Akcenti u srpskom jeziku

1. Акценти српског
језика
Акцентовање речи, слога у речима, дуги и кратки, силазни
и узлазни акценти

2. Реченични акценат
• Реченични акценат остварује се нарочитим истицањем појединих речи у
реченици. Овим акцентом може се донекле променити смисао реченице. На
пример:
• Мама жури на посао. (Ко жури на посао?)
• Мама жури на посао. (Шта ради мама?)
• Мама жури на посао. (Где мама жури?)
• За такве речи кажемо да су акцентоване (наглашене). Значи:
• Акценат представља наглашавање једне речи у реченици или једног
слога у речи.

3. Акценат у речи
• Као што се у реченицама наглашавају појединачне речи, да би се
истакла њихова важност, тако се и у једној речи наглашавају поједини
слогови. Прочитај следеће речи обраћајући пажњу на истакнуте слогове
у њима.
• уПИсати, ГОвор, гоВОрити, оДелити, Учити, учиОница, пуТОвати
• За такве слогове кажемо да су наглашени, односно акцентовани.
Самогласник је у већини случајева носилац акцента, а у ретким
случајевима може бити и сонант Р, када је Р носилац слога, односно,
вокално ,,Р“. Тако се ознака за акценат ставља увек изнад самогласника.

4. Подела акцената
Акценти се могу поделити:
а) по дужини – квантитету на дуге и кратке;
б) по интонацији – квалитету на силазне и узлазне.
Према томе, у српском језику разликујемо четири акцента
и то:
краткосилазни:
дугосилазни: ∩
краткоузлазни:
дугоузлазни: /

5. Обележја

6. Примери акцентовања

7. Разликовање акцента
• При изговору дугоузлазног акцента на наглашеном самогласнику глас се диже:
У децембру почиње зима.
• При изговору дугосилазног акцента на наглашеном самогласнику глас се прво диже,
па се спушта:
Највише волим зиму.
• При изговору краткоузлазног акцента глас се накратко диже:
На терену су нека деца.
• При изговору краткосилазног акцента глас се прво диже, па спушта. Све траје
кратко, као удар на слог:
Децо, склоните се са терена.

8. Правила о распореду акцента
• 1. Једносложне (оне речи које се састоје из једног слога) могу имати
само силазне акценте:

9. Правила акцентовања
• 2) Вишесложне речи (оне које се састоје из више од једног слога) могу
имати на првом слогу све акценте.

10. Правила акцентовања
• 3) Вишесложне речи на унутрашњем слогу (изеђу првог и последњег
слога) могу имати само узлазне акценте.

11. Правила акцентовања
• 4) На последњем слогу НИКАД не може стајати акценат.
• Силазни акценти у српском језику (краткосилазни и дугосилазни)
не могу стајати ван првог слога у речи, а узлазни могу стајати на
сваком, сем на последњем.

12. Важност акцентовања
• Акценат некада мења значење неких речи. Акцентовање је посебно
битно код речи истог облика, али различиттог значења(хомоними). На
пример:

13. Важност акцентовања
1. Прва реч у прве групе (ЛУК) је акцентована као реч
краткосилазног акцента, што значи да је у питању поврће. Прва
реч друге групе (исто лук) је акцентована као дугосилазна, што
значи да је у питању (део оружја-лук и стрела).
2. Друга реч (град) је акцентована као краткосилазна, што значи да
је у питању град као временска непогода. Друга реч је исто град,
али дугосилазног акцента, што значи да је у питању град као
насељено место.
3. Трећа реч прве групе (пас) означена је краткосилазна, што
значи да ова реч пас има значење животиње. Трећа реч друге
групе (исто пас) односи се на појас, пас, оно што се обавија око
стука, а акценат те речи је дуг, то јест, дугосилазни.

14. Пуно среће у учењу!