Maturski rad na temu alternativnih izvora energije. Rađen 2015. ocenjen kao odličan. Možda nekome posluži za seminirski ili maturski.

1. Хемијско-прехрамбена технолошка школа
Београд
Подручје рада: хемија, неметали и графичарство
Образовни профил: техничар за заштиту животне средине
МАТУРСКИ ПРАКТИЧНИ РАД
ЈУН 2015.
Ментор: Проф. Милка Вучковић Ученица: Емилија Гњатовић IV-3

2. 2
Алтернативни извори енергије
 Сагоревање горива као извор загађења
 Алтернативна горива
 Испитивање димних гасова

3. 3
Садржај
1. Увод...........................................................................................................................4
1.1.Необновљиви извори енергије.........................................................................4
1.2.Обновљиви извори енергије (алтернативни извори енергије).....................4
1.2.1. Соларна енергија.......................................................................................4
1.2.2. Енергија ветра............................................................................................5
1.2.3. Хидроенергија............................................................................................6
1.2.4. Геотермална енергија................................................................................6
1.2.5. Биомаса.......................................................................................................7
2. Сагоревање горива као извор загађења.................................................................9
2.1. Етапе сагоревања горива...................................................................................9
2.1.1. Фосилна горива..........................................................................................9
2.2. Хемијски састав горива......................................................................................10
2.2.1. Загађење околине......................................................................................11
2.3.Индивидуални извори загађења.......................................................................12
3. Алтернативна горива................................................................................................13
3.1.Биогорива............................................................................................................13
3.2.Биогас...................................................................................................................14
3.2.1. Анаеробна дигестија..................................................................................14
3.3. Биоетанол...........................................................................................................18
3.3.1. Погони за дестилацију етанола и сировине.............................................18
3.3.2. Процес комерцијалне дестилације/конверзације..................................20
3.4. Биодизел.............................................................................................................21
3.4.1. Производња биодизела.............................................................................21
4. Испитивање димних гасова......................................................................................24
4.1. Одређивање састава димних гасова.................................................................24
4.1.1. Орсатова метода ........................................................................................25
4.2.Састав димних гасова и утицаји.........................................................................28
5. Закључак.....................................................................................................................29
6. Литература.................................................................................................................30

4. 4
1. Увод
1.1. НЕОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ
Под појмом необновљивих извора енергије се подразумевају сви потенцијални носиоци неког вида
енергије који су једном створени али се за сада не могу обновити. Такви носиоци енергије су
фосилна горива: угаљ, нафта и деривати нафте, природни гас, као и фисиона (нуклеарна) горива.
Топлотна и електрична енергија се данас добијају у великом проценту из необновљивих извора
енергије. Будући да ће енергетске потребе човечанства, у наредним годинама, расти неопходне су
мере помоћу којих би се утицај експлоатације енергије на околину смањио на најмању могућу меру.
Проблеми са необновљивим изворима енергије су прво у њиховој количини и
распрострањености. Залихе фосилних горива су ограничене и брзо нестају, а услед концентрације
енергетских ресурса у свега неколико области у свету, коришћење необновљивих горива створило је
систем међузависности, тако да се државе које зависе од увоза фосилних горива налазе у
подређеним положајима. Други проблем је загађење човекове околине.
Употреба необновљивих енергената доводи се пре свега у везу са значајним загађењима
животне средине и поремећајима климе. Како би се ови утицаји елиминисали или барем умањили, а
и услед нафтне кризе крајем седамдесетих година прошлог века, почело се са употребом других
доступних извора енергије, тачније, обновљивих извора енергије.
Мада, за сада, практично није могуће искључити необновљиве изворе енергије, примена
обновљивих извора енергије у многоме може смањити емисију гасова стаклене баште.
