SlideShare a Scribd company logo
Filantropija u vreme krize:
Odgovor na Kovid-19 u regionu
Zapadnog Balkana
Novembar 2021.
Sadržaj
Uvod ....................................................................................................................
Rezime ................................................................................................................
Odgovor na Kovid-19 u regionu Zapadnog Balkana ................................
• Regionalni pregled .........................................................................................
· Donatori ....................................................................................................
· Primaoci ....................................................................................................
· Krajnji korisnici .........................................................................................
· Forme davanja .........................................................................................
· Medijska pokrivenost ..............................................................................
· Donirane sume u poređenju sa širenjem Kovid-19 virusa .................
• Uporedna perspektiva ...................................................................................
· Donatori ....................................................................................................
· Primaoci ....................................................................................................
· Krajnji korisnici ........................................................................................
· Forme davanja .........................................................................................
• Lokalni kontekst ............................................................................................
· Albanija .....................................................................................................
· Bosna i Hercegovina ...............................................................................
· Hrvatska ...................................................................................................
· Kosovo ......................................................................................................
· Crna Gora .................................................................................................
· Severna Makedonija ...............................................................................
· Srbija .........................................................................................................
Aneks .................................................................................................................
· Metodologija ............................................................................................
· Pojmovnik .................................................................................................
1
2
3
3
5
7
8
9
11
12
14
16
18
20
22
24
24
26
28
30
32
34
36
38
38
39
Uvod
Funkcionisanje neprofitnog sektora na Zapad-
nom Balkanu poremećeno je usled opasnosti
Kovid-19 virusa. Neki od ključnih problema i
ograničenja sposobnosti neprofitnih organiza-
cija da adekvatno odgovore na ovu krizu
uključuju neefektivno korišćenje digitalnih
alata i nedovoljan skup veština za odgovaraju-
ću komunikaciju, saradnju, upravljanje progra-
mima i mobilizaciju potrebnih resursa.
Podržana od strane Američke agencije za
međunarodni razvoj (USAID) i Balkanskog
fonda za demokratiju (BTD), Fondacija Katalist
(Catalyst Balkans) je predložila set aktivnosti
radi pružanja neophodne pomoći neprofitnom
sektoru tokom pandemije Kovid-19.
Filantropija u vreme krize: Odgovor na Kovid-19 u
regionu Zapadnog Balkana je izveštaj koji
predstavlja jedan segment ovog projekta.
Izveštaj nudi podatke i informacije o zalaganju
filantropske zajednice na Zapadnom Balkanu u
prevazilaženju uticaja Kovid-19 krize. Vođeni
verovanjem da stalnim jačanjem kapaciteta i
udruživanjem snaga sa javnim i poslovnim
sektorom, neprofitne organizacije mogu biti
jedan od glavnih oslonaca prevazilaženja bilo
koje krize, nudimo pregled filantropske prakse
Zapadnog Balkana tokom pandemije. Iako
verujemo da je naša vizija u velikoj meri
usklađena sa vizijom USAID-a i BTD-a, treba
napomenuti da mišljenja iznesena u ovoj
publikaciji ne reflektuju nužno mišljenja pome-
nutih organizacija i njihovih partnera.
Region Zapadnog Balkana čine zemlje koje nisu
članice Evropske Unije, a čiji se najveći deo
teritorije nalazi na balkanskom poluostrvu.
Međutim, kako Catalyst Balkans prati stanje
filantropije i u Hrvatskoj, prikladnije je definisati
opseg ovog izveštaja kao proširenu teritoriju
Zapadnog Balkana.
Drugim rečima, filantropske zajednice pokrive-
ne ovim izveštajem podrazumevaju sledeće
privredne entitete: Albanija, Bosna i Hercegovi-
na, Hrvatska, Kosovo, Crna Gora, Severna
Makedonija i Srbija.
Na stranicama koje slede, najpre nudimo
rezime filantropske prakse između 1. marta
2020. godine i 28. februara 2021. godine.
Nakon toga, izveštaj je podeljen u tri poglavlja.
Prvo poglavlje nudi analizu podataka na
regionalnom nivou. Koristeći se istim setom
pokazatelja, u drugom poglavlju upoređujemo
filantropske zajednice unutar regiona, fokusira-
jući se na specifičnosti lokalnih konteksta u
trećem. Na kraju, nudimo objašnjenje metodo-
logije i listu ključnih termina korišćenih u
izveštaju.
1
Rezime
Filantropija je važna u vremenu stabilnosti ali je
od krucijalnog značaja u vremenu krize. Krize
mogu proizvesti homogenizujući efekat, podsti-
čući građane da pokažu solidarnost i veću brigu
za zajednicom. Ipak, takođe se može desiti da,
usled veće egzistencijalne nesigurnosti,
zajednica postane fragmentizovana, a građani
se okrenu svojim primarnim grupama – porodi-
ci i samima sebi. Kovid-19 kriza je jedinstvena
jer je izolovala aktere globalno, zatvarajući
granice između zemalja, i lokalno, namećući
fizičku distancu između ljudi. Na početku krize,
u javnoj sferi se odomaćio termin socijalna
distanca, koji je kasnije ispravno zamenjen
terminom fizička distanca. Reč je o dva različita
koncepta. Dok fizička distanca podrazumeva
odsustvo fizičkog kontakta, što je poželjno u
okolnostima epidemije, socijalna distanca
pretpostavlja odsustvo međuljudskih interakci-
ja, što nije reakcija koja vodi zajednicu ka
održivim praksama rešavanja problema.
Uprkos obavezujućim merama koje su spreča-
vale građane da spontano interaguju u fizičkom
prostoru, podaci kojima Catalyst Balkans
raspolaže govore u prilog većoj homogenizaciji
društva na Zapadnom Balkanu. Tokom posma-
tranog perioda, donacije usmerene isključivo
na Kovid-19, generisale su veće iznose nego sve
godišnje donacije pre pandemije. Na regional-
nom nivou, prikupljeno je najmanje 71,9
miliona evra i pokrenuto je 5.459 filantropskih
akcija. Štaviše, na osnovu statističkih proraču-
na, ukupna procenjena suma je daleko veća od
zabeležene, što čini da donirana suma po glavi
stanovnika iznosi 6,7 evra. Najveća donirana
suma po glavi stanovnika je evidentirana u
Crnoj Gori (€ 15,7) i Severnoj Makedoniji (€
10,7), dok su najmanje donirane sume generi-
sane na teritoriji Kosova (€ 2,8) i Albanije (€ 1,1).
Ključnu ulogu u prevazilaženju pandemije imao
je poslovni sektor, kao najčešći tip donatora,
dok je država primila najviše doniranih sredsta-
va. Kompanije i preduzeća su se posebno
istakle u Severnoj Makedoniji, dok je u Hrvat-
skoj uloga civilnog sektora bila istaknutija nego
u drugim zemljama. U poređenju sa prethod-
nim godinama, donacije usmerene na Kovid-19
su češće bile u formi jednokratne podrške,
osim u Srbiji, gde beležimo rast strateških
davanja. Posmatrano tokom vremena,
filantropska zajednica je najsnažnije reagovala
na početku pandemije. Tako, najveće sume su
donirane u prva tri meseca pandemije, iako je
broj zaraženih kasnije bio veći. Ovaj nalaz, ipak,
ne iznenađuje, kada se u obzir uzme da je,
uprkos malom broju zaraženih, pomoć na
početku pandemije bila najpotrebnija, kao i da
je pažnja medija u to vreme bila najviše fokusi-
rana na Kovid-19.
Za nas koji se bavimo istraživanjem i promoci-
jom koncepta filantropije, pitanje društvenog
poverenja i društvene saradnje je od izuzetnog
značaja. Za razliku od ljudskog i finansijskog
kapitala koji se eksploatacijom umanjuje,
socijalni kapital je samopodstičuć. Zato su
poverenje među članovima zajednice i povere-
nje članova zajednice u uspostavljene instituci-
je, glavni resurs za održivost društva u vremeni-
ma krize. U tom smislu, ovaj izveštaj pokazuje
da društva Zapadnog Balkana neguju relativno
visok nivo saradnje i spremnosti na suočavanje
sa izazovima. Ostaje da se vidi koliko će dugo
Kovid-19 kriza trajati i, posledično, kako će
uticati na davanja u budućnosti. Drugim
rečima, na budućim istraživačkim poduhvatima
je da pokažu da li je mobilizacija socijalnog
kapitala bila ad-hoc reakcija zajednice ili je
ostvarila dugoročni efekat na filantropiju.
2
Odgovor na Kovid-19 u regionu
Zapadnog Balkana
Regionalni pregled
U ovom izveštaju, prošireni region Zapadnog
Balkana se sastoji od 7 filantropskih zajednica.
Iako je svaka od ovih zajednica specifična, ono
što ih čini međupovezanim su kulturološka
sličnost, zajednička spoljnopolitička orijentacija
ka Evropskoj Uniji i intenzivna ekonomska
razmena. U poslednjoj dekadi, unutarregional-
na trgovina je činila petinu svih izvoza i desetinu
svih uvoza regiona Zapadnog Balkana (ne
uključujući Hrvatsku)1
. Ukupno, ovo je region
koji broji 21,2 miliona stanovnika i generiše oko
148 milijardi dolara bruto društvenog proizvo-
da (u proseku, 7,229 dolara po glavi stanovni-
ka)2
. Kako je analitički opravdano posmatrati
region Zapadnog Balkana kao jedinstvenu
celinu u političkom i ekonomskom smislu, isto
važi i kada je reč o filantropiji.
Region Zapadnog Balkana sastoji se od mladih
ali prosperitetnih filantropskih zajednica. Od
kako pratimo stanje filantropije u ovom
regionu3
, beležimo stalni rast davanja. Ipak,
zakonodavni okvir u regionu još uvek nedovolj-
no i nesrazmerno podstiče filantropske
aktivnosti. Na primer, u Albaniji i Srbiji se
davanja pojedinaca ne kvalifikuju za poresko
izuzeće, a u Bosni i Hercegovini građani koji
nisu preduzetnici ne mogu ostvariti poreske
olakšice. Druge zajednice poput Hrvatske,
Kosova i Crne Gore, pružaju povoljnije okruže-
nje za davanja pojedinaca. U svakom slučaju,
filantropski ekosistem se institucionalno
razvija, što se reflektuje kroz sve veću institucio-
nalnu podršku i rast davanja koji beležimo
gotovo svake godine.
Ovaj izveštaj se odnosi na donacije namenjene
savladavanju Kovid-19 krize, pandemije koja je
pogodila ceo svet.
Jedini izveštaj koji se do sada bavio ovim
pitanjem je World Giving Index 2021, objavljen
od strane Charitable Aid Foundation (CAF)4
.
Prema ovom izveštaju, region Zapadnog
Balkana je pokazao značajan skok na svetskoj
listi filantropije. Međutim, CAF-ov izveštaj se
odnosi isključivo na filantropiju građana,
merenu pomoću anketa. Da bismo stekli
sveobuhvatnije razumevanje filantropije na
Zapadnom Balkanu, nudimo drugačiji metodo-
loški pristup (pogledati sekciju: metodologija),
analizirajući učešće svih aktera u filantropskoj
zajednici.
Skoro tri meseca nakon početka epidemije u
Kini (31. decembar 2019. godine)5
, virus je ušao
na teritoriju Zapadnog Balkana (25. februar
2020. godine)6
. Nacionalne vlade su, potom, u
drugoj polovini marta uvele mere potpunog i
delimičnog zatvaranja. Ove mere su rezultirale
u zatvaranju granica, škola, restorana, prodav-
nica itd7
. Prema tome, Kovid-19 davanja
posmatramo u periodu od 1. marta 2020.
godine do 28. februara 2021.
3
1
P. Kaloyanchev, I. Kusen, A. Mouzakitis. (2018). Untapped Potential:
Intra-Regional Trade in the Western Balkans, European Comission.
2
The World Bank. (2021). Preuzeto 16. novembra 2021., sa:
https://data.worldbank.org/.
3
Catalyst Balkans prati stanje filantropije u regionu Zapadnog Balkana od
2013. godine. Za pristup godišnjim izveštajima, posetiti:
https://www.catalystbalkans.org/en/home/Reports
4
Charitable Aids Foundation. (2021). World Giving Index: A global pandemic
special report.
5
World Health Organization. (2021). Novel Coronavirus (2019-nCoV)
SITUATION REPORT. Preuzeto 16. novembra 2021., sa:
https://www.who.int/docs/default-source/coronaviruse/situation-reports/202
00121-sitrep-1-2019-ncov.pdf.
6
Kalanj, K. et al. (2021). The Impact of COVID-19 on Hospital Admissions in
Croatia. Frontiers Public Health. Preuzeto 16. novembra 2021., sa:
https://doi.org/10.3389/fpubh.2021.720948.
7
OECD. (2020). The Covid-19 crisis in the Western Balkans. Preuzeto 16.
novembra 2021., sa:
https://www.oecd.org/south-east-europe/COVID-19-Crisis-Response-Western
-Balkans.pdf.
Zabeležena suma
Procenjena suma
Donirana suma po glavi
stanovnika
6,7 €
5.459
143.661.010 €
71.882.674 €
Broj instanci
4
Tokom ovog perioda, filantropske zajednice
Zapadnog Balkana su pokrenule 5.459 dobro-
tvornih akcija i donirale najmanje 71,9 miliona
evra. Kako se naši nalazi baziraju na podacima
dobijenim iz medijskih izveštaja koji ne pokriva-
ju sve filantropske aktivnosti, ove brojke
predstavljaju minimalne vrednosti (pogledati
sekciju: metodologija). Upošljavanjem našeg
statističkog modela, procenjujemo da ukupna
donirana suma zapravo iznosi oko 143,7
miliona evra. U poređenju sa prethodnim
godinama, Kovid-19 davanja su generisala
manje instanci ali veće sume. Štaviše, kada se
uračunaju i davanja koja nisu bila namenjena
Kovid-19 krizi, a koja su bila približna Kovid-19
davanjima, proizilazi da su tokom posmatranog
perioda i broj instanci i veličina donacija preva-
zišli brojke iz prethodnih godina. Sledi da je
donirana suma po glavi stanovnika za Kovid-19
značajno veća nego ranije – 6,7 evra nasuprot
3,2 evra8
.
8
Prosečna vrednost za tri godine koje prethode pandemiji (2017., 2018.,
Donatori
Kovid-19 kriza je uveliko mobilisala podršku
poslovnog sektora. Za razliku od prethodne tri
godine, kada je u proseku poslovni sektor
donirao oko trećine ukupne sume, a građani
bili pokretači većine filantropskih akcija, tokom
posmatranog perioda, kompanije i preduzeća
su generisali preko polovine svih donacija (60%
instanci i 55% suma). Kao što je očekivano,
velike kompanije (50+ zaposlenih) su generisale
većinu davanja ali su mala i srednja preduzeća
takođe dala značajan doprinos. Preciznije, dok
su kompanije pokrenule 4 od 10 filantropskih
akcija, mala i srednja preduzeća su organizova-
la manji broj instanci (2 od 10) ali i dalje više
nego bilo koji drugi tip donatora. Podršku u
borbi protiv Kovid-19 su uglavnom pružile
kompanije iz prehrambene, bankarske i teleko-
munikacione industrije, dok najizdašnija mala i
srednja preduzeća dolaze iz energetskog,
maloprodajnog i transportnog sektora.
Kada je reč o fizičkim licima, razlikujemo
masovna davanja građana i davanja istaknutih
pojedinaca koje možemo identifikovati po
imenu. Kako je poslovni sektor bio daleko
aktivniji zarad ublažavanja Kovid-19 pandemije
nego što je to ranije bio slučaj, masovna
davanja i donacije istaknutih pojedinaca su
pala u drugi plan ali su ipak ostala značajna.
Građani su organizovali 16% instanci kroz
masovne akcije, dok su istaknuti pojedinci
samostalno učestvovali u 11% zabeleženih
filantropskih aktivnosti. Ipak, shodno njihovim
finansijskim kapacitetima, oba tipa donatora su
zabeležili veće učešće u broju organizovanih
akcija nego u ukupnim doniranim sumama
(masovna davanja 12%; pojedinci 7%).
Kada je reč o učestalosti i intenzitetu davanja,
sledi civilni sektor, koji je, kao i poslovni sektor,
pokazao veći stepen solidarnosti tokom pande-
mije nego ranije.
Najčešći donatori iz civilnog sektora su bile
humanitarne organizacije Pomozi.ba, UNICEF
Srbija, Fondacija Hemiias, dok su najveće sume
prikupili Udruženje proizvođača inovativnih
lekova INOVIA, Lekarska Komora Srbije i Rotari
klub 1913 Hrvatska.
Pored navedenog, treba imati u vidu da su osim
akcija u kojima su samostalno učestvovali,
donatori uzimali učešće i u zajedničkim aktivno-
stima koje su spojile više tipova donatora.
Ovakvih akcija nije bilo mnogo (2%), pa ipak, od
ukupne donirane sume, čak petina sredstava je
prikupljeno na ovaj način (19%), što pokazuje
da je pandemija osim mobilizacije podrške, u
velikoj meri podstakla i saradnju različitih
aktera.
5
Poslovni sektor
Istaknuti pojedinci
OCD/Udruženja
Mešani donatori
Privatne fondacije
Ostali
Masovna davanja
pojedinaca
Instance (%) Sume (%)
59,6%
16,4%
11,2%
7,9%
2,3%
1,5%
1,1%
54,9%
11,9%
6,9%
4,7%
19,2%
1,9%
0,5%
6
Primaoci
Instance (%)
Kovid-19 pandemija izmenila je ne samo
strukturu donatora već i strukturu primaoca
donacija. S obzirom da se sama priroda
Kovid-19 krize odnosi na javno zdravlje i da su
sve vlasti u regionu preuzele kontrolu nad
krizom, za očekivati je bilo da države dobiju
veću podršku nego ranije. Tako, za razliku od
prethodnih godina kada su primaoci bile prven-
stveno neprofitne organizacije i pojedinci/poro-
dice, najveći udeo davanja tokom pandemije je
bio upućen državnim institucijama. Konkretno,
u čak 7 od 10 akcija, prikupljena sredstva su bila
upućena zdravstvenim institucijama (43%),
drugim javnim institucijama (5%) i lokalnim/na-
cionalnim vlastima (22%). Štaviše, kako je
pomoć često iziskivala skupu medicinsku
opremu, država je tokom posmatranog perioda
primila gotovo 90% ukupne zabeležene sume.
Posledično, sve ostale kategorije primalaca su
dobile podršku u manje od trećine organizova-
nih akcija.
Poslovni sektor je generalno bio glavni donator
i prema državi i prema neprofitnim organizaci-
jama. Ipak, akcije malih i srednjih preduzeća i
kampanje u kojima je više tipova donatora
učestvovalo, ostvarile su veći udeo donacija ka
neprofitnom sektoru (20% mala i srednja
preduzeća, 7% mešani donatori) nego ka državi
(19% mala i srednja preduzeća, 2% mešani
donatori). S druge strane, broj instanci istaknu-
tih pojedinaca je činio veći udeo u okviru
instanci ka državi (12%) nego ka neprofitnom
sektoru (4%).
69,3% Država
16,4% Pojedinci/porodice
13,3% Neprofitne organizacije
1,0% Ostali
7
Krajnji korisnici
S obzirom da je Kovid-19 kriza najviše pogodila
zdravstveni sistem, za očekivati je da korisnici
pomoći u najvećoj meri budu ljudi koji koriste
usluge zdravstvene zaštite. U okviru naše
klasifikacije, ova grupa građana se pre svega
nalazi u kategorijama ljudi iz lokalnih zajednica
i ljudi sa zdravstvenim tegobama. Tako, u
skladu sa očekivanjima, ove dve kategorije jesu
najzastupljenije. Dok je najveći broj akcija bio
usmeren na ljude iz lokalnih zajednica, za ljude
sa zdravstvenim tegobama je organizovan
manji broj akcija ali su u njima prikupljene veće
sume. Ova diskrepanca između broja akcija i
veličine donacija se javlja usled toga što su
donacije manje vrednosti (maske, viziri, rukavi-
ce, dezinfektanti itd.) računate kao donacije
usmerene ka ljudima u lokalnim zajednicama,
dok su donacije veće vrednosti (respiratori,
ambulantska vozila, monitori za praćenje
stanja pacijenata itd.) računate kao donacije
usmerene ka ljudima sa zdravstvenim tegoba-
ma.
45,9% Lokalne zajednice
23,8% Ljudi sa zdravstvenim poteškoćama
18,1% Socijalno ugrožena lica
0,9% Osobe sa invaliditetom
11,3% Ostali
Iako je pandemija uzrokovala krizu javnog
zdravstva, podrška socijalno ugroženim građa-
nima i penzionerima nije manjkala. Tako, skoro
petina dobrotvornih akcija je organizovana za
socijalno ugrožene, iako je samo 6% ukupne
donirane sume u ovim akcijama bilo prikuplje-
no. Ove akcije su uglavnom bile namenjene
zadovoljenju osnovnih potreba ljudi, često
organizovane kao pomoć javnim kuhinjama u
pružanju hrane svojim korisnicima. Kada je reč
o starijoj odrasloj populaciji, oni su primili
podršku u 5% organizovanih akcija, što je više
nego pre pandemije. S druge strane, u poređe-
nju sa periodom pre pandemije, Kovid-19
donacije su u prilično manjoj meri bile usmere-
ne ka osobama sa invaliditetom, ljudima iz
drugih zemalja i deci bez roditeljskog staranja.
Ipak, treba imati u vidu da se ovi nalazi odnose
isključivo na Kovid-19 davanja, te da nije ni bilo
za očekivati da će navedene kategorije dobiti
jednaku podršku kao i za druge svrhe.
8
Instance (%)
Forme davanja
Koncept filantropije kojim se vodimo podrazu-
meva pružanje bilo koje vrste pomoći bez
očekivanja reciprociteta. U tom smislu,
filantropske aktivnosti uključuju sve donacije
pravnih i fizičkih lica, bilo u novcu, robi, pro
bono uslugama ili vremenu (volontiranje).
Prema podacima kojima Catalyst Balkans
raspolaže, velika većina zabeleženih donacija je
finansijskog karaktera. Razlog tome delimično
leži u načinu na koji mediji o filantropiji izvešta-
vaju. Ipak, iako mediji više pažnje posvećuju
davanjima u formi novca, mi smo uvereni da
novac zapravo i jeste najčešća forma doniranja.
Međutim, tokom pandemije, porasla su
davanja u robi. Dok je u prethodne tri godine
87% donacija bilo u novcu, a 8% u dobrima,
donacije za Kovid-19 su isključivo bile u formi
novca u 73% slučajeva, dok je čak 21% bilo u
formi dobara. Ove brojke svakako ne iznenađu-
ju uzimajući u obzir da je pandemija nametnula
hitnu potrebu za medicinskom opremom koja
je bila prepoznata od strane filantropske
zajednice. Dodatno, treba naglasiti da su pro
bono usluge pravnih lica i volontiranje građana
bile nešto češće forme darivanja nego ranije.
Kada je reč o modalitetima prikupljanja
sredstava (fundraising), Kovid-19 pandemija je
nametnula poseban izazov filantropskoj
zajednici. U prethodnim godinama, skoro
trećina instanci je bila pokrenuta organizova-
njem događaja na kojima su se donatori
okupljali. Međutim, kako je uvođenje fizičke
distance učinilo ovaj model prikupljanja
sredstava otežanim i često nemogućim, većina
donatora je darivala direktno primaocima.
Tako, direktne donacije čine 72% instanci,
alternativne kampanje 27% instanci, dok
donatorskih događaja gotovo da nije bilo.
Sve u svemu, može se reći da se filantropska
zajednica relativno brzo i uspešno prilagodila
novim okolnostima. U narednom periodu,
ostaje da se vidi da li će prikupljanje sredstava
putem interneta (online fundraising) postati
zastupljeniji modalitet u budućnosti i u kojoj će
se meri donatori vratiti tradicionalnom načinu
organizovanja donatorskih događaja.
Osim prema formi darivanja, donacije se mogu
razlikovati prema efektu koji donatori namera-
vaju da ostvare. Humanitarna pomoć kao što je
davanje u hrani, garderobi, lekovima i donacije
za tretiranje specifične svrhe (zdravstveni
tretmani specifične osobe) pripadaju kategoriji
kratkoročnih (jednokratnih) donacija. S druge
strane, kapitalne investicije, oprema, i sva
davanja koja stvaraju neka buduća davanja
potpadaju pod kategoriju dugoročnih (strateš-
kih) donacija. Podaci kojima Catalyst Balkans
raspolaže pokazuju da su jednokratne donacije
dominantne svake godine. Međutim,
jednokratne donacije namenjene za ublažava-
nje negativnih posledica pandemije su bile čak
dominantnije nego pre. Tačnije, 62% donacija
je po prirodi bilo ad-hoc, dok je strateških
donacija bilo 32%. Među jednokratnim donaci-
jama najčešće su bile zalihe i potrošni materijal,
kao što su epidemiološke maske, viziri i rukavi-
ce, dok je u manjoj meri to bila humanitarna
pomoć. Kada je reč o strateškim donacijama, u
skoro svim slučajevima reč je o opremi (uglav-
nom medicinski respiratori ali i oprema za
online obrazovanje), dok je manji broj strateš-
kih donacija bio u formi pro bono usluga.
9
Način korišćenja donacija
Instance%
61,8% Jednokratne
32,3% Strateške
5,9% Nepoznato
10
Medijska pokrivenost
37,0%
Nivo
transparentnosti
Obim i kvalitet medijskog izveštavanja o
filantropiji bitan je faktor praćenja davanja na
Zapadnom Balkanu. S obzirom da državne
institucije ni u jednoj zemlji u regionu ne
prikupljaju niti objavljuju podatke o donacija-
ma, jedini pouzdan izvor podataka su medijski
izveštaji (pogledati sekciju: metodologija).
Međutim, kvalitetno medijsko izveštavanje nije
samo uslov preciznog merenja filantropije, već i
pokazatelj razvijenosti filantropske zajednice.
Što je veća medijska pokrivenost filantropskih
akcija i što su izveštaji medija bogatiji sadrža-
jem, to je svest o značaju davanja veća, i obrnu-
to.
Kada je reč o kvantitetu medijskog izveštavanja
o Kovid-19 davanjima, broj medijskih objava
iznosi 13.516 što je manje u odnosu na period
pre pandemije. Međutim, treba uzeti u obzir da
su tokom pandemije mediji izveštavali i o
davanjima nevezanim za Kovid-19, što ujedna-
čava učestalost medijskih objava u ova dva
perioda. U velikoj većini slučajeva, o filantropiji
su izveštavali internet mediji (81%), dok je udeo
štampanih (13%) i elektronskih medija daleko
manji (5%). Pri tome, u odnosu na period pre
pandemije, o filantropiji su češće izveštavali
mediji sa nacionalnom frekvencijom, dok su
lokalni, regionalni i podregionalni mediji
izveštavali u manjoj meri.
Kvalitet medijskog izveštavanja se pre svega
odnosi na nivo transparentnosti medijskih
izveštaja tj. procenat u kojem su instance
pokrivene podacima o doniranim sumama. U
tom smislu, uočava se lošiji kvalitet medijskog
izveštavanja kada je reč o Kovid-19 davanjima.
Zabeležene sume darivane za Kovid-19
pokrivaju 37% instanci, što je manje nego pre
pandemije.9
Najniži stepen transparentnosti medijskih
izveštaja nalazimo na Kosovu (23%), Albaniji
(19%) i Severnoj Makedoniji (19%), dok je
najveći nivo transparentnosti zabeležen u Crnoj
Gori (52%) i Hrvatskoj (45%). Međutim, iako
deluje da je pandemija negativno uticala na
kvalitet izveštavanja, odnos medija prema
filantropiji ostao je umereno pozitivan – 98.2%
izveštaja imalo je pozitivnu konotaciju što
pruža optimizam uz napomenu da postoji
prostor za napredak.
11
9
Nivo transparentnosti u 2019. godini iznosio je 44%.
Donirane sume u poređenju sa širenjem
Kovid-19 virusa
Tokom kalendarske godine, većina donacija se
beleži u decembru (tokom sezone praznika),
dok je mesec sa najmanje donacija avgust
(tokom sezone godišnjih odmora). Međutim,
donacije za Kovid-19 odstupaju od ovog obras-
ca. Imajući u vidu da je pandemija opasnog ali
nepoznatog virusa izazvala strah i veliku pažnju
javnosti, sasvim očekivano, većina donacija za
Kovid-19 je zabeležena u prva tri meseca –
