SlideShare a Scribd company logo
Mavzu: Til sathlari birliklari. Tilning
ekspressiv tabiati
Tining tasviriy vositalari tilning iyerarxik sathi bo‘ylab
hammasida kuzatiladi:
Fonostilistik
vositalar
Vizual
vositalar
Leksik
vositalar
Morfologik
vositalar
Sintaktik
vositalar
FONOSTILISTIK VOSITALAR
Faridam,
faridim,
farishtam
deding,
Kuldim-u ketdim.
Men seni
he-ech kimga
alishmam,
deding,
Kuldim-u ketdim. (Farida Afro‘z)
Mushtoqlaring kamaygan sayin ,
Sog’inarsan kutishlarimni.
Itingga non tashlab atayin,
“Qoplonjo-o-n” deb o’tishlarimni.
(Anvar Obidjon)
Масалан:
- Колхоз ёқиб қолган бўлса, эр-пер топиб бера қолайлик.
(Қаландаров)
- Мен сизни яхши пахтакор деб билар эдим, Сизни шундай
кассбингиз ҳам бор экан-да. (Саида)
товуш алмашиши, товуш тушиши, товуш ортиши ҳодисаларини
«товуш алмаштириш», «товуш тушириш», «товуш орттириш»
атамалари билан номлаш тўғри бўлади.
Товуш орттириш Ҳиротнинг самовий миноралари,
Темурбек наслининг чиноралари,
Товуш тушириш Бош эгдинг, ютганинг қаҳр бўлди-ку,
Ош бердинг, қайтгани заҳр бўлди-ку,
Геминация (ундош
товушларни қўш ҳолда
қўллаш):
Она ер – туфроқ қолиб,
осмон билан овворамиз,
Жон бериб, жонинг олар,
жонон билан овворамиз.
Унлини чўзиш: Мен сени ҳе-еч кимга алишмам, дединг,
Кулдим-у кетдим.
Сўзни бўғинлаш: Ёмғир – менинг соғинч ёшларим,
Тинай десам, чақнар чақин,
Гўё осмон бўлар чил-парчин
Ва Узилиб Ерга тушади.
ФОНОСТИЛИСТИК ЎЙИН
ЯШАСИН ДИМАКРАТИЯ!
(демократия сўзининг и ва а унлиси ўзгартирилиб, блогер
Дима Қаюм ҳокимияти деган ахборот ифодаланган: Дима
– Дима Қаюм, кратия –ҳокимият)
Келажакда баланд-баланд иморатлар, ҳар хил “сити-
пити”лар, атрофда эса ҳамма сузиб юрибди... Мана
ривожланиш, ана шаҳар дренаж тизимига эътибор, мана
ЭНАвация.
Фонетик воситалар ёрдамида амалга ошириладиган сўз ўйини.
ЭКСПРЕССИВЛИКНИ ОШИРИШ ФУНКЦИЯСИ ЮКЛАНАЁТГАН
ЛИСОНИЙ БИРЛИКНИНГ БОШ ҲАРФЛАР БИЛАН ЁЗИЛИШИ
Худонинг даргоҳи
СЎЗДАН мунаввар,
Фақат сўз
мангудир,
фақат СЎЗ уйғоқ!
АКА,
сенга жуда ҳам оғир,
Ака бўлмоқ,
пешонаси тор,
Бахтиқаро, кўзлари қаро,
Кўнгли яро – СИНГЛИНГ –
АЁЛга!
Кўкламда кўкарса кўк кўкатлар,
Кўкларга кўмилса катта-катталар,
Кўм-кўк кўкариб кўринса кўллар,
Кўнгилни кўтарса кўркли гуллар.
Элбек
аллитерация
8
АЪЗАМ ЎКТАМНИНГ “ҲАРАКАТ” ШЕЪРИ:
Қаршилик. Қамоқ, қийноқ, қасос. Қилич. Қалқон. Қуюлади қон
