Efekti integracije Srbije u EU - saobraćaj, zbornik radova, FEFA, 2009.g

1. Саобраћај

2. ПРОЦЕНА ЕКОНОМСКИХ ЕФЕКАТА ИНТЕГРАЦИЈЕ СРБИЈЕ У ЕУ
ЗА ОБЛАСТ САОБРАЋАЈА
проф. др Наташа Госпић1
проф. др Небојша Бојовић
Драгана Мачвански
Зорица Ђерић Стојичић
Љубинка Миљановић
Увод
У процесу дефинисања методологије , која ће се применити при оцени ефеката
интеграције у ЕУ у сектору саобраћаја, разматран је велики број докумената.
Свакако се може закључити да нема свеобухватне студије за овај сектор. У том
смислу у разматрању Ефеката придруживања ЕУ коришћен је приступ дат у
методологији EU Impact Assessment Guidlines, 2009. (прев.Смернице за процену
ефеката 2009.) Коришћена методологија EU IAG обухвата следеће:
1. Идентификовање проблема
2. Дефинисање циљева
3. Развој опција за политику сектора
4. Анализа ефеката опција
5. Упоређивање опција
6. Начин надзора и евалуације
1.1 Идентификовање проблема
1
проф. др Наташа Госпић,проф. др Небојша Бојовић,Драгана Мачвански –Саобраћајни
Факултет ; Зорица Ђерић Стојичић- Министарство за инфраструктуру;Љубинка Миљановић-
Привредна комора Србије
1

3. Један од најважнијих проблема који се јављају у процесу придруживања ЕУ
односи се на прихватање ЕУ регулативе (Acquis communautaire) у сектору
саобраћаја. Овај процес има директне економске ефекте како у самом сектору
тако и у укупној економији земље.
1.2 Методологија сагледавања економских ефеката придруживања
Сагледавање економских ефеката у придруживању ЕУ у сектору саобраћаја
захтева разматрање следећих питања:
 Анализа постојећег стања сектора
 Које циљеве треба испунити да би се хармонизовала национална
регулатива овог сектора?
 Како прихватање ЕУ регулативе утиче на измене националне регулативе у
овом сектору?
 Који институционални механизми су за то потребни?
 Који ризици постоје?
 Да ли постоје опције политике сектора?
 Које предности треба очекивати?
 Које економске импликације се могу очекивати?
2.1 Увод
Стратегија развоја железничког, друмског, водног и ваздушног саобраћаја за
период од 2008. до 2015. године је циљно оријентисана и заснована на
опредељењу Републике Србије ка чланству у Европској унији, тежњи ка
одрживом развоју транспортног система и стабилности институција.
Међутим, стратегија не укључује и реорганизацију институција и
финансирање, због чега треба да буде пропраћена са више акционих планова,
2

4. што детаљнијиx у овим областима.
Извештај о прогресу Србије из 2008. показује да постоји извесни напредак и
развој у области трансевропске мреже. Коришћена међународна документа
приликом израде националне стратегије свих видова саобраћаја су:
- Бела књига Европске Комисије „Европска транспортна политика за 2010.
годину”
- Одлуке ESMT о паневропским коридорима и областима
- Завршни извештај HLG, 2005. година
- Програм помоћи Европске Комисије на изради студијске и пројектне
документације (EAR)
- Планови међународних финансијских институција (EIB, EBRD, WB)
- Студија REBIS
- Вишегодишњи планови SEETO
На основу наведених докумената може се закључити да се развој саобраћајног
система у Републици Србији у великој мери усмерава прилагођавањем свих
елемената регулативи и плановима ЕУ. И поред тога , за степен развијености
и стање саобраћајног система Србије могу се дати следеће оцене:
– Саобраћајни систем није у потпуности прилагођен потребама привреде и
становништва;
– Домаћа техника, технологија и менаџмент су на нижем нивоу у односу на
просек земаља ЕУ;
– Саобраћајна мрежа није у потпуности изграђена и на неким деоницама не
пружа адекватни ниво услуге предвиђен за ранг саобраћајнице;
– Нису довољно искоришћене предности за функционисање појединих
видова транспорта, чак и на оним релацијама где постоје природне и
3

5. инфраструктурне претпоставке за њихово функционисање (посебно
железничког и речног);
– Саобраћајни систем није довољно ефикасан;
– Интегрални транспорт је на почетном стадијуму развоја, степен
безбедности саобраћаја је међу најнижима у Европи - једним делом услед
неадекватног правног прилагођавања новим стандардима ЕУ безбедности,
а другим, због застарелости и техничке израубованости превозних
средстава и инфраструктуре;
– Готово сви видови саобраћајне инфраструктуре су били оштећени током
НАТО бомбардовања
– Недостају плански документи, студије и пројекти за мрежу путева, као
битни услови за улагање у путну мрежу Србије.
Потврду овим оценама даје и последњи Извештај ЕУ о напретку Србије у 2008
део који се односи на саобраћајну политику 2.1.1 [6], а који наводи следеће:
„Србија је начинила известан напредак у области транспорта Стратегија
развоја железничког, друмског, воденог, ваздушног и интермодалног саобраћаја
за период од 2008. до 2015. године усвојена у децембру 2007. године, обезбеђујући
развој коридора ВИИ и X, као и главне мреже путева. Стратегија укључује
опште принципе пр
авних тековина ЕУ, и то: концепт одрживог саобраћаја, интермодалности, као
и стављање акцента на железнички и водени саобраћај као алтернативе
друмском саобраћају. Међутим, стратегија не обрађује адекватно
институционалну реорганизацију и финансијску одрживост, а потребни су и
детаљнији пропратни акциони планови. Извесни напредак је остварен у
области трансевропске саобраћајне мреже. Србија је наставила да активно
учествује у имплементацији Меморандума о разумевању из 2004. године за
развој Основне регионалне саобраћајне мреже и Саобраћајне опсерваторије за
Југоисточну Европу (СЕЕТО). Србија је усвојила вишегодишњи план 2008-2012.
године.
4