mart, april i maj. U ova tri meseca bilo je 4.232
instance, u kojima je prikupljeno 52,8 miliona
evra (77%). Kako je pandemija trajala, donirane
sume su opadale do decembra, kada tradicio-
nalno beležimo rast.
U poređenju sa brojem novodijagnostifikova-
nih slučajeva, čini se paradoksalnim da su
donirane sume opadale dok je broj zaraženih
rastao. U mesecu sa najvećom doniranom
sumom – april 2020. godine (24.625.384 evra) –
broj novodijagnostifikovanih je bio 13.227, dok
je u mesecu sa najmanjom doniranom sumom
– februar 2021. godine (265.766 evra) – broj
novodijagnostifikovanih bio 11 puta veći
(145.567). Ipak, kada interpretiramo ove podat-
ke, trebali bismo uzeti u obzir alarmantnu
situaciju u kojoj se zdravstveni sistem našao,
strah od nepoznatog virusa sa kojim smo se
suočili i nepredvidivost pandemije koja je
dovela do zdravstvene i ekonomske krize.
Na početku, filantropska zajednica je brzo
obezbedila neophodnu epidemiološku zaštitu i
testove koji su u ranim fazama pandemije
nedostajali. Međutim, kako je vreme odmicalo,
zaštitne maske, rukavice i testovi su postali
dostupni i fokus javnosti se preusmerio sa
epidemiološke na ekonomsku krizu i druge
probleme.
Konačno, iako su se donacije umanjivale kako
je broj novozaraženih rastao, skokovi u broju
novodijagnostifikovanih slučajeva u posmatra-
nom periodu su bili praćeni malim ali prisutnim
rastom u donacijama. Sledi da je filantropska
zajednica Zapadnog Balkana bila najreaktivnija
na krizu kada je pomoć bila najpotrebnija ali je
i kasnije ostala osetljiva na epidemiološka
kretanja.
12
Novi Kovid-19 slučajevi Donirana suma
Mart
April
Maj
Jun
Jul
Avgust
Septembar
Oktobar Decembar Februar
13.227 13.085 33.782 100.845 334.079 145.567
24.625.381 € 1.642.182 € 415.000 € 2.472.398 € 6.925.176 € 265.766 €
Novembar Januar
2.967 4.724 35.990 31.849 330.226 141.102
17.090.614 € 11.170.608 € 1.161.749 € 765.060 € 283.421 € 855.389 €
Donirane sume u poređenju sa širenjem Kovid-19 virusa10
13
10
Prikazani grafikon uključuje samo vrednosti dobijene iz medijskih izveštaja,
bez verifikovanih podataka.
Uporedna perspektiva
Kovid-19 pandemija je pogodila gotovo sve
zemlje globalno, uključujući i zemlje Zapadnog
Balkana. U prethodnom poglavlju smo prikazali
kako je filantropija tokom pandemije praktiko-
vana na regionalnom nivou. Koristeći isti set
pokazatelja, u ovom poglavlju predstavljamo
sličnosti i razlike između filantropskih zajedni-
ca.
Kako podaci Svetske Banke pokazuju11
,
najrazvijenija ekonomija u regionu je Hrvatska,
dok suprotno važi za Kosovo. Od ukupnog
BDP-a na regionalnom nivou (148 milijardi
dolara), BDP Hrvatske i Srbije je najveći – 55,9,
odnosno 52,9 milijardi dolara. S druge strane,
Crna Gora ima najmanji BDP – 4,8 milijardi
dolara – ali ovu sumu generiše najmanji broj
stanovnika (621.718). Posmatrano po glavi
stanovnika, Hrvatska ima daleko najveći
(13.828 $), a Kosovo najmanji BDP (4.287 $).
Učestalost i veličina donacija na Zapadnom
Balkanu je donekle u skladu sa makroekonom-
skim pokazateljima. Od 5.459 instanci, većina
akcija je zabeležena u Srbiji i Bosni i Hercegovi-
ni, dok se najređe darivalo na Kosovu i u Albani-
ji. Kada je reč o zabeleženim sumama, od 71,9
miliona evra doniranih na regionalnom nivou,
najviše je donirano u Srbiji i Hrvatskoj, a najma-
nje, opet, na Kosovu i u Albaniji. Ipak, kada se u
obzir uzme veličina populacije, proizilazi da je
daleko najviše sredstava bilo donirano u Crnoj
Gori (15,7 €), za kojom sledi Severna Makedoni-
ja (10,7 €), a potom ostale zemlje.
Regionalno posmatrano, dijaspora je u svim
davanjima učestvovala sa 6%. Međutim, ovde
uočavamo značajne razlike među filantropskim
zajednicama.
Dok je čak 16% davanja u Kosovo došlo iz
zemalja van regiona Zapadnog Balkana, u
Hrvatskoj je 99% davanja bilo generisano
unutar regiona. Natprosečno učešće dijaspore
beležimo takođe u Crnoj Gori (13%) i Albaniji
(14%), dok su ostale zemlje blizu regionalnog
proseka.
11
The World Bank. (2020). Preuzeto 16. novembra 2021., sa:
https://data.worldbank.org/.
14
Uporedna perspektiva
1,1 €
15,7 €
6,0 €
6,2 €
10,7 €
6,3 €
2,8 €
Donirana suma po glavi stanovnika12
Zabeležena suma Broj instanci
Crna Gora
Severna Makedonija
Srbija
Hrvatska
Bosna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina
Hrvatska
Kosovo
Crna Gora
Severna Makedonija
Srbija
Kosovo
Albanija
Albanija 1.078.542 €
12.947.832 €
17.371.312 €
1.983.815 €
9.629.069 €
7.165.001 €
21.707.103 €
100
1.180
928
278
881
610
1.482
12
Izračunato na osnovu procenjene sume za svaku zemlju.
15
Donatori
Kako regionalno, tako i u svakoj filantropskoj
zajednici pojedinačno, poslovni sektor je igrao
krucijalnu ulogu u pružanju pomoći tokom
pandemije. Ovo se pre svega odnosi na Sever-
nu Makedoniju, gde je zabeležen najveći udeo
davanja poslovnog sektora (77% instanci),
prvenstveno usled obimnog učešća malih i
srednjih preduzeća. S druge strane, ispod-pro-
sečan udeo davanja poslovnog sektora nalazi-
mo na Kosovu (42%), u Albaniji (42%) i Crnoj
Gori (46%). Specifičnost davanja poslovnog
sektora na Kosovu leži u činjenici da su mala i
srednja preduzeća generisala više donacija
nego kompanije (50+ zaposlenih). Suprotno
tome, u Bosni i Hercegovini obrazac davanja je
obrnut – kompanije su pokrenule gotovo sve
akcije poslovnog sektora.
Kada je reč o drugim tipovima donatora,
masovna davanja građana zauzimaju drugo
mesto, osim u Albaniji i na Kosovu. Specifičnost
filantropije u Albaniji i na Kosovu je značajno
veće prisustvo istaknutih pojedinaca, privatnih
fondacija i religijskih organizacija. Na regional-
nom nivou, filantropske akcije organizovane od
strane istaknutih pojedinaca čine 11% instanci,
dok u Albaniji i na Kosovu njihovo učešće iznosi
preko četvrtine. Dodatno, dok su privatne
fondacije regionalno učestvovale sa 2% instan-
ci, u Albaniji njihov udeo iznosi 11%, a na
Kosovu 7%. Slično, religijske organizacije su
tokom pandemije pokrenule jednu u sto akcija
(1%), dok je u Albaniji i na Kosovu ovo bio tri
puta češći slučaj (3%).
16
Bosna i
Hercegovina
Hrvatska
Kosovo
Crna Gora
Severna
Makedonija
Srbija
Poslovni sektor
Albanija
42,0%
9,0%
29,0%
6,0%
11,0%
3,0%
0,0%
64,3%
16,4%
7,0%
6,6%
0,4%
1,2%
4,1%
54,5%
42,4%
18,9%
9,4%
15,5%
0,2%
0,3%
1,2%
Masovna davanja pojedinaca Istaknuti pojedinci
Mešani donatori Privatne fondacije Ostali
OCD/Udruženja
12,6%
28,1%
6,8%
6,8%
2,9%
0,4%
46,2%
19,5%
16,5%
12,8%
0,3%
3,2%
1,5%
77,2%
13,0%
8,0%
0,3%
0,3%
0,4%
0,8%
64,0%
15,5%
9,5%
4,8%
2,8%
0,3%
3,1%
Donatori - Instance (%)
17
Primaoci
Kao što je već prikazano, država je najveći
primalac donacija namenjenih ublažavanju
Kovid-19 krize. Na regionalnom nivou, 7 od 10
filantropskih akcija je bilo usmereno ka javnim
institucijama i lokalnim/nacionalnim vlastima.
Iz uporedne perspektive, Albanija se u ovom
smislu izdvaja sa samo 53% filantropskih
aktivnosti organizovanih kao podrška državnim
institucijama.
Nivo podrške koju je država primila u drugim
filantropskim zajednicama u manjoj meri
odstupa od regionalnog proseka. Ipak, razlike
se mogu uočiti kada posmatramo tipove držav-
nih institucija koje su primile podršku. Tako,
velika većina akcija orijentisanih ka državi je u
Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj bila usmerena
ka javnim institucijama, dok na Kosovu i u Crnoj
Gori važi suprotno – najveću podršku su primile
lokalne i nacionalne vlasti.
Kada je reč o drugim tipovima primalaca –
pojedinci/porodice i neprofitne organizacije –
značajna odstupanja od regiona su uočena u
Albaniji, na Kosovu i u Crnoj Gori. U Albaniji i na
Kosovu značajno veću podršku su dobili
pojedinci/porodice (35%, 27%), dok je među
primaocima neprofitni sektor u većoj meri bio
predstavljen u Crnoj Gori (19%).
Dakle, kako iz prikazanog sledi, sve filantropske
zajednice Zapadnog Balkana su prepoznale
državu kao glavnog aktera u prevazilaženju
pandemije. Pa i pored toga, značajna pomoć je
pružena direktno pojedincima/porodicama
(posebno u Albaniji i na Kosovu), a i neprofitni
sektor je ostao značajan kanal pomoći u Crnoj
Gori.
18
Bosna i
Hercegovina
Hrvatska
Kosovo
Crna Gora
Severna
Makedonija
Srbija
Država
Albanija
53,0%
35,0%
11,0%
1,0%
73,1%
17,3%
8,9%
0,7%
77,9%
65,1%
9,6%
12,3%
0,2%
Pojedinci/porodice Neprofitne organizacije Ostali
26,6%
7,2%
1,1%
66,0%
11,9%
19,4%
2,7%
73,1%
10,3%
15,2%
1,4%
63,3%
22,1%
14,2%
0,4%
Primaoci - Instance (%)
19
Krajnji korisnici
Regionalno, većina instanci u okviru Kovid-19
davanja se odnosi na ljude iz lokalnih zajednica,
dok su najveće sume prikupljene za ljude sa
zdravstvenim tegobama. Međutim, ovaj odnos
između zabeleženih instanci i doniranih suma
je prisutan samo u Srbiji i Hrvatskoj. U Crnoj
Gori i Severnoj Makedoniji, ljudi iz lokalnih
zajednica imaju daleko veći udeo zabeleženih
suma. U Bosni i Hercegovini, ljudi iz lokalnih
zajednica i ljudi sa zdravstvenim tegobama su
ostvarili jednak udeo zabeležene sume, dok je u
Albaniji i na Kosovu najveća podrška, i prema
broju akcija i prema doniranim sumama,
pripala socijalno ugroženima.
Kada je reč o instancama, među ostalim pojedi-
nostima valjalo bi spomenuti da su donacije u
Srbiji bile diverzifikovanije i da je filantropska
zajednica u Srbiji u većoj meri bila posvećena
starijoj odrasloj populaciji (9%). Nadalje, socijal-
no ugroženi građani su primili natprosečnu
podršku u Severnoj Makedoniji (32%), dok je
albanska zajednica bila više okrenuta ljudima
koji žive u drugim zemljama (8% u Albaniji
nasuprot 2% regionalno).
20
Bosna i
Hercegovina
Hrvatska
Kosovo
Crna Gora
Severna
Makedonija
Srbija
Lokalne zajednice
Albanija
30,0%
18,0%
38,0%
0,0%
14,0%
40,5%
33,3%
15,1%
1,7%
9,4%
45,5%
30,2%
36,6%
7,7%
0,4%
0,4%
9,8%
Ljudi sa zdravstvenim poteškoćama Socijalno ugrožena lica
Ostali
Osobe sa invaliditetom
8,3%
49,3%
11,8%
54,3%
11,4%
24,7%
0,1%
9,5%
54,8%
5,9%
31,8%
1,3%
6,2%
46,0%
26,1%
10,3%
1,1%
16,5%
Krajnji korisnici - Instance (%)
21
Forme davanja
Za razliku od prethodnih godina, novčane
donacije za Kovid-19 su bile manje zastupljene,
dok su roba i besplatne usluge (pro bono
usluge pravnih lica i volontiranje građana) bile
češće forme davanja. Ovo posebno važi za
filantropsku zajednicu u Hrvatskoj koja je
prikupljala isključivo novac u 63% instanci,
robu/materijale u 28% instanci i pružala pro
bono usluge u 5% zabeleženih akcija. Sa druge
strane, odstupanja od regionalnog proseka su
zabeležena u Severnoj Makedoniji, gde je
natprosečan udeo donacija bio u formi novca
(80%), a ispodprosečan udeo u formi robe i
materijala (14%).
Kako usled restrikcija gotovo da nije bilo
donatorskih događaja organizovanih uživo,
razliku među filantropskim zajednicama nalazi-
mo jedino u načinu na koji su se prilagodile
novim okolnostima. Regionalno, 7 od 10 dobro-
tvornih akcija je preduzeto kroz direktne
donacije, a ostatak uglavnom kroz kampanje za
prikupljanje sredstava (fundraising campaigns).
Štaviše, filantropska zajednica u Hrvatskoj i
Severnoj Makedoniji se više oslanjala na
direktne donacije (8 od 10 instanci), dok je
situacija u Albaniji i na Kosovu bila drugačija – u
prvoj je bilo 20% direktnih donacija, a u drugoj
samo 11%. Zapravo, velika većina akcija u
Albaniji i na Kosovu je organizovana po modelu
kampanja za prikupljanje sredstava (fundrai-
sing campaigns).
Podrška ublažavanju Kovid-19 krize je češće
bila u formi kratkoročnih davanja nego uobiča-
jena podrška ranijih godina. U poređenju sa
regionalnim prosekom, jednokratne donacije
su bile zastupljenije na Kosovu (81%), u Albaniji
(75%) i Crnoj Gori (73%). Međutim, filantropska
zajednica u Srbiji se ne uklapa u ovaj okvir jer su
njeni donatori pružili stratešku podršku za
Kovid-19 češće nego ranije.
Posmatrajući isključivo kratkoročna davanja,
zalihe/potrošni materijal su češće darivani u
Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Srbiji, dok se
humanitarna pomoć češća pružala na Kosovu,
u Albaniji i Crnoj Gori.
22
Bosna i
Hercegovina
Hrvatska
Kosovo
Crna Gora
Severna
Makedonija
Srbija
Jednokratne
Albanija
75,0%
20,0%
5,0%
64,1%
30,3%
5,6%
53,4%
81,3%
37,3%
9,3%
Strateške Nepoznato
17,3%
1,4%
73,3%
22,1%
4,6%
64,4%
30,3%
5,3%
52,6%
41,3%
6,1%
Korišćenje donacija - Instance (%)
23
Lokalni kontekst
Albanija
Pored Kovid-19 krize, posledice razornog
zemljotresa koji je pogodio Albaniju u novem-
bru 2019. godine imale su ogroman uticaj
društvo i ekonomiju države. Ipak, tokom 2020.
godine zabeleženo je ukupno 2,5 miliona evra
donacija kroz 174 dobrotvorne akcije. U
odnosu na prethodnu godinu zabeležen je pad
donirane sume, dok je broj akcija povećan.
Oslanjajući se na dostupne podatke i na naš
statistički proračun, procenili smo da je
prikupljeno 7,7 miliona evra, što je povećanje u
odnosu na 2019. godinu. Donirani iznos po
glavi stanovnika je 2,7 evra, što je znatno manji
iznos u odnosu na regionalni prosek (13,1
evra). Od ukupnog zabeleženog iznosa u
Albaniji, više od milion evra bilo je usmereno na
borbu protiv Kovid-19.
Darivanje nepovezano sa Kovid-19
u 2020.
Više od 1,4 miliona evra prikupljeno je u svrhe
koje nisu povezane sa Kovid-19 krizom, što je
duplo manji iznos od ukupnog doniranog
iznosa u prethodnoj godini. Sa obzirom na
tipove donatora, masovno davanje beleži
porast i u broju instanci i u doniranoj sumi. Sa
druge strane, poslovni sektor i istaknuti
pojedinci imali su pad u podršci za teme koje
nisu povezane sa pandemijom. U zavisnosti od
tema koje su donatori podržali, zabeleženo je
smanjenje podrške prema zdravstvu i obrazo-
vanju, zbog preusmeravanja podrške za pomoć
tokom Kovid-19 krize. Kada je reč o tipovima
primalaca, neprofitne organizacije su imale
značajno povećanje podrške za davanje koje
nije povezano sa Kovidom-19. Sa druge strane,
institucije su imale pad podrške za druge svrhe
koje nisu povezane sa pandemijom.
Inspirativne priče
Urednik i voditelj TV emisije ,,Opinion’’ (,,Mišlje-
nje’’) Blendi Fevziu, pozvao je kompanije i
pojedince da doniraju za socijalno ugrožene
porodice tokom pandemije Kovid-19. Kroz
program prikupljeno je 300.000 evra, podelje-
nih porodicama širom Albanije od strane
Fondacije ,,Different Weekend’’ i osoblja emisije
,,Opinion’’.
Poslovni sektor je bio najznačajniji akter u
donacijama za javno zdravlje u Albaniji. Jedna
od inicijativa koja se izdvojila je akcija organizo-
vana od strane tri telekomunikacione kompani-
je u Albaniji- ALBtelecom, Vodafone i Telekom
Albanija, koje su donirale 40 respiratornih
uređaja bolnicama širom Albanije kao podršku
tokom pandemije Kovid-19. Uređaji, u ukupnoj
vrednosti od 30.000 evra, dostavljeni su istog
dana. Solidarnost i doprinos ovih kompanija
omogućili su da potrebni medicinski uređaji
služe javnom zdravstvenom sistemu pri lečenju
pacijenata sa respiratornim poteškoćama.13
13
ALBtelecom (n.d.) Albtelecom Dhuron pajisje Respiratore Për Sistemin
Shëndetësor. ALBtelecom. (n.d.). Preuzeto 19. novembra, 2021., sa:
https://www.albtelecom.al/al/rreth-albtelecom/publikime/te-rejat-e-fundit/njo
ftime-per-media-2020/albtelecom-dhuron-pajisje-respiratore-per-sistemin-sh
endetesor/
24
Transparentnost
Dostupni podaci o doniranoj domaćoj pomoći
su bili donekle oskudni i objavljivani su u formi
saopštenja za javnost. Međutim, informacije o
međunarodnom finansiranju bile su javno
dostupne, kao što su finansiranje iz EU granto-
va15
, podrška u vidu opreme od UN agencija,
Vlade Švajcarske, Programa Ujedinjenih nacija
za razvoj, Fonda Ujedinjenih nacija za stanov-
ništvo, Ambasade Sjedinjenih Američkih Država
i slično, namenjenih za hitne slučajeve. Vlada
Albanije je na svoj zvaničnom sajtu16
objavila
podatke o donacijama stranih vlada i stranih
donatora. U izveštaju projekta Albanije o
hitnom odgovoru na Kovid-19, objavljen od
strane Svetske banke, navedena je lista
aktivnosti i doprinosa partnera, koja sadrži
donacije globalnih kompanija, vlada i drugih
aktera, sa nekim od navedenih iznosa.17
30. aprila 2020. godine, People’s Advocate je
uputio preporuku Sektoru za vanredne situaci-
je, Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite,
Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu
pravde, za objavljivanje svih normativnih akata
centralne vlade i drugih akata tokom pandemi-
je Kovid-19 virusa.18
14
McLaren, C. (April 2020). Economic impacts of and policy responses to the
coronavirus pandemic: early evidence from Albania. Preuzeto 16. novembra,
2021., sa:
https://set.odi.org/wp-content/uploads/2020/04/Economic-impacts-of-and-p
olicy-responses-to-the-coronavirus-pandemic-early-evidence-from-Albania.p
df
15
ibid.
16
Qeveria Shqiptare Keshilli i Ministrave (n.d.). Kryeministria.al. Preuzeto 16
novembra, 2021., sa: https://kryeministria.al/en/.
17
The World Bank. (n.d.). ALBANIA EMERGENCY COVID-19 RESPONSE
PROJECT. Preuzeto 16 novembra, 2021., sa:
https://documents1.worldbank.org/curated/en/941251597066127352/pdf/Al
bania-Emergency-COVID-19-Response-Project.pdf
18
ENNHRI. (2021). State of the rule of law in Europe 2021 Report. Reports
Zakonske / fiskalne promene usled
Kovid-19
21. marta 2020. godine premijer Albanije je
izneo tromesečni stimulativni paket kao deo
izmenjenog budžeta, koji uključuje: dodatno
finansiranje zdravstvenog sektora za medicin-
sku opremu i zalihe (20 miliona evra); preraspo-
delu sredstava za humanitarnu pomoć, hranu,
lekove itd. za najugroženije populacione grupe
(16 miliona evra); suverene garancije za podrš-
ku kompanijama za likvidnost za isplatu zarada
zaposlenih (79 miliona evra); rezervni fond za
hitne slučajeve obolelih od Kovid-19 (7,9
miliona evra); podršku za pokrivanje zarada
samozaposlenih građana i onih koji rade za
mala preduzeća koja su usled posledica pande-
mije izgubila prihod (52 miliona evra).14
25
Lokalni kontekst
Bosna i Hercegovina
U toku godine obeležene pandemijom zabele-
ženo je više od 21,8 miliona evra kroz 3.489
filantropskih akcija. Na osnovu dostupnih
podataka i naših statističkih proračuna, proce-
nili smo da je prikupljeno više od 38,5 miliona
evra. U poređenju sa 2019. godinom, zabeleže-
ni iznos je više nego tri puta veći. Donirani iznos
po glavi stanovnika beleži 11,7 evra, što je nešto
manje od regionalnog proseka. Samo za
davanje u svrhe Kovid-19, donirano je više od
12,9 miliona evra kroz 1.161 akciju.
Inspirativne priče
Prvenstveni odgovor tokom pandemijske
godine bio je za obezbeđivanje hrane onima
kojima je najpotrebnija. Udruženje Pomozi.ba
je na svojoj platformi pokrenulo crowdfunding
(kampanju grupnog finansiranja) sa ciljem
prikupljanja sredstava za podršku ljudi koji
koriste usluge javne kuhinje tokom pandemije.
Tokom kampanje prikupljeno je 21.659 evra za
obroke za socijalno ugrožene porodice.
BH Telecom d.d. bio je jedan od najvećih
donatora tokom 2020. godine u svrhe ublaža-
vanja negativnih posledica pandemije. Kompa-
nija je donirala više od 513.000 evra kantonal-
nim bolnicama u Konjicu, Zenici, Goraždu,
Travniku i Bihaću u svrhe nabavke medicinske
opreme. BH Telecom d.d. nagrađen je DOBRO
nagradom za filantropiju u kategoriji velikih
kompanija.
Zakonske / fiskalne promene usled
Kovid-19
Veće ministara Bosne i Hercegovine donelo je
Odluku o oslobađanju od indirektnih poreza i
povratu poreza na već plaćene indirektne
poreze na opremu i sredstva koje su donirali
domaći i međunarodni donatori u svrhe
ublažavanja posledica pandemije Kovid-19.
Ova odluka uključuje donacije u vidu maski,
rukavica, medicinske opreme, respiratora,
dezinfekcionih sredstava itd.19
Darivanje nepovezano sa Kovid-19
u 2020.
U okviru davanja koje nije povezano sa pande-
mijom, više od 8,9 miliona evra je zabeleženo,
što predstavlja povećanje u odnosu na
prethodnu godinu. Međutim, kada se izuzmu
podaci za Kovid-19, broj akcija je nešto manji
nego u 2019. godini. U zavisnosti od vrsta
donatora, građani su imali manji udeo u
ukupnom broju akcija koji nisu povezani sa
pandemijom, zbog smanjenja udela humani-
tarnih događaja u kojima su građani najaktivniji
donatori. Što se tiče vrednosti donacija poslov-
nog sektora, zabeležen je pad u procentu u
odnosu na prethodnu godinu. Donatori su ređe
pružali podršku zdravstvu i obrazovanju u
svrhe nepovezane sa pandemijom, kao rezultat
preusmeravanja podrške obrazovnim i zdrav-
stvenim institucijama za pomoć tokom
Kovid-19 krize. Iz tog razloga institucije su ređe
dobijale podršku u svrhe koje nisu povezane sa
pandemijom.
19
CMS. (n.d.). Law and Regulation of COVID-19 Tax Relief in Bosnia &
Herzegovina. Preuzeto 16. novembra, sa:
https://cms.law/en/int/expert-guides/cms-expert-guide-to-covid-19-tax-relief-
measures/bosnia-and-herzegovina.
26
Transparentnost
Državne institucije u Bosni i Hercegovini su
nesistematično objavljivale podatke o donacija-
ma na različitim nivoima vlasti. Lokalne samou-
prave su na svojim zvaničnim sajtovima
predstavile podatke o donacijama. Podaci o
međunarodnim kreditima i njihovim iznosima
ka vlastima Bosne i Hercegovine su bili javno
dostupni. Ministarstvo finansija i trezora otvori-
lo je račun za pomoć u svrhe pandemije
Kovid-19. Objavljen je izveštaj koji je bio dostu-
pan javnosti o donacijama na račun od 6. do 27.
aprila sa podacima o donatorima.20
Vlada Republike Srpske otvorila je račun Fonda
Solidarnosti za Kovid-19 donacije, za koji je
spisak donatora bio javno dostupan. Objavljeni
su nazivi preduzeća i ustanova koje su donirale
na račun, iznose donacija i podatke o tome
kako su sredstva usmerena. Prema podacima
Transparency International BiH, period pande-
mije obeležila je netransparentna javna nabav-
ka medicinske opreme.21
20
Centar za Zastupanje Građanskih Interesa. (2021). Odgovor Centralne
Vlasti Bosne i Hercegovine na Pandemiju Covid 19. Preuzeto 16. novembra,
sa:
https://www.cpi.ba/wp-content/uploads/2021/06/Odgovor-centralne-vlasti-Bi
H-na-pandemiju-Covid19.pdf
21
Cuckić, N. (4. Maj, 2020). COVID-19 donations in the Western Balkans: More
transparency needed. Preuzeto 16. novembra, sa:
https://europeanwesternbalkans.com/2020/05/04/covid-19-donations-in-the
27
Lokalni kontekst
Hrvatska
Ukupan zabeležen iznos donacija u Hrvatskoj u
godini pandemije je 38,2 miliona evra,
prikupljen kroz 3.238 akcija. Ovaj iznos je 2,4
puta veći nego iznos u prethodnoj godini.
Procenjeni iznos, koji smo izračunali na osnovu
dostupnih podataka, iznosi 77 miliona evra, što
je dva puta više nego u 2019. godini. Shodno
tome, donirani iznos po glavi stanovnika je
takođe povećan u odnosu na 2019. godinu i
iznosi 19 evra, što je veći iznos od regionalnog
proseka. Štaviše, zabeleženo je preko 16,8
miliona evra u svrhe davanja za Kovid-19, kroz
920 akcija.
Bitno je napomenuti da je pored pandemije u
Hrvatskoj bila u jeku još jedna kriza koja je
ujedinila donatore u zemlji i regionu – dva
razorna zemljotresa – jedan koji je u martu
pogodio Zagreb i okolinu, i drugi koji je u
decembru pogodio Sisak i Petrinju. Trećina
ukupnog donirano iznosa u 2020. godini (11,4
miliona evra) usmerena je na sanaciju posledi-
ca zemljotresa, najčešće za obnovu oštećene
imovine.
S obzirom na krajnje korisnike, uočen je porast
podrške populaciji lokalnih zajednica, kao
rezultat donacija za pomoć nakon zemljotresa.
Zabeležen je rast akcija sa dugoročnim
efektom, kao posledica ulaganja u rekonstruk-
ciju i renoviranje objekata i opreme.
Inspirativne priče
Kompanija A1 Hrvatska donirala je medicinsku
opremu za lečenje pacijenata obolelih od
Kovid-19 namenjenu KBC Dubrava u Zagrebu.
Oprema, u vrednosti od 196.600 evra, dostav-
ljena je 1. aprila 2020. godine i obuhvata 100
mobilnih konektora za medicinski gas, IT i
napajanje, dispanzere koji omogućavaju terapi-
ju kiseonikom i uređaje za praćenje stanja
pacijenata.22
U saradnji sa timom lekara u Hrvatskoj, dr Ivor
Ković je proizveo zaštitni respirator (masku),
pod nazivom ,,CroResp’’, napravljenu od maske
za ronjenje, 3-D štampanog adaptera i filtera za
vazduh. Na svom portalu Pandemija.info23
dr
Ković je pokrenuo akciju prikupljanja sredstava
za izradu maski namenjenih podršci zdravstve-
nim radnicima, na prvoj liniji borbe protiv
Kovid-19 virusa, u bolnicama širom Hrvatske.
Uz pomoć udruženja ,,Pomaganje je Uvijek IN’’,
sredstva su prikupljana i preko platforme
Croinvest.eu. Zahvaljujući humanim pojedinci-
ma i kompanijama prikupljeno je 24.445 evra, a
bolnicama širom Hrvatske je isporučeno preko
1.200 CroRest uređaja.
Darivanje nepovezano sa Kovid-19
u 2020.
Zabeleženi iznos donacija u svrhe koje nisu
povezane sa Kovid-19 premašuje iznos u
prethodnoj godini za više od 1,3 puta, zbog
većeg davanja za opremu i kapitalne investicije
za ublažavanje posledica zemljotresa. Zabele-
žen je porast udela doniranog iznosa od strane
poslovnog sektora, dok je iznos masovnih
donacija imao pad u odnosu na 2019. godinu.
Zbog preusmerene podrške donatora u svrhe
Kovid-19 krize, podrška smanjenju siromaštva
je neznatno porasla, dok je kod ostalih istaknu-
tih tema zabeležen pad. U svrhe osim pandemi-
je, institucije su u 2020. godini imale rast podrš-
ke, dok je za neprofitni sektor zabeležen pad u
odnosu na prethodnu godinu.
22
A1 Hrvatska. (2. april, 2020). A1 Hrvatska donirala medicinsku opremu za
liječenje najtežih slučajeva oboljelih od COVID-19 u KB Dubrava. Preuzeto 16
novembra, 2021., sa:
https://www.a1.hr/tko-smo-mi/objave-za-medije/-/objave/clanak/a1-hrvatska-
donirala-medicinsku-opremu-za-lijecenje-najtezih-slucajeva-oboljelih-od-covi
d-19-u-kb-dubrava-/1396968367.
23
Pandemija.info. (n.d.). Respirator (filtarska maska) sa zaštitom za oči izrađen
od ronilačke maske, adaptera i filtera za viruse. preuzeto 16 novembra,
2021., sa: https://pandemija.info/respiratorhr/
28
Zakonske / fiskalne promene usled
Kovid-19
Izmene u aktima za humanitarnu pomoć tokom
Kovid-19 pandemije: uvoz robe (u skladu sa
Odlukom Komisije EU (2020/491), samo za
određene organizacije i robu koja je potrebna
za ublažavanje efekata pandemije Kovid-19
oslobođeno je plaćanje carine i poreza na
dodatu vrednost (Zakon o porezu na dodatu
vrednost); državna pomoć koju dobijaju
obveznici poreza na dobit u svrhu olakšavanja
posledica Kovid-19 nije oporeziva (Zakon o
porezu na dobit pravnih lica); državna pomoć
koju primaju samostalni preduzetnici u svrhu
olakšavanja posledica Kovid-19 nije oporeziva
(Zakon o porezu na dohodak građana).24
Transparentnost
Vlada Hrvatske otvorila je službenu web strani-
cu korona virus.hr25
