2. Nešto o glumcu
Рођен је 20. августа 1943. у Београду од оца Душана (пореклом из Берана) и
мајке Јелене (пореклом из Јагодине). Николићеви преци су се у прошлости
презивали Живковићи, али је његов деда Радоња променио породично
презиме по прадеди Николи. Његово крштено име је Драгослав међутим
током целог живота био је познат као Драган због симпатичног
неспоразума.[3][4] Старији брат му се звао Мирослав који је и био његов
узор. Одрастао је на Црвеном крсту. Након завршене основне школе уписао
је Четрнаесту београдску гимназију коју није завршио јер је био премештен
у Економску школу. После две године проведене у средњој школи полагао
је и положио пријемни испит на Академији за позориште, филм, радио и
телевизију и тада као седамнестогодишњак био најмлађи студент.
Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду.[5]
Филмску каријеру отпочиње 1964. године мањом улогом у филму "Право
стање ствари", тада је потписан крштеним именом Драгослав Николић.
Заслуге за измену надимка на месту имена дугује грешци на крају
телевизијске серије "Довољно је ћутати" из 1965. године када му је у
каирону за улоге уместо имена стављен надимак који ће обележити његову
каријеру.[6]
3. Пуно име Драгослав Николић
Друга имена Драган
Надимак Лепи Гага [1]
Датум рођења 20. август 1943.
Место рођења
Београд
Краљевина
Југославија
Датум смрти
11. март 2016. (72
год.)
Место смрти
Београд
Србија
Религија Православље
Супружник Милена Дравић
Активни период 1964—2014.
Занимање
филмски и
позоришни глумац
4. Milenu Dravić i Dragana Nikolića spojio je
film. Upoznali su se na snimanju
"Horoskopa" 1969. godine, a dve godine
kasnije venčali. Brak koji je trajao više od
40 godina zakljulčen je na neobičan način.
- Usred snimanja jednog filma, zamolili
smo reditelja da nas pusti na pauzu. Poveli
smo i našu kumu Seku Sablić i otišli u
opštinu Vračar da se venčamo. Nakon
venčanja smo se vratili na snimanje, i
nastavili da radimo. Zanimljivo je da
nemamo nijednu fotografiju sa venčanja,
niko nas nije fotografisao - izjavila je
nedavno Milena Dravić u emisiji "Veče sa
Ivanom Ivanovićem".
Supružnici za koje bi se reklo da su
stvoreni jedno za drugo, pokazali su da su
odlični i profesionalni partneri. U
produkciji RTV Beograd od 1972 do 1974
emitovan je njihov veoma popularan šou
"Obraz uz obraz".
5. Награде и признања
Добитник је свих значајних филмских награда.
Награда Златни печат 2013. године
Награда за животно дело Павле Вуисић на филмским сусретима у
Нишу 2007. године
Изванредна награда за глуму Драгану Николићу на фестивалу
Земун фест Београд, 1996. године
Плакета „Љубиша Јовановић“ Драгану Николићу за глуму, на
свечаностима „Љубиша Јовановић“ у Шапцу 1996. године
Октобарска награда града Београда за улогу насилника Гаре у
филму Живот је леп 1985. године
Награда Повеља у Нишу за улогу у филму Балкан експрес 1983.
године
Награда Повеља за улогу у филму Нешто између 1983. године
Награда Златна Арена за улогу турског пљачкаша Влах-Алије у
филму Бановић Страхиња 1981. године
Награда Цар Константин за улогу у филму Национална класа 1979.
године
Награда Цар Константин за улогу у Бегу, Мише Радивојевића 1972.
године
6. 1) Prle - pripadnik gerilskog, partizanskog
pokreta u "vestern" seriji "Otpisani" (potom
"Povratak Otpisanih"). Prle je suprotnost svom
najboljem drugu Tihom - šaljivdžija, mangup,
svojeglav, neorganizovan, uvek spreman da nešto
uradi na svoju ruku, ali i snalažljiv, drčan...