1.2. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ
Обновљиви извори енергије представљају неисцрпан природан вид енергије која се налази свуда
око нас. Под појмом обновљиви извори енергије, подразумевају се извори енергије који се налазе у
природи и обнављају се у целости или делимично. Најзначајнији извори овог типа јесу:
 Соларна енергија
 Енергија ветра
 Енергија воде (хидроенергија)
 Геотермална енергија
 Биоенергија (биомаса)
1.2.1. СОЛАРНА ЕНЕРГИЈА
За мање од 9 минута Земљу обасја толика количина Сунчеве енргије, колико је потребно
човечанству у једној години. Та енергија долази директно пред наша врата бесплатно и без штетних
последица по околину.
Сунчева енергија је обновљив и неограничен извор енергије од којег, директно или индиректно,
потиче највећи део других извора енергије на Земљи. Сунчева енергија у ужем смислу подразумева
количину енергије која је пренесена Сунчевим зрачењем, а изражава се у Џулима (Ј).
Ова енергија се може искористити на разне начине и употребити као топлотна, електрична, хемијска
или механичка енергија.

5. Најједноставнији начин је сакупљање топлотне енергије
топлу воду или топао ваздух који се могу користити за грејање топле воде за домаћинство, базене,
радијаторе или подно грејање.
Напредни начин је непосредна производња електричне енергије
начин подразумева да се постављањем панела полупроводничких особина и излагањем
зрачењу непосредно добија електрични напон односно електрична енергија.
Сва обновљива енергија долази од С
енергије која долази од сунца претвара се у енергију ветра.
С л и к а
1.2.2. ЕНЕРГИЈА ВЕТРА
Ветар је хоризонтално струјање ваздушних маса настало услед разлике температуре, односно
просторне разлике у ваздушном притиску. Ветар је последица Сунчевог зрачења, тј. енергија
трансформисани облик Сунчеве енергије, а на његове карактериситке у
географски чиниоци.
Постоје делови Земље на којима дувају такозвани стални (планетарни) ветрови
подручјима је искоришћње енергије ветра најисплати
мора. Пучина се истиче као најбољ
транспорта енергије коче такву експлоатацију. Код претварања кинетичке енергије ветра у
механичку енергију (окретање осовине генератора) искор
улазу и на излазу.
Као добре стране искоришћавања енергије ветра истичу се висока поузданост рада
постројења, нема трошкова за гориво и нема загађивања околине. Лоше стране су високи трошкови
изградње и промењивост брзине ветра (не може се гарантовати испоручивање енерги
ветрењаче често се инсталирају у парк ветрењача и преко трансформатора спајају се на електричну
мрежу.
С л и к а
5
је сакупљање топлотне енергије помоћу соларних колектора
топлу воду или топао ваздух који се могу користити за грејање топле воде за домаћинство, базене,
Напредни начин је непосредна производња електричне енергије фотонапонским ћелијама
начин подразумева да се постављањем панела полупроводничких особина и излагањем
добија електрични напон односно електрична енергија.
а обновљива енергија долази од Сунца. Сунце према Земљи зрачи 1015 kWh/m
енергије која долази од сунца претвара се у енергију ветра.
С л и к а 1-Поље соларних панела
Ветар је хоризонтално струјање ваздушних маса настало услед разлике температуре, односно
просторне разлике у ваздушном притиску. Ветар је последица Сунчевог зрачења, тј. енергија
унчеве енергије, а на његове карактериситке у великој мери утичу и
Постоје делови Земље на којима дувају такозвани стални (планетарни) ветрови
ње енергије ветра најисплативије. Добре позиције су обале ок
мора. Пучина се истиче као најбоља позиција због константних ветрова, али цене инсталације и
транспорта енергије коче такву експлоатацију. Код претварања кинетичке енергије ветра у
механичку енергију (окретање осовине генератора) искоришћава се само разлика брзине ветра на
Као добре стране искоришћавања енергије ветра истичу се висока поузданост рада
постројења, нема трошкова за гориво и нема загађивања околине. Лоше стране су високи трошкови
изградње и промењивост брзине ветра (не може се гарантовати испоручивање енерги
ветрењаче често се инсталирају у парк ветрењача и преко трансформатора спајају се на електричну
С л и к а 2-Ветрењаче на пучини
соларних колектора који дају
топлу воду или топао ваздух који се могу користити за грејање топле воде за домаћинство, базене,
фотонапонским ћелијама. Овај
начин подразумева да се постављањем панела полупроводничких особина и излагањем Сунчевом
добија електрични напон односно електрична енергија.