na kojoj su objavljeni
podaci o Kovid-19 virusu, kao što su broj obole-
lih, broj vakcinisanih i revakcinisanih građana i
drugo. Stranica je pružala javno dostupne
informacije o donacijama međunarodnih
institucija i vlada za Republiku Hrvatsku.
Za donacije kao pomoć tokom Kovid-19 krize,
Vlada je pokrenula akciju pod nazivom ,,Hrvat-
ska protiv korona virusa’’. Prikupljeni podaci
tokom akcije bili su javno dostupni na sajtu
Ministarstva finansija u vidu saopštenja
javnosti.26
Dostupni su bili i dokumenti u kojima
se navodi koje institucije su dobile pomoć kroz
akciju i iznos koji je usmeren. Međutim, nije bilo
javno dostupnih informacija o pojedinačnim
donacijama za akciju.
24
CMS. (n.d.). Law and Regulation of COVID-19 Tax Relief in Croatia. Preuzeto
16. novembra, sa:
https://cms.law/en/int/expert-guides/cms-expert-guide-to-covid-19-tax-relief-
measures/croatia.
25
Koronavirus.hr. (n.d.). Koronavirus-statistički pokazatelji za Hrvatsku i EU.
Preuzeto 16. novembra, sa: https://www.koronavirus.hr/
26
Ministarstvo financija Republike Hrvatske. (2020.). Priopćenje za javnost.
Preuzeto 16. novembra 2021., sa:
https://mfin.gov.hr/vijesti/priopcenje-za-javnost-3039/3039
29
Lokalni kontekst
Kosovo
Ukupni zabeležen donirani iznos u 2020. godini
na Kosovu je 7,7 miliona evra. Ovaj iznos je 3,2
puta veći od iznosa u prethodnoj godini. S
obzirom na dostupne podatke, procenili smo
da je ovaj iznos skoro dva puta veći – 14,5
miliona evra. Donirani iznos po glavi stanovnika
povećan je u odnosu na prethodnu godinu i
iznosi 8,1 evro. Međutim, ovaj iznos je i dalje
ispod regionalnog proseka. Što se tiče davanja
samo u svrhe pomoći tokom Kovid-19, zabele-
ženo je više od 1,9 evra kroz 276 akcija. Dijaspo-
ra je imala važnu ulogu u podršci Kosovu
tokom pandemije.
27
Fondacioni BONEVET Prishtina. (2020.). JOIN THE FIGHT – BONEVET
Campaign on KOSOVAideas. Preuzeto 16. novembra 2021., sa:
https://kosovaideas.com/campaign/detail/589?fbclid=IwAR2ittGuXJRsqk6wKv
RlTQB7OSLIN6mDF5SDwHBPUePR9l2TsuHywQKcYTE.
Inspirativne priče
Fondacija BONEVET Prishtinë pokrenula je
kampanju prikupljanja sredstava ,,Pridruži se
borbi’’ na platformi KOSOVAideas, sa ciljem
prikupljanja sredstava 43 nova 3-D štampača i
filamenta za proizvodnju vizira. Kampanja je
trajala do 29. maja 2020. godine i rezultirala je
sa prikupljenih 66.000 evra putem platforme,
uz podršku 134 donatora. Proizvedeno je
ukupno 8.497 3-D vizira, a 7.093 je donirano
zdravstvenim i administrativnim radnicima, kao
i drugima kojima je bilo potrebno radi spreča-
vanja širenja Kovid-19.27
Udruženje ,,Action for Mothers and Children’’
pokrenulo je humanitarnu akciju ,,Një Kafe si
Flutur’’ (,,Kafa Leptir’’) koja je imala dva osnovna
cilja: prikupljanje sredstava za nabavku
neophodne medicinske opreme za zdravstvene
ustanove i podizanje svesti uz savete za građa-
ne o tome kako da spreče širenje Kovid-19
virusa. Sredstva su prikupljena preko GlobalGi-
ving platforme, bankovnim transferom i SMS
donacijama (jedan SMS u vrednosti od 1 evro).
Udruženje je u saradnji sa Ministarstvom zdrav-
lja izdvojilo 10.274 evra prikupljenih za donaciju
FFP2 respiratornih maski, zaštitne opreme,
vizira, zaštitnih naočara, nitrilnih rukavica,
infracrvenih termometara, posteljine za
jednokratnu upotrebu i drugih potrepština.
Darivanje nepovezano sa Kovid-19
u 2020.
Ako se izuzmu podaci o darivanju u svrhe
pandemije, u 2020. godini donirano je 5,7
miliona evra, što je više od dva puta veći iznos
od iznosa u prethodnoj godini. Što se tiče vrsta
donatora, smanjen je udeo akcija od građana u
odnosu na prethodnu godinu, iz razloga što je
većina događaja, u kojima su građani najčešći
tip donatora, bila vezana za Kovid-19. Pandemi-
ja je takođe uticala na smanjenje akcija name-
njenih za podršku obrazovanja i smanjenja
siromaštva, kada se izuzme davanje za
Kovid-19. Zabeležen je pad direktne podrške ka
pojedincima i porodicama u odnosu na
prethodnu godinu, kao posledica povećanja
udela u ukupnom broju akcija ka lokalnim/naci-
onalnim vlastima. Populacija lokalnih zajednica
imala je ređu podršku u odnosu na 2019.
godinu, dok je porast podrške zabeležen ka
osobama sa invaliditetom i socijalno ugrože-
nim osobama za davanje nepovezano sa
Kovid-19.
30
Zakonske / fiskalne promene usled
Kovid-19
Skupština Republike Kosovo je 4. decembra
2020. godine usvojila novi Zakon o ekonom-
skom oporavku Kovid-19, a isti je stupio na
snagu 7. decembra 2020. godine. Svrha ovog
zakona je da dopuni druge odgovarajuće
zakone kako bi se omogućio oporavak privrede
Republike Kosovo usled Kovid-19 krize. Između
ostalih članova, Zakon o oporavku navodi da će
sva preduzeća koja su imala problema u radu
tokom krize, ili su bila zatvorena, biti finansijski
podržana iz državnog budžeta. Pomoć je
trebalo da pokrije sve operativne troškove
dotičnih stranaka u ukupnoj vrednosti od 200
miliona evra.28
Transparentnost
Ministarstvo Zdravlja Kosova otvorilo je online
platformu za zdravstvene informacije Kosova.-
health, posvećenu informacijama u vezi sa
pandemijom Kovid-19. Platforma je sadržala
informacije o statistikama za Kovid-19, preven-
tivnim merama i drugo, dok su mere i odluke
koje je donosila Vlada Kosova bile javno dostu-
pne samo na zvaničnom sajtu Ministarstva
zdravlja.29
Informacije o donacijama stranih
institucija i organizacija bile su dostupne
javnosti.
28
Deloitte Kosova. (Decembar, 2020). Legal News. Pejes. Preuzeto 16.
novembra 2021., sa:
https://www2.deloitte.com/content/dam/Deloitte/al/Documents/legal/Deloitt
e%20Kosova_Legal%20News_DEC2020.pdf
29
Šošić i Lazarević. (Jun, 2020). OPENING GOVERNMENTS IN TIMES
OF LOCKDOWN. Western Balkan Civil Society Empowerment for a Reformed
Public Administration.
31
Lokalni kontekst
Crna Gora
Tokom 2020. godine u Crnoj Gori je kroz 1.446
donatorskih akcija zabeleženo više od 12,4
miliona evra. U poređenju sa 2019. godinom,
zabeleženi iznos je više nego tri puta veći. Na
osnovu dostupnih podataka procenili smo da je
ukupno donirano više od 18,5 miliona evra.
Donirani iznos po glavi stanovnika beleži 29,8
evra, što predstavlja najveći iznos od svih
zemalja regiona u 2020. godini. Ukupan zabele-
žen iznos ostvaren samo donacijama za ublaža-
vanje negativnih posledica Kovid-19 iznosi više
od 9,6 miliona evra.
30
Kovačević, M. (2020, april). Fudbalski savez Crne Gore donira sedam
respiratora [medijska objava]. Preuzeto 16. novembra 2021., sa:
https://www.maxbetsport.rs/fudbalski-savez-crne-gore-donira-sedam-respira
tora-199172/
31
Hipotekarna Banka. (2020). Humanitarna akcija zaposlenih hipotekarne
banke Aplauzmedicinarima [medijska objava]. Preuzeto 16. novembra 2021.,
sa:
https://www.hipotekarnabanka.com/obavjestenja/humanitarna-akcija-zaposl
Inspirativne priče
Fudbalski savez Crne Gore je 20. marta
doprineo borbi protiv Kovid-19 virusa donaci-
jom od 150.000 evra Nacionalnom koordinacio-
nom telu za zarazne bolesti. Donirana sredstva
su iskorišćena za nabavku 7 respiratora za
zdravstvene ustanove. Institucije koje su
primile donaciju respiratora su Klinički centar
Crne Gore, opšte bolnice u Beranama, Bijelom
Polju, Pljevlju, Nikšiću, Kotoru i Baru. Potom je
udruženje planiralo da donira respirator i
Opštoj bolnici Danilo Prvi sa Cetinja.30
Onlajn platformu ,,AplauzMedicinarima’’ pokre-
nuli su radnici Hipotekarne banke iz Podgorice,
u saradnji sa Studijom ,,Fleka’’. Cilj akcije je bio
prikupljanje 50.000 evra u svrhe nabavke
zaštitne opreme za medicinsko osoblje na
prvim linijama borbe protiv Kovid-19 u ustano-
vama širom Crne Gore. Do 5. maja 2020.
godine prikupljeno je ukupno 130.590 evra. U
tu svrhu prvi su donirali sami zaposleni banke,
u iznosu od 8.130 evra, koji su upućeni Nacio-
nalnom koordinacionom telu za zarazne
bolesti.31
Darivanje nepovezano sa Kovid-19
u 2020.
U 2020. godini zabeleženi iznos za davanje
nevezano za Kovid-19 beleži više od 2,7 miliona
evra – što predstavlja smanjenje u odnosu na
ukupan iznos u 2019. godini. Donacije građana
i poslovnog sektora su bile ređe nego u 2019.
godini, dok su istaknuti pojedinci imali porast u
procentu broja donatorskih akcija. Kao posledi-
ca preusmeravanja podrške u svrhe pandemi-
je, zdravstvo je imali nešto manji procenat
akcija, dok su ostale teme (obrazovanje, podrš-
ka marginalizovanim grupama, smanjenje
siromaštva) imale porast u odnosu na 2019.
Kao i u većini zemalja u regionu, ka institucija-
ma u Crnog Gori je zabeležen pad davanja kada
su u pitanju teme koje nisu povezane sa
Kovid-19, dok je najveći procenat zabeležen ka
pojedincima i porodicama, uglavnom za
lečenje. Usled pandemije, zabeležen je pad
podrške osoba sa invaliditetom, dok je za
ekonomsko ugrožene osobe, osobe sa zdrav-
stvenim tegobama i populaciju lokalnih
zajednica zabeležen porast akcija u odnosu na
2019.
32
Zakonske / fiskalne promene usled
Kovid-19
Vlada Crne Gore je 13. aprila 2020. godine
uvela oslobađanje od PDV-a i carine za medicin-
ska sredstva i zaštitnu opremu, koji su uvezeni
kao donacija, u cilju pomoći u suzbijanju
posledica Kovid-19 virusa (,,Službeni glasnik
Crna Gora’’, broj 032/20).
Tansparentnost
Početkom pojavljivanja Kovid-19 virusa Vlada je
formirala Nacionalno koordinaciono telo za
zarazne bolesti. Potom, 18. marta 2020. godine
otvoren je poseban račun za lokalne i strane
donacije u svrhe podrške tokom borbe protiv
Kovid-19. Informacije o donacijama objavljiva-
ne su na portalu coronainfocg.me. Operativni
štab za donacije je jednom nedeljno Nacional-
nom koordinacionom telu za zarazne bolesti
podnosio izveštaj o uplatama i načinu odvaja-
nja sredstava.
Nacionalno koordinaciono telo za zarazne
bolesti je 31. marta 2020. godine usvojilo
Odluku o modalitetima i uslovima raspodele
sredstava prikupljenih donacijama, nakon što
je Instituti Alternativa pozvao na transparen-
tnost donacija. Odlukom se precizirala potreba
za informacijama o tome kako i gde se sredstva
koriste, i obaveza da se jednom nedeljno
izveštava javnost o stanju na računu.32
U
decembru 2020. godine formiran je Savet za
borbu protiv Kovid-19 virusa. Od tada informa-
cije o donacijama su bile dostupne javnosti
putem medija.33
32
Cuckić, N. (4. Maj, 2020). COVID-19 donations in the Western Balkans: More
transparency needed. Preuzeto 16. novembra 2021., sa:
https://europeanwesternbalkans.com/2020/05/04/covid-19-donations-in-the
-western-balkans-transparency-needed/.
33
Šošić i Lazarević. (Jun, 2020). OPENING GOVERNMENTS IN TIMES OF
LOCKDOWN. Western Balkan Civil Society Empowerment for a Reformed
Public Administration
33
Lokalni kontekst
Severna Makedonija
Tokom pandemijske godine u Severnoj Make-
doniji zabeleženo je ukupno 8,9 miliona evra u
donacijama, što je 7,5 puta više nego u
prethodnoj godini. Zabeležen je i porast
ukupnog broja filantropskih akcija (982 akcije u
2020. godini). Donirani iznos po glavi stanovni-
ka iznosi 17,5 evra, što više od regionalnog
proseka. Koristeći dostupne podatke, na
osnovu naših statističkih proračuna, procenili
smo da je tokom 2020. godine prikupljeno više
od 36,5 miliona evra. Samo u svrhe ublažavanja
negativnih posledica Kovid-19 krize, zabeležen
je iznos od 6,8 miliona evra, kroz 595 filantrop-
skih akcija.
34
Plus Info. (2020). „Stopanska banka“ donira aparat za mehanicka ventilacija
na Klinikata za infektivni bolesti на Клиниката за инфективни болести
[medijska objava]. Preuzeto 16. novembra 2021., sa:
https://plusinfo.mk/stopanska-banka-donira-aparat-za-mehanichka-ventilaci-
a-na-klinikata-za-infektivni-bolesti/
35
Nextsense. (2020). StopKorona! - New mobile app for tracing exposure to
COVID-19 - Donation from Nextsense to the Ministry of Health [medijska
objava]. Preuzeto 16. novembra 2021., sa:
https://nextsense.com/ns-newsarticle-stopkorona-new-mobile-app-for-tracin
g-exposure-to-covid-19.nspx
Inspirativne priče
Stopanska banka AD Skopje podržala je borbu
protiv pandemije donacijom mehaničkog
ventilatora – respiratora Infektivnoj klinici
Skopje. Procenjuje se da je ova donacija vredna
preko 42.000 evra i namenjena je lečenju
pacijenata obolelih od Kovid-19. Banka je
pokrila i iznos za nabavku i isporuku uređaja
klinici.34
Softverska kompanija Nextsense kreirala je i
donirala mobilnu aplikaciju ,,StopKorona!’’
Ministarstvu zdravlja u Severnoj Makedoniji.
Vrednost ove donacije je 47.572 evra. Aplikacija
za telefone, zasnovana na bluetooth tehnologi-
ji, počela je sa radom 13. aprila 2020. Uređaj
meri razdaljinu između telefona i korisnika i
upozorava korisnike ukoliko su došli u kontakt
sa osobom koja je pozitivna na Kovid-19.
Aplikacija je preuzeta preko 5.000 puta na dan
lansiranja. Mobilna aplikacija je garantovala
potpunu zaštitu privatnosti korisnika i naprav-
ljena je praćenjem svetske prakse u borbi
protiv Kovid-19 virusa. Građani su mogli da
imaju potpunu kontrolu nad svojim podacima,
sve dok ne bi odlučili da ih proslede Ministar-
stvu nakon dijagnostikovanja virusa.35
Darivanje nepovezano sa Kovid-19
u 2020.
Iako je pandemija donekle skrenula fokus
donatora sa drugih tema, zabeleženi iznos u
2020. godini za ostale teme koje nisu povezane
sa Kovid-19 je skoro duplo veći od ukupnog
iznosa u prethodnoj godini. U odnosu na tipove
donatora, poslovni sektor je imao rast u udelu
ukupnog broja akcija u odnosu na 2019.
godinu. Institucije su u odnosu na prethodnu
godinu primile manje podrške od donatora,
dok je za neprofitne organizacije zabeležen
porast udela u ukupnom broju akcija, kada su u
pitanju ostale svrhe osim pandemije. Usled
preusmeravanje podrške donatora za pomoć
tokom Kovid-19 pandemije, zabeležen je pad
podrške zdravstvu u odnosu na prethodnu
godinu, za teme koje nisu povezane sa
Kovid-19. Veća podrška je bila usmerena ka
populaciji iz lokalnih zajednica, uglavnom usled
donacija opreme ka lokalnim/nacionalnim
vlastima.
34
Zakonske / fiskalne promene usled
Kovid-19
Četvrti paket mera zbog Kovid-19 koji je usvojila
Vlada Severne Makedonije, radi ublažavanja
negativnih efekata pandemije Kovid-19 sadrži:
smanjenje PDV-a (oslobađanje za donacije, od
10% za hranu i piće za potrošnju na licu mesta i
ugostiteljske usluge, itd.); uspostavljanje beska-
matne kreditne linije sa komponentom granta
za mala preduzeća koja su pogođena pandemi-
jom; revidiranje zakona kojim se reguliše
finansiranje lokalne samouprave kako bi se
opštinama obezbedili stabilni prihodi tokom
krize; predstavljanje predloga zakona kojim se
reguliše finansijska podrška poslodavcima
pogođenim Kovid-19; povećanje mesečne
finansijske podrške za samozaposlene tokom
oktobra, novembra i decembra 2020. godine.36
Transparentnost
Ministarstvo zdravlja Severne Makedonije
otvorilo je račun za podršku tokom Kovid-19
pandemije, preko kojeg su građani i kompanije
mogli da doniraju sredstva, robu i usluge
prema listi prioriteta. Ministarstvo zdravlja
objavilo je spisak donatora.37
Pokrenut je namenski veb-sajt za Kovid-19
koronavirus.gov.mk koji sadrži ažurirane
informacije o broju slučajeva Kovid-19, vakcina-
ciji i drugim informacijama (ekonomske mere,
medicinska pomoć itd.). Na sajtu se nalaze i
evidencije svih finansijskih i nefinansijskih
donacija koje su primljene kao donacije u
svrhe suzbijanje pandemije.38
36
OECD. (April, 2020). Covid-19 Crisis in North Macedonia. Preuzeto 16.
novembra, sa:
https://www.oecd.org/south-east-europe/COVID-19-Crisis-in-North-Macedoni
a-archive.pdf
37
Cuckić, N. (4. Maj, 2020). COVID-19 donations in the Western Balkans: More
transparency needed. Preuzeto 16. novembra 2021., sa:
https://europeanwesternbalkans.com/2020/05/04/covid-19-donations-in-the
-western-balkans-transparency-needed/.
38
Vlada Republike Severna Makedonija. Oficijalne informacije za koronavirus
u Severnoj Makedoniji. Preuzeto 16. novembra, sa Update information for
Coronavirus in RSM - Vlada.mk (koronavirus.gov.mk).
35
Lokalni kontekst
Srbija
Zabeleženi iznos donacija u Srbiji tokom 2020.
godine iznosio je 50,9 miliona evra. Od
ukupnog doniranog iznosa 29,5 miliona je
evidentirano u svrhe ublažavanja negativnih
efekata virusa Kovid-19. Broj dobrotvornih
akcija prevazilazi broj iz prethodne godine
(4.319 akcija u 2002. godini). Od ukupnog broja
donatorskih akcija, 1.454 akcije su bile u svrhe
pandemije Kovid-19 virusa. Donirani iznos po
glavi stanovnika iznosio je 13 evra, što je skoro
isti iznos kao za regionalni prosek. Ekstrapolaci-
jom, oslanjajući se na dostupne podatke,
procenili smo da je donirano 90,2 miliona evra.
Neprofitni sektor u Srbiji imao je veliku ulogu u
podršci tokom Kovid-19, u pružanju pomoći
ugroženim grupama, besplatnoj pravnoj podrš-
ci i pristupu važnim informacijama.39
39
UNDP (Septembar, 2020). COVID-19 Socio-Economic Impact Assessment.
Preuzeto 16. novembra 2021., sa:
https://www.rs.undp.org/content/serbia/en/home/library/crisis_prevention_a
nd_recovery/covid-19-socio-economic-impact-assessment-.html
Kod krajnjih korisnika, osobe sa zdravstvenim
tegobama i populacija lokalnih zajednica su
imale pad u udelu ukupnog broja akcija koje
nisu povezane sa pandemijom, jer je većina
akcija usmerena njima bila za pomoć u toku
borbe protiv Kovid-19.
Darivanje nepovezano sa Kovid-19
u 2020.
Kada se izuzmu podaci za davanja vezana za
Kovid-19, ukupno je zabeleženo više od 29,5
miliona evra u donacijama, što predstavlja
povećanje u odnosu na ukupni zabeleženi
iznos u 2019. godini. U zavisnosti od tipova
donatora, manji broj akcija je zabeležen od
strane poslovnog sektora i građana u poređe-
nju sa prethodnom godinom, dok je veći udeo
sume zabeležen od donacija od građana.
Uzimajući u obzir teme davanja koje nisu
povezane sa Kovid-19, zabeležen je rast
procenta akcija za zdravstvo, uglavnom u svrhe
lečenja dece sa invaliditetom i osoba sa zdrav-
stvenim problemima. Institucije i lokalne/nacio-
nalne vlasti u Srbiji su imale manji udeo
ukupnog broja akcija i donirane sume u
poređenju sa prethodnom godinom, usled
preusmeravanja podrške ovim primaocima u
svrhe pandemije. S druge strane, rast procenta
u ukupnoj doniranoj sumi i broju akcija je
zabeležen ka neprofitnim organizacijama.
Inspirativne priče
Kompanija MK GROUP, dobitnica VIRTUS
nagrade za filantropiju 2020. godine, obezbedi-
la je više od milion evra donacija tokom 2020.
godine, pri čemu je najveći deo iznosa usmeren
na suzbijanje posledica Kovid-19 pandemije.
Kao jedna od prvih kompanija koja je podržala
borbu protiv Kovid-19 virusa, MK GROUP je
učestvovala u nabavci medicinske opreme za
12 zdravstvenih institucija. Kompanija je dodat-
no obezbedila letove privatnim avionima kako
bi omogućila deci sa zdravstvenim tegobama
lečenje u Sjedinjenim Američkim Državama,
kao i odmore za 450 medicinskih radnika u
svojim hotelima u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj.
MK GROUP je podelila i humanitarne prehram-
bene pakete socijalno ugroženim porodicama
u vrednosti od 150.000 evra.
Većina akcija za Kovid-19 je imala strateški
efekat, kao što su obezbeđivanje opreme,
ambulantskih vozila i druge osnovne stvari za
podršku zdravstvenim ustanovama. Srpski
filantropski forum je imao ključnu ulogu u
informisanju donatora o potrebama i tokovima
donacija. Od početka krize zabeleženo je da je
Srpski filantropski forum u saradnji sa Fondom
B92 prikupio više od 1,6 miliona evra u sredstvi-
ma i preko 85.000 evra u robi, namenjenih za
podršku zdravstvenom sistemu u Srbiji.
36
U saradnji sa UNICEF-om i Nordeusom, kreirali
su i kontinuirano ažurirali tabelu potreba i
rokova isporuke. Podaci su redovno pregledani
u Ministarstvu zdravlja kako bi se obezbedila
efikasna raspodela donacija.
Zakonske / fiskalne promene zbog
Kovid-19
Vlada je 10. aprila 2020. godine usvojila meru
za omogućavanje oslobađanja od PDV-a za
donacije. Međutim, ova mera se odnosila samo
na donatore, koji potpadaju pod sistem PDV-a,
koji su donirali Ministarstvu zdravlja, Republič-
kom fondu za zdravstveno osiguranje i držav-
nim zdravstvenim ustanovama za vreme
vanrednog stanja.40
Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije
doneli su skup ekonomskih mera za podršku
nacionalnoj privredi. Ove mere su omogućile
određene fiskalne olakšice i finansiranje
pravnih lica u privatnom sektoru i jednokratnu
novčanu pomoć svim punoletnim građanima
zemlje.41
Transparentnost
Na zvaničnom sajtu covid19.rs nalazili su se
statistički podaci o slučajevima Kovid-19,
kontakt podaci nadležnih zdravstvenih organa i
druge informacije u vezi sa pandemijom. Usled
nedostatka javno dostupnih i potpunih
informacija o donacijama vezanim za Kovid-19
koje je primila Vlada Srbije, Transparentnost
Srbija podnela je Ministarstvu finansija zahtev
za objavljivanje podataka o donacijama za
javne ustanove.42
40
Catalyst Balkans. (2021). Srbija daruje 2020:Izveštaj o stanju dobročinstva.
Preuzeto 16. novembra 2021., sa:
https://izvestaj.srbijadaruje.org/country/Serbia/en/full
41
Sovilj i Stojković. (Oktobar, 2021). Tackling the impact of the COVID-19
pandemic in economy and labour – a case study of Serbia regulation.
Medicine, Law & Society. Vol. 14, No. 2, pp. 301–320
42
Šošić i Lazarević. (Jun, 2020). OPENING GOVERNMENTS IN TIMES OF
LOCKDOWN. Western Balkan Civil Society Empowerment for a Reformed
Public Administration. Preuzeto 16. novembra 2021., sa:
https://cep.org.rs/wp-content/uploads/2020/06/Opening-governments-in-tim
es-of-lockdown_WeBER-policy-brief.pdf.
37
ANEKS
Izveštaj je pripremljen korišćenjem baze
podataka Giving Balkans, koja se sistematski
razvija od 2013. godine, i predstavlja najpouz-
daniju bazu podataka o filantropskom davanju
u regionu. Zbog odsustva zvaničnih podataka
(npr. Ministarstva finansija ili Poreske uprave),
Catalyst Balkans koristi alternativne načine za
prikupljanje podataka, pre svega medijske
izveštaje i druge dostupne resurse (verifikovani
izveštaji donatora i primalaca). Tokom posma-
tranog perioda (1. mart 2020. – 28. februar
2021.) u bazi podataka Giving Balkans obrađe-
no je ukupno 13.516 zapisa filantropskog
davanja u celom regionu vezanih za podršku za
Kovid-19, od čega su 5.459 jedinstvene akcije.
Radi boljeg razumevanja izveštaja, neophodno
je napomenuti da nivo filantropskog davanja
posmatramo na osnovu dva osnovna pokaza-
telja: broja akcija i doniranog iznosa. Akcija
predstavlja jedinstven događaj, odnosno
organizovano prikupljanje donacija. Na primer,
akcija može biti kampanja u okviru koje grupa
pojedinaca prikuplja sredstva za nečije lečenje
ili donaciju jednog donatora ka jednom primao-
cu.
Naša metodologija ima ograničenja, uključujući
i najvažniju činjenicu da mediji ne beleže sva
filantropska davanja. Još jedno značajno
ograničenje je to što ne pružaju svi medijski
izveštaji o filantropskim akcijama precizne
informacije, kao što je vrednost donacije. Iz tog
razloga, akcije predstavljaju pouzdaniji pokaza-
telj, pa se fokusiramo na njih umesto na donira-
ne iznose. Svaki skup podataka za analizu koji
Catalyst Balkans koristi ima svoju vrednost
transparentnosti, koja pokazuje procenat
instanci koje su pokrivene zabeleženim donira-
nim sumama. Vrednost transparentnosti za
skup podataka koji se koristi u ovom izveštaju
je 37%, što znači da su medijski izveštaji za
2.020 instanci (od 5.459) sadržali informaciju o
doniranom iznosu.
Ipak, verujemo da naše istraživanje pruža
dovoljno pouzdan uvid u suštinske aspekte
filantropskog davanja jer brojke, iako nisu
sveobuhvatne, nude minimalnu vrednost za
relevantne indikatore. Ako, na primer, razgova-
ramo o broju filantropskih instanci, možemo sa
sigurnošću tvrditi da je broj koji prikazujemo
minimalan broj slučajeva koji su se desili. Isto
važi i za iznose, aktere i slično. Stoga se ovi
podaci mogu koristiti kao pokazatelji minimal-
nog stepena razvoja filantropije u regionu
Zapadnog Balkana.
38
Metodologija
Pojmovnik
Jedinstveni događaj, odnosno primer prikupljanja donacija. Može se sastojati
od pojedinačnih ili više donacija (npr. kampanja u kojoj građani prikupljaju
masovne donacije za nečije lečenje).
Akcija
Donatori
Masovni pojedinci
Mešoviti darodavci
Istaknuti pojedinci
Poslovni sektor
Privatne fondacije
Donacija
Ekstrapolacija
Filantropija
Krajnji korisnici
Teme za davanje
Primaoci donacija
Način korišćenja
donacija
Ljudi i/ili pravna lica koja doniraju novac, vreme, usluge ili dobra. Da bi se
trendovi efikasnije pratili, podeljeni su na tipove donatora.
Veliki broj građana koji se stoga ne mogu identifikovati po imenu.
Akcije u kojima nije moguće razdvojiti donatore po tipu, odnosno slučajevi gde
jedna instanca uključuje više tipova donatora.
Građani koji se mogu identifikovati.
Kompanije (više od 50 zaposlenih), korporativne fondacije i mala i srednja
preduzeća (manje od 50 zaposlenih).
Fondacije osnovane od strane privatnih lica/građana ili kombinacije privatnih i
pravnih lica.
Čin davanja određene količine novca, dobara, usluga ili vremena bez naknade.
Statistička metoda koja na osnovu procenta dostupnih podataka izračunava
podatke koji bi važili da je 100% podataka poznato. Ekstrapolacija proizvodi
procenjene, a ne apsolutne vrednosti.
Davanje društvenom dobru bez recipročnih očekivanja, odnosno dobrovoljno
davanje novca, dobara, vremena ili usluga da bi se nekome pomoglo ili
poboljšalo stanje u društvu.
Ciljne grupe koje imaju koristi od donacija. Na primer, ako je škola primalac
donacije, krajnji korisnici su deca koja idu u pomenutu školu.
Teme, odnosno svrhe za koje se donira (kao što su zdravstvo, obrazovanje, itd.)
Privatna i/ili pravna lica koja primaju donacije od donatora. U većini slučajeva
donacije se usmeravaju dalje.
Označava način na koji se donacija koristi i da li ima dugoročni ili jednokratni
efekat (npr. za kapitalna ulaganja, kupovinu opreme, pružanje usluga,
materijala, potrošne robe, itd.)
39
Ovaj izveštaj je podržan od strane Balkanskog fonda za demokratiju (Balkan Trust for
Democracy), projekta Nemačkog Maršalovog fonda SAD (German Marshall Fund of
the United States) i USAID.
Mišljenja izražena u ovoj publikaciji ne odražavaju nužno stavove Balkanskog fonda
za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD, USAID-a ili Vlade SAD.
Catalyst Balkans
38 Takovska,
11000 Beograd, Srbija
catalystbalkans.org
givingbalkans.org
Pipremili
Vuk Vuković
Maja Gligorić
Uredila
Aleksandra Vesić Antić
Novembar 2021.
Kvalitet podataka
Jelena Bekčić
Dizajn
Dragana Pavlović