6. У вези с друмским саобраћајем може се рећи следеће: Дирекција за путеве
Србије има добре људске и техничке капацитете. Међутим, велики број закона
којима се врши допуна и измена постојећих закона још није усвојен, и то: Закон
о превозу ствари, Закон о превозу путника, Закон о превозу опасних материја и
терета и Закон о друмској безбедности. Када ступи на снагу Прелазни
споразум о трговини и трговинским питањима, Србија ће морати да према
Заједници отвори неограничени транзитни саобраћај кроз Србију.
Мали напредак је начињен у подручју развоја железничког саобраћаја. У
децембру 2007. године Србија је потписала „Адендум уз Меморандум о
разумевању за развој Основне регионалне транспортне мреже за подручје
железничког саобраћаја југоисточне Европе“, са циљем постепеног отварања
железничког саобраћајног тржишта. Измене и допуне Закона о железницама
нису усвојене, што је проузроковало кашњење у приступу реформама, нарочито
у успостављању регулаторне агенције, дефинисања обавеза јавног сервиса и
услова за отварање тржишта. Подела управљања инфраструктуром и
пружања услуга у превозу није се развила изван поделе рачуна, а систем
наплате приступа је недавно уведен. Овом сектору је потребна оперативна и
финансијска рационализација и суштинско реструктурирање.
У области унутрашњих пловних путева бележи се умерени напредак. Закон о
саобраћају унутрашњим пловним путевима још није донет, а Србија тек треба
да ратификује релевантан европски споразум из ове области. Развој
инфраструктуре, односно Дунава и Саве, као и развој домаћих лука као
интермодалних терминала, захтева посебну пажњу и наменска средства.
Бележи се мали напредак у комбинованом и интермодалном саобраћају. У
оквиру Железница Србије основано је привредно друштво са ограниченом
одговорношћу за вршење комбинованог транспорта.
Одређени напредак се бележи у сектору ваздушног саобраћаја. Примена прве
прелазне фазе Споразума о Заједничком европском ваздушном простору је
настављена и напредак се бележи у безбедности, сигурности и контроли
ваздушног саобраћаја. И поред тога овом сектору недостаје неопходан
законски оквир, пошто Споразум није ратификован и Закон о цивилном
5

7. ваздухопловству није донет. Настављено је са припремама за реструктуирање
државне авиокомпаније ЈАТ.
Што се тиче административних капацитета, Министарство за
инфраструктуру треба даље да оснажи своје капацитете и ојача стручност
кадра, нарочито у погледу усклађивања националног законодавства са Acquis-
ем. Потребно је реорганизовати оперативне структуре. Дирекција за цивилно
ваздухопловство је оперативна и има потребну експертизу, међутим треба
разјаснити поделу одговорности између Министарства и Дирекције за цивилно
ваздухопловство.
У целини гледано, може се рећи да је Србија направила помаке у развоју у
области саобраћаја, али је остало јако пуно посла кога треба обавити у
погледу ажурирања и усклађивања законодавства са комунитарним правом.
Донета Стратегија саобраћаја треба да буде испраћена главним планом и
одговарајућим секторским мерама. Надаље, релевантне службе треба
реорганизовати и ојачати.
2.2. Анализа актуелног стања по гранама саобраћаја
Функционисање саобраћајног система дефинисано је многобројним правним
актима (наредбама, одлукама, правилницима, решењима, уредбама и
законима). Такође, постоје и многе међународне конвенције и билатерални
споразуми о функционисању саобраћаја. Последњих година посебно важне
промене које утичу на промену правне регулативе саобраћајног система
условљене су либерализацијом и дерегулацијом, одвајањем одређених
делатности од државне управе, њиховом приватизацијом и дефинисањем
услова привређивања у међусекторском и унутарсекторском смислу, и др.
Следећа анализа даје краћи увид у актуелно стање по гранама саобраћаја:
Друмски саобраћај -је најразвијенији и најзаступљенији вид саобраћаја, како
у свету тако и у Србији. Предности друмског саобраћаја у Србији су пре свега
6

8. квалитет услуге и густина саобраћајне мреже. Географски положај Србије
утиче на привлачење транзитних токова који повезују Европу и Блиски исток.
Међутим, последњих година, уласком суседних земаља у ЕУ и усаглашавањем
њихових саобраћајних прописа са прописима ЕУ, дошло је до смањења обима
превоза у друмском саобраћају. Поред ове неусаглашености саобраћајних
прописа, као главна мана друмске саобраћајне мреже идентификују се лоши
путеви , настали услед лошег одржавања путне мреже. Друмски сектор има
добар људски потенцијал и технички је опремљен. Проблем се огледа у
многим релативно застарелим законима који се односе на друмски саобраћај и
чија је измена у току. На појединим законима се ради као што су Закон о
превозу путника у друмском транспорту и Закон о превозу ствари у друмском
транспорту (завршна фаза) а Предлог закона о безбедности саобраћаја на
путевима је већ донет.
Железнички саобраћај - је у веома лошем стању, посебно инфраструктура и
возна средства. Последице дугогодишњег монопола у железничком систему у
Србији јесу: низак квалитет транспортних услуга, велика задужења и губици у
пословању железничког предузећа, неконкурентност на транспортном
тржишту и немогућност отварања железничког тржишта за стране оператере,
због ниског нивоа развијености у односу на европске железнице. Железничко
транспортно тржиште Србије је у фази припреме за функционисање на
либерализованом транспортном тржишту. Касни се са железничким
законима, многобројним реформама, дефинисањем обавеза јавних услуга, и
услова за отварање тржишта. Раздвајање управљача инфраструктуром и
вршиоца превоза, као најважнији корак у реструктурирању железничког
система, још увек није завршено.
Студија о карактеристикама железнице по релацијама, коју су 2006. године за
групу железница спровели Community of European Railways-CER (прев.савез
европских железница) и Inrernational Junior of Rail (прев.интернационални
савез железница) показала је значајну предност железнице на дужим
7

9. релацијама у односу на друмски саобраћај. Ова студија је указала да су на
релацијама преко 150 км, просечни трошкови превоза робе железницом нижи
него превоза друмом (за релације преко 150 км – 22%, за релације преко 300-
325 км – 26%, а за релације преко 500 км – 30%, за 19% укупно реализованог
саобраћаја).
Надаље, многобројне предности железничког саобраћаја, као што су: ниски
варијабилни трошкови превоза робе, низак степен загађења животне средине,
могућност масовног превоза и слично, захтевају да се проналазе и примењују
адекватне управљачке активности државе како би се побољшало стање
железничког система.
Испитивањем тржишта, применом одговарајуће саобраћајне политике,
диференцирањем цена железничких транспортних услуга, и бржим и
ефективнијим прилагођавањем ЈП „Железница Србије“ тржишном начину
пословања, могуће је унапредити тренутну позицију железничког саобраћаја.
Речни саобраћај - Србија има мрежу унутрашњих пловних путева дужине
1680 км, коју чине реке Дунав, Сава, Тиса, Тамиш, Бегеј и канал ДТД. Природна
речна богатства у Србији погодују речном саобраћају. Међутим, последњих
година се у овај вид превоза не инвестира што је довело до изузетно лошег
стања пловних путева у Србији. У области водног саобраћаја забележен је
скромни прогрес. Нови Закон о транспорту унутрашњим пловним путевима
још увек није усвојен, а Србија треба да ратификује релевантне европске
споразуме у овој области. Развој речне инфраструктуре и лука као
интермодалних терминала захтева посебну пажњу и значајне ресурсе.
Тенденције Европе да се робни токови преусмеравају са друмског на речни
саобраћај, указују на значај улагања и даљег развоја унутрашњих речних
путева у Србији, као и на развој интермодалног транспорта.
8