қайноқ. Қаттол. Қаттиқ. Қатағон.
Ўлар. Ўкирар. Ўйлар. Ўпирилар. Ўртанар. Ўнгланар. Ўқир.
Ўйнар. Ўсар. Ўтар. Ўрганар.
Қувонч. Қаҳат. Қотади. Қора қисмат. Қайғу. Қон. Қадим қудрат
қайтади, қайтади қачон, қачон, қачон?
Олиш. Отиш. Ободлик. Оғир ожиз оламга. Омонлигу озодлик
омонатдир одамга.
Нотиқлар номард, нокас. Нечун нолиш, насиҳат? Нажот-норози
нафас. Нафрат-насиба неъмат.
а н д а л и б
а л д а н и б
хиазм
10
Кўйи ишқида, қарангким,
андалиб бўлди кўнгил,
Андалиб бўлди кўнгил, ҳам
алданиб бўлди кўнгил.
С.Саййиднинг “Муҳаббат девонига”
УРОЛОГИЯ
СИЁСИЙ ДИСКУРС
СИНОНИМЛАР
1. Бери кел, жигарим, қондош, қориндош,
Отамга ўхшарми, кўзинг ёки қош…
2. Абадий лол тоғлар тиллашди,
Қизил тан-у оқлар диллашди,
Якка-якка тоқлар сирлашди,
Тарқоқ элим, жам бўл, бағринг оч,
Ватан сенинг меҳрингга муҳтож,
Истиқлолинг бошингга гултож.
Антонимлар
Она ер – туфроқ қолиб,
осмон билан овворамиз,
Жон бериб, жонинг олар,
жонон билан овворамиз…
Отамиз мезбон эди,
оҳ, онамиз мезбон эрур,
Зор этиб ҳар иккисин
меҳмон билан овворамиз.
Ҳар нафас ёнингда дилдош,
ҳар мушкулотингга ечим,
Яхшилар бунда қолиб,
ёмон билан овворамиз.
Жимгина йиғлайман, сизга билдирмай,
Куним – сабр, тунларим – бардош.
Ёки яна бир нутқ парчасида:
Тун - афсона, кунларинг – эртак,
Муҳаббат, бу бир дамлик сукут.
омоним
Матнда
омонимик
қатордаги
бирликлардан
бирини танлаб
фойдаланиш
Лисоний
жиҳатдан
омоним
бўлмаган
алоҳида
бирликларни
шаклан тенг
ҳолга келтириш
Омонимик
қатордаги
бирликларнинг
иккитасини
келтириш орқали
сўз ўйини ҳосил
қилиш
а) Сени қўмсасалар талпиниб дилдан,
Ўрнинг босолмаса ҳеч ким ботиниб.
Излаб келса атай, ботиний йўлдан,
Кўрса-ю, фарёди кетса отилиб.
б) Воҳ, кўнгил, воҳ-воҳ, кўнгил,
эй, Фарид,
бу не жафо,
Дил агар дорлик қилар,
дилдори йўқ,
қайдасиз?
Makka manzillaring ko‘zlagan
jonmen,
Cho‘li Iroq ichra “Cho‘li Iroq”men,
Olamon ichramen, yakkamen, toqmen,
Ko‘ngilning Ka’basi – dargohsan,
Vatan!
1. Эскирган
сўзлар
2. Диалектал
сўзлар
3. Табу
4. Вульгар
сўзлар
Баъзан йиғламоққа баҳона бўлмас,
Қўя қолай десанг, ўпканг тўлади.
Йиғламай яшайман, дейсан-у, бироқ
Кўнгил кўчасида кимдир ўлади.
ВУЛЬГАР СЎЗ
ЧОЛ ЎЗИДА ЙЎҚ ХУРСАНД,
ЙЎЛ – АЗОБДАН ҚУТУЛДИ.
ЛЕК БОСДИ УНИ БИР ЎЙ:
…БУЁҒИ ҚАНДАЙ БЎЛАР.
АХИР ШУНЧА ЙЎЛ ҲАМДАМ…
ОВСАРРОҚ БЎЛСА БЎЛАР!
ТАКЛИФ ЭТДИ ЙИГИТНИ
БИР ПИЁЛА ЯХНАГА.
Окказионал сўзлар
1. Ахир шоннинг эрта-кечи йўқ,