More Related Content

More from Catalyst Balkans

Društveno odgovorno poslovanje u službi osnaživanja žena
 Društveno odgovorno poslovanje u službi osnaživanja žena Društveno odgovorno poslovanje u službi osnaživanja žena
Društveno odgovorno poslovanje u službi osnaživanja žena
Catalyst Balkans
 
Shqipëria dhuron 2021 – Raporti vjetor për gjendjen e filantropisë
Shqipëria dhuron 2021 – Raporti vjetor për gjendjen e filantropisëShqipëria dhuron 2021 – Raporti vjetor për gjendjen e filantropisë
Shqipëria dhuron 2021 – Raporti vjetor për gjendjen e filantropisë
Catalyst Balkans
 
Giving Albania 2021 - Annual Report on the State of Philanthropy
Giving Albania 2021 - Annual Report on the State of PhilanthropyGiving Albania 2021 - Annual Report on the State of Philanthropy
Giving Albania 2021 - Annual Report on the State of Philanthropy
Catalyst Balkans
 
Kosovo daruje 2021 - Izveštaj o stanju filantropije
Kosovo daruje 2021 - Izveštaj o stanju filantropijeKosovo daruje 2021 - Izveštaj o stanju filantropije
Kosovo daruje 2021 - Izveštaj o stanju filantropije
Catalyst Balkans
 
BiH daruje 2021 - rezime nalaza
BiH daruje 2021 - rezime nalazaBiH daruje 2021 - rezime nalaza
BiH daruje 2021 - rezime nalaza
Catalyst Balkans
 
BiH daruje 2021 - Izvještaj o stanju filantropije
BiH daruje 2021 - Izvještaj o stanju filantropijeBiH daruje 2021 - Izvještaj o stanju filantropije
BiH daruje 2021 - Izvještaj o stanju filantropije
Catalyst Balkans
 
Kosova dhuron 2021 - Raporti vjetor për gjendjen e filantropisë
Kosova dhuron 2021 - Raporti vjetor për gjendjen e filantropisëKosova dhuron 2021 - Raporti vjetor për gjendjen e filantropisë
Kosova dhuron 2021 - Raporti vjetor për gjendjen e filantropisë
Catalyst Balkans
 
Giving Kosovo 2021 -Quick Facts
Giving Kosovo 2021 -Quick FactsGiving Kosovo 2021 -Quick Facts
Giving Kosovo 2021 -Quick Facts
Catalyst Balkans
 
Giving Bosnia and Herzegovina 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving Bosnia and Herzegovina 2021 - Report on the State of PhilanthropyGiving Bosnia and Herzegovina 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving Bosnia and Herzegovina 2021 - Report on the State of Philanthropy
Catalyst Balkans
 
Giving Kosovo 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving Kosovo 2021 - Report on the State of PhilanthropyGiving Kosovo 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving Kosovo 2021 - Report on the State of Philanthropy
Catalyst Balkans
 
Giving Serbia 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving Serbia 2021 - Report on the State of PhilanthropyGiving Serbia 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving Serbia 2021 - Report on the State of Philanthropy
Catalyst Balkans
 
Maqedonia e Veriut Dhuron – Raporti për gjendjen e filantropisë 2021
Maqedonia e Veriut Dhuron – Raporti për gjendjen e filantropisë 2021Maqedonia e Veriut Dhuron – Raporti për gjendjen e filantropisë 2021
Maqedonia e Veriut Dhuron – Raporti për gjendjen e filantropisë 2021
Catalyst Balkans
 