10. Ваздушни саобраћај – национални превозник ЈАТ Airways започео је процес
организационог, кадровског и тржишног реструктурирања. Са циљем
приватизације ЈАТ Airways -a, 28.07.2008. г. извршена је статусна промена из
јавног предузећа у акционарско друштво са 100% власништвом Републике
Србије. Оснивањем Агенције за контролу лета и Директората за цивилно
ваздухопловство Републике Србије извршене су и модификације у правној
регулативи ваздушног саобраћаја Србије. У ваздушном саобраћају уочава се
благи прогрес, посебно у областима безбедности, сигурности и контроли
управљања саобраћаја. Као што је речено, Извештај комисије ЕУ о прогресу
Србије из 2008. године потврђује релативни напредак у области транспорта,
са потребом да се његови прописи стално ажурирају и прилагођавају
прописима ЕУ.
2.3 Анализа регулаторних капацитета у области саобраћаја
2.3.1 Институционални оквир – Друмски сектор
Регулаторне капацитете у друмском сектору чине:
1. Министарство за инфраструктуру
2. Министарство унутрашњих послова
Министарство за инфраструктуру је одговорно за регулативу у области
друмског транспорта, осим подзаконских аката који се доносе на основу
Закона о безбедности у друмском саобраћају, где су надлежности подељене
између овог министарства и Министарства унутрашњих послова. Послове
безбедности саобраћаја Министарство унутрашњих послова организује и
спроводи преко Управе саобраћајне полиције у седишту Дирекције полиције.
Управа саобраћајне полиције политику безбедности саобраћаја спроводи
преко 27 полицијских управа. Министарство унутрашњих послова је
одређено као обрађивач Закона о безбедности у друмском саобраћају. Ова два
министарства међусобно сарађују по свим питањима која су везана за
безбедност саобраћаја.
9

11. Извод из Закона о министарствима („Службени гласник Републике Србије” бр.
65/08) којим се дефинишу надлежности два министарства:
Министарство унутрашњих послова обавља послове државне управе који се
односе на: заштиту живота, личне и имовинске безбедности грађана;
спречавање и откривање кривичних дела и проналажење и хватање учинилаца
кривичних дела и њихово привођење надлежним органима; одржавање јавног
реда и мира; пружање помоћи у случају опасности; обезбеђивање зборова и
других окупљања грађана; обезбеђивање одређених личности и објеката,
укључујући и страна дипломатска и конзуларна представништва на
територији Републике Србије; безбедност, регулисање и контролу
саобраћаја на путевима; безбедност државне границе и контролу преласка
границе и кретања и боравка у граничном појасу; боравак странаца; промет и
превоз оружја, муниције, експлозивних и одређених других опасних материја и
терета; испитивање ручног ватреног оружја, направа и муниције; заштиту од
пожара; држављанство; јединствени матични број грађана; пребивалиште
и боравиште грађана; личне карте; путне исправе; међународну помоћ и друге
облике међународне сарадње у области унутрашњих послова, укључујући и
реадмисију; илегалне миграције; азил; обучавање кадрова; управно решавање у
другостепеном поступку по основу прописа о избеглицама, као и друге
послове одређене законом.
Министарство за инфраструктуру обавља послове државне управе у области
железничког, друмског, водног и ваздушног саобраћаја, који се односе на:
уређење и обезбеђење саобраћајног система; реализацију пројеката
изградње саобраћајне инфраструктуре; унутрашњи и међународни превоз и
интермодални транспорт; уређење и безбедност техничко-технолошког система
саобраћаја; облигационе и својинскоправне односе; инспекцијски надзор;
стратегију развоја саобраћаја, планове развоја и планове везане за
организацију саобраћајног система и организацију превоза; издавање
употребне дозволе за саобраћајни објекат и инфраструктуру; хомологацију
возила, опреме и делова возила; организовање финансијске и техничке
10

12. контроле; међународне послове у области саобраћаја; мере за подстицање
истраживања и развоја у области саобраћаја, као и друге послове одређене
законом.
У оквиру Министарства за инфраструктуру, у области друмског транспорта,
формирана су два сектора:
1. Сектор за друмски транспорт
2. Сектор за путеве и безбедност саобраћаја
Институционални капацитети у оквиру овог министарства нису довољни за
управљање безбедношћу у саобраћају у складу са стандардима који важе у
земљама ЕУ и произилазе из прописа ЕУ.Јавна предузећа у делокругу
Министарства за инфраструктуру су:
1. ЈП „Путеви Србије”
2. ЈП „Железнице Србије”
3. „Jat Airways”, а.д.
4. ЈП Аеродром „Никола Тесла”, Београд
2.3.2 Институционални оквир – Железнички сектор
Министарство за инфраструктуру је одговорно за предлагање законске
регулативе и усвајање подзаконских аката и других прописа у области
железничког транспорта као и за предлагање прописа које доноси Влада.
Унутар Министарства формиран је Сектор за железнице и интермодални
транспорт који обавља послове државне управе у области железничког и
интермодалног транспорта. Институционални капацитети у оквиру Сектора
за железнице и интермодални транспорт нису довољни за приступање ЕУ и
извршавање активности у складу са тим.
11

13. Законом о железници извршена је институционална реорганизација
техничко-технолошког система српских железница тиме што је основана
Дирекција за железнице (у будућности Регулаторно тело на српским
железницама) са циљем обављања стручних и регулаторних послова у области
железничког саобраћаја (члан 78. Закона о железници, „Службени гласник РС“,
број 18/05).
Надлежности Дирекције за железнице су:
 Израда техничких прописа, норматива и стандарда
 Учешће у припреми прописа и споразума
 Издавање лиценци:
- За управљање железничком инфраструктуром
- За превоз
 Издавање сертификата:
- О безбедности за управљање железничком инфраструктуром
- О безбедности за превоз
 Издавање дозвола за коришћење:
- Новоизграђених железничких возила
- Нових типова уређаја, делова и опреме за железничка возила
- Нових типова уређаја, делова и опреме за железничку инфраструктуру
 Одлучивање о приговорима против одбијене или измењене/допуњене
понуде за закључивање уговора о коришћењу железничке инфраструктуре
 Одобравање техничке документације (изградња, реконструкција и
модернизација железничке инфраструктуре)
 Давање сагласности на услове за изградњу, реконструкцију, одржавање и
заштиту индустријског колосека, железничких возних средстава и других
средстава за организовање и регулисање железничког саобраћаја на
индустријском колосеку
12

