obzirom na to da }e regulisati
je priznalo Ministarstvo poljoprivrede, no, u Indiji su nedavno zbog njega izbi- Jo{ tada su pojedini mediji, poziva- proizvodnju, promet i obele`avanje
{umarstva i vodoprivrede, biti uskla- li protesti. Tamo{nji farmeri optu`ili su ju}i se na sajt ameri~kog Ministarstva proizvoda od GMO, mo`e se zaklju~iti
|en sa evropskim propisima! „Monsanto“ za stvaranje novog koloni- poljoprivrede, objavilii da je Amerika da }e ubudu}e biti dozvoljena ne samo
Najbukvalnije prevedeno: uskoro bi- jalizma. Zbog bankrotstva, za samo po- nezadovoljna tvrdim stavom Srbije po prodaja proizvoda od GMO, ve} i njiho-
smo i u Srbiji, umesto oaze zdrave hra- la godine u Indiji se ubilo oko 700 ma- pitanju GMO i da na{a zemlja ne}e va proizvodnja i prerada u sto~nu i hra-
ne, kako su vlasti najavljivale, mogli da lih poljoprivrednika! mo}i da u|e u Svetsku trgovinsku or- nu za ljude, ka`u stru~njaci s kojima je
o~ekujemo genetski modifikovane soju, ganizaciju. Navedeno je i da su doma}e NT razgovarao.
kukuruz, krompir, a mo`da i paradajz, Zaboravili obe}anja vlasti obe}ale da }e uskoro doneti novi, Dalje, u dopisu Ministarstva stoji i
~ije su posledice po zdravlje ljudi jo{ U pro{lom broju na{eg lista stru~- daleko liberalniji zakon. da se „nijedan `ivi organizam ne}e sta-
nepoznate, a po zdravlje prirode, tvrde njaci su istakli da je GMO tehnologija Dakle, dopis Ministarstva poljopri- viti u promet, odnosno koristiti za gaje-
ekolozi, katastrofalne. nedovoljno ispitana i naveli razne {tet- vrede, izme|u ostalog, podse}a da je nje u komercijalne svrhe, ako za njega
„Nedeljni Telegraf“ je u pro{lom ne posledice koje mo`e da izazove kod zakonom iz pro{le godine eksplicitno ne postoje eksperimentalni podaci do-
broju objavio tekst o anonimnom upo- drugih biljaka, `ivotinja, zemlji{ta, i po- zabranjeno komercijalno gajenje GMO bijeni u ogledima na teritoriji Srbije o
zorenju, koje se neverovatnom brzinom sledi~no kod ljudi. i stavljanje u promet tih proizvoda, ali potencijalnom uticaju na ekosisteme
{iri preko interneta, o tome da multi- U me|uvremenu, stigao nam je i ovo, ka`u, nije u skladu sa zakonodav- koji mogu biti ugro`eni.“
nacionalne kompanije vr{e pritisak na odgovor Ministarstva poljoprivrede ko- stvom EU. Kao razloge za izmene i do- Svaka upotreba GMO razmatra}e
na{e vlasti da promene zakone i dozvo- ji, iako „u{u{kan“ u administrativne pune zakona navode: se slu~aj po slu~aj, a podnete prijave za
le proizvodnju i prodaju GM hrane. U formulacije, otkriva da je u pripremi ● „Primena tehnike moderne bio- „rad sa GMO“ analizira}e Stru~ni savet
upozorenju se navodi i da postojii priti- radna verzija izmena i dopuna Zakona tehnologije za dobijanje GMO je rela- za biolo{ku sigurnost Ministarstva po-
sak da se GM namirnice ubudu}e ne o GMO. Zvani~nici ovog Ministarstva tivno nova i nalazi se u ekspanziji. Po- ljoprivrede, sastavljen od 18 eksperata
obele`avaju, {to je obavezno u Evropi, verovatno su zaboravili kako su se, ko- red koristi koje pru`a, ona nosi i odre- (od agronoma i geneti~ara, do toksiko-
ali ne i u Americi, a da sve `ivotinje bu- liko u septembru, posle dono{enja |eni stepen rizika, a ovaj problem mo- loga, ekologa, veterinara, alergologa i
du uzgajane uz „Monsantov“ hormon prethodnog zakona, kleli da izmena gu}e je prevazi}i samo uspostavljanjem nutricioniste).