Северна Македонија донира 2021 – извештај за состојбата на филантропијата
Северна Македонија донира 2021 – извештај за состојбата на филантропијатаСеверна Македонија донира 2021 – извештај за состојбата на филантропијата
Северна Македонија донира 2021 – извештај за состојбата на филантропијата
Catalyst Balkans
 
Giving North Macedonia 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving North Macedonia 2021 - Report on the State of PhilanthropyGiving North Macedonia 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving North Macedonia 2021 - Report on the State of Philanthropy
Catalyst Balkans
 
Giving Montenegro 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving Montenegro 2021 - Report on the State of PhilanthropyGiving Montenegro 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving Montenegro 2021 - Report on the State of Philanthropy
Catalyst Balkans
 
Crna Gora daruje 2021 - Rezime nalaza
Crna Gora daruje 2021 - Rezime nalazaCrna Gora daruje 2021 - Rezime nalaza
Crna Gora daruje 2021 - Rezime nalaza
Catalyst Balkans
 
Crna Gora Daruje 2021 - Izvještaj o dobročinstvu
Crna Gora Daruje 2021 - Izvještaj o dobročinstvuCrna Gora Daruje 2021 - Izvještaj o dobročinstvu
Crna Gora Daruje 2021 - Izvještaj o dobročinstvu
Catalyst Balkans
 
Hrvatska daruje 2021 - sažetak nalaza
Hrvatska daruje 2021 - sažetak nalazaHrvatska daruje 2021 - sažetak nalaza
Hrvatska daruje 2021 - sažetak nalaza
Catalyst Balkans
 
Giving Croatia 2021 - Annual Report on the State of Philanthropy
Giving Croatia 2021 - Annual Report on the State of PhilanthropyGiving Croatia 2021 - Annual Report on the State of Philanthropy
Giving Croatia 2021 - Annual Report on the State of Philanthropy
Catalyst Balkans
 
Hrvatska daruje 2021: Izvješće o stanju filantropije
Hrvatska daruje 2021: Izvješće o stanju filantropijeHrvatska daruje 2021: Izvješće o stanju filantropije
Hrvatska daruje 2021: Izvješće o stanju filantropije
Catalyst Balkans
 

More from Catalyst Balkans (20)

Društveno odgovorno poslovanje u službi osnaživanja žena
 Društveno odgovorno poslovanje u službi osnaživanja žena Društveno odgovorno poslovanje u službi osnaživanja žena
Društveno odgovorno poslovanje u službi osnaživanja žena
 
Shqipëria dhuron 2021 – Raporti vjetor për gjendjen e filantropisë
Shqipëria dhuron 2021 – Raporti vjetor për gjendjen e filantropisëShqipëria dhuron 2021 – Raporti vjetor për gjendjen e filantropisë
Shqipëria dhuron 2021 – Raporti vjetor për gjendjen e filantropisë
 
Giving Albania 2021 - Annual Report on the State of Philanthropy
Giving Albania 2021 - Annual Report on the State of PhilanthropyGiving Albania 2021 - Annual Report on the State of Philanthropy
Giving Albania 2021 - Annual Report on the State of Philanthropy
 
Kosovo daruje 2021 - Izveštaj o stanju filantropije
Kosovo daruje 2021 - Izveštaj o stanju filantropijeKosovo daruje 2021 - Izveštaj o stanju filantropije
Kosovo daruje 2021 - Izveštaj o stanju filantropije
 
BiH daruje 2021 - rezime nalaza
BiH daruje 2021 - rezime nalazaBiH daruje 2021 - rezime nalaza
BiH daruje 2021 - rezime nalaza
 
BiH daruje 2021 - Izvještaj o stanju filantropije
BiH daruje 2021 - Izvještaj o stanju filantropijeBiH daruje 2021 - Izvještaj o stanju filantropije
BiH daruje 2021 - Izvještaj o stanju filantropije
 
Kosova dhuron 2021 - Raporti vjetor për gjendjen e filantropisë
Kosova dhuron 2021 - Raporti vjetor për gjendjen e filantropisëKosova dhuron 2021 - Raporti vjetor për gjendjen e filantropisë
Kosova dhuron 2021 - Raporti vjetor për gjendjen e filantropisë
 
Giving Kosovo 2021 -Quick Facts
Giving Kosovo 2021 -Quick FactsGiving Kosovo 2021 -Quick Facts
Giving Kosovo 2021 -Quick Facts
 
Giving Bosnia and Herzegovina 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving Bosnia and Herzegovina 2021 - Report on the State of PhilanthropyGiving Bosnia and Herzegovina 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving Bosnia and Herzegovina 2021 - Report on the State of Philanthropy
 
Giving Kosovo 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving Kosovo 2021 - Report on the State of PhilanthropyGiving Kosovo 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving Kosovo 2021 - Report on the State of Philanthropy
 
Giving Serbia 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving Serbia 2021 - Report on the State of PhilanthropyGiving Serbia 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving Serbia 2021 - Report on the State of Philanthropy
 
Maqedonia e Veriut Dhuron – Raporti për gjendjen e filantropisë 2021
Maqedonia e Veriut Dhuron – Raporti për gjendjen e filantropisë 2021Maqedonia e Veriut Dhuron – Raporti për gjendjen e filantropisë 2021
Maqedonia e Veriut Dhuron – Raporti për gjendjen e filantropisë 2021
 
Северна Македонија донира 2021 – извештај за состојбата на филантропијата
Северна Македонија донира 2021 – извештај за состојбата на филантропијатаСеверна Македонија донира 2021 – извештај за состојбата на филантропијата
Северна Македонија донира 2021 – извештај за состојбата на филантропијата
 
Giving North Macedonia 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving North Macedonia 2021 - Report on the State of PhilanthropyGiving North Macedonia 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving North Macedonia 2021 - Report on the State of Philanthropy
 
Giving Montenegro 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving Montenegro 2021 - Report on the State of PhilanthropyGiving Montenegro 2021 - Report on the State of Philanthropy
Giving Montenegro 2021 - Report on the State of Philanthropy
 
Crna Gora daruje 2021 - Rezime nalaza
Crna Gora daruje 2021 - Rezime nalazaCrna Gora daruje 2021 - Rezime nalaza
Crna Gora daruje 2021 - Rezime nalaza
 
Crna Gora Daruje 2021 - Izvještaj o dobročinstvu
Crna Gora Daruje 2021 - Izvještaj o dobročinstvuCrna Gora Daruje 2021 - Izvještaj o dobročinstvu
Crna Gora Daruje 2021 - Izvještaj o dobročinstvu
 
Hrvatska daruje 2021 - sažetak nalaza
Hrvatska daruje 2021 - sažetak nalazaHrvatska daruje 2021 - sažetak nalaza
Hrvatska daruje 2021 - sažetak nalaza
 
Giving Croatia 2021 - Annual Report on the State of Philanthropy
Giving Croatia 2021 - Annual Report on the State of PhilanthropyGiving Croatia 2021 - Annual Report on the State of Philanthropy
Giving Croatia 2021 - Annual Report on the State of Philanthropy
 
Hrvatska daruje 2021: Izvješće o stanju filantropije
Hrvatska daruje 2021: Izvješće o stanju filantropijeHrvatska daruje 2021: Izvješće o stanju filantropije
Hrvatska daruje 2021: Izvješće o stanju filantropije
 