14.  Давање мишљења на:
- Петогодишњи план рада и развоја Јавног предузећа
- Годишњи програм пословања Јавног предузећа
- Годишњи програм одржавања јавне железничке инфраструктуре,
организовање и регулисање железничког саобраћаја Јавног предузећа
- Програме изградње, реконструкције и модернизације јавне железничке
инфраструктуре
 Контрола коришћења средстава за надокнаду трошкова обавезе јавног
превоза
 Праћење развоја железнице у другим земљама и предлагање мера
хармонизације, повећање нивоа интероперабилности и модернизације
 Остваривање и развијање међународне сарадње у обалсти железничког
саобраћаја
 Припрема и остваривање програма обуке и стручног усавршавања у
области железничког саобраћаја
 Пружање стручних услуга (експертизе, ислеђење ванредних догађаја, и др.)
 Каталогизација и чување техничких прописа, и др.
2.3.3 Институционални оквир – Водни сектор
Област водног саобраћаја је у надлежности Министарства за инфраструктуру,
сходно члану 12. Закона о министарствима („Службени гласник РС”, број
43/07).
У оквиру Министарства за инфраструктуру ради Сектор за водни
саобраћај и безбедност пловидбе у коме се обављају правни, студијско-
аналитички, управно-надзорни и управни послови из области водног
саобраћаја и безбедности пловидбе. Послови из делокруга Сектора обављају се
13

15. у седишту Министарства и у подручним јединицама за подручје више
општина и подручним јединицама за подручје више градова (лучким
капетанијама). У Сектору су образоване следеће уже унутрашње јединице:
Одељење за водни саобраћај и Лучке капетаније: Прахово, Кладово, Велико
Градиште, Смедерево, Панчево, Београд, Сремска Митровица, Тител, Сента,
Нови Сад, Бачка Паланка, Апатин и Бездан. У Одељењу за водни саобраћај
запослено је девет а у лучким капетанијама педесет и три службеника.
Дирекција за унутрашње пловне путеве „Пловпут” образована је чланом 40.
Закона о министарствима („Службени гласник РС”, број 43/07) и обавља
стручне послове и послове државне управе који се односе на: одржавање
пловности у складу с прописаном категоријом пловног пута; обележавање
пловних путева, постављање и исправност објеката безбедности пловидбе на
њима; хидрографско снимање пловних путева и праћење и анализу њиховог
стања и обавештавање о њиховом стању; истраживање и израду пројектне
документације из области безбедности пловидбе и регулисања речних токова;
надзор над извођењем радова на пловним путевима; давање сагласности за
изградњу хидрограђевинских објеката, лука и пристаништа, мостова и
марина; давање сагласности на постављање цеви и каблова на пловним
путевима и давање мишљења на постављање пловних објеката који се не
премештају често; успостављање и развој речних информационих сервиса;
одржавање и развој међународних и међудржавних пловних путева;
одређивање зимовника, склоништа и сидришта на међународним и
међудржавним пловним путевима, као и друге послове одређене законом. У
Дирекцији за унутрашње пловне путеве „Пловпут” је запослено 146 државних
службеника.
Уредбом о Савезној јавној установи Југословенски регистар бродова
унутрашње пловидбе („Службени лист СРЈ”, бр, 14/97) образована је Савезна
јавна установа Југословенски регистар бродова унутрашње пловидбе „
ЈУГОРЕГИСТАР”.
14

16. 2.3.4 Институционални оквир – Ваздушни сектор
Област регулативе ваздушног саобраћаја налази се у надлежности
Министарства за инфраструктуру и Директората цивилног ваздухопловства
Републике Србије.
Министарство за инфраструктуру обавља послове државне управе у области
ваздушног саобраћаја који се односе на: уређење и обезбеђење саобраћајног
система, уређење и безбедност техничко-технолошких система саобраћаја,
облигационе и својинско-правне односе, стратегију развоја саобраћаја,
планове развоја и планове везане за организацију саобраћајног система и
организацију превоза.
Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије основан је
Одлуком о оснивању Директората цивилног ваздухопловства државе Србије и
државе Црне Горе („Службени гласник РС”, бр. 101/03), као заједнички орган
Владе Републике Србије и Владе Републике Црне Горе. Влада Републике
Србије је донела Одлуку о вршењу оснивачких права у Директорату цивилног
ваздухопловства државе Србије и државе Црне Горе („Службени гласник РС”,
број 53/06), чиме је Директорат постао орган Републике Србије. Директорат
цивилног ваздухопловства врши послове који се односе на: доношење
подзаконских прописа из области ваздушног саобраћаја, примену
међународних стандарда и препорука у тој области, издавање уверења,
дозвола, потврда и других управних аката и надзор над применом прописа из
области ваздушног саобраћаја. За обављање оперативних послова система за
управљање ваздушним саобраћајем формирано је предузеће СМАТСА,
Агенција за контролу летења.
Република Србија је чланица бројних ваздухопловних организација, као што
су: Организација међународног цивилног ваздухопловства (ICAO), Европска
15

17. конференција цивилног ваздухопловства (ECAC), Европска организација за
безбедност ваздушне пловидбе (EUROCONTROL), Заједничке ваздухопловне
власте Европе (JAA) итд.
Надлежности Директората цивилног ваздухопловства су:
 Безбедност саобраћаја
- Развој и примена стандарда ваздухопловне безбедности
- Развој и редовно праћење система безбедности у складу са развојем
безбедности у свету
- Издавање сертификата, лиценци, регистрације и дозвола, укључујући и
лиценце ваздухопловног особља и контролора летења
- Спровођење и праћење надзора ваздухопловне привреде, функционисање
безбедности у ваздухопловној привреди, предлагање развоја и
усавршавање система безбедности ваздухопловне привреде, укључујући и
процену утицаја одлука руководства на безбедност у ваздухопловству
- Подстицање ваздухопловне привреде да прихвата одржавање високих
стандарда ваздухопловне безбедности као своје обавезе, преко
свеобухватног образовања у ваздухопловству
- Друге послове предвиђене прописима који се односе на безбедност
 Уређење ваздушног простора
- Коришћење ваздушног простора и обезбеђивање равноправности за
кориснике
- Правила и стандарди за коришћење ваздушног простора у складу са свим
релевантним националним и међународним прописима
- Обезбеђивање придржавања примене правила и стандарда за коришћење
ваздушног простора, укључујући и стандарде за заштиту животне средине
 Регулисање и примене техничких услова, који се односе на:
- Услове за пловидбеност и издавање уверења
- Надзор над организацијама за пројектовање и производњу
16

