2. Токсиколошки значај: Полихровани бифенили су се
интезино користили у индустрији од 1960. до 1980. године, а
након што су им откривена токсична својства , занрањени су у
скоро свим земљама света
Кинетика: Када се ресорпција врши преко дигестивног
тракта, ризик од РСВ је преко хране, док је код
професионалног тровања значајна експозиција инхалацији, а
мање преко коже. Липосолубилност им омогућава да се
складиште у масном ткиву. Најзначајнији пут ексреције је
преко фецеса и млека мајки-дојиља, док се поларни метаболити
излучују урином.
Токсичност: Токсични ефекти односе се на оштећење јетре,
нервног система, репродуктивних органа, а потенцијално су
канцерогени
3. ДИОКСИНИ
Токсиколошки значај: С аспекта перзистених органских
загађујућих материја, диоксини су једнињења која су по
хемијској структури полихлоровани деривати дибезно-1,4-
диоксина (најзначајнији представник је 2,3,7,8-
тетрахлоридибензодиоксин – TCDD). Иначе, сам диоксин хе по
структури неароматични прстен циклохексанске структруе с
два кисеоника у орто (1,2) или пара положају (1,4).
4. Диоксини се појављују као нуспросукти у произвидњи
хербицида, али настају и сагоревањем органских једињења која
садрже хлор. Данас се воде битке против спаљивања
комуналног и медицинског отпада, јер је доказано да
сагоревањем на температури која је нижа од 1200 °С ослобађа
диоксине. Присуство диоксина ја доказано у свим деловима
животне средине ( ваздух, вода, земљиште)
Кинетика: Најзначајнији начин уноц у организам је преко
загађене хране (екотоксиколошка тровања). Професионална
тровања су најчешће последица инхалације загађеног ваздуха
или преко коже. На степен ресорпције утиче и растварач у коме
су диоксини растворени.
Нагомилавају се у мастима
Токсичност: Делују канцерогено, остварују токсичне ефекте
на јетри, штитној жлезди, нервном систему, репродуктивним
органима. На кожи стварају у облику цисти и приштева
Истраживање: Гасно-масна спектрометрија
5. ПОЛИЦИКЛИЧНИ АРОМАТИЧНИ
УГЉОВОДОНИЦИ, РАН
Токсиколошки значај: РАН- група ароматичних једињења
која се састоје од два или више кондензованих бензолових
престена. Ослобађају се у животну средину сагоревањем
фосилних горива (угаљ, нафта, мазут) а значајни извори су и
издувни гасови моторних возила. Налазе се у асфалту, сировој
нафти, угљу, чађи и катрану.
6. Кинетика: Популација је изложена пасивној инхалацији
дуванског дима, контаминираног ваздуха или преко загађене
хране (печана на рођтиљу, димљена или пржена)
Професионална тровања- инхалацијом али је могуће и преко
коже.
Подлежу брзој метаљаболичкој трансформацији.
Токсичност: Настали метаболити епоксиди и феноли су
једињења су једињења за које доказано да имају канцерогени
ефекат код људи.
7. ХЕКСАХЛОРБЕНЗЕН
Токсиколошки значај: Хексахлорбензен настаје као
споредни производ у току рпоизводње растварача, пестицида и
других органохлорних једнињења. Пипада групи
најперозистентнијих загађујућих материја за животну средину.
Као резултат биоакумулације, популација је изложена преко
хране. Значајан су професионална тровања
Кинетика: Након ресорпције дистрибуира се у ткива са
виоким садржајем липида.Пролази кроз плаценту а има га и у
млеку дојиља.
Токсичност: Циљни органи су јетра, јајници и ЦНС. Повећан
је ризик и од настанка карцинома.