Filantropija u vreme krize: Odgovor na Kovid-19 u regionu Zapadnog Balkana

  • 1. Filantropija u vreme krize: Odgovor na Kovid-19 u regionu Zapadnog Balkana Novembar 2021.
  • 2. Sadržaj Uvod .................................................................................................................... Rezime ................................................................................................................ Odgovor na Kovid-19 u regionu Zapadnog Balkana ................................ • Regionalni pregled ......................................................................................... · Donatori .................................................................................................... · Primaoci .................................................................................................... · Krajnji korisnici ......................................................................................... · Forme davanja ......................................................................................... · Medijska pokrivenost .............................................................................. · Donirane sume u poređenju sa širenjem Kovid-19 virusa ................. • Uporedna perspektiva ................................................................................... · Donatori .................................................................................................... · Primaoci .................................................................................................... · Krajnji korisnici ........................................................................................ · Forme davanja ......................................................................................... • Lokalni kontekst ............................................................................................ · Albanija ..................................................................................................... · Bosna i Hercegovina ............................................................................... · Hrvatska ................................................................................................... · Kosovo ...................................................................................................... · Crna Gora ................................................................................................. · Severna Makedonija ............................................................................... · Srbija ......................................................................................................... Aneks ................................................................................................................. · Metodologija ............................................................................................ · Pojmovnik ................................................................................................. 1 2 3 3 5 7 8 9 11 12 14 16 18 20 22 24 24 26 28 30 32 34 36 38 38 39
  • 3. Uvod Funkcionisanje neprofitnog sektora na Zapad- nom Balkanu poremećeno je usled opasnosti Kovid-19 virusa. Neki od ključnih problema i ograničenja sposobnosti neprofitnih organiza- cija da adekvatno odgovore na ovu krizu uključuju neefektivno korišćenje digitalnih alata i nedovoljan skup veština za odgovaraju- ću komunikaciju, saradnju, upravljanje progra- mima i mobilizaciju potrebnih resursa. Podržana od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Balkanskog fonda za demokratiju (BTD), Fondacija Katalist (Catalyst Balkans) je predložila set aktivnosti radi pružanja neophodne pomoći neprofitnom sektoru tokom pandemije Kovid-19. Filantropija u vreme krize: Odgovor na Kovid-19 u regionu Zapadnog Balkana je izveštaj koji predstavlja jedan segment ovog projekta. Izveštaj nudi podatke i informacije o zalaganju filantropske zajednice na Zapadnom Balkanu u prevazilaženju uticaja Kovid-19 krize. Vođeni verovanjem da stalnim jačanjem kapaciteta i udruživanjem snaga sa javnim i poslovnim sektorom, neprofitne organizacije mogu biti jedan od glavnih oslonaca prevazilaženja bilo koje krize, nudimo pregled filantropske prakse Zapadnog Balkana tokom pandemije. Iako verujemo da je naša vizija u velikoj meri usklađena sa vizijom USAID-a i BTD-a, treba napomenuti da mišljenja iznesena u ovoj publikaciji ne reflektuju nužno mišljenja pome- nutih organizacija i njihovih partnera. Region Zapadnog Balkana čine zemlje koje nisu članice Evropske Unije, a čiji se najveći deo teritorije nalazi na balkanskom poluostrvu. Međutim, kako Catalyst Balkans prati stanje filantropije i u Hrvatskoj, prikladnije je definisati opseg ovog izveštaja kao proširenu teritoriju Zapadnog Balkana. Drugim rečima, filantropske zajednice pokrive- ne ovim izveštajem podrazumevaju sledeće privredne entitete: Albanija, Bosna i Hercegovi- na, Hrvatska, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija. Na stranicama koje slede, najpre nudimo rezime filantropske prakse između 1. marta 2020. godine i 28. februara 2021. godine. Nakon toga, izveštaj je podeljen u tri poglavlja. Prvo poglavlje nudi analizu podataka na regionalnom nivou. Koristeći se istim setom pokazatelja, u drugom poglavlju upoređujemo filantropske zajednice unutar regiona, fokusira- jući se na specifičnosti lokalnih konteksta u trećem. Na kraju, nudimo objašnjenje metodo- logije i listu ključnih termina korišćenih u izveštaju. 1
  • 4. Rezime Filantropija je važna u vremenu stabilnosti ali je od krucijalnog značaja u vremenu krize. Krize mogu proizvesti homogenizujući efekat, podsti- čući građane da pokažu solidarnost i veću brigu za zajednicom. Ipak, takođe se može desiti da, usled veće egzistencijalne nesigurnosti, zajednica postane fragmentizovana, a građani se okrenu svojim primarnim grupama – porodi- ci i samima sebi. Kovid-19 kriza je jedinstvena jer je izolovala aktere globalno, zatvarajući granice između zemalja, i lokalno, namećući fizičku distancu između ljudi. Na početku krize, u javnoj sferi se odomaćio termin socijalna distanca, koji je kasnije ispravno zamenjen terminom fizička distanca. Reč je o dva različita koncepta. Dok fizička distanca podrazumeva odsustvo fizičkog kontakta, što je poželjno u okolnostima epidemije, socijalna distanca pretpostavlja odsustvo međuljudskih interakci- ja, što nije reakcija koja vodi zajednicu ka održivim praksama rešavanja problema. Uprkos obavezujućim merama koje su spreča- vale građane da spontano interaguju u fizičkom prostoru, podaci kojima Catalyst Balkans raspolaže govore u prilog većoj homogenizaciji društva na Zapadnom Balkanu. Tokom posma- tranog perioda, donacije usmerene isključivo na Kovid-19, generisale su veće iznose nego sve godišnje donacije pre pandemije. Na regional- nom nivou, prikupljeno je najmanje 71,9 miliona evra i pokrenuto je 5.459 filantropskih akcija. Štaviše, na osnovu statističkih proraču- na, ukupna procenjena suma je daleko veća od zabeležene, što čini da donirana suma po glavi stanovnika iznosi 6,7 evra. Najveća donirana suma po glavi stanovnika je evidentirana u Crnoj Gori (€ 15,7) i Severnoj Makedoniji (€ 10,7), dok su najmanje donirane sume generi- sane na teritoriji Kosova (€ 2,8) i Albanije (€ 1,1). Ključnu ulogu u prevazilaženju pandemije imao je poslovni sektor, kao najčešći tip donatora, dok je država primila najviše doniranih sredsta- va. Kompanije i preduzeća su se posebno istakle u Severnoj Makedoniji, dok je u Hrvat- skoj uloga civilnog sektora bila istaknutija nego u drugim zemljama. U poređenju sa prethod- nim godinama, donacije usmerene na Kovid-19 su češće bile u formi jednokratne podrške, osim u Srbiji, gde beležimo rast strateških davanja. Posmatrano tokom vremena, filantropska zajednica je najsnažnije reagovala na početku pandemije. Tako, najveće sume su donirane u prva tri meseca pandemije, iako je broj zaraženih kasnije bio veći. Ovaj nalaz, ipak, ne iznenađuje, kada se u obzir uzme da je, uprkos malom broju zaraženih, pomoć na početku pandemije bila najpotrebnija, kao i da je pažnja medija u to vreme bila najviše fokusi- rana na Kovid-19. Za nas koji se bavimo istraživanjem i promoci- jom koncepta filantropije, pitanje društvenog poverenja i društvene saradnje je od izuzetnog značaja. Za razliku od ljudskog i finansijskog kapitala koji se eksploatacijom umanjuje, socijalni kapital je samopodstičuć. Zato su poverenje među članovima zajednice i povere- nje članova zajednice u uspostavljene instituci- je, glavni resurs za održivost društva u vremeni- ma krize. U tom smislu, ovaj izveštaj pokazuje da društva Zapadnog Balkana neguju relativno visok nivo saradnje i spremnosti na suočavanje sa izazovima. Ostaje da se vidi koliko će dugo Kovid-19 kriza trajati i, posledično, kako će uticati na davanja u budućnosti. Drugim rečima, na budućim istraživačkim poduhvatima je da pokažu da li je mobilizacija socijalnog kapitala bila ad-hoc reakcija zajednice ili je ostvarila dugoročni efekat na filantropiju. 2
  • 5. Odgovor na Kovid-19 u regionu Zapadnog Balkana Regionalni pregled U ovom izveštaju, prošireni region Zapadnog Balkana se sastoji od 7 filantropskih zajednica. Iako je svaka od ovih zajednica specifična, ono što ih čini međupovezanim su kulturološka sličnost, zajednička spoljnopolitička orijentacija ka Evropskoj Uniji i intenzivna ekonomska razmena. U poslednjoj dekadi, unutarregional- na trgovina je činila petinu svih izvoza i desetinu svih uvoza regiona Zapadnog Balkana (ne uključujući Hrvatsku)1 . Ukupno, ovo je region koji broji 21,2 miliona stanovnika i generiše oko 148 milijardi dolara bruto društvenog proizvo- da (u proseku, 7,229 dolara po glavi stanovni- ka)2 . Kako je analitički opravdano posmatrati region Zapadnog Balkana kao jedinstvenu celinu u političkom i ekonomskom smislu, isto važi i kada je reč o filantropiji. Region Zapadnog Balkana sastoji se od mladih ali prosperitetnih filantropskih zajednica. Od kako pratimo stanje filantropije u ovom regionu3 , beležimo stalni rast davanja. Ipak, zakonodavni okvir u regionu još uvek nedovolj- no i nesrazmerno podstiče filantropske aktivnosti. Na primer, u Albaniji i Srbiji se davanja pojedinaca ne kvalifikuju za poresko izuzeće, a u Bosni i Hercegovini građani koji nisu preduzetnici ne mogu ostvariti poreske olakšice. Druge zajednice poput Hrvatske, Kosova i Crne Gore, pružaju povoljnije okruže- nje za davanja pojedinaca. U svakom slučaju, filantropski ekosistem se institucionalno razvija, što se reflektuje kroz sve veću institucio- nalnu podršku i rast davanja koji beležimo gotovo svake godine. Ovaj izveštaj se odnosi na donacije namenjene savladavanju Kovid-19 krize, pandemije koja je pogodila ceo svet. Jedini izveštaj koji se do sada bavio ovim pitanjem je World Giving Index 2021, objavljen od strane Charitable Aid Foundation (CAF)4 . Prema ovom izveštaju, region Zapadnog Balkana je pokazao značajan skok na svetskoj listi filantropije. Međutim, CAF-ov izveštaj se odnosi isključivo na filantropiju građana, merenu pomoću anketa. Da bismo stekli sveobuhvatnije razumevanje filantropije na Zapadnom Balkanu, nudimo drugačiji metodo- loški pristup (pogledati sekciju: metodologija), analizirajući učešće svih aktera u filantropskoj zajednici. Skoro tri meseca nakon početka epidemije u Kini (31. decembar 2019. godine)5 , virus je ušao na teritoriju Zapadnog Balkana (25. februar 2020. godine)6 . Nacionalne vlade su, potom, u drugoj polovini marta uvele mere potpunog i delimičnog zatvaranja. Ove mere su rezultirale u zatvaranju granica, škola, restorana, prodav- nica itd7 . Prema tome, Kovid-19 davanja posmatramo u periodu od 1. marta 2020. godine do 28. februara 2021. 3 1 P. Kaloyanchev, I. Kusen, A. Mouzakitis. (2018). Untapped Potential: Intra-Regional Trade in the Western Balkans, European Comission. 2 The World Bank. (2021). Preuzeto 16. novembra 2021., sa: https://data.worldbank.org/. 3 Catalyst Balkans prati stanje filantropije u regionu Zapadnog Balkana od 2013. godine. Za pristup godišnjim izveštajima, posetiti: https://www.catalystbalkans.org/en/home/Reports 4 Charitable Aids Foundation. (2021). World Giving Index: A global pandemic special report. 5 World Health Organization. (2021). Novel Coronavirus (2019-nCoV) SITUATION REPORT. Preuzeto 16. novembra 2021., sa: https://www.who.int/docs/default-source/coronaviruse/situation-reports/202 00121-sitrep-1-2019-ncov.pdf. 6 Kalanj, K. et al. (2021). The Impact of COVID-19 on Hospital Admissions in Croatia. Frontiers Public Health. Preuzeto 16. novembra 2021., sa: https://doi.org/10.3389/fpubh.2021.720948. 7 OECD. (2020). The Covid-19 crisis in the Western Balkans. Preuzeto 16. novembra 2021., sa: https://www.oecd.org/south-east-europe/COVID-19-Crisis-Response-Western -Balkans.pdf.
  • 6. Zabeležena suma Procenjena suma Donirana suma po glavi stanovnika 6,7 € 5.459 143.661.010 € 71.882.674 € Broj instanci 4 Tokom ovog perioda, filantropske zajednice Zapadnog Balkana su pokrenule 5.459 dobro- tvornih akcija i donirale najmanje 71,9 miliona evra. Kako se naši nalazi baziraju na podacima dobijenim iz medijskih izveštaja koji ne pokriva- ju sve filantropske aktivnosti, ove brojke predstavljaju minimalne vrednosti (pogledati sekciju: metodologija). Upošljavanjem našeg statističkog modela, procenjujemo da ukupna donirana suma zapravo iznosi oko 143,7 miliona evra. U poređenju sa prethodnim godinama, Kovid-19 davanja su generisala manje instanci ali veće sume. Štaviše, kada se uračunaju i davanja koja nisu bila namenjena Kovid-19 krizi, a koja su bila približna Kovid-19 davanjima, proizilazi da su tokom posmatranog perioda i broj instanci i veličina donacija preva- zišli brojke iz prethodnih godina. Sledi da je donirana suma po glavi stanovnika za Kovid-19 značajno veća nego ranije – 6,7 evra nasuprot 3,2 evra8 . 8 Prosečna vrednost za tri godine koje prethode pandemiji (2017., 2018.,
  • 7. Donatori Kovid-19 kriza je uveliko mobilisala podršku poslovnog sektora. Za razliku od prethodne tri godine, kada je u proseku poslovni sektor donirao oko trećine ukupne sume, a građani bili pokretači većine filantropskih akcija, tokom posmatranog perioda, kompanije i preduzeća su generisali preko polovine svih donacija (60% instanci i 55% suma). Kao što je očekivano, velike kompanije (50+ zaposlenih) su generisale većinu davanja ali su mala i srednja preduzeća takođe dala značajan doprinos. Preciznije, dok su kompanije pokrenule 4 od 10 filantropskih akcija, mala i srednja preduzeća su organizova- la manji broj instanci (2 od 10) ali i dalje više nego bilo koji drugi tip donatora. Podršku u borbi protiv Kovid-19 su uglavnom pružile kompanije iz prehrambene, bankarske i teleko- munikacione industrije, dok najizdašnija mala i srednja preduzeća dolaze iz energetskog, maloprodajnog i transportnog sektora. Kada je reč o fizičkim licima, razlikujemo masovna davanja građana i davanja istaknutih pojedinaca koje možemo identifikovati po imenu. Kako je poslovni sektor bio daleko aktivniji zarad ublažavanja Kovid-19 pandemije nego što je to ranije bio slučaj, masovna davanja i donacije istaknutih pojedinaca su pala u drugi plan ali su ipak ostala značajna. Građani su organizovali 16% instanci kroz masovne akcije, dok su istaknuti pojedinci samostalno učestvovali u 11% zabeleženih filantropskih aktivnosti. Ipak, shodno njihovim finansijskim kapacitetima, oba tipa donatora su zabeležili veće učešće u broju organizovanih akcija nego u ukupnim doniranim sumama (masovna davanja 12%; pojedinci 7%). Kada je reč o učestalosti i intenzitetu davanja, sledi civilni sektor, koji je, kao i poslovni sektor, pokazao veći stepen solidarnosti tokom pande- mije nego ranije. Najčešći donatori iz civilnog sektora su bile humanitarne organizacije Pomozi.ba, UNICEF Srbija, Fondacija Hemiias, dok su najveće sume prikupili Udruženje proizvođača inovativnih lekova INOVIA, Lekarska Komora Srbije i Rotari klub 1913 Hrvatska. Pored navedenog, treba imati u vidu da su osim akcija u kojima su samostalno učestvovali, donatori uzimali učešće i u zajedničkim aktivno- stima koje su spojile više tipova donatora. Ovakvih akcija nije bilo mnogo (2%), pa ipak, od ukupne donirane sume, čak petina sredstava je prikupljeno na ovaj način (19%), što pokazuje da je pandemija osim mobilizacije podrške, u velikoj meri podstakla i saradnju različitih aktera. 5
  • 8. Poslovni sektor Istaknuti pojedinci OCD/Udruženja Mešani donatori Privatne fondacije Ostali Masovna davanja pojedinaca Instance (%) Sume (%) 59,6% 16,4% 11,2% 7,9% 2,3% 1,5% 1,1% 54,9% 11,9% 6,9% 4,7% 19,2% 1,9% 0,5% 6
  • 9. Primaoci Instance (%) Kovid-19 pandemija izmenila je ne samo strukturu donatora već i strukturu primaoca donacija. S obzirom da se sama priroda Kovid-19 krize odnosi na javno zdravlje i da su sve vlasti u regionu preuzele kontrolu nad krizom, za očekivati je bilo da države dobiju veću podršku nego ranije. Tako, za razliku od prethodnih godina kada su primaoci bile prven- stveno neprofitne organizacije i pojedinci/poro- dice, najveći udeo davanja tokom pandemije je bio upućen državnim institucijama. Konkretno, u čak 7 od 10 akcija, prikupljena sredstva su bila upućena zdravstvenim institucijama (43%), drugim javnim institucijama (5%) i lokalnim/na- cionalnim vlastima (22%). Štaviše, kako je pomoć često iziskivala skupu medicinsku opremu, država je tokom posmatranog perioda primila gotovo 90% ukupne zabeležene sume. Posledično, sve ostale kategorije primalaca su dobile podršku u manje od trećine organizova- nih akcija. Poslovni sektor je generalno bio glavni donator i prema državi i prema neprofitnim organizaci- jama. Ipak, akcije malih i srednjih preduzeća i kampanje u kojima je više tipova donatora učestvovalo, ostvarile su veći udeo donacija ka neprofitnom sektoru (20% mala i srednja preduzeća, 7% mešani donatori) nego ka državi (19% mala i srednja preduzeća, 2% mešani donatori). S druge strane, broj instanci istaknu- tih pojedinaca je činio veći udeo u okviru instanci ka državi (12%) nego ka neprofitnom sektoru (4%). 69,3% Država 16,4% Pojedinci/porodice 13,3% Neprofitne organizacije 1,0% Ostali 7
  • 10. Krajnji korisnici S obzirom da je Kovid-19 kriza najviše pogodila zdravstveni sistem, za očekivati je da korisnici pomoći u najvećoj meri budu ljudi koji koriste usluge zdravstvene zaštite. U okviru naše klasifikacije, ova grupa građana se pre svega nalazi u kategorijama ljudi iz lokalnih zajednica i ljudi sa zdravstvenim tegobama. Tako, u skladu sa očekivanjima, ove dve kategorije jesu najzastupljenije. Dok je najveći broj akcija bio usmeren na ljude iz lokalnih zajednica, za ljude sa zdravstvenim tegobama je organizovan manji broj akcija ali su u njima prikupljene veće sume. Ova diskrepanca između broja akcija i veličine donacija se javlja usled toga što su donacije manje vrednosti (maske, viziri, rukavi- ce, dezinfektanti itd.) računate kao donacije usmerene ka ljudima u lokalnim zajednicama, dok su donacije veće vrednosti (respiratori, ambulantska vozila, monitori za praćenje stanja pacijenata itd.) računate kao donacije usmerene ka ljudima sa zdravstvenim tegoba- ma. 45,9% Lokalne zajednice 23,8% Ljudi sa zdravstvenim poteškoćama 18,1% Socijalno ugrožena lica 0,9% Osobe sa invaliditetom 11,3% Ostali Iako je pandemija uzrokovala krizu javnog zdravstva, podrška socijalno ugroženim građa- nima i penzionerima nije manjkala. Tako, skoro petina dobrotvornih akcija je organizovana za socijalno ugrožene, iako je samo 6% ukupne donirane sume u ovim akcijama bilo prikuplje- no. Ove akcije su uglavnom bile namenjene zadovoljenju osnovnih potreba ljudi, često organizovane kao pomoć javnim kuhinjama u pružanju hrane svojim korisnicima. Kada je reč o starijoj odrasloj populaciji, oni su primili podršku u 5% organizovanih akcija, što je više nego pre pandemije. S druge strane, u poređe- nju sa periodom pre pandemije, Kovid-19 donacije su u prilično manjoj meri bile usmere- ne ka osobama sa invaliditetom, ljudima iz drugih zemalja i deci bez roditeljskog staranja. Ipak, treba imati u vidu da se ovi nalazi odnose isključivo na Kovid-19 davanja, te da nije ni bilo za očekivati da će navedene kategorije dobiti jednaku podršku kao i za druge svrhe. 8 Instance (%)
  • 11. Forme davanja Koncept filantropije kojim se vodimo podrazu- meva pružanje bilo koje vrste pomoći bez očekivanja reciprociteta. U tom smislu, filantropske aktivnosti uključuju sve donacije pravnih i fizičkih lica, bilo u novcu, robi, pro bono uslugama ili vremenu (volontiranje). Prema podacima kojima Catalyst Balkans raspolaže, velika većina zabeleženih donacija je finansijskog karaktera. Razlog tome delimično leži u načinu na koji mediji o filantropiji izvešta- vaju. Ipak, iako mediji više pažnje posvećuju davanjima u formi novca, mi smo uvereni da novac zapravo i jeste najčešća forma doniranja. Međutim, tokom pandemije, porasla su davanja u robi. Dok je u prethodne tri godine 87% donacija bilo u novcu, a 8% u dobrima, donacije za Kovid-19 su isključivo bile u formi novca u 73% slučajeva, dok je čak 21% bilo u formi dobara. Ove brojke svakako ne iznenađu- ju uzimajući u obzir da je pandemija nametnula hitnu potrebu za medicinskom opremom koja je bila prepoznata od strane filantropske zajednice. Dodatno, treba naglasiti da su pro bono usluge pravnih lica i volontiranje građana bile nešto češće forme darivanja nego ranije. Kada je reč o modalitetima prikupljanja sredstava (fundraising), Kovid-19 pandemija je nametnula poseban izazov filantropskoj zajednici. U prethodnim godinama, skoro trećina instanci je bila pokrenuta organizova- njem događaja na kojima su se donatori okupljali. Međutim, kako je uvođenje fizičke distance učinilo ovaj model prikupljanja sredstava otežanim i često nemogućim, većina donatora je darivala direktno primaocima. Tako, direktne donacije čine 72% instanci, alternativne kampanje 27% instanci, dok donatorskih događaja gotovo da nije bilo. Sve u svemu, može se reći da se filantropska zajednica relativno brzo i uspešno prilagodila novim okolnostima. U narednom periodu, ostaje da se vidi da li će prikupljanje sredstava putem interneta (online fundraising) postati zastupljeniji modalitet u budućnosti i u kojoj će se meri donatori vratiti tradicionalnom načinu organizovanja donatorskih događaja. Osim prema formi darivanja, donacije se mogu razlikovati prema efektu koji donatori namera- vaju da ostvare. Humanitarna pomoć kao što je davanje u hrani, garderobi, lekovima i donacije za tretiranje specifične svrhe (zdravstveni tretmani specifične osobe) pripadaju kategoriji kratkoročnih (jednokratnih) donacija. S druge strane, kapitalne investicije, oprema, i sva davanja koja stvaraju neka buduća davanja potpadaju pod kategoriju dugoročnih (strateš- kih) donacija. Podaci kojima Catalyst Balkans raspolaže pokazuju da su jednokratne donacije dominantne svake godine. Međutim, jednokratne donacije namenjene za ublažava- nje negativnih posledica pandemije su bile čak dominantnije nego pre. Tačnije, 62% donacija je po prirodi bilo ad-hoc, dok je strateških donacija bilo 32%. Među jednokratnim donaci- jama najčešće su bile zalihe i potrošni materijal, kao što su epidemiološke maske, viziri i rukavi- ce, dok je u manjoj meri to bila humanitarna pomoć. Kada je reč o strateškim donacijama, u skoro svim slučajevima reč je o opremi (uglav- nom medicinski respiratori ali i oprema za online obrazovanje), dok je manji broj strateš- kih donacija bio u formi pro bono usluga. 9
  • 12. Način korišćenja donacija Instance% 61,8% Jednokratne 32,3% Strateške 5,9% Nepoznato 10
  • 13. Medijska pokrivenost 37,0% Nivo transparentnosti Obim i kvalitet medijskog izveštavanja o filantropiji bitan je faktor praćenja davanja na Zapadnom Balkanu. S obzirom da državne institucije ni u jednoj zemlji u regionu ne prikupljaju niti objavljuju podatke o donacija- ma, jedini pouzdan izvor podataka su medijski izveštaji (pogledati sekciju: metodologija). Međutim, kvalitetno medijsko izveštavanje nije samo uslov preciznog merenja filantropije, već i pokazatelj razvijenosti filantropske zajednice. Što je veća medijska pokrivenost filantropskih akcija i što su izveštaji medija bogatiji sadrža- jem, to je svest o značaju davanja veća, i obrnu- to. Kada je reč o kvantitetu medijskog izveštavanja o Kovid-19 davanjima, broj medijskih objava iznosi 13.516 što je manje u odnosu na period pre pandemije. Međutim, treba uzeti u obzir da su tokom pandemije mediji izveštavali i o davanjima nevezanim za Kovid-19, što ujedna- čava učestalost medijskih objava u ova dva perioda. U velikoj većini slučajeva, o filantropiji su izveštavali internet mediji (81%), dok je udeo štampanih (13%) i elektronskih medija daleko manji (5%). Pri tome, u odnosu na period pre pandemije, o filantropiji su češće izveštavali mediji sa nacionalnom frekvencijom, dok su lokalni, regionalni i podregionalni mediji izveštavali u manjoj meri. Kvalitet medijskog izveštavanja se pre svega odnosi na nivo transparentnosti medijskih izveštaja tj. procenat u kojem su instance pokrivene podacima o doniranim sumama. U tom smislu, uočava se lošiji kvalitet medijskog izveštavanja kada je reč o Kovid-19 davanjima. Zabeležene sume darivane za Kovid-19 pokrivaju 37% instanci, što je manje nego pre pandemije.9 Najniži stepen transparentnosti medijskih izveštaja nalazimo na Kosovu (23%), Albaniji (19%) i Severnoj Makedoniji (19%), dok je najveći nivo transparentnosti zabeležen u Crnoj Gori (52%) i Hrvatskoj (45%). Međutim, iako deluje da je pandemija negativno uticala na kvalitet izveštavanja, odnos medija prema filantropiji ostao je umereno pozitivan – 98.2% izveštaja imalo je pozitivnu konotaciju što pruža optimizam uz napomenu da postoji prostor za napredak. 11 9 Nivo transparentnosti u 2019. godini iznosio je 44%.