18. - Надзор над развојем нових типова ваздухоплова и издавање уверења
- Издавање одобрења и преглед новог аеродрома и инфраструктуре и опреме
за ваздушни саобраћај
 Регулисање и примене економских услова, који се односе на:
- Ваздухопловне превозиоце и дозволе за руте
- Надзор над спровођењем економских и финансијских способности код
ваздухопловних превозилаца
- Билатералне споразуме у ваздушном саобраћају
- Накнаде за услуге контроле летења
 Инспекцијски надзор над применом прописа у ваздушном саобраћају
 Трагање и спасавање
- Организовање центра за трагање и спасавање
- Вршење обуке за поступке трагања и спасавања
- Одређивање учесника у поступку трагања и спасавања
 Испитивање удеса ваздухоплова
3. СВОТ анализа железничког, друмског, водног и ваздушног саобраћаја у
Републици Србији
С обзиром да је саобраћај отворен систем, под утицајем многобројних
спољашњих фактора, његов развој је сложен процес и у зависности је од
унутрашњег и међународног окружења. За ефикаснији и ефективнији развој и
реализацију стратешких циљева сектора за саобраћај потребно је реално
сагледати и искористити све предности и прилике које му се пружају, односно
отклонити све слабости и елиминисати претње из окружења. За потребе
сагледавања праваца развоја саобраћаја урађена је СВОТ анализа која показује
предности, слабости, могућности и претње саобраћајног система у Републици
Србији.
17

19.  Географски положај и  Политички положај државе
ниво развоја  Трансп.ортна инфраструктура на коридорима
транспортне мреже у потпуности није изграђена и није опремљена
 Инфраструктурни савременим техничко-технолошким
ресурси системима
 Велики расположиви  Много економских дисконтинуитета
ресурси на унутрашњим  Видови транспортног система нису
пловним интегрисани
путевима(Дунав,Сава,Т
иса и ДТД)  Недовољно раѕвијене институције и
недостатак међусобне координације
 Дефинисан оквир и
глобални циљеви  Недостатак искусних руководиоца, и стручног
особља
 Постојање
професионалних и  Непостојање стабилних извора финансирања
стручних ресурса у  Јавни градски и приградски аутобуски превоз
Републици Србији је неразвијен и ослања се на један вид превоза
 Интереси земаља у  Паневроп.коридор на
региону за развој растојању од 50-100км од
Основне регионалне Коридора 10.
транспортне мреже
 Некомплементарне развојне
 Могућност утицаја на стратегије суседних земаља
развојне планове са развојном стратегијом
европских мрежа Србије
 Краће раздаљине  Велики број граничних
путовања у поређењу са прелаза на главним правцима
ТЕН-Т Југоисточним
 Нерешени финансијски
приоритетним
проблеми,отплате
осама(Коридор 4 и 4а) у
дугова,финансијске
бољем,удобнијем,пријат
одговорности
нијем окружењу
 Нестабилно и недовољно
 Нови модели улагања у
финансирање
област транспорта
(концесија,ППП;европск  Манифестовање парцијалних
и фондови) и локалних интереса унутар
државе
 Развој мултимодалног
система транспорта  Отпор према променама
 Очуваност еколошког
садржаја
18

20.  Интензивираност
туристичких токова
Закључци изведени из СВОТ анализе који су посебно важни за доношење
развојних одлука су:
1) у условима ограничених средстава за финансирање, рехабилитација и
одржавање транспортних мрежа морају имати приоритет у односу на
модернизацију и изградњу. Потребно је прецизно одредити жељене
стандарде у погледу доступности, нивоа безбедности и нивоа услуга
транспортних мрежа. Већина проблема у области безбедности саобраћаја
везана је за безбедност на путевима. Неопходно је предвидети низ мера да
би се смањио број погинулих на путевима у Републици Србији;
2) количину штетних емисија ускладити са циљевима које је поставила ЕУ.
Прелазак на еколошки одржив транспортни систем захтева додатне напоре
у већем броју области. Важно је да се стимулишу еколошки здравија и
енергетски ефикаснија транспортна средства у свим видовима саобраћаја.
Мора се повећати коришћење обновљивих горива. Потребно је усвојити
мере за побољшање ефикасности транспортних система како за превоз
путника тако и за превоз робе. Мора се наставити са напорима да се
приступ развоју и одржавању инфраструктуре прилагоди еколошким
захтевима, како би се обезбедио склад са природним и културним
окружењем;
3) омогућити повећану улогу приватног сектора и уређење прописа у јавном
сектору и институцијама у правцу интеграције са ЕУ са јасно дефинисаним
одговорностима, стручним руководством и особљем и ефикасним
контролним процедурама. Примена процедура за јавне набавке, примена
уговора на бази клаузула о стварно обављеном послу довешће до веће
конкуренције и потребног снижења трошкова одржавања јавних путева;
4) потребни су политичка подршка и консензус у правцу усклађивања са
19

21. Белом књигом ЕУ и концептом за који се она залаже, прилагођавање у
складу са Споразумом о европској конвергенцији и остале политичке
промене неопходне за придруживање ЕУ;процедуре и прегледи се морају
поједноставити и координисати како би се смањило време преласка
границе и трошкови задржавања, што важи и за путнике и за робу.
Администрирање прекограничног саобраћаја биће трошковно знатно
ефикасније када се смањи број двоструких контролних пунктова;
5) спровођењем билатералних споразума о преласку граница, транзит ће се
повећавати брже од општег развоја привреде Републике Србије. Транзит је
важан за економски развој сектора услуга, дуж праваца којима се одвија.
Стратегија саобраћаја србије
У циљу даљег економског развоја, транспортни систем Републике Србије мора
да постигне одређени ниво развоја. Стратегија саобраћаја представља оквир
развоја и дефинише активности чија је реализација неопходна за постизање
компарабилног нивоа домаћег транспортног система са транспортним
системом у ЕУ. Развој транспортног система у Србији, према Стратегији
саобраћаја, дефинисан је кроз три фазе, и то: обнова, реконструкција и
модернизација и изградња.
Фаза обнове подразумева довођење транспортног система у пројектовано
стање, што је заправо неопходно за даља улагања. Фаза реконструкције
подразумева достизање нивоа транспортног система који је компарабилан и
компатибилан са транспортним системима у државама чланицама ЕУ, а у
циљу усклађивања карактеристика транспортне инфраструктуре и токова.
Циљ последње фазе, модернизације и изградње, јесте да транспортни систем
Србије буде компатибилан са транспортним системима у ЕУ и да омогући да
Република Србија буде спремна и способна за прихватање саобраћајних
стандарда Европске уније.
20