2) Branimir Mitrović "Flojd" - Sve ono što gotovo svaki
mladić želi da bude: da vozi automobile na trkama, da bude
omiljen među ženama, da bude "sam svoj gazda"... ali, onda
tresne o zemlju kad ga sustigne realnost. Lik "Flojda" Dragan
Nikolić je, uz plejadu drugih glumaca fenomenalno odigrao u
kultnom filmu "Nacionalna klasa". Pogotovo uz Boru
Todorovića, koji nas je takođe nedavno napustio.
"Ma, ko vas šiša, ja sutra vozim sam za sebe!", jedna je od
čuvenih rečenica koju izgovara Flojd.
Značajne uloge:
7. 3) Urke - Film "Poslednji krug u
Monci" nastao je kao najava suludog
vremena koje će doći u bivšu
Jugoslaviju. Snimljen je 1989. godine,
dakle dve godine pre početka rata i
opisuje žestoke momke sa asfalta koji
se bore za primat. Urke (Dragan
Nikolić) posle sedam godina
provedenih u zatvoru, počinje da se
sveti onima koji su ga "prodali".
Završava tragično. Još jedna
maestralna uloga Gage Nikolića.4) Džimi Barka - Prvi film u kojem je
glumio Dragan Nikolić - "Kad budem
mrtav i beo" Žike Pavlovića. Jedan od
najboljih domaćih filmova do dana
današnjeg, a Dragan Nikolić je
debitovao ulogom Džimija Barke.
Možda ga je upravo ta uloga
"ukalupila" za nastavak karijere, jer je
obično glumio buntovnike, mangupe.
Neka vrsta srpskog Džejmsa Dina.
8. 5) Marko - Drama "Nešto između"
snimljena početkom 80-ih godina
prošlog veka (tačnije 1983.) zapravo
je večna priča ovog prostora, ovog
balkanskog prostora, razapetom
između Istoka i Zapada. Film govori i
o generaciji "dece cveća", koja
pokušava da pronađe sebe u državi u
kojoj je naizgled sve dozvoljeno i
moguće, ali bi je ipak svi rado
napustili... Dragan Nikolić igra Marka,
najboljeg druga Janka (Miki
Manojlović) a tu je i Amerikanka Eva.
Marko ne propušta priliku da
"poentira" kod Eve, kojoj je veoma
naklonjen i Janko...
9. Govorio je o tome Dragan Nikolić i u
ranijim intervjuima: "Kаdа je reč o filmu,
nemа sumnje dа sаm odmаh nа početku
dobio prаvu šаnsu u filmu 'Kаd budem
mrtаv i beo'. Nemаm rаzlogа dа budem
nezаdovoljаn ni ostаlim svojim
filmovimа, nаročito ne onimа Bore
Drаškovićа i Milošа Rаdivojevićа. Ali,
sve te uloge išle su u jednom prаvcu:
kа formirаnju glumаčkog tipа.
Zаhvаljujući filmovimа postаo sаm nekа
vrstа prototipа tаkozvаnog buntovnog
herojа, mlаdog čovekа sа ulice koji je
stаlno u borbi sа nekаkvim
konvencijаmа, i koji se vežbа u cinizmu
vodeći svoj privаtni rаt protiv svetа
kаkаv poznаjemo, аli i protiv vetrenjаčа
koje sаmo on poznаje".
10. Преминуо је 11. марта 2016. године на
Војномедицинској академији у
Београду.[14] Комеморација поводом
смрти доајена српског глумишта
одржана је 14. марта у препуној дворани
Атељеа 212 на сцени "Мира
Траиловић".[15] Од драгог колеге и
пријатеља опростили су се Раде
Шербеџија, Драган Бјелогрлић,
Јелисавета Сека Саблић, Радослав
Зеленовић, Војислав Брајовић и др.
Сахрањен је истог дана у Алеји
заслужних грађана на Новом гробљу у
Београду.[16]
По њему је у мају 2016. назван биоскоп
у склопу установе културе
„Пароброд“.[17] Њему је посвећена
монографија „Господин мангуп”
објављена 2017. године