  • 14. Donirane sume u poređenju sa širenjem Kovid-19 virusa Tokom kalendarske godine, većina donacija se beleži u decembru (tokom sezone praznika), dok je mesec sa najmanje donacija avgust (tokom sezone godišnjih odmora). Međutim, donacije za Kovid-19 odstupaju od ovog obras- ca. Imajući u vidu da je pandemija opasnog ali nepoznatog virusa izazvala strah i veliku pažnju javnosti, sasvim očekivano, većina donacija za Kovid-19 je zabeležena u prva tri meseca – mart, april i maj. U ova tri meseca bilo je 4.232 instance, u kojima je prikupljeno 52,8 miliona evra (77%). Kako je pandemija trajala, donirane sume su opadale do decembra, kada tradicio- nalno beležimo rast. U poređenju sa brojem novodijagnostifikova- nih slučajeva, čini se paradoksalnim da su donirane sume opadale dok je broj zaraženih rastao. U mesecu sa najvećom doniranom sumom – april 2020. godine (24.625.384 evra) – broj novodijagnostifikovanih je bio 13.227, dok je u mesecu sa najmanjom doniranom sumom – februar 2021. godine (265.766 evra) – broj novodijagnostifikovanih bio 11 puta veći (145.567). Ipak, kada interpretiramo ove podat- ke, trebali bismo uzeti u obzir alarmantnu situaciju u kojoj se zdravstveni sistem našao, strah od nepoznatog virusa sa kojim smo se suočili i nepredvidivost pandemije koja je dovela do zdravstvene i ekonomske krize. Na početku, filantropska zajednica je brzo obezbedila neophodnu epidemiološku zaštitu i testove koji su u ranim fazama pandemije nedostajali. Međutim, kako je vreme odmicalo, zaštitne maske, rukavice i testovi su postali dostupni i fokus javnosti se preusmerio sa epidemiološke na ekonomsku krizu i druge probleme. Konačno, iako su se donacije umanjivale kako je broj novozaraženih rastao, skokovi u broju novodijagnostifikovanih slučajeva u posmatra- nom periodu su bili praćeni malim ali prisutnim rastom u donacijama. Sledi da je filantropska zajednica Zapadnog Balkana bila najreaktivnija na krizu kada je pomoć bila najpotrebnija ali je i kasnije ostala osetljiva na epidemiološka kretanja. 12
  • 15. Novi Kovid-19 slučajevi Donirana suma Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Decembar Februar 13.227 13.085 33.782 100.845 334.079 145.567 24.625.381 € 1.642.182 € 415.000 € 2.472.398 € 6.925.176 € 265.766 € Novembar Januar 2.967 4.724 35.990 31.849 330.226 141.102 17.090.614 € 11.170.608 € 1.161.749 € 765.060 € 283.421 € 855.389 € Donirane sume u poređenju sa širenjem Kovid-19 virusa10 13 10 Prikazani grafikon uključuje samo vrednosti dobijene iz medijskih izveštaja, bez verifikovanih podataka.
  • 16. Uporedna perspektiva Kovid-19 pandemija je pogodila gotovo sve zemlje globalno, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana. U prethodnom poglavlju smo prikazali kako je filantropija tokom pandemije praktiko- vana na regionalnom nivou. Koristeći isti set pokazatelja, u ovom poglavlju predstavljamo sličnosti i razlike između filantropskih zajedni- ca. Kako podaci Svetske Banke pokazuju11 , najrazvijenija ekonomija u regionu je Hrvatska, dok suprotno važi za Kosovo. Od ukupnog BDP-a na regionalnom nivou (148 milijardi dolara), BDP Hrvatske i Srbije je najveći – 55,9, odnosno 52,9 milijardi dolara. S druge strane, Crna Gora ima najmanji BDP – 4,8 milijardi dolara – ali ovu sumu generiše najmanji broj stanovnika (621.718). Posmatrano po glavi stanovnika, Hrvatska ima daleko najveći (13.828 $), a Kosovo najmanji BDP (4.287 $). Učestalost i veličina donacija na Zapadnom Balkanu je donekle u skladu sa makroekonom- skim pokazateljima. Od 5.459 instanci, većina akcija je zabeležena u Srbiji i Bosni i Hercegovi- ni, dok se najređe darivalo na Kosovu i u Albani- ji. Kada je reč o zabeleženim sumama, od 71,9 miliona evra doniranih na regionalnom nivou, najviše je donirano u Srbiji i Hrvatskoj, a najma- nje, opet, na Kosovu i u Albaniji. Ipak, kada se u obzir uzme veličina populacije, proizilazi da je daleko najviše sredstava bilo donirano u Crnoj Gori (15,7 €), za kojom sledi Severna Makedoni- ja (10,7 €), a potom ostale zemlje. Regionalno posmatrano, dijaspora je u svim davanjima učestvovala sa 6%. Međutim, ovde uočavamo značajne razlike među filantropskim zajednicama. Dok je čak 16% davanja u Kosovo došlo iz zemalja van regiona Zapadnog Balkana, u Hrvatskoj je 99% davanja bilo generisano unutar regiona. Natprosečno učešće dijaspore beležimo takođe u Crnoj Gori (13%) i Albaniji (14%), dok su ostale zemlje blizu regionalnog proseka. 11 The World Bank. (2020). Preuzeto 16. novembra 2021., sa: https://data.worldbank.org/. 14
  • 17. Uporedna perspektiva 1,1 € 15,7 € 6,0 € 6,2 € 10,7 € 6,3 € 2,8 € Donirana suma po glavi stanovnika12 Zabeležena suma Broj instanci Crna Gora Severna Makedonija Srbija Hrvatska Bosna i Hercegovina Bosna i Hercegovina Hrvatska Kosovo Crna Gora Severna Makedonija Srbija Kosovo Albanija Albanija 1.078.542 € 12.947.832 € 17.371.312 € 1.983.815 € 9.629.069 € 7.165.001 € 21.707.103 € 100 1.180 928 278 881 610 1.482 12 Izračunato na osnovu procenjene sume za svaku zemlju. 15
  • 18. Donatori Kako regionalno, tako i u svakoj filantropskoj zajednici pojedinačno, poslovni sektor je igrao krucijalnu ulogu u pružanju pomoći tokom pandemije. Ovo se pre svega odnosi na Sever- nu Makedoniju, gde je zabeležen najveći udeo davanja poslovnog sektora (77% instanci), prvenstveno usled obimnog učešća malih i srednjih preduzeća. S druge strane, ispod-pro- sečan udeo davanja poslovnog sektora nalazi- mo na Kosovu (42%), u Albaniji (42%) i Crnoj Gori (46%). Specifičnost davanja poslovnog sektora na Kosovu leži u činjenici da su mala i srednja preduzeća generisala više donacija nego kompanije (50+ zaposlenih). Suprotno tome, u Bosni i Hercegovini obrazac davanja je obrnut – kompanije su pokrenule gotovo sve akcije poslovnog sektora. Kada je reč o drugim tipovima donatora, masovna davanja građana zauzimaju drugo mesto, osim u Albaniji i na Kosovu. Specifičnost filantropije u Albaniji i na Kosovu je značajno veće prisustvo istaknutih pojedinaca, privatnih fondacija i religijskih organizacija. Na regional- nom nivou, filantropske akcije organizovane od strane istaknutih pojedinaca čine 11% instanci, dok u Albaniji i na Kosovu njihovo učešće iznosi preko četvrtine. Dodatno, dok su privatne fondacije regionalno učestvovale sa 2% instan- ci, u Albaniji njihov udeo iznosi 11%, a na Kosovu 7%. Slično, religijske organizacije su tokom pandemije pokrenule jednu u sto akcija (1%), dok je u Albaniji i na Kosovu ovo bio tri puta češći slučaj (3%). 16
  • 19. Bosna i Hercegovina Hrvatska Kosovo Crna Gora Severna Makedonija Srbija Poslovni sektor Albanija 42,0% 9,0% 29,0% 6,0% 11,0% 3,0% 0,0% 64,3% 16,4% 7,0% 6,6% 0,4% 1,2% 4,1% 54,5% 42,4% 18,9% 9,4% 15,5% 0,2% 0,3% 1,2% Masovna davanja pojedinaca Istaknuti pojedinci Mešani donatori Privatne fondacije Ostali OCD/Udruženja 12,6% 28,1% 6,8% 6,8% 2,9% 0,4% 46,2% 19,5% 16,5% 12,8% 0,3% 3,2% 1,5% 77,2% 13,0% 8,0% 0,3% 0,3% 0,4% 0,8% 64,0% 15,5% 9,5% 4,8% 2,8% 0,3% 3,1% Donatori - Instance (%) 17
  • 20. Primaoci Kao što je već prikazano, država je najveći primalac donacija namenjenih ublažavanju Kovid-19 krize. Na regionalnom nivou, 7 od 10 filantropskih akcija je bilo usmereno ka javnim institucijama i lokalnim/nacionalnim vlastima. Iz uporedne perspektive, Albanija se u ovom smislu izdvaja sa samo 53% filantropskih aktivnosti organizovanih kao podrška državnim institucijama. Nivo podrške koju je država primila u drugim filantropskim zajednicama u manjoj meri odstupa od regionalnog proseka. Ipak, razlike se mogu uočiti kada posmatramo tipove držav- nih institucija koje su primile podršku. Tako, velika većina akcija orijentisanih ka državi je u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj bila usmerena ka javnim institucijama, dok na Kosovu i u Crnoj Gori važi suprotno – najveću podršku su primile lokalne i nacionalne vlasti. Kada je reč o drugim tipovima primalaca – pojedinci/porodice i neprofitne organizacije – značajna odstupanja od regiona su uočena u Albaniji, na Kosovu i u Crnoj Gori. U Albaniji i na Kosovu značajno veću podršku su dobili pojedinci/porodice (35%, 27%), dok je među primaocima neprofitni sektor u većoj meri bio predstavljen u Crnoj Gori (19%). Dakle, kako iz prikazanog sledi, sve filantropske zajednice Zapadnog Balkana su prepoznale državu kao glavnog aktera u prevazilaženju pandemije. Pa i pored toga, značajna pomoć je pružena direktno pojedincima/porodicama (posebno u Albaniji i na Kosovu), a i neprofitni sektor je ostao značajan kanal pomoći u Crnoj Gori. 18
  • 21. Bosna i Hercegovina Hrvatska Kosovo Crna Gora Severna Makedonija Srbija Država Albanija 53,0% 35,0% 11,0% 1,0% 73,1% 17,3% 8,9% 0,7% 77,9% 65,1% 9,6% 12,3% 0,2% Pojedinci/porodice Neprofitne organizacije Ostali 26,6% 7,2% 1,1% 66,0% 11,9% 19,4% 2,7% 73,1% 10,3% 15,2% 1,4% 63,3% 22,1% 14,2% 0,4% Primaoci - Instance (%) 19
  • 22. Krajnji korisnici Regionalno, većina instanci u okviru Kovid-19 davanja se odnosi na ljude iz lokalnih zajednica, dok su najveće sume prikupljene za ljude sa zdravstvenim tegobama. Međutim, ovaj odnos između zabeleženih instanci i doniranih suma je prisutan samo u Srbiji i Hrvatskoj. U Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, ljudi iz lokalnih zajednica imaju daleko veći udeo zabeleženih suma. U Bosni i Hercegovini, ljudi iz lokalnih zajednica i ljudi sa zdravstvenim tegobama su ostvarili jednak udeo zabeležene sume, dok je u Albaniji i na Kosovu najveća podrška, i prema broju akcija i prema doniranim sumama, pripala socijalno ugroženima. Kada je reč o instancama, među ostalim pojedi- nostima valjalo bi spomenuti da su donacije u Srbiji bile diverzifikovanije i da je filantropska zajednica u Srbiji u većoj meri bila posvećena starijoj odrasloj populaciji (9%). Nadalje, socijal- no ugroženi građani su primili natprosečnu podršku u Severnoj Makedoniji (32%), dok je albanska zajednica bila više okrenuta ljudima koji žive u drugim zemljama (8% u Albaniji nasuprot 2% regionalno). 20
  • 23. Bosna i Hercegovina Hrvatska Kosovo Crna Gora Severna Makedonija Srbija Lokalne zajednice Albanija 30,0% 18,0% 38,0% 0,0% 14,0% 40,5% 33,3% 15,1% 1,7% 9,4% 45,5% 30,2% 36,6% 7,7% 0,4% 0,4% 9,8% Ljudi sa zdravstvenim poteškoćama Socijalno ugrožena lica Ostali Osobe sa invaliditetom 8,3% 49,3% 11,8% 54,3% 11,4% 24,7% 0,1% 9,5% 54,8% 5,9% 31,8% 1,3% 6,2% 46,0% 26,1% 10,3% 1,1% 16,5% Krajnji korisnici - Instance (%) 21
  • 24. Forme davanja Za razliku od prethodnih godina, novčane donacije za Kovid-19 su bile manje zastupljene, dok su roba i besplatne usluge (pro bono usluge pravnih lica i volontiranje građana) bile češće forme davanja. Ovo posebno važi za filantropsku zajednicu u Hrvatskoj koja je prikupljala isključivo novac u 63% instanci, robu/materijale u 28% instanci i pružala pro bono usluge u 5% zabeleženih akcija. Sa druge strane, odstupanja od regionalnog proseka su zabeležena u Severnoj Makedoniji, gde je natprosečan udeo donacija bio u formi novca (80%), a ispodprosečan udeo u formi robe i materijala (14%). Kako usled restrikcija gotovo da nije bilo donatorskih događaja organizovanih uživo, razliku među filantropskim zajednicama nalazi- mo jedino u načinu na koji su se prilagodile novim okolnostima. Regionalno, 7 od 10 dobro- tvornih akcija je preduzeto kroz direktne donacije, a ostatak uglavnom kroz kampanje za prikupljanje sredstava (fundraising campaigns). Štaviše, filantropska zajednica u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji se više oslanjala na direktne donacije (8 od 10 instanci), dok je situacija u Albaniji i na Kosovu bila drugačija – u prvoj je bilo 20% direktnih donacija, a u drugoj samo 11%. Zapravo, velika većina akcija u Albaniji i na Kosovu je organizovana po modelu kampanja za prikupljanje sredstava (fundrai- sing campaigns). Podrška ublažavanju Kovid-19 krize je češće bila u formi kratkoročnih davanja nego uobiča- jena podrška ranijih godina. U poređenju sa regionalnim prosekom, jednokratne donacije su bile zastupljenije na Kosovu (81%), u Albaniji (75%) i Crnoj Gori (73%). Međutim, filantropska zajednica u Srbiji se ne uklapa u ovaj okvir jer su njeni donatori pružili stratešku podršku za Kovid-19 češće nego ranije. Posmatrajući isključivo kratkoročna davanja, zalihe/potrošni materijal su češće darivani u Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Srbiji, dok se humanitarna pomoć češća pružala na Kosovu, u Albaniji i Crnoj Gori. 22
  • 25. Bosna i Hercegovina Hrvatska Kosovo Crna Gora Severna Makedonija Srbija Jednokratne Albanija 75,0% 20,0% 5,0% 64,1% 30,3% 5,6% 53,4% 81,3% 37,3% 9,3% Strateške Nepoznato 17,3% 1,4% 73,3% 22,1% 4,6% 64,4% 30,3% 5,3% 52,6% 41,3% 6,1% Korišćenje donacija - Instance (%) 23
  • 26. Lokalni kontekst Albanija Pored Kovid-19 krize, posledice razornog zemljotresa koji je pogodio Albaniju u novem- bru 2019. godine imale su ogroman uticaj društvo i ekonomiju države. Ipak, tokom 2020. godine zabeleženo je ukupno 2,5 miliona evra donacija kroz 174 dobrotvorne akcije. U odnosu na prethodnu godinu zabeležen je pad donirane sume, dok je broj akcija povećan. Oslanjajući se na dostupne podatke i na naš statistički proračun, procenili smo da je prikupljeno 7,7 miliona evra, što je povećanje u odnosu na 2019. godinu. Donirani iznos po glavi stanovnika je 2,7 evra, što je znatno manji iznos u odnosu na regionalni prosek (13,1 evra). Od ukupnog zabeleženog iznosa u Albaniji, više od milion evra bilo je usmereno na borbu protiv Kovid-19. Darivanje nepovezano sa Kovid-19 u 2020. Više od 1,4 miliona evra prikupljeno je u svrhe koje nisu povezane sa Kovid-19 krizom, što je duplo manji iznos od ukupnog doniranog iznosa u prethodnoj godini. Sa obzirom na tipove donatora, masovno davanje beleži porast i u broju instanci i u doniranoj sumi. Sa druge strane, poslovni sektor i istaknuti pojedinci imali su pad u podršci za teme koje nisu povezane sa pandemijom. U zavisnosti od tema koje su donatori podržali, zabeleženo je smanjenje podrške prema zdravstvu i obrazo- vanju, zbog preusmeravanja podrške za pomoć tokom Kovid-19 krize. Kada je reč o tipovima primalaca, neprofitne organizacije su imale značajno povećanje podrške za davanje koje nije povezano sa Kovidom-19. Sa druge strane, institucije su imale pad podrške za druge svrhe koje nisu povezane sa pandemijom. Inspirativne priče Urednik i voditelj TV emisije ,,Opinion’’ (,,Mišlje- nje’’) Blendi Fevziu, pozvao je kompanije i pojedince da doniraju za socijalno ugrožene porodice tokom pandemije Kovid-19. Kroz program prikupljeno je 300.000 evra, podelje- nih porodicama širom Albanije od strane Fondacije ,,Different Weekend’’ i osoblja emisije ,,Opinion’’. Poslovni sektor je bio najznačajniji akter u donacijama za javno zdravlje u Albaniji. Jedna od inicijativa koja se izdvojila je akcija organizo- vana od strane tri telekomunikacione kompani- je u Albaniji- ALBtelecom, Vodafone i Telekom Albanija, koje su donirale 40 respiratornih uređaja bolnicama širom Albanije kao podršku tokom pandemije Kovid-19. Uređaji, u ukupnoj vrednosti od 30.000 evra, dostavljeni su istog dana. Solidarnost i doprinos ovih kompanija omogućili su da potrebni medicinski uređaji služe javnom zdravstvenom sistemu pri lečenju pacijenata sa respiratornim poteškoćama.13 13 ALBtelecom (n.d.) Albtelecom Dhuron pajisje Respiratore Për Sistemin Shëndetësor. ALBtelecom. (n.d.). Preuzeto 19. novembra, 2021., sa: https://www.albtelecom.al/al/rreth-albtelecom/publikime/te-rejat-e-fundit/njo ftime-per-media-2020/albtelecom-dhuron-pajisje-respiratore-per-sistemin-sh endetesor/ 24
  • 27. Transparentnost Dostupni podaci o doniranoj domaćoj pomoći su bili donekle oskudni i objavljivani su u formi saopštenja za javnost. Međutim, informacije o međunarodnom finansiranju bile su javno dostupne, kao što su finansiranje iz EU granto- va15 , podrška u vidu opreme od UN agencija, Vlade Švajcarske, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, Fonda Ujedinjenih nacija za stanov- ništvo, Ambasade Sjedinjenih Američkih Država i slično, namenjenih za hitne slučajeve. Vlada Albanije je na svoj zvaničnom sajtu16 objavila podatke o donacijama stranih vlada i stranih donatora. U izveštaju projekta Albanije o hitnom odgovoru na Kovid-19, objavljen od strane Svetske banke, navedena je lista aktivnosti i doprinosa partnera, koja sadrži donacije globalnih kompanija, vlada i drugih aktera, sa nekim od navedenih iznosa.17 30. aprila 2020. godine, People’s Advocate je uputio preporuku Sektoru za vanredne situaci- je, Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde, za objavljivanje svih normativnih akata centralne vlade i drugih akata tokom pandemi- je Kovid-19 virusa.18 14 McLaren, C. (April 2020). Economic impacts of and policy responses to the coronavirus pandemic: early evidence from Albania. Preuzeto 16. novembra, 2021., sa: https://set.odi.org/wp-content/uploads/2020/04/Economic-impacts-of-and-p olicy-responses-to-the-coronavirus-pandemic-early-evidence-from-Albania.p df 15 ibid. 16 Qeveria Shqiptare Keshilli i Ministrave (n.d.). Kryeministria.al. Preuzeto 16 novembra, 2021., sa: https://kryeministria.al/en/. 17 The World Bank. (n.d.). ALBANIA EMERGENCY COVID-19 RESPONSE PROJECT. Preuzeto 16 novembra, 2021., sa: https://documents1.worldbank.org/curated/en/941251597066127352/pdf/Al bania-Emergency-COVID-19-Response-Project.pdf 18 ENNHRI. (2021). State of the rule of law in Europe 2021 Report. Reports Zakonske / fiskalne promene usled Kovid-19 21. marta 2020. godine premijer Albanije je izneo tromesečni stimulativni paket kao deo izmenjenog budžeta, koji uključuje: dodatno finansiranje zdravstvenog sektora za medicin- sku opremu i zalihe (20 miliona evra); preraspo- delu sredstava za humanitarnu pomoć, hranu, lekove itd. za najugroženije populacione grupe (16 miliona evra); suverene garancije za podrš- ku kompanijama za likvidnost za isplatu zarada zaposlenih (79 miliona evra); rezervni fond za hitne slučajeve obolelih od Kovid-19 (7,9 miliona evra); podršku za pokrivanje zarada samozaposlenih građana i onih koji rade za mala preduzeća koja su usled posledica pande- mije izgubila prihod (52 miliona evra).14 25
  • 28. Lokalni kontekst Bosna i Hercegovina U toku godine obeležene pandemijom zabele- ženo je više od 21,8 miliona evra kroz 3.489 filantropskih akcija. Na osnovu dostupnih podataka i naših statističkih proračuna, proce- nili smo da je prikupljeno više od 38,5 miliona evra. U poređenju sa 2019. godinom, zabeleže- ni iznos je više nego tri puta veći. Donirani iznos po glavi stanovnika beleži 11,7 evra, što je nešto manje od regionalnog proseka. Samo za davanje u svrhe Kovid-19, donirano je više od 12,9 miliona evra kroz 1.161 akciju. Inspirativne priče Prvenstveni odgovor tokom pandemijske godine bio je za obezbeđivanje hrane onima kojima je najpotrebnija. Udruženje Pomozi.ba je na svojoj platformi pokrenulo crowdfunding (kampanju grupnog finansiranja) sa ciljem prikupljanja sredstava za podršku ljudi koji koriste usluge javne kuhinje tokom pandemije. Tokom kampanje prikupljeno je 21.659 evra za obroke za socijalno ugrožene porodice. BH Telecom d.d. bio je jedan od najvećih donatora tokom 2020. godine u svrhe ublaža- vanja negativnih posledica pandemije. Kompa- nija je donirala više od 513.000 evra kantonal- nim bolnicama u Konjicu, Zenici, Goraždu, Travniku i Bihaću u svrhe nabavke medicinske opreme. BH Telecom d.d. nagrađen je DOBRO nagradom za filantropiju u kategoriji velikih kompanija. Zakonske / fiskalne promene usled Kovid-19 Veće ministara Bosne i Hercegovine donelo je Odluku o oslobađanju od indirektnih poreza i povratu poreza na već plaćene indirektne poreze na opremu i sredstva koje su donirali domaći i međunarodni donatori u svrhe ublažavanja posledica pandemije Kovid-19. Ova odluka uključuje donacije u vidu maski, rukavica, medicinske opreme, respiratora, dezinfekcionih sredstava itd.19 Darivanje nepovezano sa Kovid-19 u 2020. U okviru davanja koje nije povezano sa pande- mijom, više od 8,9 miliona evra je zabeleženo, što predstavlja povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, kada se izuzmu podaci za Kovid-19, broj akcija je nešto manji nego u 2019. godini. U zavisnosti od vrsta donatora, građani su imali manji udeo u ukupnom broju akcija koji nisu povezani sa pandemijom, zbog smanjenja udela humani- tarnih događaja u kojima su građani najaktivniji donatori. Što se tiče vrednosti donacija poslov- nog sektora, zabeležen je pad u procentu u odnosu na prethodnu godinu. Donatori su ređe pružali podršku zdravstvu i obrazovanju u svrhe nepovezane sa pandemijom, kao rezultat preusmeravanja podrške obrazovnim i zdrav- stvenim institucijama za pomoć tokom Kovid-19 krize. Iz tog razloga institucije su ređe dobijale podršku u svrhe koje nisu povezane sa pandemijom. 19 CMS. (n.d.). Law and Regulation of COVID-19 Tax Relief in Bosnia & Herzegovina. Preuzeto 16. novembra, sa: https://cms.law/en/int/expert-guides/cms-expert-guide-to-covid-19-tax-relief- measures/bosnia-and-herzegovina. 26
  • 29. Transparentnost Državne institucije u Bosni i Hercegovini su nesistematično objavljivale podatke o donacija- ma na različitim nivoima vlasti. Lokalne samou- prave su na svojim zvaničnim sajtovima predstavile podatke o donacijama. Podaci o međunarodnim kreditima i njihovim iznosima ka vlastima Bosne i Hercegovine su bili javno dostupni. Ministarstvo finansija i trezora otvori- lo je račun za pomoć u svrhe pandemije Kovid-19. Objavljen je izveštaj koji je bio dostu- pan javnosti o donacijama na račun od 6. do 27. aprila sa podacima o donatorima.20 Vlada Republike Srpske otvorila je račun Fonda Solidarnosti za Kovid-19 donacije, za koji je spisak donatora bio javno dostupan. Objavljeni su nazivi preduzeća i ustanova koje su donirale na račun, iznose donacija i podatke o tome kako su sredstva usmerena. Prema podacima Transparency International BiH, period pande- mije obeležila je netransparentna javna nabav- ka medicinske opreme.21 20 Centar za Zastupanje Građanskih Interesa. (2021). Odgovor Centralne Vlasti Bosne i Hercegovine na Pandemiju Covid 19. Preuzeto 16. novembra, sa: https://www.cpi.ba/wp-content/uploads/2021/06/Odgovor-centralne-vlasti-Bi H-na-pandemiju-Covid19.pdf 21 Cuckić, N. (4. Maj, 2020). COVID-19 donations in the Western Balkans: More transparency needed. Preuzeto 16. novembra, sa: https://europeanwesternbalkans.com/2020/05/04/covid-19-donations-in-the 27
  • 30. Lokalni kontekst Hrvatska Ukupan zabeležen iznos donacija u Hrvatskoj u godini pandemije je 38,2 miliona evra, prikupljen kroz 3.238 akcija. Ovaj iznos je 2,4 puta veći nego iznos u prethodnoj godini. Procenjeni iznos, koji smo izračunali na osnovu dostupnih podataka, iznosi 77 miliona evra, što je dva puta više nego u 2019. godini. Shodno tome, donirani iznos po glavi stanovnika je takođe povećan u odnosu na 2019. godinu i iznosi 19 evra, što je veći iznos od regionalnog proseka. Štaviše, zabeleženo je preko 16,8 miliona evra u svrhe davanja za Kovid-19, kroz 920 akcija. Bitno je napomenuti da je pored pandemije u Hrvatskoj bila u jeku još jedna kriza koja je ujedinila donatore u zemlji i regionu – dva razorna zemljotresa – jedan koji je u martu pogodio Zagreb i okolinu, i drugi koji je u decembru pogodio Sisak i Petrinju. Trećina ukupnog donirano iznosa u 2020. godini (11,4 miliona evra) usmerena je na sanaciju posledi- ca zemljotresa, najčešće za obnovu oštećene imovine. S obzirom na krajnje korisnike, uočen je porast podrške populaciji lokalnih zajednica, kao rezultat donacija za pomoć nakon zemljotresa. Zabeležen je rast akcija sa dugoročnim efektom, kao posledica ulaganja u rekonstruk- ciju i renoviranje objekata i opreme. Inspirativne priče Kompanija A1 Hrvatska donirala je medicinsku opremu za lečenje pacijenata obolelih od Kovid-19 namenjenu KBC Dubrava u Zagrebu. Oprema, u vrednosti od 196.600 evra, dostav- ljena je 1. aprila 2020. godine i obuhvata 100 mobilnih konektora za medicinski gas, IT i napajanje, dispanzere koji omogućavaju terapi- ju kiseonikom i uređaje za praćenje stanja pacijenata.22 U saradnji sa timom lekara u Hrvatskoj, dr Ivor Ković je proizveo zaštitni respirator (masku), pod nazivom ,,CroResp’’, napravljenu od maske za ronjenje, 3-D štampanog adaptera i filtera za vazduh. Na svom portalu Pandemija.info23 dr Ković je pokrenuo akciju prikupljanja sredstava za izradu maski namenjenih podršci zdravstve- nim radnicima, na prvoj liniji borbe protiv Kovid-19 virusa, u bolnicama širom Hrvatske. Uz pomoć udruženja ,,Pomaganje je Uvijek IN’’, sredstva su prikupljana i preko platforme Croinvest.eu. Zahvaljujući humanim pojedinci- ma i kompanijama prikupljeno je 24.445 evra, a bolnicama širom Hrvatske je isporučeno preko 1.200 CroRest uređaja. Darivanje nepovezano sa Kovid-19 u 2020. Zabeleženi iznos donacija u svrhe koje nisu povezane sa Kovid-19 premašuje iznos u prethodnoj godini za više od 1,3 puta, zbog većeg davanja za opremu i kapitalne investicije za ublažavanje posledica zemljotresa. Zabele- žen je porast udela doniranog iznosa od strane poslovnog sektora, dok je iznos masovnih donacija imao pad u odnosu na 2019. godinu. Zbog preusmerene podrške donatora u svrhe Kovid-19 krize, podrška smanjenju siromaštva je neznatno porasla, dok je kod ostalih istaknu- tih tema zabeležen pad. U svrhe osim pandemi- je, institucije su u 2020. godini imale rast podrš- ke, dok je za neprofitni sektor zabeležen pad u odnosu na prethodnu godinu. 22 A1 Hrvatska. (2. april, 2020). A1 Hrvatska donirala medicinsku opremu za liječenje najtežih slučajeva oboljelih od COVID-19 u KB Dubrava. Preuzeto 16 novembra, 2021., sa: https://www.a1.hr/tko-smo-mi/objave-za-medije/-/objave/clanak/a1-hrvatska- donirala-medicinsku-opremu-za-lijecenje-najtezih-slucajeva-oboljelih-od-covi d-19-u-kb-dubrava-/1396968367. 23 Pandemija.info. (n.d.). Respirator (filtarska maska) sa zaštitom za oči izrađen od ronilačke maske, adaptera i filtera za viruse. preuzeto 16 novembra, 2021., sa: https://pandemija.info/respiratorhr/ 28