22. Временски период реализације ових фаза зависи од многих фактора, као што
су: политички интереси Европске уније и других чланица међународне
заједнице, међународне финансијске институције, финансијске способности
државе и развоја политичке ситуације у Републици Србији.
5.. Процес хармонизације националне регулативе са еу регулативом
Примена Acquis-а у области саобраћаја је веома комплексан задатак који
захтева од државе чланице да уведе и спроведе одлуке, декларације,
резолуције и политике које је усвојио одговарајући орган ЕУ. Ради тога процес
хармонизације и усвајања ЕУ регулативе за сектор саобраћаја, као и за остале
секторе, треба да прође кроз следеће три основне фазе:
 Транспоновање Acquis-а за сектор саобраћаја у национални правни систем
уз примену одговарајућих националних процедура и механизама. То значи
да законе мора да усвоји Скупштина, при чему Председник, Влада и
министри често добијају задужење да издају разне врсте уредби,
 Оснивање одговарајућих институција и усвајање неопходних буџета за
спровођење закона и прописа и
 Одређивање контроле и казни како би се обезбедило пуно поштовање
закона и прописа.
Како би постала држава чланица Европске уније, Србија мора ускладити
националне законе, прописе и процедуре са законским актима ЕУ. У том
смислу, донесене су одлуке на највишем нивоу за хармонизацију постојећих
законских прописа са ЕУ „Acquis“, који обухвата све ЕУ директиве, прописе и
одлуке које су засноване на релевантним одредбама у Споразуму , као и сва
законска начела и тумачења европског Суда правде заједно са свим
21

23. међународним саобраћајним споразумима у којима је европска заједница
учесник, и релевантним декларацијама и резолуцијама Савета Министара ЕУ.
Осим процеса хармонизовања националних законских прописа са прописима
ЕУ, од држава чланица Европске уније се такође очекује предузимање свих
неопходних мера за усвајање договорене саобраћајне политике Европске уније
за развој одрживих саобраћајних система како је и изложено у усвојеном
документу о политици развоја сектора саобраћаја Европе из 2001. године
(Бела књига 2001).
У даљем тексту за сваки вид саобраћаја дате су основне политике ЕУ и
потребне активности Србије у процесу хармонизације регулативе за тај вид
саобраћаја.
5.1 Друмски саобраћај
5.1.1 Важеће правне норме и регулативе у друмском саобраћају
Постојећу регулативу која уређује област друмског транспорта у Републици
Србији чине:
 Закон о међународном превозу у друмском саобраћају („Службени лист СРЈ”,
бр. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99, 4/00; „Службени гласник РС”, број 101/05)
 Закон о превозу у друмском саобраћају („Службени гласник РС”, бр. 46/95,
66/01, 61/05, 91/05 и 62/06)
 Закон о уговорима о превозу у друмском саобраћају („Службени лист СРЈ”,
број 26/95)
 Законом о јавним путевима („Службени гласник РС”, број 101/05 и 123/07)
 Закон о основама безбедности саобраћаја на путевима („Службени лист
СФРЈ”,бр. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90, 11/91: „Службени лист СРЈ”, бр. 34/92,
13/93, 24/94, 41/94, 28/96, 3/02; „Службени гласник РС”, број 101/05 )
22

24.  Закон о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник СРС”,
бр.53/82, 15/84, 5/86 и 21/90; „Службени гласник РС”, бр. 28/91, 53/93,
67/93, 48/94, 25/97 и 101/05 ).
Законом о међународном превозу у друмском саобраћају уређују се услови
за обављање међународног јавног превоза, међународни јавни превоз
путника, аутобуске станице за међународни јавни превоз путника,
међународни јавни превоз ствари, међународни превоз за сопствене потребе,
накнада за путеве и друга питања од значаја за обављање међународног
превоза у друмском саобраћају.
На основу Закона о превозу у међународном друмском саобраћају донети су
следећи подзаконски акти и прописи:
 Уредба о начину расподеле и критеријумима за доделу страних дозвола за
међународни јавни превоз ствари домаћим превозницима ( „Службени
гласник РС”, број 88/05, 113/07, 6/09)
 Правилник о техничким и техничко-експлоатационим условима које морају
испуњавати теретна возила и аутобуси којима се обавља међународни
јавни превоз у друмском саобраћају („Службени гласник РС”, бр. 99/05 и
23/06)
 Правилник о садржају елабората о економској оправданости успостављања
линије, бонитету домаћег превозника и о начину одређивања домаћег
превозника за успостављање линије у међународном јавном превозу
путника („Службени лист СРЈ”, број 19/00; „Службени гласник РС”, бр. 20/04
и 91/06)
 Правилник о саобраћајним, техничким, хигијенским и другим условима
аутобуских станица за међународни јавни превоз путника („Службени
гласник РС”, број 18/04 )
23

25.  Правилник о обрасцу путног листа за домаћег превозника („Службени лист
СРЈ”, број 46/00)
Законом о превозу у друмском саобраћају уређује се јавни превоз и превоз
за сопствене потребе лица и ствари, услови изградње, одржавања и рада
аутобуских станица и аутобуских стајалишта и други услови у погледу
организације и обављања превоза у унутрашњем друмском саобраћају. На
основу Закона о превозу у друмском саобраћају донети су следећи
подзаконски акти:
 Правилник о ближим саобраћајно-техничким и другим условима за
изградњу, одржавање и експлоатацију аутобуских станица и аутобуских
стајалишта („Службени гласник РС”, бр. 20/96, 18/04, 56/05 и 11/06 )
 Правилник о садржини обрасца реда вожње и садржини и начину вођења
регистра и овере реда вожње у међумесном превозу и међурепубличком
превозу („Службени гласник РС”, бр. 20/96 и 20/04)
 Правилник о начину одузимања, чувања и поступања са привремено
одузетим возилом које је употребљено за извршење прекршаја или
привредног преступа („Службени гласник РС”, број 71/06 )
 Општи услови превоза у међумесном и међурепубличком друмском превозу
путника („Службени гласник РС”, број 1/06 и 129/07)
 Општи услови пословања аутобуских станица („Службени гласник РС”, бр.
26/08) и остали.
Закон о међународном превозу у друмском саобраћају и Закон о превозу у
друмском саобраћају потичу из периода раздвојених надлежности Савезне
државе (СРЈ и Државне заједнице СЦГ) и републичких надлежности
(Република Србија) и карактерише их значајан степен међусобне
неусаглашености и само делимичне усаглашености са acquis communautaire.
Поред тога, примењују се и одредбе међународних билатералних споразума у
24