Хоинкорнинг дўсти, хеши йўқ,
Мудроқ жоннинг эрта-кечи йўқ,
Тур, боқ, элим, яшна, топ ривож,
Ватан сенинг
меҳрингга муҳтож,
Истиқлолинг бошингга гултож.
Меҳрибоним, мен сизни топдим,
Хазонрез боғларнинг кузли, аёзли,
Ҳувилдоқ тунлари ёмғир, шамолли,
Хўрликдан ивиган умидлар ичра,
мен сизни топдим.
Топдим, деразамга какликлар қўнди,
Сайрадим, сайрадим жон чиқар қадар.
Дўл ёққан қаҳратон ёлғиз кечалар
Бебаҳор гулладим, барг ёздим самар,
мен сизни топдим.
OKKAZIONAL SO‘ZLAR
Tashna dilman, daryolashaylik,
Ko‘ngil ochib dunyolashaylik,
Har lahzada diydorlashaylik,
Siz yonimda qoling, azizim.
Topdim, derazamga
kakliklar qo‘ndi,
Sayradim, sayradim jon
chiqar qadar.
Do‘l yoqqan
qahraton yolg‘iz
kechalar
Bebahor gulladim, barg
yozdim samar,
men sizni topdim.
ЭКСПРЕССИВЛИК ИФОДАЛОВЧИ СИНТАКТИК ВОСИТАЛАР
Ноодатий
бирикмалар
ҳайратларим тугмайди мева, ёзилмаган
шеър каби бева, совғам сенга нафрат
эрур, ахмоқ ақл, жимжит чинқириқ,
музлар музлайди, қонимиз елпиган
бўронлар, яшамай қўйдим, бир ютум
ажалга куним қолгандай, иккимизга битта
тақдир тор, бахтимизнинг пешонаси йўқ,
ўзлигидан кечган моҳият, танни судрар
нимжон руҳият, вақтнинг сенга вақти йўқ
Оҳангдорлик, равонликни
таъминлаб, муаллиф нутқини
сўзлашув тилига яқинлаштириш,
тарихийлик бўёғи, бадиий
услубга хос тантанаворлик
ҳиссини ошириши билан
аҳамиятли
астағфируллоҳ,
алҳамдулиллоҳ, Арши
Аъло, нури Худо, Расули
акрам, авлиёуллоҳ, тақдир
азал, рўзи қиёмат, маҳрами
жон, абри найсон, дарди
дил, абри найсон, байтул
аҳзон
• Эй дил,
• сени нима қилай,
• Нима қилсам, оғримайсан?
• Кафтда тутай, гулга ўрай,
• Нима қилсам, йиғламайсан?
• Тилинг бўлса, айтгин, ахир,
• Кетайликми осмонларга?!
• Одами йўқ, озори йўқ,
• Мозори йўқ томонларга?!
Алтернатив сўроқ гапларда модаллик логик урғу ва
ўзига хос сўроқ оҳанги ёрдамида юзага чиқарилади.
Бунда логик урғу нутқ муаллифининг коммуникатив
мақсади ва қўйилаётган икки ёки ундан ортиқ
фараздан қайси бирининг жавоби сўзловчи учун
муҳим бўлса, ўша фараз ёки сўроқни ифода этувчи
бўлакка тушади ва алоҳида таъкидланган урғу ва
ўзига хос сўроқ оҳанги билан айтилади.
 Farid Afro‘z, buguningni quch,
 Har lahzaga tutolgin hovuch,
 Bugun yasha, topa olgin kuch,
 Ertaga
 bugunni
 topib
 bo‘larmu?!
7_Til_sathlari_va_uning_birliklari_Tilining_ekspressiv_jihatlari.pptx