  • 31. Zakonske / fiskalne promene usled Kovid-19 Izmene u aktima za humanitarnu pomoć tokom Kovid-19 pandemije: uvoz robe (u skladu sa Odlukom Komisije EU (2020/491), samo za određene organizacije i robu koja je potrebna za ublažavanje efekata pandemije Kovid-19 oslobođeno je plaćanje carine i poreza na dodatu vrednost (Zakon o porezu na dodatu vrednost); državna pomoć koju dobijaju obveznici poreza na dobit u svrhu olakšavanja posledica Kovid-19 nije oporeziva (Zakon o porezu na dobit pravnih lica); državna pomoć koju primaju samostalni preduzetnici u svrhu olakšavanja posledica Kovid-19 nije oporeziva (Zakon o porezu na dohodak građana).24 Transparentnost Vlada Hrvatske otvorila je službenu web strani- cu korona virus.hr25 na kojoj su objavljeni podaci o Kovid-19 virusu, kao što su broj obole- lih, broj vakcinisanih i revakcinisanih građana i drugo. Stranica je pružala javno dostupne informacije o donacijama međunarodnih institucija i vlada za Republiku Hrvatsku. Za donacije kao pomoć tokom Kovid-19 krize, Vlada je pokrenula akciju pod nazivom ,,Hrvat- ska protiv korona virusa’’. Prikupljeni podaci tokom akcije bili su javno dostupni na sajtu Ministarstva finansija u vidu saopštenja javnosti.26 Dostupni su bili i dokumenti u kojima se navodi koje institucije su dobile pomoć kroz akciju i iznos koji je usmeren. Međutim, nije bilo javno dostupnih informacija o pojedinačnim donacijama za akciju. 24 CMS. (n.d.). Law and Regulation of COVID-19 Tax Relief in Croatia. Preuzeto 16. novembra, sa: https://cms.law/en/int/expert-guides/cms-expert-guide-to-covid-19-tax-relief- measures/croatia. 25 Koronavirus.hr. (n.d.). Koronavirus-statistički pokazatelji za Hrvatsku i EU. Preuzeto 16. novembra, sa: https://www.koronavirus.hr/ 26 Ministarstvo financija Republike Hrvatske. (2020.). Priopćenje za javnost. Preuzeto 16. novembra 2021., sa: https://mfin.gov.hr/vijesti/priopcenje-za-javnost-3039/3039 29
  • 32. Lokalni kontekst Kosovo Ukupni zabeležen donirani iznos u 2020. godini na Kosovu je 7,7 miliona evra. Ovaj iznos je 3,2 puta veći od iznosa u prethodnoj godini. S obzirom na dostupne podatke, procenili smo da je ovaj iznos skoro dva puta veći – 14,5 miliona evra. Donirani iznos po glavi stanovnika povećan je u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 8,1 evro. Međutim, ovaj iznos je i dalje ispod regionalnog proseka. Što se tiče davanja samo u svrhe pomoći tokom Kovid-19, zabele- ženo je više od 1,9 evra kroz 276 akcija. Dijaspo- ra je imala važnu ulogu u podršci Kosovu tokom pandemije. 27 Fondacioni BONEVET Prishtina. (2020.). JOIN THE FIGHT – BONEVET Campaign on KOSOVAideas. Preuzeto 16. novembra 2021., sa: https://kosovaideas.com/campaign/detail/589?fbclid=IwAR2ittGuXJRsqk6wKv RlTQB7OSLIN6mDF5SDwHBPUePR9l2TsuHywQKcYTE. Inspirativne priče Fondacija BONEVET Prishtinë pokrenula je kampanju prikupljanja sredstava ,,Pridruži se borbi’’ na platformi KOSOVAideas, sa ciljem prikupljanja sredstava 43 nova 3-D štampača i filamenta za proizvodnju vizira. Kampanja je trajala do 29. maja 2020. godine i rezultirala je sa prikupljenih 66.000 evra putem platforme, uz podršku 134 donatora. Proizvedeno je ukupno 8.497 3-D vizira, a 7.093 je donirano zdravstvenim i administrativnim radnicima, kao i drugima kojima je bilo potrebno radi spreča- vanja širenja Kovid-19.27 Udruženje ,,Action for Mothers and Children’’ pokrenulo je humanitarnu akciju ,,Një Kafe si Flutur’’ (,,Kafa Leptir’’) koja je imala dva osnovna cilja: prikupljanje sredstava za nabavku neophodne medicinske opreme za zdravstvene ustanove i podizanje svesti uz savete za građa- ne o tome kako da spreče širenje Kovid-19 virusa. Sredstva su prikupljena preko GlobalGi- ving platforme, bankovnim transferom i SMS donacijama (jedan SMS u vrednosti od 1 evro). Udruženje je u saradnji sa Ministarstvom zdrav- lja izdvojilo 10.274 evra prikupljenih za donaciju FFP2 respiratornih maski, zaštitne opreme, vizira, zaštitnih naočara, nitrilnih rukavica, infracrvenih termometara, posteljine za jednokratnu upotrebu i drugih potrepština. Darivanje nepovezano sa Kovid-19 u 2020. Ako se izuzmu podaci o darivanju u svrhe pandemije, u 2020. godini donirano je 5,7 miliona evra, što je više od dva puta veći iznos od iznosa u prethodnoj godini. Što se tiče vrsta donatora, smanjen je udeo akcija od građana u odnosu na prethodnu godinu, iz razloga što je većina događaja, u kojima su građani najčešći tip donatora, bila vezana za Kovid-19. Pandemi- ja je takođe uticala na smanjenje akcija name- njenih za podršku obrazovanja i smanjenja siromaštva, kada se izuzme davanje za Kovid-19. Zabeležen je pad direktne podrške ka pojedincima i porodicama u odnosu na prethodnu godinu, kao posledica povećanja udela u ukupnom broju akcija ka lokalnim/naci- onalnim vlastima. Populacija lokalnih zajednica imala je ređu podršku u odnosu na 2019. godinu, dok je porast podrške zabeležen ka osobama sa invaliditetom i socijalno ugrože- nim osobama za davanje nepovezano sa Kovid-19. 30
  • 33. Zakonske / fiskalne promene usled Kovid-19 Skupština Republike Kosovo je 4. decembra 2020. godine usvojila novi Zakon o ekonom- skom oporavku Kovid-19, a isti je stupio na snagu 7. decembra 2020. godine. Svrha ovog zakona je da dopuni druge odgovarajuće zakone kako bi se omogućio oporavak privrede Republike Kosovo usled Kovid-19 krize. Između ostalih članova, Zakon o oporavku navodi da će sva preduzeća koja su imala problema u radu tokom krize, ili su bila zatvorena, biti finansijski podržana iz državnog budžeta. Pomoć je trebalo da pokrije sve operativne troškove dotičnih stranaka u ukupnoj vrednosti od 200 miliona evra.28 Transparentnost Ministarstvo Zdravlja Kosova otvorilo je online platformu za zdravstvene informacije Kosova.- health, posvećenu informacijama u vezi sa pandemijom Kovid-19. Platforma je sadržala informacije o statistikama za Kovid-19, preven- tivnim merama i drugo, dok su mere i odluke koje je donosila Vlada Kosova bile javno dostu- pne samo na zvaničnom sajtu Ministarstva zdravlja.29 Informacije o donacijama stranih institucija i organizacija bile su dostupne javnosti. 28 Deloitte Kosova. (Decembar, 2020). Legal News. Pejes. Preuzeto 16. novembra 2021., sa: https://www2.deloitte.com/content/dam/Deloitte/al/Documents/legal/Deloitt e%20Kosova_Legal%20News_DEC2020.pdf 29 Šošić i Lazarević. (Jun, 2020). OPENING GOVERNMENTS IN TIMES OF LOCKDOWN. Western Balkan Civil Society Empowerment for a Reformed Public Administration. 31
  • 34. Lokalni kontekst Crna Gora Tokom 2020. godine u Crnoj Gori je kroz 1.446 donatorskih akcija zabeleženo više od 12,4 miliona evra. U poređenju sa 2019. godinom, zabeleženi iznos je više nego tri puta veći. Na osnovu dostupnih podataka procenili smo da je ukupno donirano više od 18,5 miliona evra. Donirani iznos po glavi stanovnika beleži 29,8 evra, što predstavlja najveći iznos od svih zemalja regiona u 2020. godini. Ukupan zabele- žen iznos ostvaren samo donacijama za ublaža- vanje negativnih posledica Kovid-19 iznosi više od 9,6 miliona evra. 30 Kovačević, M. (2020, april). Fudbalski savez Crne Gore donira sedam respiratora [medijska objava]. Preuzeto 16. novembra 2021., sa: https://www.maxbetsport.rs/fudbalski-savez-crne-gore-donira-sedam-respira tora-199172/ 31 Hipotekarna Banka. (2020). Humanitarna akcija zaposlenih hipotekarne banke Aplauzmedicinarima [medijska objava]. Preuzeto 16. novembra 2021., sa: https://www.hipotekarnabanka.com/obavjestenja/humanitarna-akcija-zaposl Inspirativne priče Fudbalski savez Crne Gore je 20. marta doprineo borbi protiv Kovid-19 virusa donaci- jom od 150.000 evra Nacionalnom koordinacio- nom telu za zarazne bolesti. Donirana sredstva su iskorišćena za nabavku 7 respiratora za zdravstvene ustanove. Institucije koje su primile donaciju respiratora su Klinički centar Crne Gore, opšte bolnice u Beranama, Bijelom Polju, Pljevlju, Nikšiću, Kotoru i Baru. Potom je udruženje planiralo da donira respirator i Opštoj bolnici Danilo Prvi sa Cetinja.30 Onlajn platformu ,,AplauzMedicinarima’’ pokre- nuli su radnici Hipotekarne banke iz Podgorice, u saradnji sa Studijom ,,Fleka’’. Cilj akcije je bio prikupljanje 50.000 evra u svrhe nabavke zaštitne opreme za medicinsko osoblje na prvim linijama borbe protiv Kovid-19 u ustano- vama širom Crne Gore. Do 5. maja 2020. godine prikupljeno je ukupno 130.590 evra. U tu svrhu prvi su donirali sami zaposleni banke, u iznosu od 8.130 evra, koji su upućeni Nacio- nalnom koordinacionom telu za zarazne bolesti.31 Darivanje nepovezano sa Kovid-19 u 2020. U 2020. godini zabeleženi iznos za davanje nevezano za Kovid-19 beleži više od 2,7 miliona evra – što predstavlja smanjenje u odnosu na ukupan iznos u 2019. godini. Donacije građana i poslovnog sektora su bile ređe nego u 2019. godini, dok su istaknuti pojedinci imali porast u procentu broja donatorskih akcija. Kao posledi- ca preusmeravanja podrške u svrhe pandemi- je, zdravstvo je imali nešto manji procenat akcija, dok su ostale teme (obrazovanje, podrš- ka marginalizovanim grupama, smanjenje siromaštva) imale porast u odnosu na 2019. Kao i u većini zemalja u regionu, ka institucija- ma u Crnog Gori je zabeležen pad davanja kada su u pitanju teme koje nisu povezane sa Kovid-19, dok je najveći procenat zabeležen ka pojedincima i porodicama, uglavnom za lečenje. Usled pandemije, zabeležen je pad podrške osoba sa invaliditetom, dok je za ekonomsko ugrožene osobe, osobe sa zdrav- stvenim tegobama i populaciju lokalnih zajednica zabeležen porast akcija u odnosu na 2019. 32
  • 35. Zakonske / fiskalne promene usled Kovid-19 Vlada Crne Gore je 13. aprila 2020. godine uvela oslobađanje od PDV-a i carine za medicin- ska sredstva i zaštitnu opremu, koji su uvezeni kao donacija, u cilju pomoći u suzbijanju posledica Kovid-19 virusa (,,Službeni glasnik Crna Gora’’, broj 032/20). Tansparentnost Početkom pojavljivanja Kovid-19 virusa Vlada je formirala Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti. Potom, 18. marta 2020. godine otvoren je poseban račun za lokalne i strane donacije u svrhe podrške tokom borbe protiv Kovid-19. Informacije o donacijama objavljiva- ne su na portalu coronainfocg.me. Operativni štab za donacije je jednom nedeljno Nacional- nom koordinacionom telu za zarazne bolesti podnosio izveštaj o uplatama i načinu odvaja- nja sredstava. Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti je 31. marta 2020. godine usvojilo Odluku o modalitetima i uslovima raspodele sredstava prikupljenih donacijama, nakon što je Instituti Alternativa pozvao na transparen- tnost donacija. Odlukom se precizirala potreba za informacijama o tome kako i gde se sredstva koriste, i obaveza da se jednom nedeljno izveštava javnost o stanju na računu.32 U decembru 2020. godine formiran je Savet za borbu protiv Kovid-19 virusa. Od tada informa- cije o donacijama su bile dostupne javnosti putem medija.33 32 Cuckić, N. (4. Maj, 2020). COVID-19 donations in the Western Balkans: More transparency needed. Preuzeto 16. novembra 2021., sa: https://europeanwesternbalkans.com/2020/05/04/covid-19-donations-in-the -western-balkans-transparency-needed/. 33 Šošić i Lazarević. (Jun, 2020). OPENING GOVERNMENTS IN TIMES OF LOCKDOWN. Western Balkan Civil Society Empowerment for a Reformed Public Administration 33
  • 36. Lokalni kontekst Severna Makedonija Tokom pandemijske godine u Severnoj Make- doniji zabeleženo je ukupno 8,9 miliona evra u donacijama, što je 7,5 puta više nego u prethodnoj godini. Zabeležen je i porast ukupnog broja filantropskih akcija (982 akcije u 2020. godini). Donirani iznos po glavi stanovni- ka iznosi 17,5 evra, što više od regionalnog proseka. Koristeći dostupne podatke, na osnovu naših statističkih proračuna, procenili smo da je tokom 2020. godine prikupljeno više od 36,5 miliona evra. Samo u svrhe ublažavanja negativnih posledica Kovid-19 krize, zabeležen je iznos od 6,8 miliona evra, kroz 595 filantrop- skih akcija. 34 Plus Info. (2020). „Stopanska banka“ donira aparat za mehanicka ventilacija na Klinikata za infektivni bolesti на Клиниката за инфективни болести [medijska objava]. Preuzeto 16. novembra 2021., sa: https://plusinfo.mk/stopanska-banka-donira-aparat-za-mehanichka-ventilaci- a-na-klinikata-za-infektivni-bolesti/ 35 Nextsense. (2020). StopKorona! - New mobile app for tracing exposure to COVID-19 - Donation from Nextsense to the Ministry of Health [medijska objava]. Preuzeto 16. novembra 2021., sa: https://nextsense.com/ns-newsarticle-stopkorona-new-mobile-app-for-tracin g-exposure-to-covid-19.nspx Inspirativne priče Stopanska banka AD Skopje podržala je borbu protiv pandemije donacijom mehaničkog ventilatora – respiratora Infektivnoj klinici Skopje. Procenjuje se da je ova donacija vredna preko 42.000 evra i namenjena je lečenju pacijenata obolelih od Kovid-19. Banka je pokrila i iznos za nabavku i isporuku uređaja klinici.34 Softverska kompanija Nextsense kreirala je i donirala mobilnu aplikaciju ,,StopKorona!’’ Ministarstvu zdravlja u Severnoj Makedoniji. Vrednost ove donacije je 47.572 evra. Aplikacija za telefone, zasnovana na bluetooth tehnologi- ji, počela je sa radom 13. aprila 2020. Uređaj meri razdaljinu između telefona i korisnika i upozorava korisnike ukoliko su došli u kontakt sa osobom koja je pozitivna na Kovid-19. Aplikacija je preuzeta preko 5.000 puta na dan lansiranja. Mobilna aplikacija je garantovala potpunu zaštitu privatnosti korisnika i naprav- ljena je praćenjem svetske prakse u borbi protiv Kovid-19 virusa. Građani su mogli da imaju potpunu kontrolu nad svojim podacima, sve dok ne bi odlučili da ih proslede Ministar- stvu nakon dijagnostikovanja virusa.35 Darivanje nepovezano sa Kovid-19 u 2020. Iako je pandemija donekle skrenula fokus donatora sa drugih tema, zabeleženi iznos u 2020. godini za ostale teme koje nisu povezane sa Kovid-19 je skoro duplo veći od ukupnog iznosa u prethodnoj godini. U odnosu na tipove donatora, poslovni sektor je imao rast u udelu ukupnog broja akcija u odnosu na 2019. godinu. Institucije su u odnosu na prethodnu godinu primile manje podrške od donatora, dok je za neprofitne organizacije zabeležen porast udela u ukupnom broju akcija, kada su u pitanju ostale svrhe osim pandemije. Usled preusmeravanje podrške donatora za pomoć tokom Kovid-19 pandemije, zabeležen je pad podrške zdravstvu u odnosu na prethodnu godinu, za teme koje nisu povezane sa Kovid-19. Veća podrška je bila usmerena ka populaciji iz lokalnih zajednica, uglavnom usled donacija opreme ka lokalnim/nacionalnim vlastima. 34
  • 37. Zakonske / fiskalne promene usled Kovid-19 Četvrti paket mera zbog Kovid-19 koji je usvojila Vlada Severne Makedonije, radi ublažavanja negativnih efekata pandemije Kovid-19 sadrži: smanjenje PDV-a (oslobađanje za donacije, od 10% za hranu i piće za potrošnju na licu mesta i ugostiteljske usluge, itd.); uspostavljanje beska- matne kreditne linije sa komponentom granta za mala preduzeća koja su pogođena pandemi- jom; revidiranje zakona kojim se reguliše finansiranje lokalne samouprave kako bi se opštinama obezbedili stabilni prihodi tokom krize; predstavljanje predloga zakona kojim se reguliše finansijska podrška poslodavcima pogođenim Kovid-19; povećanje mesečne finansijske podrške za samozaposlene tokom oktobra, novembra i decembra 2020. godine.36 Transparentnost Ministarstvo zdravlja Severne Makedonije otvorilo je račun za podršku tokom Kovid-19 pandemije, preko kojeg su građani i kompanije mogli da doniraju sredstva, robu i usluge prema listi prioriteta. Ministarstvo zdravlja objavilo je spisak donatora.37 Pokrenut je namenski veb-sajt za Kovid-19 koronavirus.gov.mk koji sadrži ažurirane informacije o broju slučajeva Kovid-19, vakcina- ciji i drugim informacijama (ekonomske mere, medicinska pomoć itd.). Na sajtu se nalaze i evidencije svih finansijskih i nefinansijskih donacija koje su primljene kao donacije u svrhe suzbijanje pandemije.38 36 OECD. (April, 2020). Covid-19 Crisis in North Macedonia. Preuzeto 16. novembra, sa: https://www.oecd.org/south-east-europe/COVID-19-Crisis-in-North-Macedoni a-archive.pdf 37 Cuckić, N. (4. Maj, 2020). COVID-19 donations in the Western Balkans: More transparency needed. Preuzeto 16. novembra 2021., sa: https://europeanwesternbalkans.com/2020/05/04/covid-19-donations-in-the -western-balkans-transparency-needed/. 38 Vlada Republike Severna Makedonija. Oficijalne informacije za koronavirus u Severnoj Makedoniji. Preuzeto 16. novembra, sa Update information for Coronavirus in RSM - Vlada.mk (koronavirus.gov.mk). 35
  • 38. Lokalni kontekst Srbija Zabeleženi iznos donacija u Srbiji tokom 2020. godine iznosio je 50,9 miliona evra. Od ukupnog doniranog iznosa 29,5 miliona je evidentirano u svrhe ublažavanja negativnih efekata virusa Kovid-19. Broj dobrotvornih akcija prevazilazi broj iz prethodne godine (4.319 akcija u 2002. godini). Od ukupnog broja donatorskih akcija, 1.454 akcije su bile u svrhe pandemije Kovid-19 virusa. Donirani iznos po glavi stanovnika iznosio je 13 evra, što je skoro isti iznos kao za regionalni prosek. Ekstrapolaci- jom, oslanjajući se na dostupne podatke, procenili smo da je donirano 90,2 miliona evra. Neprofitni sektor u Srbiji imao je veliku ulogu u podršci tokom Kovid-19, u pružanju pomoći ugroženim grupama, besplatnoj pravnoj podrš- ci i pristupu važnim informacijama.39 39 UNDP (Septembar, 2020). COVID-19 Socio-Economic Impact Assessment. Preuzeto 16. novembra 2021., sa: https://www.rs.undp.org/content/serbia/en/home/library/crisis_prevention_a nd_recovery/covid-19-socio-economic-impact-assessment-.html Kod krajnjih korisnika, osobe sa zdravstvenim tegobama i populacija lokalnih zajednica su imale pad u udelu ukupnog broja akcija koje nisu povezane sa pandemijom, jer je većina akcija usmerena njima bila za pomoć u toku borbe protiv Kovid-19. Darivanje nepovezano sa Kovid-19 u 2020. Kada se izuzmu podaci za davanja vezana za Kovid-19, ukupno je zabeleženo više od 29,5 miliona evra u donacijama, što predstavlja povećanje u odnosu na ukupni zabeleženi iznos u 2019. godini. U zavisnosti od tipova donatora, manji broj akcija je zabeležen od strane poslovnog sektora i građana u poređe- nju sa prethodnom godinom, dok je veći udeo sume zabeležen od donacija od građana. Uzimajući u obzir teme davanja koje nisu povezane sa Kovid-19, zabeležen je rast procenta akcija za zdravstvo, uglavnom u svrhe lečenja dece sa invaliditetom i osoba sa zdrav- stvenim problemima. Institucije i lokalne/nacio- nalne vlasti u Srbiji su imale manji udeo ukupnog broja akcija i donirane sume u poređenju sa prethodnom godinom, usled preusmeravanja podrške ovim primaocima u svrhe pandemije. S druge strane, rast procenta u ukupnoj doniranoj sumi i broju akcija je zabeležen ka neprofitnim organizacijama. Inspirativne priče Kompanija MK GROUP, dobitnica VIRTUS nagrade za filantropiju 2020. godine, obezbedi- la je više od milion evra donacija tokom 2020. godine, pri čemu je najveći deo iznosa usmeren na suzbijanje posledica Kovid-19 pandemije. Kao jedna od prvih kompanija koja je podržala borbu protiv Kovid-19 virusa, MK GROUP je učestvovala u nabavci medicinske opreme za 12 zdravstvenih institucija. Kompanija je dodat- no obezbedila letove privatnim avionima kako bi omogućila deci sa zdravstvenim tegobama lečenje u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i odmore za 450 medicinskih radnika u svojim hotelima u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj. MK GROUP je podelila i humanitarne prehram- bene pakete socijalno ugroženim porodicama u vrednosti od 150.000 evra. Većina akcija za Kovid-19 je imala strateški efekat, kao što su obezbeđivanje opreme, ambulantskih vozila i druge osnovne stvari za podršku zdravstvenim ustanovama. Srpski filantropski forum je imao ključnu ulogu u informisanju donatora o potrebama i tokovima donacija. Od početka krize zabeleženo je da je Srpski filantropski forum u saradnji sa Fondom B92 prikupio više od 1,6 miliona evra u sredstvi- ma i preko 85.000 evra u robi, namenjenih za podršku zdravstvenom sistemu u Srbiji. 36
  • 39. U saradnji sa UNICEF-om i Nordeusom, kreirali su i kontinuirano ažurirali tabelu potreba i rokova isporuke. Podaci su redovno pregledani u Ministarstvu zdravlja kako bi se obezbedila efikasna raspodela donacija. Zakonske / fiskalne promene zbog Kovid-19 Vlada je 10. aprila 2020. godine usvojila meru za omogućavanje oslobađanja od PDV-a za donacije. Međutim, ova mera se odnosila samo na donatore, koji potpadaju pod sistem PDV-a, koji su donirali Ministarstvu zdravlja, Republič- kom fondu za zdravstveno osiguranje i držav- nim zdravstvenim ustanovama za vreme vanrednog stanja.40 Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije doneli su skup ekonomskih mera za podršku nacionalnoj privredi. Ove mere su omogućile određene fiskalne olakšice i finansiranje pravnih lica u privatnom sektoru i jednokratnu novčanu pomoć svim punoletnim građanima zemlje.41 Transparentnost Na zvaničnom sajtu covid19.rs nalazili su se statistički podaci o slučajevima Kovid-19, kontakt podaci nadležnih zdravstvenih organa i druge informacije u vezi sa pandemijom. Usled nedostatka javno dostupnih i potpunih informacija o donacijama vezanim za Kovid-19 koje je primila Vlada Srbije, Transparentnost Srbija podnela je Ministarstvu finansija zahtev za objavljivanje podataka o donacijama za javne ustanove.42 40 Catalyst Balkans. (2021). Srbija daruje 2020:Izveštaj o stanju dobročinstva. Preuzeto 16. novembra 2021., sa: https://izvestaj.srbijadaruje.org/country/Serbia/en/full 41 Sovilj i Stojković. (Oktobar, 2021). Tackling the impact of the COVID-19 pandemic in economy and labour – a case study of Serbia regulation. Medicine, Law & Society. Vol. 14, No. 2, pp. 301–320 42 Šošić i Lazarević. (Jun, 2020). OPENING GOVERNMENTS IN TIMES OF LOCKDOWN. Western Balkan Civil Society Empowerment for a Reformed Public Administration. Preuzeto 16. novembra 2021., sa: https://cep.org.rs/wp-content/uploads/2020/06/Opening-governments-in-tim es-of-lockdown_WeBER-policy-brief.pdf. 37
  • 40. ANEKS Izveštaj je pripremljen korišćenjem baze podataka Giving Balkans, koja se sistematski razvija od 2013. godine, i predstavlja najpouz- daniju bazu podataka o filantropskom davanju u regionu. Zbog odsustva zvaničnih podataka (npr. Ministarstva finansija ili Poreske uprave), Catalyst Balkans koristi alternativne načine za prikupljanje podataka, pre svega medijske izveštaje i druge dostupne resurse (verifikovani izveštaji donatora i primalaca). Tokom posma- tranog perioda (1. mart 2020. – 28. februar 2021.) u bazi podataka Giving Balkans obrađe- no je ukupno 13.516 zapisa filantropskog davanja u celom regionu vezanih za podršku za Kovid-19, od čega su 5.459 jedinstvene akcije. Radi boljeg razumevanja izveštaja, neophodno je napomenuti da nivo filantropskog davanja posmatramo na osnovu dva osnovna pokaza- telja: broja akcija i doniranog iznosa. Akcija predstavlja jedinstven događaj, odnosno organizovano prikupljanje donacija. Na primer, akcija može biti kampanja u okviru koje grupa pojedinaca prikuplja sredstva za nečije lečenje ili donaciju jednog donatora ka jednom primao- cu. Naša metodologija ima ograničenja, uključujući i najvažniju činjenicu da mediji ne beleže sva filantropska davanja. Još jedno značajno ograničenje je to što ne pružaju svi medijski izveštaji o filantropskim akcijama precizne informacije, kao što je vrednost donacije. Iz tog razloga, akcije predstavljaju pouzdaniji pokaza- telj, pa se fokusiramo na njih umesto na donira- ne iznose. Svaki skup podataka za analizu koji Catalyst Balkans koristi ima svoju vrednost transparentnosti, koja pokazuje procenat instanci koje su pokrivene zabeleženim donira- nim sumama. Vrednost transparentnosti za skup podataka koji se koristi u ovom izveštaju je 37%, što znači da su medijski izveštaji za 2.020 instanci (od 5.459) sadržali informaciju o doniranom iznosu. Ipak, verujemo da naše istraživanje pruža dovoljno pouzdan uvid u suštinske aspekte filantropskog davanja jer brojke, iako nisu sveobuhvatne, nude minimalnu vrednost za relevantne indikatore. Ako, na primer, razgova- ramo o broju filantropskih instanci, možemo sa sigurnošću tvrditi da je broj koji prikazujemo minimalan broj slučajeva koji su se desili. Isto važi i za iznose, aktere i slično. Stoga se ovi podaci mogu koristiti kao pokazatelji minimal- nog stepena razvoja filantropije u regionu Zapadnog Balkana. 38 Metodologija
  • 41. Pojmovnik Jedinstveni događaj, odnosno primer prikupljanja donacija. Može se sastojati od pojedinačnih ili više donacija (npr. kampanja u kojoj građani prikupljaju masovne donacije za nečije lečenje). Akcija Donatori Masovni pojedinci Mešoviti darodavci Istaknuti pojedinci Poslovni sektor Privatne fondacije Donacija Ekstrapolacija Filantropija Krajnji korisnici Teme za davanje Primaoci donacija Način korišćenja donacija Ljudi i/ili pravna lica koja doniraju novac, vreme, usluge ili dobra. Da bi se trendovi efikasnije pratili, podeljeni su na tipove donatora. Veliki broj građana koji se stoga ne mogu identifikovati po imenu. Akcije u kojima nije moguće razdvojiti donatore po tipu, odnosno slučajevi gde jedna instanca uključuje više tipova donatora. Građani koji se mogu identifikovati. Kompanije (više od 50 zaposlenih), korporativne fondacije i mala i srednja preduzeća (manje od 50 zaposlenih). Fondacije osnovane od strane privatnih lica/građana ili kombinacije privatnih i pravnih lica. Čin davanja određene količine novca, dobara, usluga ili vremena bez naknade. Statistička metoda koja na osnovu procenta dostupnih podataka izračunava podatke koji bi važili da je 100% podataka poznato. Ekstrapolacija proizvodi procenjene, a ne apsolutne vrednosti. Davanje društvenom dobru bez recipročnih očekivanja, odnosno dobrovoljno davanje novca, dobara, vremena ili usluga da bi se nekome pomoglo ili poboljšalo stanje u društvu. Ciljne grupe koje imaju koristi od donacija. Na primer, ako je škola primalac donacije, krajnji korisnici su deca koja idu u pomenutu školu. Teme, odnosno svrhe za koje se donira (kao što su zdravstvo, obrazovanje, itd.) Privatna i/ili pravna lica koja primaju donacije od donatora. U većini slučajeva donacije se usmeravaju dalje. Označava način na koji se donacija koristi i da li ima dugoročni ili jednokratni efekat (npr. za kapitalna ulaganja, kupovinu opreme, pružanje usluga, materijala, potrošne robe, itd.) 39
  • 42. Ovaj izveštaj je podržan od strane Balkanskog fonda za demokratiju (Balkan Trust for Democracy), projekta Nemačkog Maršalovog fonda SAD (German Marshall Fund of the United States) i USAID. Mišljenja izražena u ovoj publikaciji ne odražavaju nužno stavove Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD, USAID-a ili Vlade SAD.
  • 43. Catalyst Balkans 38 Takovska, 11000 Beograd, Srbija catalystbalkans.org givingbalkans.org Pipremili Vuk Vuković Maja Gligorić Uredila Aleksandra Vesić Antić Novembar 2021. Kvalitet podataka Jelena Bekčić Dizajn Dragana Pavlović