26. области друмског транспорта између Владе Републике Србије и влада других
држава (највећим делом чланица ЕУ). Међународни друмски транспорт у
Србији, односно приступ међународном транспортном тржишту, обавља се,
већим делом, у режиму квота билатералних дозвола и мултилатералних ЦЕМТ
дозвола.
Законом о јавним путевима уређују се правни положај јавних путева, услови
и начин управљања, заштите и одржавања јавних путева, извори и начин
финансирања јавних путева, посебни услови за изградњу и реконструкцију
јавних путева и инспекцијски надзор.
Законом о основама безбедности саобраћаја на путевима уређују се
основни услови којима морају да одговарају јавни путеви, основна правила
саобраћаја на путевима, систем саобраћајних знакова, дужности у случају
саобраћајне незгоде, основи за оспособљавање кандидата за возаче и
полагање испита за возаче, вучење возила, основни услови за стицање права
на управљање моторним возилима, уређаји и опрема које морају да имају
возила, димензије, укупна маса и осовинско оптерећење возила и основни
услови којима морају да одговарају возила у саобраћају, јединствени за целу
територију Србије.
Законом о безбедности саобраћаја на путевима уређују се мере безбедности
и друге мере у вези са безбедношћу и унапређењем саобраћаја на путевима.
На основу Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима и Закона о
безбедности саобраћаја на путевима донет је велики број подзаконских аката
од којих су неки:
 Правилник о димензијама, укупним масама и осовинском оптерећењу
возила и о основним условима које морају да испуњавају уређаји и опрема
на возилима у саобраћају на путевима („Службени лист СФРЈ”, бр. 50/82,
4/85, 65/85, 64/86, 22/90, 50/90 и 51/91);
25

27.  Правилник о укупном трајању времена управљања возилом, одморима
возача и начину рада удвојених посада на возилима, у обиму који утиче на
безбедност управљања возилом („Службени лист СФРЈ”, бр. 18/84 и 67/85)
 Правилник о саобраћајним знаковима на путевима („Службени гласник РС”,
број 15/04);
 Правилник о регистрацији моторних и прикључних возила („Службени лист
РС”, бр. 130/07, 17/08 и 72/08);
 Правилник о начину полагања возачког испита („Службени гласник СРС”,
бр. 2/83 и 17/03);
 Правилник о техничком прегледу возила (,,Службени гласник СРС”, број
23/84);
 Правилник о обрасцу возачке дозволе („Службени лист СФРЈ”, бр. 74/89 и
17/90).
У 2004. години усвојен је Правилник о саобраћајним знаковима на путевима
(„Службени гласник РС”, број 15/04), у коме је начињен први корак за
усаглашавање овог прописа са прописима ЕУ. Имајући у виду потребу за
савременим захтевима обележавања и препознавања возила, усвојен је
Правилник о регистрацији моторних и прикључних возила („Службени
гласник РС”, број 130/07) којим је прописан изглед новог обрасца саобраћајне
дозволе и потврде о привременој регистрацији возила. Дефинисан је нови
изглед регистарских таблица и по први пут су дефинисане и регистрационе
налепнице за примену са унутрашње и спољне стране возила. Образац
саобраћајне дозволе је усклађен са захтевима Упутства 1999/37/ЕЗ о документима
за регистрацију возила и Упутством 2003/127/ЕЗ.
5.1.2 Правне норме и регулативе које треба урадити
26

28. ЕУ упутства, уредбе, одлуке као и међународне конвенције и споразуми који се
односе на друмски саобраћај, а сматрају се релевантним у смислу
приближавања саобраћајног система Србије су:
 Приступ професији друмског превозника;
 Приступ тржишту превоза робе у друмском саобраћају унутар Републике
Србије - право на каботажу у друмском превозу робе у другој држави
чланици, право на каботажу у друмском превозу робе за сопствене потребе,
мере које треба предузети у случају кризе на тржишту превоза робе,
утврђивању надокнаде за превоз робе у друмском саобраћају између
држава чланица, отклањање контрола које се обављају на граничним
прелазима држава чланица и то у области друмског превоза и превоза
унутрашњим пловним путевима, контрола која се обавља на територији
Републике Србије у области друмског, превоза и превоза унутрашњим
пловним путевима а која се односи на превоз транспортним средствима
регистрованим или стављеним у употребу у трећим земљама;
 Међународни друмски превоз путника - право на каботажу у друмском
превозу путника у другој држави чланици, правила о документима за
превоз путника обичним или путничким аутобусом, и др.;
 Социјалне норме - хармонизација извесних прописа из социјалног
законодавства које се односи на друмски превоз, време рада лица која
извршавају послове у вези са активностима друмских транспортних
средстава, ниво обуке за возаче за неке врсте средстава у друмском
саобраћају, квалификацији, повремена обука возача одређених теретних
возила и возила за превоз путника, и др.;
 Техничке норме и норме безбедности - максималне дозвољене димензије
извесних друмских возила у унутрашњем и међународном саобраћају и
максималним дозвољеним тежинама у међународном саобраћају, уградња и
употреба уређаја за ограничење брзине за одређене категорије моторних
возила, техничка контрола исправности комерцијалних возила на
27

29. путевима, формирања базе података о незгодама на путу, потребна
документа за регистрацију возила, и др.;
 Заштита животне средине - постављање детаљних мера за систем права
транзита (Екободови) за комерцијална возила која пролазе кроз Аустрију;
 Опасни терети - усаглашавање закона држава чланица о транспорту
опасног терета у друмском саобраћају, процедуре за проверу транспорта
опасног теретеа у друмском саобраћају, ангажовање и стручне
квалификацијама саветника за безбедност за транспорт опасног терета у
друмском саобраћају, железничком саобраћају и саобраћају копненим
пловним путевима, минимални испитни захтеви за саветнике за безбедност
за транспорт опасног терета у друмском саобраћају, железничком
саобраћају или саобраћају копненим пловним путевима;
 Фискална питања/Помоћ државе - наплаћивање комерцијалним возилима
за коришћење одређене инфраструктуре, увођење интероперабилности
система електронске наплате путарине у Републици Србији, одобравање
помоћи за превоз у железничком саобраћају, друмском саобраћају и
саобраћају копненим пловним путевима, правила о конкуренцији
примењују на железнички саобраћај, друмски саобраћај и саобраћај
копненим пловним путевима, обрачунски систем за инфраструктурне
издатке у вези са превозом у железничком, друмском и саобраћају
копненим пловним путевима;
 Комбиновани превоз - заједничка правила за одређене врсте комбинованог
превоза робе између држава чланица, одобравање финансијске помоћи за
побољшање еколошких перформанси система транспорта робе (Марко
Поло програм);
 Међународне конвенције и споразуми - Европски споразум о раду посаде у
возилима ангажованим у међународном друмском саобраћају (АЕТР), ТИР
Конвенција о међународном превозу робе на основу карнета ТИР, ЦМР
Конвенција о уговору за међународни друмски превоз робе, европски
споразум о међународном друмском превозу опасних роба (АДР), споразум
28