More Related Content

More from akholmes2104

Neural control and Coordination class 11.ppt (1).pptx
Neural control and Coordination class 11.ppt (1).pptxNeural control and Coordination class 11.ppt (1).pptx
Neural control and Coordination class 11.ppt (1).pptx
akholmes2104
 
today's class PPT.pptx pre university college
today's class PPT.pptx pre university collegetoday's class PPT.pptx pre university college
today's class PPT.pptx pre university college
akholmes2104
 
MODULE 2.pptx UNIT 1 BT AMD ME.pdf Engineering
MODULE 2.pptx UNIT 1 BT AMD ME.pdf EngineeringMODULE 2.pptx UNIT 1 BT AMD ME.pdf Engineering
MODULE 2.pptx UNIT 1 BT AMD ME.pdf Engineering
akholmes2104
 
Ajay and Nagesh.pptx biotechnology engineering
Ajay and Nagesh.pptx biotechnology engineeringAjay and Nagesh.pptx biotechnology engineering
Ajay and Nagesh.pptx biotechnology engineering
akholmes2104
 
Module 1 ppts Energy system.pdf engineering
Module 1 ppts Energy system.pdf engineeringModule 1 ppts Energy system.pdf engineering
Module 1 ppts Energy system.pdf engineering
akholmes2104
 
ENABLING OF IOT.pptx engineering 1st year
ENABLING OF IOT.pptx engineering  1st yearENABLING OF IOT.pptx engineering  1st year
ENABLING OF IOT.pptx engineering 1st year
akholmes2104
 
tcacycle-140120110023+386382-phpapp01.pdf
tcacycle-140120110023+386382-phpapp01.pdftcacycle-140120110023+386382-phpapp01.pdf
tcacycle-140120110023+386382-phpapp01.pdf
akholmes2104
 
Introduction to metabolism.pptx biotechnology engineering
Introduction to metabolism.pptx biotechnology engineeringIntroduction to metabolism.pptx biotechnology engineering
Introduction to metabolism.pptx biotechnology engineering
akholmes2104
 
SFH 1st/2nd sem engineeringModule 5.pptx
SFH 1st/2nd sem engineeringModule 5.pptxSFH 1st/2nd sem engineeringModule 5.pptx
SFH 1st/2nd sem engineeringModule 5.pptx
akholmes2104
 

More from akholmes2104 (9)

Neural control and Coordination class 11.ppt (1).pptx
Neural control and Coordination class 11.ppt (1).pptxNeural control and Coordination class 11.ppt (1).pptx
Neural control and Coordination class 11.ppt (1).pptx
 
today's class PPT.pptx pre university college
today's class PPT.pptx pre university collegetoday's class PPT.pptx pre university college
today's class PPT.pptx pre university college
 
MODULE 2.pptx UNIT 1 BT AMD ME.pdf Engineering
MODULE 2.pptx UNIT 1 BT AMD ME.pdf EngineeringMODULE 2.pptx UNIT 1 BT AMD ME.pdf Engineering
MODULE 2.pptx UNIT 1 BT AMD ME.pdf Engineering
 
Ajay and Nagesh.pptx biotechnology engineering
Ajay and Nagesh.pptx biotechnology engineeringAjay and Nagesh.pptx biotechnology engineering
Ajay and Nagesh.pptx biotechnology engineering
 
Module 1 ppts Energy system.pdf engineering
Module 1 ppts Energy system.pdf engineeringModule 1 ppts Energy system.pdf engineering
Module 1 ppts Energy system.pdf engineering
 
ENABLING OF IOT.pptx engineering 1st year
ENABLING OF IOT.pptx engineering  1st yearENABLING OF IOT.pptx engineering  1st year
ENABLING OF IOT.pptx engineering 1st year
 
tcacycle-140120110023+386382-phpapp01.pdf
tcacycle-140120110023+386382-phpapp01.pdftcacycle-140120110023+386382-phpapp01.pdf
tcacycle-140120110023+386382-phpapp01.pdf
 
