1. Насеља

2. • Насеља су територијалне, друштвено-географске целине
посебног имена у којој људи стално или повремено живе.
• Представљају тековину материјалне и духовне културе
становништва – одражавају историјске, социјално-
економске, културне и природне одлике одговарајућих
земаља и народа.
НАСЕЉА
ПРИВРЕМЕНА СТАЛНА
СЕЛА ГРАДОВИ

3. Привремена насеља
Научно-истраживачка станица на
Антарктику

4. Катун

5. Салаш

6. Пимница - Рајац

7. Сеоска насеља
• Село је насеље са релативно малим бројем становника и
малом густином насељености, индивидуалним начином
становања (у приватним кућама) и пољопривредом као
доминантним занимањем становништва.
• Села могу да настану спонтано и плански, али и
некадашња спонтано настала села могу да се плански
трансформишу.
• Сва села настала су у вези са пољопривредним
искоришћавањем сеоског атара – пашњака, шума,
обрадивог земљишта.
• Сеоски атар –административно омеђена територија, која
обухвата сва земљишта и објекте који припадају селу.

8. • Села се разликују по броју становника:
• мала – до 500 становника,
• средња – од 500 до 2.000 становника,
• велика – више од 2.000 становника и
• веома велика – преко 5.000 становника.
• Села се разликују и по географском положају, који највише
зависи од рељефа, хидрографије и доминантне гране
пољопривреде којом се становништво бави.

9. ТИПОВИ СЕЛА
ПОТПУНО РАЗБИЈЕНИ ТИП – старовлашки тип
РАЗБИЈЕНИ ГРУПНИ ТИП – ибарски тип
ПОЛУЗБИЈЕНИ ТИП – шумадијски тип
ЗБИЈЕНИ ТИП – јасенички, мачвански тип
ПОТПУНО ЗБИЈЕНИ ТИП – војвођански тип

10. Село разбијеног типа – старовлашки тип

11. Село полузбијеног типа – Осоница код Ивањице

12. Равно село – потпуно збијени тип

13. Села у Француској

17. Заселак Валдкирх Обервил у Швајцарској

18. Бело село - Шпанија

19. Село у Холандији

20. Тоскана - Италија

21. Камено село - Енглеска

22. Мароко

23. Јапан

24. Процеси трансформације села у Србији
ТРАНСФОРМАЦИЈА СЕЛА
ДЕПОПУЛАЦИЈА
ДЕАГРАРИЗАЦИЈА
СЕНИЛИЗАЦИЈА
УРБАНИЗАЦИЈА

26. ГРАДОВИ
• Град је веће насеље које има индустријску, трговачку,
саобраћајну и друге непољопривредне функције.
• Има већи број становника и већу густину насељености.
• Од села се разликује по архитектури, мрежи улица, изгледу
зграда.
• Заметак савремених градова биле су тврђаве, тржнице,
саобраћајна чворишта, пристаништа и некадашња села са
централним положајем.
• Нагли демографски и просторни пораст градова –
урбанизација, почиње упоредо са развојем капитализма и
индустрије.

27. Чатал Хојук – Анадолија (6.900 п.н.е.)

28. Јерихон, један од најстаријих градова у свету

29. Подела градова по величини
ГРАДОВИ
МАЛИ – до 20.000 становника
СРЕДЊИ – 20.000 – 100.000 становника
ВЕЛИКИ – преко 100.000 становника
МИЛИОНСКИ - преко 1.000.000 становника
МЕГА ГРАДОВИ – преко 10 милиона становника

30. Градови у Србији

32. Токио

33. Мексико Сити

34. Буенос Аирес

35. Лос Анђелес

36. Бангкок

37. Хонг Конг

38. Манила

39. Москва

40. Урбанизација

41. • Агломерације настају ширењем великих градова, када се они спајају
са околним мањим приградским насељима (Велики Лондон).
• Конурбација је група просторно блиских градова, повезаних густом
саобраћајном мрежом, дневним миграцијама и функцијском
међузависношћу.
– Она може да настане повезивањем једног великог и неколико
оближњих мањих градова (Београд-Панчево-Земун). У Рурско-
Рајнској конурбацији у Немачкој срасло је 12 градова
• Мегалополиси настају од више спојених конурбација – “градови
џинови”:
Токаидо у Јапану -Токио, Кавасаки, Јокохама, Нагоја, Кјото, Кобе, Осака,
БосВаш у САД - Бостон, Њујорк, Филаделфија, Балтимор, Вашингтон,
ЧиПитс - Чикаго, Детроит, Кливленд, Питсбург,
СанСан - Сан Франциско, Сан Хозе, Лос Анђелес, Сан Дијего.

42. Токаидо

44. Последице урбанизације

45. Псеудоурбанизација

46. Фавела у Рио де Жанеиру

48. Париз

49. Барселона

50. Бока Ратон - Флорида

51. Мадрид - Puente de Vallecas

52. Палманова

53. Броендби, околина Копенгагена, Данска