Seminar akademije Filipovic

1. КОЈЕ ВОЛИМ
ВРАЊЕ

2. Нема поузданих података када и где је формирано насеље и на чијим
темељима је изникао град Врање. Постоје неки праисторијски налази
у насељу Рашка и крај старог пута ка Железничкој станици Врање,
међутим не може се сасвим тврдити да је на тим локалитетима настало
данашње Врање, али се може тврдити да је човек обитавао на том
простору.
Први писани траг о Врању (грч. Βρανέας) оставила нам је Ана
Комнина, византијска принцеза, још у XI веку, пишући о владавини
свога оца цара Алексија Комнина. Она у књизи „Алексијада“ каже да је
рашки жупан Вукан 1093. године у свом освајачком походу стигао до
Врања и освојио га.
У почетку 20. века, Врање је имало око 12.000 становника.Од Уредбе
Владе Србије 1992. године Врање је седиште Пчињског округа, а према
Закону о територијалној организацији Републике Србије донетом 28.
децембра 2007, Град Врање је један од 24 града у Србији.
ИСТОРИЈА

3. Врање је економски, политички и културни
центар Пчињског округа кога чине општине
Босилеград, Бујановац, Владичин Хан,
Прешево, Сурдулица, Трговиште и Врање.
Град се налази у северозападном делу
Врањске котлине, на левој обали Јужне
Мораве. Реку и град деле магистрални пут и
железничка пруга, који на северу воде ка:
Лесковцу (70 км), Нишу (110 км) и Београду
(347 км), а на југу ка: Куманову (56 км),
Скопљу (91 км) и Солуну (354 км).
Смештен је у подножју планине Пљачковице
(1231 м), Крстиловице (1154 м) и Пржара (731
м). Од границе Бугарске је 70 км удаљен, а од
Македоније 40 км.
ГЕОГРАФИЈА

4. У насељу Врање живи (35,0 код мушкараца и 36,6 код жена). У
насељу има 17196 домаћинстава, а просечан број чланова по
домаћинству је 3,20.
ЉУДИ

5. Казанђол - Изузетан кањон
који сече Градска река у стени
између планина Пљачковице
и Крстиловице, у њему има
неколико великох вирова
(казана) и на десетине
слапова, терен је
неприступачан и опасан
ВОЛИМ

6. Врањски обичаји и веровања су везани за обичаје градског и
сеоског становништва у период пре и после ослобођења Врањског
краја од Отоманског царства. Већина тих обичаја се временом
мењала и губила, а неки од њих су се сачували и до данас.
ОБИЧАЈИ

7. Има веома добрих специјалитета, као и у целој српској кухињи.
Међутим ко типично врањско јело поменућемо самсу - празну
питу, преливену киселим млеком уз додатак белог лука. Сем самсе,
као типично врањско јело, можемо поменути и пропећ - неку врсту
хлеба са сиром и јајима.
НЕ ВОЛИМ

8. И ЈОШ...
Симбол Врања је жуто цвеће, а жута боја је традиционална боја Врања