Introduction to metabolism.pptx biotechnology engineering
Introduction to metabolism.pptx biotechnology engineeringIntroduction to metabolism.pptx biotechnology engineering
Introduction to metabolism.pptx biotechnology engineering
 
SFH 1st/2nd sem engineeringModule 5.pptx
SFH 1st/2nd sem engineeringModule 5.pptxSFH 1st/2nd sem engineeringModule 5.pptx
SFH 1st/2nd sem engineeringModule 5.pptx
 

7_Til_sathlari_va_uning_birliklari_Tilining_ekspressiv_jihatlari.pptx

  • 1. Mavzu: Til sathlari birliklari. Tilning ekspressiv tabiati
  • 2. Tining tasviriy vositalari tilning iyerarxik sathi bo‘ylab hammasida kuzatiladi: Fonostilistik vositalar Vizual vositalar Leksik vositalar Morfologik vositalar Sintaktik vositalar
  • 3. FONOSTILISTIK VOSITALAR Faridam, faridim, farishtam deding, Kuldim-u ketdim. Men seni he-ech kimga alishmam, deding, Kuldim-u ketdim. (Farida Afro‘z) Mushtoqlaring kamaygan sayin , Sog’inarsan kutishlarimni. Itingga non tashlab atayin, “Qoplonjo-o-n” deb o’tishlarimni. (Anvar Obidjon)
  • 4. Масалан: - Колхоз ёқиб қолган бўлса, эр-пер топиб бера қолайлик. (Қаландаров) - Мен сизни яхши пахтакор деб билар эдим, Сизни шундай кассбингиз ҳам бор экан-да. (Саида) товуш алмашиши, товуш тушиши, товуш ортиши ҳодисаларини «товуш алмаштириш», «товуш тушириш», «товуш орттириш» атамалари билан номлаш тўғри бўлади.
  • 5. Товуш орттириш Ҳиротнинг самовий миноралари, Темурбек наслининг чиноралари, Товуш тушириш Бош эгдинг, ютганинг қаҳр бўлди-ку, Ош бердинг, қайтгани заҳр бўлди-ку, Геминация (ундош товушларни қўш ҳолда қўллаш): Она ер – туфроқ қолиб, осмон билан овворамиз, Жон бериб, жонинг олар, жонон билан овворамиз. Унлини чўзиш: Мен сени ҳе-еч кимга алишмам, дединг, Кулдим-у кетдим. Сўзни бўғинлаш: Ёмғир – менинг соғинч ёшларим, Тинай десам, чақнар чақин, Гўё осмон бўлар чил-парчин Ва Узилиб Ерга тушади.
  • 6. ФОНОСТИЛИСТИК ЎЙИН ЯШАСИН ДИМАКРАТИЯ! (демократия сўзининг и ва а унлиси ўзгартирилиб, блогер Дима Қаюм ҳокимияти деган ахборот ифодаланган: Дима – Дима Қаюм, кратия –ҳокимият) Келажакда баланд-баланд иморатлар, ҳар хил “сити- пити”лар, атрофда эса ҳамма сузиб юрибди... Мана ривожланиш, ана шаҳар дренаж тизимига эътибор, мана ЭНАвация. Фонетик воситалар ёрдамида амалга ошириладиган сўз ўйини.
