SAVEZ ORGANIZACIJA PODVODNIH AKTIVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE – SOPAS CMAS P2*

2. PROGRAM OBUKE RONIOCA P2*
Standardi i uslovi za obuku ronilaca - UZOR

3. T7. APSORPCIJA AZOTA I PONOVLJENO RONJENJE:
Pojam saturacije i desaturacije
Otapanje gasova u tečnosti i tkivima
Rezidualan azot
Dekompresiona bolest
(prevencija, oblici, prva pomoć, lečenje)

4. POJAM SATURACIJE I DESATURACIJE
Prema Henrijevom zakonu, ljudsko telo sadrži rastvorenu količinu azota
proporcionalnu pritisku na kom se nalazi. Na površini, telo je saturisano, što znači
da je u njemu rastvoreno tačno onoliko gasa koliko može da zadrži na
atmosferskom pritisku. Za odrasle osobe to iznosi oko jedan litar. Kako pritisak raste
/usled zarona/, tako se i više azota rastvori u organizmu. Saturisanje organizma se
vrši putem respiratornog i cirkulatornog sistema.
Kako pritisak raste /usled zarona/, tako se i više azota rastvori u organizmu.

5. Gasovi u prirodi ne nalaze se samo slobodni već se često nalaze i
rastvoreni u tečnostima. Koliko će gasa biti apsorbovano u tečnosti zavisi
od pritiska koji on vrši na površinu tečnosti i od temperature. (Henrijev
zakon).
S povećanjem pritiska povećava se kapacitet tečnosti da rastvara gas, sa
povećanjem temperature taj kapacitet se smanjuje.
Gasovi imaju različite koeficijente rastvoriljivosti u zavisnosti od tečnosti
(neki se lakše tope u mastima nego u vodi)

6. U toku zarona, povećava se parcijalni pritisak azota u alveolarnom vazduhu
/vazduh u alveolama pluća koji udišemo, odnosno izdišemo/ i on postaje veći
od parcijalnog pritiska već rastvorenog azota u krvnoj plazmi. Azot se kreće iz
alveolarnog vazduha, preko alveola i kapilara i rastvara se u plazmi, na skoro
isti način kao i kiseonik koji ide u krv. Što je veća razlika pritiska između azota
u alveolarnom vazduhu i rastvorenog azota, to će se on brže rastvarati u
plazmi. Kako se krvna plazma kreće kroz organizam, tako se i azot »rastapa«
u okolna tkiva sve dok se ponovo ne postigne stanje saturacije, što će se i
dogoditi ako ronilac ostane na određenoj dubini /pritisku/ dovoljno dugo.

7. Kako raste pritisak azota u plazmi, usled sve većeg zasićenja, tako pada razlika
pritiska između azota u alveolarnom vazduhu i azota u krvnoj plazmi, pa samim
tim pada i nivo apsorpcije. Iz tog razloga organizam brže dođe do 50% zasićenja
nego od 50% zasićenja do potpune saturacije .Vreme za koje organizam /ili tkivo/
dođe do 50% zasićenja, zove se vreme poluzasićenja i veoma je važno za razvoj
dekompresionih tablica. Vreme poluzasićenja nije isto kod svih tkiva pa tako
postoje tzv. Brza tkiva kao što je krv, i spora, kao što je na primer masno tkivo
(2.5 min) Blood
(10 min) Spinal cord
(40 min) Skin
(480 min) Joints
(120 min) Muscle

8. Vreme
poluzasićenja
( teorijsko )
različitih tkiva

10. Način oslobađanja, gasa iz tečnosti /desaturacija, se vrši po istom principu kao i
saturisanje organizma. Potrebno je određeno vreme da se organizam potpuno
oslobodi od »viška« gasa , a to vreme zavisi od više faktora: nivoa saturisanosti
organizma, razlike u pritiscima azota u alveolama i plazmi i vrste saturisanog
tkiva. Naravno, do desaturacije organizma ne dolazi samo kada se izroni na
površinu. Oslobađanje gasa iz supersaturisanog tkiva se javlja svaki put kada se
smanji dubina ronjenja.

11. REZIDUALAN AZOT
Standardne profilaktičke dekompresione tablice bazirane su na principu da
ronilac nakon obavljene dekompresije u sebi ima određenu količinu zaostalog
azota.
Ovaj rezidualni azot se mora uzeti u obzir prilikom sukcesivnih ronjenja, zato
što se novo ronjenje započinje sa viškom rastvorenog azota zaostalog u
organizmu iz prethodnog ronjenja.
Sukcesivno ronjenje je ponovljeno ronjenje u intervalu kraćem od 12 sati. S
obzirom da je za desaturaciju organizma neophodno da prođe 12 sati, prilikom
novog zarona u ovom periodu, mora se voditi računa o azotu koji je preostao u
organizmu iz prethodnog urona. Ako se ne vodi računa o ovome može doći do
dekompresione povrede (bolesti) i pored pravilno izvedene standardne
profilaktičke dekompresije.