rasta i antibiotike. Zainteresovani }e dobijati dozvole
Posebno je zanimljivo „Monsanto- Indijski farmeri optu`ili su multinacionalnu kompaniju „Monsanto“ po slede}oj proceduri: podno{enje pri-
vo“ terminator-seme koje je sterilno, za stvaranje novog kolonijalizma. Zbog bankrotstva, za samo pola jave Ministarstvu, njena provera, pro-
pa seljak za svaku setvu mora da kupu- cena rizika od strane Stru~nog saveta i
je novo. Iako je ovakvo seme, navodno, godine u Indiji se ubilo oko 700 malih poljoprivrednika dostavljanje mi{ljenja Ministarstvu,
Sve su ja~i uticaji mo}nog lobija Ranije bio gladan svaki 38, danas,
multinacionalki koje posle „zelene“ i GMO revolucije,
proizvode GM seme svaki sedmi stanovnik Zemlje
22 10. MART 2010.

2. ALARMANTNO
zabranjuje proizvodnju i prodaju genetski modifikovanih biljaka i proizvoda
ZAGADI]E SRBIJU
Dovoljno je da mali broj
Foto: Z. Tatar
proizvo|a~a poseje Kupuju novinare,
GMO seme, pa da se
ono pro{iri preno{enjem
nau~nike,
sa parcele na parcelu, menad`ere
opra{ivanjem, vetrom, Te{ko je boriti se protiv GMO lobija. Oni si-
stemati~no vr{e pripreme, od organizovanja gra-
ali i zlonamerno tis studijskih putovanja za novinare do davanja
stipendija i pla}anja boravaka u inostranstvu za
nau~nike, profesore, menad`ere iz agrobiznisa,
Ve}ina poljoprivrednika ka`e prof. Miladin [evarli}.
i stru~njaka smatra On isti~e apsurd: kod GM hrane, s jedne stra-
ne me|unarodna zajednica insistira na uvo|enju
da nema potrebe da sistema standarda HACCP, da ne bi do{lo do nje-
dozvolimo gajenje GMO nog zaga|enja u lancu proizvodnje, prerade i pla-
smana, pa imamo nezaga|enu ambala`u, sterilne
i da na{e zemlji{te uslove prerade, izuzetno dobre uslove skladi{te-
treba da ostane nja, dobru proizvo|a~ku praksu, dok, s druge
strane, sr` GM proizvoda nosi rizik!
„nezaga|eno“. - Ako uzmemo da postoji ~ak i ne{kodljivo
Sa raspolo`ivim Prof. MILADIN [EVARLI]: seme koje mo`e samo jednom da se koristi, vi
postajete apsolutno zavisni od samo nekoliko
zemlji{nim i klimatskim monopolskih proizvo|a~a u svetu. Zamislite do
resursima mo`emo da Kod nas je ve} nekoliko ~ega bi moglo da do|e ako multinacionalka, iz
politi~kih, ili bilo kojih drugih razloga, ne bi mo-
proizvodimo ne samo za hiljada oranica pod genetski gla da vam isporu~i seme, a vi vi{e nemate svog
semenskog materijala da posejete njive. Primena
sebe, ve} i za bar jo{ GM semena na na{im njivama mogla bi se upore-
dva puta vi{e potro{a~a modifikovanom sojom diti sa naturenom obavezom da se ubudu}e sve
na{e `ene oplo|uju semenom samo nekolicine
nego {to imamo
(prof. [evarli}) i vlasti to toleri{u GM mu{karaca, ~iji bi vlasnici bili nekoliko multi-
nacionalki - upozorava na{ sagovornik.