kWh/m2
. Око 1 до 2%
Ветар је хоризонтално струјање ваздушних маса настало услед разлике температуре, односно
просторне разлике у ваздушном притиску. Ветар је последица Сунчевог зрачења, тј. енергија ветра је
великој мери утичу и
Постоје делови Земље на којима дувају такозвани стални (планетарни) ветрови и на тим
вије. Добре позиције су обале океана и пучина
ветрова, али цене инсталације и
транспорта енергије коче такву експлоатацију. Код претварања кинетичке енергије ветра у
се само разлика брзине ветра на
Као добре стране искоришћавања енергије ветра истичу се висока поузданост рада
постројења, нема трошкова за гориво и нема загађивања околине. Лоше стране су високи трошкови
изградње и промењивост брзине ветра (не може се гарантовати испоручивање енергије). Велике
ветрењаче често се инсталирају у парк ветрењача и преко трансформатора спајају се на електричну

6. 1.2.3. ХИДРОЕНЕРГИЈА
Хидроенергија је енергија која потиче од снаге
конвенционалан обновљиви извор енергије
дуже од сто година и електричне енергије
После открића електричног генератора
веће хидроелектране, где се механичка енергија воде претвара у електричну
првих која је производила наизменичну струју
на Нијагариним водопадима. Предност овога је да се
удаљености. Хидроенергија пружа велике могућности за даљи развој. Иако су веће реке углавном
искоришћене, мање реке и потоци
проточног типа или са малим бранама
Изградња великих хидроелектрана и њихов рад имају многе мане, као што су загађење, бука
и угрожавање биодиверзитета. То није случај са малим хидроелектранама, тако да се њихова
изградња подстиче.
1.2.4. ГЕОТЕРМАЛНА ЕНЕРГИЈА
Геотермална енергија представља готово неисцрпан извор топлоте будући да Земљино усијано
језгро константно шаље топлоту ка површинским водама, стенама и земљишту.
Скоро непромењива температура слоја Земљине коре може се у великом обиму искористити за
индиректно грејање или хлађење стамбених и пословних објеката. Током зиме када је тло топлије
од грађевина на површини систем-
док лети када је тло хладније од површине ради супротно. Исти систем тако служи и за грејање и за
хлађење.
С л и к а 4-Постројење за кориш
6
је енергија која потиче од снаге воде (hydro), па отуда и њен назив. Она п
обновљиви извор енергије, који се вековима користи за добијање
електричне енергије.
електричног генератора у 19. веку, почеле су да се граде све
е се механичка енергија воде претвара у електричну
наизменичну струју, са учешћем Николе Тесле, је по
. Предност овога је да се енергија преко жица може пренети н
Хидроенергија пружа велике могућности за даљи развој. Иако су веће реке углавном
потоци пружају могућности за даљу градњу, поготово хидроелектрана
бранама.
Изградња великих хидроелектрана и њихов рад имају многе мане, као што су загађење, бука
биодиверзитета. То није случај са малим хидроелектранама, тако да се њихова
С л и к а 3-Хидроелектрана
Геотермална енергија представља готово неисцрпан извор топлоте будући да Земљино усијано
шаље топлоту ка површинским водама, стенама и земљишту.