30. о међународном превозу лако кварљивих намирница и о специјалним
возилима за њихов превоз (АТП), спровођење споразума о повременом
међународном друмском превозу путника који се обавља аутобусима
(АСОР), Конвенција о уговору о међународном друмском превозу путника и
пртљага (ЦВР).
Приоритети који су били планирани за период 2008-2009
Законодавство
У оквиру пројекта Твининг - прво усаглашавање са acquis communautaire је
израда два нацрта и то: Нацрта закона о превозу путника у друмском
транспорту и Нацрта закона о превозу ствари у друмском транспорту.
Оба закона ће бити усклађена са следећим прописима ЕУ: Упутством 96/26/ЕЗ
о приступу професији превозника робе и превозника путника друмском
транспорту, измењена и допуњена Упутством 98/76/ЕЗ, Уредбом 1370/2007
ЕЗ о услугама јавног превоза путника железницом и друмским саобраћајем,
Уредбом 92/684/ЕЕЗ о заједничким правилима за међународни превоз
путника аутобусима, измењена и допуњена Уредбом 11/98 ЕЗ, Уредбом 12/98
ЕЗ која одређује услове под којима нерезидентни превозници могу да
обављају услуге националног превоза путника у држави чланици, Уредбом
881/92 ЕЕЗ о приступу тржишту у области превоза робе друмом, измењена и
допуњена Уредбом 484/2002 ЕЗ, Уредбом 3916/90 ЕЕЗ о мерама које се
предузимају у случају кризе на тржишту друмског превоза робе, Уредбом
3118/93 ЕЕЗ о условима под који нерезидентни превозници могу да обављају
услуге националног превоза путника у држави чланици, Уредбом 4058/89 ЕЕЗ
о утврђивању тарифа за транспорт терета у друмском саобраћају између
држава чланица.
У овом периоду планирана је израда подзаконских аката који ће бити
прописани новим Законима као и измене и допуне постојећих подзаконских
аката и то:
29

31.  Уредбе о начину расподеле и критеријумима за доделу страних дозвола за
међународни јавни превоз ствари домаћим превозницима ( „Службени
гласник РС”, број 88/05, 113/07 и 6/09)
 Правилника о техничким и техничко-експлоатационим условима које
морају испуњавати теретна возила и аутобуси којима се обавља
међународни јавни превоз у друмском саобраћају („Службени гласник РС”,
бр. 99/05 и 23/06), који ће бити усаглашен у потпуности са Упутством
96/96/ЕЗ.
У 2008 је започет процес увођења система дигиталних тахографа у складу са
Европским споразумом о раду посаде на возилима која обављају међународне
превозе (АЕТР). Обавеза Србије је да овај систем ради најкасније од јуна 2010.
Обавеза увођења дигиталних тахографа одређена је и Европским
партнерством.
Усаглашавање правне регулативе из области транспорта опасног терета са
Европским споразумом о међународном друмском превозу опасних материја и
терета (АДР) и прописима ЕУ, доприноси повећању нивоа безбедности и
сигурности друмског транспортног система.
Планирано је усвајање подзаконских аката усклађених са прописима ЕУ, а који
произилазе из Закона о јавним путевима, и то:
 Техничка упутства за пројектовање,
 Техничка упутства за функционалну класификацију и прекатегоризацију
путне мреже у Републици Србији,
 Техничка упутства за саобраћајну сигнализацију.
Подигнути институционални капацитети транспортног сектора из области
транспорта опасних терета и стварање услова за управ
љање системом у складу са ЕУ процедурама и искуством, поред нове законске
регулативе, битан је краткорочни приоритет ове области.
30

32. Институције
Нацртом закона о превозу путника у друмском транспорту и Нацртом закона о
превозу ствари у друмском транспорту предвиђено је формирање Агенције за
друмски транспорт ради обављања послова који првенствено чине
технолошки заокружену целину а односе се на издавање лиценци домаћим
превозницима за обављање комерцијалног превоза ствари у унутрашњем и
међународном друмском саобраћају, издавање сертификата о стручној
оспособљености за управљање транспортним активностима, усаглашавање
редова вожње у линијском унутрашњем и међународном превозу путника,
издавање и комплетна администрација појединачних и мултилатералних
дозвола за друмски превоз домаћим превозницима, издавање сертификата за
друмска теретна возила.
Агенција за безбедност саобраћаја се формира ради обављања послова у
области безбедности саобраћаја који до сада нису рађени у Србији, а обавеза се
намеће како технолошки тако и због усклађивања са прописима ЕУ.
Основни разлози за формирање Агенције за безбедност саобраћаја су:
- развој државне управе и ширење нових послова који налажу потребу за
стварањем нових статусних облика, у складу са временом и технолошким
достигнућима,
- садашња организација државне управе у области безбедности саобраћаја не
стимулише у довољној мери развој стручних области, прихватања нових
савремених стандарда, и унапређења постојеће праксе .
- стручна и развојна помоћ ради спровођења новог Закона о безбедности
саобраћаја.
Имајући у виду потребу за координирањем активности и мера за унапређење
безбедности саобраћаја учињени су први кораци у формирању тела за
координацију у које су укључени представници Министарства за
инфраструктуру, Министарства унутрашњих послова, Министарства здравља,
Министарства просвете и Министарстао правде, као и управљач државних путева
(Јавно Предузеће „Путеви Србије”). У оквиру овог тела су формиране и подгрупе
31

33. за поједине области као што су безбедност деце у собраћају, управљање црним
тачкама на путевима, кампање у безбедности саобраћаја, увођење система
дигиталних тахографа, увођење казнених поена итд.
На основу иницијативе Министарства за економију и регионални развој,
Министарство за инфраструктру ће преузети Одсек за хомологацију возила из
Института за стандардизацију.
Приоритети у периоду 2010-2011
Законодавство
У складу са приоритетима Европског партнерства, донеће се подзаконски акти
неопходни за спровођење новог Закона о безбедности саобраћаја на путевима.
Подзаконски акти ће бити у сагласности са следећим прописима ЕУ: Упутством
2002/24/ЕЕЗ која се односи на одобрење типа моторног возила са два или три
точка, Упутством 70/156/ЕЕЗ о одобрењу типа за моторна возила и
прикључна возила са свим изменама и допунама, закључно са Упутством
2004/104/ЕЗ, Упутством 74/150/ЕЕЗ која се односи на одобрење типа
пољопривредног и шумског трактора, са свим изменама и допунама, закључно
са Упутством 2003/37/ЕЗ, Упутством 96/53/ЕЗ која одређује максималне
дозвољене димензије и максималну дозвољену тежину у међународном
саобраћају, измењена и допуњена Упутством 2002/7/ЕЗ.
Подзаконски акти, планирани за доношење до 2011, а директно ће
произилазити из Закона о безбедности саобраћаја на путевима су:
 Правилник о изгледу и начину употребе ознаке за возило којим се
организовано превозе деца;
 Правилник о начину и условима превоза деце млађе од 12 година у
моторном возилу;
 Правилник о посебним условима које морају испуњавати возила и возачи
који обављају школски превоз деце односно који организовано превозе
децу;
 Правилник о условима о издавању и важењу лиценце за возача возила
32