  • 7. ЭКСПРЕССИВЛИКНИ ОШИРИШ ФУНКЦИЯСИ ЮКЛАНАЁТГАН ЛИСОНИЙ БИРЛИКНИНГ БОШ ҲАРФЛАР БИЛАН ЁЗИЛИШИ Худонинг даргоҳи СЎЗДАН мунаввар, Фақат сўз мангудир, фақат СЎЗ уйғоқ! АКА, сенга жуда ҳам оғир, Ака бўлмоқ, пешонаси тор, Бахтиқаро, кўзлари қаро, Кўнгли яро – СИНГЛИНГ – АЁЛга!
  • 8. Кўкламда кўкарса кўк кўкатлар, Кўкларга кўмилса катта-катталар, Кўм-кўк кўкариб кўринса кўллар, Кўнгилни кўтарса кўркли гуллар. Элбек аллитерация 8
  • 9. АЪЗАМ ЎКТАМНИНГ “ҲАРАКАТ” ШЕЪРИ: Қаршилик. Қамоқ, қийноқ, қасос. Қилич. Қалқон. Қуюлади қон қайноқ. Қаттол. Қаттиқ. Қатағон. Ўлар. Ўкирар. Ўйлар. Ўпирилар. Ўртанар. Ўнгланар. Ўқир. Ўйнар. Ўсар. Ўтар. Ўрганар. Қувонч. Қаҳат. Қотади. Қора қисмат. Қайғу. Қон. Қадим қудрат қайтади, қайтади қачон, қачон, қачон? Олиш. Отиш. Ободлик. Оғир ожиз оламга. Омонлигу озодлик омонатдир одамга. Нотиқлар номард, нокас. Нечун нолиш, насиҳат? Нажот-норози нафас. Нафрат-насиба неъмат.
  • 10. а н д а л и б а л д а н и б хиазм 10 Кўйи ишқида, қарангким, андалиб бўлди кўнгил, Андалиб бўлди кўнгил, ҳам алданиб бўлди кўнгил. С.Саййиднинг “Муҳаббат девонига”
  • 13.
  • 14.
  • 15. СИНОНИМЛАР 1. Бери кел, жигарим, қондош, қориндош, Отамга ўхшарми, кўзинг ёки қош… 2. Абадий лол тоғлар тиллашди, Қизил тан-у оқлар диллашди, Якка-якка тоқлар сирлашди, Тарқоқ элим, жам бўл, бағринг оч, Ватан сенинг меҳрингга муҳтож, Истиқлолинг бошингга гултож.
  • 16. Антонимлар Она ер – туфроқ қолиб, осмон билан овворамиз, Жон бериб, жонинг олар, жонон билан овворамиз… Отамиз мезбон эди, оҳ, онамиз мезбон эрур, Зор этиб ҳар иккисин меҳмон билан овворамиз. Ҳар нафас ёнингда дилдош, ҳар мушкулотингга ечим, Яхшилар бунда қолиб, ёмон билан овворамиз. Жимгина йиғлайман, сизга билдирмай, Куним – сабр, тунларим – бардош. Ёки яна бир нутқ парчасида: Тун - афсона, кунларинг – эртак, Муҳаббат, бу бир дамлик сукут.
  • 18. а) Сени қўмсасалар талпиниб дилдан, Ўрнинг босолмаса ҳеч ким ботиниб. Излаб келса атай, ботиний йўлдан, Кўрса-ю, фарёди кетса отилиб. б) Воҳ, кўнгил, воҳ-воҳ, кўнгил, эй, Фарид, бу не жафо, Дил агар дорлик қилар, дилдори йўқ, қайдасиз? Makka manzillaring ko‘zlagan jonmen, Cho‘li Iroq ichra “Cho‘li Iroq”men, Olamon ichramen, yakkamen, toqmen, Ko‘ngilning Ka’basi – dargohsan, Vatan!
  • 20. Баъзан йиғламоққа баҳона бўлмас, Қўя қолай десанг, ўпканг тўлади. Йиғламай яшайман, дейсан-у, бироқ Кўнгил кўчасида кимдир ўлади.
  • 21. ВУЛЬГАР СЎЗ ЧОЛ ЎЗИДА ЙЎҚ ХУРСАНД, ЙЎЛ – АЗОБДАН ҚУТУЛДИ. ЛЕК БОСДИ УНИ БИР ЎЙ: …БУЁҒИ ҚАНДАЙ БЎЛАР. АХИР ШУНЧА ЙЎЛ ҲАМДАМ… ОВСАРРОҚ БЎЛСА БЎЛАР! ТАКЛИФ ЭТДИ ЙИГИТНИ БИР ПИЁЛА ЯХНАГА.