Скоро непромењива температура слоја Земљине коре може се у великом обиму искористити за
индиректно грејање или хлађење стамбених и пословних објеката. Током зиме када је тло топлије
-измењивач преко цеви са водом преноси топлоту тла на зграде
док лети када је тло хладније од површине ради супротно. Исти систем тако служи и за грејање и за
Постројење за коришћење геотермалне енергије на Ис
), па отуда и њен назив. Она представља
, који се вековима користи за добијање механичке, а већ
, почеле су да се граде све
е се механичка енергија воде претвара у електричну у генератору. Једна од
, је подигнута
може пренети на велике
Хидроенергија пружа велике могућности за даљи развој. Иако су веће реке углавном
готово хидроелектрана
Изградња великих хидроелектрана и њихов рад имају многе мане, као што су загађење, бука
биодиверзитета. То није случај са малим хидроелектранама, тако да се њихова
Геотермална енергија представља готово неисцрпан извор топлоте будући да Земљино усијано
шаље топлоту ка површинским водама, стенама и земљишту.
Скоро непромењива температура слоја Земљине коре може се у великом обиму искористити за
индиректно грејање или хлађење стамбених и пословних објеката. Током зиме када је тло топлије,
измењивач преко цеви са водом преноси топлоту тла на зграде,
док лети када је тло хладније од површине ради супротно. Исти систем тако служи и за грејање и за
ћење геотермалне енергије на Исланду

7. Топлотна енергија може да се узме из подземних вода које су на
током целе године. Из избушеног бунара вода се препумпава у размењивач топлоте у коме се део
топлоте из подземне воде преноси у фреон који тада испарава. Такав скл
измењивач) назива се топлотна пумпа. Предност
преко 70 % енергије потребне за грејање простора добија се из подземне воде бесплатно у току
целог века експлоатације топлотне пумпе.
Процењено је да залихе геотермалне енергије далеко превазилазе енергетске залихе угља,
нафте, природног гаса и уранијума заједно. Њена предност су занемарљиво мали негативан утицај
на околину и огромни потенцијал, док су мане условљеност положајем, дубином, темпе
процентом воде у одређеном геотермалном резервоару.
1.2.5. БИОМАСА
Под појмом биомаса подразумева се широк опсег остатака биљних култура и матери
биолошким путем.
Биомаса је значајан извор енергије јер не емитује додатну количину у
атмосферу. Добија се из многобројних врста извора, а као најв
јесу биоетанол, биодизел и биогас.
Она спада у обновљиве изворе енергије, а добија се из:
 Пољопривредног отпада (стајско ђубриво и остаци
 Гајених енергетских биљака (уљана репица)
 Комуналног отпада (биоразградиви и баштенски отпад)
 Индустријског отпада (индустрија за прераду меса, прехрамбена индустрија)
 Отпадних вода
Биомаса је подељена на:
 Дрвну- отпаци од сече шума, то су брзорастућа дрвећа
 Недрвну- брзорастуће трве и алге
 Животињску- отпадци из кланица и прехрамбене индустрије
Котлови на биомасу се користе за генерацију топлотне енергије за потребе технолошких процеса у
индустрији или за грејање стамбено
7
Топлотна енергија може да се узме из подземних вода које су на температури од око 14°
еле године. Из избушеног бунара вода се препумпава у размењивач топлоте у коме се део
топлоте из подземне воде преноси у фреон који тада испарава. Такав склоп (пумпа+топлотни
ива се топлотна пумпа. Предност оваквог система за грејање и хлађење
реко 70 % енергије потребне за грејање простора добија се из подземне воде бесплатно у току
целог века експлоатације топлотне пумпе.
о је да залихе геотермалне енергије далеко превазилазе енергетске залихе угља,
нафте, природног гаса и уранијума заједно. Њена предност су занемарљиво мали негативан утицај
на околину и огромни потенцијал, док су мане условљеност положајем, дубином, темпе
еном геотермалном резервоару.