javna rasprava po podnetoj prijavi, do- podre|eno telo. Po{to EU polako popu{ta pod priti- ma od 0,5 do jedan odsto dodavala za
no{enje kona~ne odluke Ministarstva! Na{ sagovornik dodaje da je te{ko skom SAD, u poslednje tri decenije proizvodnju sto~ne hrane.
razgovarati o ovoj temi kad je verzija imamo ekspanzionisti~ki rast povr{ina - Poslednje informacije koje kru`e
Ministarstvo pod pritiskom zakona jo{ radna i nedostupna javno- pod GMO: me|u poljoprivrednim stru~njacima je-
Ta~no je da je Srbija u obavezi da sti, ali dodaje da ga „ne bi za~udilo da - Danas je pod „semenom zla“, kako su da Srbija ima nekoliko hiljada hek-
harmonizuje svoje propise sa evrop- se javna rasprava organizuje od 15. jula ga mnogi zovu, vi{e od 130 miliona hek- tara zasejanih GMO sojom. Tim proiz-
skim, ali tek kad bude imala pretpri- do 15. avgusta“. Ili jo{ gore, kao {to je tara u svetu. Srbija ne dozvoljava kori- vo|a~ima je te{ko stati na put jer je
stupne pregovore u tom delu. To mo`e bio slu~aj sa najavljenom javnom ras- {}enje GMO u komercijalne svrhe, me- kaznena politika simboli~na - ka`e po-
da bude i pet godina od dana prihvata- pravom o predlogu zakona o izmenama |utim, jo{ pre godinu i po procurile su znati agroekonomista.
nja SSP, koji su predstavnici EU samo i dopunama zakona o poljoprivrednom informacije da je, navodno pod priti-
parafirali, ali ga ~lanice jo{ nisu, i ne zemlji{tu, kod ~ijeg predloga je prvo- skom SAD, resorno ministarstvo obe- Raste broj gladnih
zna se kada }e ga prihvatiti. bitno navedeno da se javna rasprava }alo da }e izmeniti zakon. Ve}ina poljo- Prof. [evarli} podse}a da je pre 50
Ovo za NT ka`e prof. dr Miladin [e- smatra zavr{enom objavljivanjem ovog privrednika i stru~njaka smatra da ne- godina, kad je me|unarodna zajednica
varli}, {ef Katedre ekonomike poljopri- predloga na sajtu Ministarstva: ma potrebe za gajenjem GMO i da na- prvi put raspravljala o fenomenu gladi,
vrede i tr`i{ta na Institutu za agroeko- - Zna~i, trajala je dve sekunde, koli- {e zemlji{te treba da ostane „nezaga- na Zemljinoj kugli bilo tri milijarde sta-
nomiju beogradskog Poljoprivrednog ko je vebmasteru trebalo da prika~i taj |eno“. Sa raspolo`ivim zemlji{nim i kli- novnika. Gladnih je bilo 80 miliona, od-
fakulteta. Dr [evarli}, koji je i predsed- dokument na sajt resornog ministar- matskim resursima mo`emo da proiz- nosno svaki 38. stanovnik. Tada je for-
nik Dru{tva agrarnih ekonomista Srbi- stva! vodimo ne samo za sebe, ve} i za duplo mulisan nov pristup razvoju poljopri-
je i Saveza poljoprivrednih in`enjera i Vi{e je nego o~igledno da resorno vi{e potro{a~a. vrede - „zelena revolucija“. Ona je mar-
tehni~ara, ka`e: ministrstvo i dr`ava trpe velike uticaje U Srbiju su, ipak, {to legalno {to ile- ketin{ki prikazana kao ne{to na dobro-
- S obzirom na nivo korupcije kod mo}nog lobija multinacionalnih kom- galno, ve} u{li GMO. Prvo smo 2001. bit poljoprivredi i eliminisanju gladi u
nas, nema tog tela koje }e a priori biti panija koje proizvode GMO seme, na- imali ameri~ku donaciju 50.000 tona u narednih 10-15 godina, pod patrona-