13. DEKOMPRESIONA POVREDA
(prevencija, oblici, prva pomoć, lečenje)
Definiše se kao organski i/ili funkcionalni poremećaj, izazvan pojavom
mehurića u tkivima i cirkulaciji, kod osobe koja je bila izložena redukciji
ambijentalnog pritiska. To je poremećaj koji može preći u bolest ukoliko se ne
preduzmu adekvatne mere i postoje dokazi da neotkriveni, zanemareni ili
netretirani znaci i simptomi DCP mogu dovesti do permanentnog organskog i
funkcionalnog oštećenja.

14. Prema Henrijevom zakonu, ljudsko telo sadrži rastvorenu količinu azota
proporcionalnu pritisku na kom se nalazi. Na površini, telo je saturisano, što
znači da je u njemu rastvoreno tačno onoliko gasa koliko može da se zadrži na
tom atmosferskom pritisku. Za odrasle osobe to iznosi oko jedan litar. Kako
pritisak raste /usled zarona/, tako se i više azota rastvori u organizmu.
Saturisanje organizma se vrši putem respiratornog i cirkulatornog sistema.

15. Saturisanje organizma

16. Danas se umesto stare klasifikacije dekompresione bolesti na:
Tip I laki ,Tip II teški i Tip III kombinovani - arterijska gasna embolija i
DCB sa neurološkim manifestacijama, rezistentna na terapiju,
predlaže DESKRIPTIVNA KLASIFIKACIJA koja podrazumeva
detaljan opis kliničke slike i evoluciju simptoma u funkciji vremena
Dijagnostički elementi su:
•kliničke manifestacije ; vreme javljanja simptoma (za vreme
ronjenja, neposredno posle izrona, nekoliko minuta ili sati posle
izrona) ; evolucija simptoma ; navodi se profil ronjenja, odnosno da li
jeronjenje zahtevalo dekompresione zastanke
•znaci barotraume pluća

17. Simptomi dekompresione bolesti se javljaju obično u roku od 15 minuta do 12
sati posle izronjavanja. U teškim slučajevima simptomi se mogu javiti ranije.
Kasnija pojava simptoma je retka ali moguća, posebno ako se posle ronjenja
putuje avionom, ili drugim sredstvom na veću nadmorsku visinu
Osnovni simptomi-znaci dekompresione bolesti su:
Umor ili slabost.
Svrab i peckanje kože.
Bol u rukama, nogama zglobovima ili mišićima.
Sumaglica.
Obamrlost, trnci, oduzetost.
Otežano disanje.
Kožni osip.
Oduzetost.
Nestabilnost pri stajanju i hodu.
Intenzivni kašalj.
Kolaps, nesvest.

18. TIP I – LAKŠI OBLIK ( Ranija podela )
Obuhvataju (A) kožni oblik i (B) koštano-mišićno-zglobni oblik
dekompresione bolesti.
Tip I (A) ili kožni oblik karakterišu simptomi kao što je: svrab kože,
peckanje, osip i marmorizacija (plavo-ljubičasta boja) kože. Ovi simptomi su
praćeni osećajem iscrpljenosti i umora.

19. Tip I (A) ili kožni oblik karakterišu simptomi kao što je: svrab kože,
peckanje, osip i marmorizacija (plavo-ljubičasta boja) kože. Ovi simptomi
su praćeni osećajem iscrpljenosti i umora.

20. TIP II – TEŽI OBLIK
Tip II čine:
• Nervni (cerebralni) oblik koji ima svoje podoblike:
-moždani: zavisno od mesta nastanka mehurića u mozgu može doći do različitih
ispada moždanih funkcija (poremećaj vida, sluha, govora, promena ponašanja,
glavobolja, nesvestica, koma);
- spinalni: mehurići pogađaju leđnu moždinu i izaziva djelomične (pareze) ili
potpune (paralize) oduzetosti donjih ekstremiteta kao i poremećaje u funkciji
mokraće i stolice;
-vestibularni: mehurići poremećuju organ ravnoteže (vrtoglavica, mučnina,
povraćanje, posrtanje, gubitak ravnoteže)
• Plućni (respiratorni) oblik karakterišu teška stanja nastala prodorom
mehurića u plućnu cirkulaciju izazivajući ispade u funkcionisanju pluća (ubrzano
disanje, bol u grudima, zadihavanje, nedostatak vazduha, koma i smrt);
• Srčani oblik je najteži oblik DB nastaje kada se stvara krvava pena unutar srca
čime ono nije u stanju da vrši svoju funkciju. Mehurići prodiru i u srčanu
cirkulaciju i, ukoliko se najhitnije ne reaguje, dolazi do brze smrti;