Под појмом биомаса подразумева се широк опсег остатака биљних култура и матери
Биомаса је значајан извор енергије јер не емитује додатну количину у
атмосферу. Добија се из многобројних врста извора, а као најважнији производи њихове прераде
јесу биоетанол, биодизел и биогас.
Она спада у обновљиве изворе енергије, а добија се из:
Пољопривредног отпада (стајско ђубриво и остаци пољопривредних култура)
Гајених енергетских биљака (уљана репица)
Комуналног отпада (биоразградиви и баштенски отпад)
Индустријског отпада (индустрија за прераду меса, прехрамбена индустрија)
сече шума, то су брзорастућа дрвећа
брзорастуће трве и алге
отпадци из кланица и прехрамбене индустрије
Котлови на биомасу се користе за генерацију топлотне енергије за потребе технолошких процеса у
индустрији или за грејање стамбено-пословних објеката.
температури од око 14°C
еле године. Из избушеног бунара вода се препумпава у размењивач топлоте у коме се део
оп (пумпа+топлотни
оваквог система за грејање и хлађење јесте да се
реко 70 % енергије потребне за грејање простора добија се из подземне воде бесплатно у току
о је да залихе геотермалне енергије далеко превазилазе енергетске залихе угља,
нафте, природног гаса и уранијума заједно. Њена предност су занемарљиво мали негативан утицај
на околину и огромни потенцијал, док су мане условљеност положајем, дубином, температуром и
Под појмом биомаса подразумева се широк опсег остатака биљних култура и материјала насталих
Биомаса је значајан извор енергије јер не емитује додатну количину угљен-диоксида у
ажнији производи њихове прераде
пољопривредних култура)
Индустријског отпада (индустрија за прераду меса, прехрамбена индустрија)
Котлови на биомасу се користе за генерацију топлотне енергије за потребе технолошких процеса у

8. Последњих година (у Србији) обновљиви извори
енергије. Пораст коришћења обновљивих извора доприноси смањењу негативних утицаја
енергетике на животну средину, повећању поузданости снабдевања ене
успостављање одрживог развоја енергетике.
С л и к а 5-Дијаграм
8
обновљиви извори енергије имају све већу улогу у производњи
Пораст коришћења обновљивих извора доприноси смањењу негативних утицаја
енергетике на животну средину, повећању поузданости снабдевања енергијом и омогућава
успостављање одрживог развоја енергетике.
Дијаграм потрошње примарне енергије (%) 2012. године
Нафта 28%
Угаљ 49%
Гас 11%
Обновљиви извори 12%
ећу улогу у производњи
Пораст коришћења обновљивих извора доприноси смањењу негативних утицаја
ргијом и омогућава
потрошње примарне енергије (%) 2012. године
Обновљиви извори 12%

9. 2. Сагоревање горива као извор загађења
Сагоревање горива је хемијска реакција неке супстанце (угљеник, водоник и
чему се ствара светлост и топлота. Првенствено, сагоревање се користи за стварање топлоте
томе се мења потенцијална хемијска енергија горива у топлотну енергију.
Сам процес сагоревања горива, са нежељеним ефектима (непријатни мириси), контролоше се
хемијским разлагањем у мање непријатне и отровне материје.
Пример сагоревања фосилних горива која садрже угљоводонике одвија се по следећим хемијским
реакцијама:
C + O2 = CO2(g)
У овим реакцијама стварају се CO2
2.1. ЕТАПЕ СAГОРЕВАЊА ГОРИВА
Физичка својства горива у процесу сагоревања диктирају тип
сагоревање.
Имамо четири етапе сагоревања:
1. Сушење горива- у овој фази
влаге у гориву. При томе се дешава следећа трансформација:
Све док траје испаравање воде из горива, температура у пећи је константна (латентна
топлота).