otporno na pritiske mo}nog lobija koji gla{ava [evarli}: GMO soji za sto~nu hranu, a posle to- tom FAO (Organizacije UN za hranu i
stoji iza GMO industrije. Postavlja se - I vrlo }e se te{ko tome odupreti, ga i {vercovanje semena GMO soje iz poljoprivredu):
pitanje koliko }e njihov rad biti tran- jer pritisci dolaze u trenutku kad smo Rumunije i BiH, o ~emu je NT ve} pi- - Me|utim, taj koncept, iako je po-
sparentan i koliko }e javnost u praksi optere}eni mno{tvom problema, pa je sao. Ono se ve} godinama seje u Ma~vi ve}ao prose~ne prinose, izazvao je i niz
imati na njega uticaja. Formiranje ovo verovatno jedan od najranjivijih i Banatu. Poljoprivredna inspekcija ga negativnih posledica: zaga|enje zemlji-
Stru~nog saveta, koji }e u krajnjoj in- momenata u na{oj novijoj istoriji. Do- je delimi~no otkrivala, dono{ena su re- {ta, i povr{inskih i podzemnih voda ~ak
stanci davati dozvole i za proizvodnju voljno je da mali broj proizvo|a~a po- {enja da se polja uni{te, i negde je to i do najdubljih slojeva u Zemljinoj utro-
GM useva, istovremeno je i preno{enje seje GMO seme, pa da se ono pro{iri sa ~injeno. Kasnije je tolerisano, s tim da bi, koje su rezerve ~ove~anstva. Sma-
odgovornosti resornog ministarstva na parcele na parcelu, opra{ivanjem, ve- je proizvedena soja lagerovana u po- njio je broj biljnih vrsta, jer su selekcio-
drugo, pomo}no, i tom ministarstvu trom, ali i zlonamerno. sebnim magacinima i da se u koli~ina- nari izdvajali samo one sorte koje daju
10. MART 2010. 23

3. ALARMANTNO
„Grinpisovci“ su predali Evropskoj komisiji
milion potpisa za zabranu GMO hrane u EU
Kancerogeno mleko
U Americi 80 odsto pre- pa), „Dau Kemikal“ i „Du- tumor kod zamor~i}a u la-
ra|ene hrane sadr`i GMO. pont“ (ima kancelariju u boratorijama, a Evropska
Tu spadaju i: pirina~, kuku- Beogradu). Seme „Monsan- komisija zaklju~uje da kon-
ruz, p{enica, soja i sojini ta“ i „Duponta“ je genetski zumiranje ovog mleka izazi-
proizvodi, biljna ulja, bezal- modifikovano. va rak dojke i prostate, pi{e
koholna pi}a, dodaci za sa- Ove kompanije do`ivlja- Piro}anac.
late, povr}e i vo}e, mle~ni vaju nagli uspon posle Autor citira i ameri~kog
proizvodi, jaja, `ivotinjski 1989, kad D`ord` Bu{ Stari- levi~arskog aktivistu, vodi-
proizvodi, ~ak i hrana za ji postaje predsednik SAD. telja i publicistu Stivena
decu, navodi dr Zoran Pe- „Monsanto“ tada za prvi Lendmana, koji ka`e: „Ge-
trovi} Piro}anac u knjizi GMO proizvod bira mleko, netski in`enjering je {tap i
„Geopolitika hrane“. koje je genetski manipuli- {argarepa 21. veka. Va{ing-
On navodi da ~etiri sano uz kombinaciju hor- ton i ~etiri najve}e agrobi-
agrohemijska i semenska mona rasta. Amerikom kru- znis korporacije planirale
giganta kontroli{u ~ak 75 `i reklama da krave sad su svetsku dominaciju pa-
odsto prodaje semena ku- mogu da proizvedu za tre- tentiraju}i `ivotinjske i bilj-
kuruza i 60 odsto soje u }inu vi{e mleka. Ali, ame- ne oblike `ivota, da bi za-
SAD, a imaju i najve}i deo ri~ki farmeri po~inju uskoro dobili planetarnu kontrolu
poljoprivrednog hemijskog da se `ale da stoka oboleva nad snabdevanjem hranom.