21. Dekompresiona bolest se klasifikuje prema simptomima, kao Tip I ili Tip II, na osnovu
težine neuroloških promena. Ova tabela daje simptome za različite oblike
dekompresione bolesti.
Klasifikacija dekompresione bolesti prema
težini simptoma i znakova bolesti
Tip I A
(kožni oblik)
Tip I B
(bends)
Tip II A
(cerebralni)
Tip II A
(medularni)
Tip II B
(respiratorni)
•svrabež,
•peckanje,
•osip,
•marmorizacija
•bolovi u
zglobovima
•bol u mišićima
•slabost,
•nesvestice,
konvulzije,
•mučnina,
povračanje,
•vrtoglavica,
nistagmus,
•pareze i paralize
•ataksija,
•mišična slabost,
•pareze i paralize,
•bol oko pojasa,
•bol duž kičme,
•bol u grudima,
•dispnea,
gušenje,
•gubitak svesti
Mehurići gasa se mogu javiti bilo gde u telu ali učestalost njihove pojave
najizraženija je u predelu ramena, laktova, kolena i članka noge.

23. LEČENJE DEKOMPRESIONE BOLESTI
Lečenje dekompresione bolesti i barotraumske gasne embolije vrši se
sistemom rekompresije. Stavljanjem obolelog pod povišeni pritisak, gasni
mehurići u krvotoku postaju manji (Bojl-Maritovo zakon), a istovremeno
dolazi do rastvaranja gasova u tkivima (Henrijev zakon). Nakon prestanka
simptoma bolesti kroz odgovarajući režim dekompresije daje se mogućnost
organizmu da se oslobodi „viška“ gasova kroz redovne metaboličke procese.
U procesu lečenja koriste se odgovarajuće terapijske dekompresione tablice.
Izbor režima terapijske rekompresije vrši se na osnovu simptoma
dekompresione bolesti
Veoma je važno blagovremeno (hitno) primeniti rekompresiju jer ako se na
vreme krene sa terapijom i teški slučajevi mogu biti izlečeni.
Lečenje obolelog (vraćanje pod povišeni pritisak) vrši se u barokomorama

24. REKOMPRESIONA KOMORA

25. Lečenje dekompresione bolesti i barotraumske gasne embolije vrši se
rekompresijom. Stavljanjem obolelog pod povišeni pritisak, gasni mehurići u
krvotoku postaju manji (Bojl-Maritovo zakon), a istovremeno dolazi do rastvaranja
gasova u tkivima (Henrijev zakon).

26. PREVENTIVA
Da bi se sprečio nastanak dekompresione bolesti treba sprovoditi postepen i
kontrolisan izron. Dinamika izrona, dubine i vremena dekompresionih
zastanaka utvrđena je dekompresionim tablicama.
Principi profilaktike dekompresione bolesti mogu se izraziti kroz sledeća
pravila:
- Dobro planirati ronjenje;
- Nikada ne roniti bez osnovnih istrumenata (sat i dubinomer);
- Strogo se pridržavati planiranog režima dekompresije;
- Ne roniti bez potrebe van granica krivulje sigurnosti;
- Ne izronjavati brže od 10 metara u minuti;
- Odraditi preventivni dekompresioni zastanak na 4.5metra 5 minuta
- Pre i nakon ronjenja izbegavati težak fizički rad i konzumiranje alkoholnih
i gaziranih pića;
- Izbegavati sukcesivna ronjenja (pogotovo ako je prvo bilo van granica
krivulje sigurnosti);
- Svaki bol u mišićima, vrtoglavicu, trnjenje, svrab, umor tretirati kao
dekompresionu bolest.

27. DAN Europe: analysis of 202 cases of DCSDAN Europe: analysis of 202 cases of DCS
1989-19931989-1993
Depth > 30 mswDepth > 30 msw
Deco divingDeco diving
Error ascent / stopsError ascent / stops
Repetitive diveRepetitive dive
Stress – FatigueStress – Fatigue
Multiday divingMultiday diving
Material faultMaterial fault
Altitude after diveAltitude after dive

28. T8. RONJENJE NA VEĆIM NADMORSKIM VISINAMA
SLEDEĆI ČAS
• Razlozi povećanog rizika pojave dekompresione bolesti
• Korekcije pri očitavanju mernih instrumenata (dubinometri)
• Proračuni za korekciju dekompresionih zastanaka
• Ronjenje i putovanje avionom