  • 22. Окказионал сўзлар 1. Ахир шоннинг эрта-кечи йўқ, Хоинкорнинг дўсти, хеши йўқ, Мудроқ жоннинг эрта-кечи йўқ, Тур, боқ, элим, яшна, топ ривож, Ватан сенинг меҳрингга муҳтож, Истиқлолинг бошингга гултож.
  • 23. Меҳрибоним, мен сизни топдим, Хазонрез боғларнинг кузли, аёзли, Ҳувилдоқ тунлари ёмғир, шамолли, Хўрликдан ивиган умидлар ичра, мен сизни топдим. Топдим, деразамга какликлар қўнди, Сайрадим, сайрадим жон чиқар қадар. Дўл ёққан қаҳратон ёлғиз кечалар Бебаҳор гулладим, барг ёздим самар, мен сизни топдим.
  • 24. OKKAZIONAL SO‘ZLAR Tashna dilman, daryolashaylik, Ko‘ngil ochib dunyolashaylik, Har lahzada diydorlashaylik, Siz yonimda qoling, azizim. Topdim, derazamga kakliklar qo‘ndi, Sayradim, sayradim jon chiqar qadar. Do‘l yoqqan qahraton yolg‘iz kechalar Bebahor gulladim, barg yozdim samar, men sizni topdim.
  • 25. ЭКСПРЕССИВЛИК ИФОДАЛОВЧИ СИНТАКТИК ВОСИТАЛАР Ноодатий бирикмалар ҳайратларим тугмайди мева, ёзилмаган шеър каби бева, совғам сенга нафрат эрур, ахмоқ ақл, жимжит чинқириқ, музлар музлайди, қонимиз елпиган бўронлар, яшамай қўйдим, бир ютум ажалга куним қолгандай, иккимизга битта тақдир тор, бахтимизнинг пешонаси йўқ, ўзлигидан кечган моҳият, танни судрар нимжон руҳият, вақтнинг сенга вақти йўқ
  • 26. Оҳангдорлик, равонликни таъминлаб, муаллиф нутқини сўзлашув тилига яқинлаштириш, тарихийлик бўёғи, бадиий услубга хос тантанаворлик ҳиссини ошириши билан аҳамиятли астағфируллоҳ, алҳамдулиллоҳ, Арши Аъло, нури Худо, Расули акрам, авлиёуллоҳ, тақдир азал, рўзи қиёмат, маҳрами жон, абри найсон, дарди дил, абри найсон, байтул аҳзон
  • 27. • Эй дил, • сени нима қилай, • Нима қилсам, оғримайсан? • Кафтда тутай, гулга ўрай, • Нима қилсам, йиғламайсан? • Тилинг бўлса, айтгин, ахир, • Кетайликми осмонларга?! • Одами йўқ, озори йўқ, • Мозори йўқ томонларга?! Алтернатив сўроқ гапларда модаллик логик урғу ва ўзига хос сўроқ оҳанги ёрдамида юзага чиқарилади. Бунда логик урғу нутқ муаллифининг коммуникатив мақсади ва қўйилаётган икки ёки ундан ортиқ фараздан қайси бирининг жавоби сўзловчи учун муҳим бўлса, ўша фараз ёки сўроқни ифода этувчи бўлакка тушади ва алоҳида таъкидланган урғу ва ўзига хос сўроқ оҳанги билан айтилади.
  • 28.  Farid Afro‘z, buguningni quch,  Har lahzaga tutolgin hovuch,  Bugun yasha, topa olgin kuch,  Ertaga  bugunni  topib  bo‘larmu?!