tr`i{ta. To su „Monsanto“, od infekcija i mastitisa, ote- [iroki potro{a~ki krug je
„Novartis“ (po- `ano hoda, a kod teladi se podvrgnut nelegalnim, ~ak
znat u Srbiji po javljaju deformacije. Isto- zlo~ina~kim eksperimenti-
vakcinama pro- vremeno, uba~eni GMO ma na ljudima sa jo{ nepo-
tiv novog gri- hormon izaziva leukemiju i znatim posledicama...“
najve}e prinose. Poljoprivredni proiz- [iroki potro{a~ki krug
vo|a~ je izgubio dominantnu ulogu u
procesu proizvodnje.
podvrgnut je nelegalnim, ~ak
Dotle je poljoprivreda u~estvovala u zlo~ina~kim eksperimentima
strukturi vrednosti poljoprivrednog na ljudima sa jo{ nepoznatim
proizvoda sa 70 i vi{e odsto, a danas
u~estvuje 10 do 30 odsto. Onih 70 do 90 posledicama
odsto ~ine hemijska i industrija poljo- (Stiven Lendman)
privredne mehanizacije, proizvodnja
fosilnih goriva, aditivi, sredstva za za- dinamika rasta stanovni{tva, a smanji
{titu biljaka, faktori rasta u sto~arstvu, broj proizvo|a~a. Uz to, zbog stalnog
industrija sto~ne hrane, proizvo|a~i se- pove}avanja razdaljine izme|u mesta
mena i GMO. proizvodnje i potro{a~a, u oskudici fo-
Pet decenija kasnije, ukupan broj silnih goriva, raste i cena hrane. Ona
stanovnika porastao je na 6,7 milijardi, postaje skupa i nedostupna, pa }e broj
ali je i broj gladnih pove}an na alar- gladnih jo{ vi{e rasti!
mantnih milijardu i 25 miliona. Gladan Od 1982, kad su otkrivene, do da-
je svaki sedmi stanovnik Zemljine ku- nas, genetske manipulacije oti{le su to-
gle! liko daleko da se postavlja pitanje gde
„Zelena revolucija“ nije dala o~eki- je granica i kako ih kontrolisati.
vani rezultat, izme|u ostalog i zbog sve - Taj kapital je toliko mo}an da mo-
ve}eg prodora industrijalizacije u far- `e da kupuje ne samo nacionalne vla-
merski sektor, {to je zahtevalo sve ve- de, ve} i me|unarodne organizacije.
}u centralizaciju i koncentraciju kapi- To, uostalom, pokazuje i afera sa mek-
tala. Sitni sve vi{e propadaju i liberal- si~kim gripom. Ne znamo kada }e se
na trgovina u sektoru agrara postaje manifestovati posledice upotrebe hra-
globalisti~ko-liberalisti~ka fraza, ka`e ne koja je rezultat genetskih manipula-
prof. [evarli}: cija. To {to ve}ina njenih potro{a~a jo{
- Industrijsko-trgova~ki i finansijski nema vidljive negativne posledice, ne
lobi dolazi do novog re{enja - genetski zna~i da kod nekih ve} ne postoje ili da
modifikovanih organizama. Ali ako re- se kod ostalih ne}e javiti u drugoj ili
zultat nije dala „zelena revolucija“, za tre}oj generaciji naslednika - upozora-
o~ekivati je da ga ne}e dati ni „novo re- va ovaj profesor Poljoprivrednog fakul-
{enje“, posebno ako se nastavi ovakva teta. Vojislava Crnjanski Spasojevi}
24