2. Дестилација- представља испаравање лаких угљоводоника из горива на основу разлике у
испарљивости. У овој етапи такође је потребно довођење топлоте, међутим када компоненте
које су испариле из горива реагују са кисеоником из ваздуха, долази до сагоревања осталих
компоненти тј. гриво почиње да ослобађа топлоту и да се трансформише у угљен
воду.
3. У трећој етапи сагорева чврсти део горива у коме преовладава елементарни угљеник, који
гори до CO2 уз ослобађање топлоте
4. Последња етапа сагоревања представља одвајање ситних честица пепела од масе пепела који
је остао у пећи. Тепмература у че
растресит, због чега је олакшано издвајање летећег пепела од остатка пепела у ложишту.
2.1.1. ФОСИЛНА ГОРИВА
Фосилна горива су горива која садрже
животиња. Тренутно су основни извор
ослобађа сагоревањем, и приликом тог сагоревања такође се ослобађају
штетни гасови који утичу на природу као:
диоксид (SO2).
Ови гасови утичу на природу тако што се сакупљају у
стаклене баште, док се у додиру са
облику киселе кише.
9
2. Сагоревање горива као извор загађења
Сагоревање горива је хемијска реакција неке супстанце (угљеник, водоник и
чему се ствара светлост и топлота. Првенствено, сагоревање се користи за стварање топлоте
томе се мења потенцијална хемијска енергија горива у топлотну енергију.
процес сагоревања горива, са нежељеним ефектима (непријатни мириси), контролоше се
хемијским разлагањем у мање непријатне и отровне материје.
сагоревања фосилних горива која садрже угљоводонике одвија се по следећим хемијским
2(g) 2H2 + O2 = 2H2O(g)
и водена пара, који су без мириса.
ГОРЕВАЊА ГОРИВА
Физичка својства горива у процесу сагоревања диктирају тип система који ће се користити за
у овој фази гориву се доводи топлота која се користи за испаравање физичке
влаге у гориву. При томе се дешава следећа трансформација:
H2O(l) → H2O(g)
Све док траје испаравање воде из горива, температура у пећи је константна (латентна
представља испаравање лаких угљоводоника из горива на основу разлике у
спарљивости. У овој етапи такође је потребно довођење топлоте, међутим када компоненте
које су испариле из горива реагују са кисеоником из ваздуха, долази до сагоревања осталих
компоненти тј. гриво почиње да ослобађа топлоту и да се трансформише у угљен
У трећој етапи сагорева чврсти део горива у коме преовладава елементарни угљеник, који
уз ослобађање топлоте
Последња етапа сагоревања представља одвајање ситних честица пепела од масе пепела који
је остао у пећи. Тепмература у четвртој етапи сагоревања је највиша, па је пепео потпуно сув и
растресит, због чега је олакшано издвајање летећег пепела од остатка пепела у ложишту.
која садрже угљоводонике настала су од фосилних
животиња. Тренутно су основни извор енергије за на Земљи. Енергија из фосилних горива обично се
ослобађа сагоревањем, и приликом тог сагоревања такође се ослобађају отровни
који утичу на природу као: угљен-моноксид (CO), угљен-диоксид
Ови гасови утичу на природу тако што се сакупљају у атмосфери и тако стварају
, док се у додиру са водом у атмосфери претварају у киселину
2. Сагоревање горива као извор загађења
Сагоревање горива је хемијска реакција неке супстанце (угљеник, водоник и сл.) са кисеоником, при
чему се ствара светлост и топлота. Првенствено, сагоревање се користи за стварање топлоте, а при
процес сагоревања горива, са нежељеним ефектима (непријатни мириси), контролоше се
сагоревања фосилних горива која садрже угљоводонике одвија се по следећим хемијским
система који ће се користити за
користи за испаравање физичке
Све док траје испаравање воде из горива, температура у пећи је константна (латентна
представља испаравање лаких угљоводоника из горива на основу разлике у
спарљивости. У овој етапи такође је потребно довођење топлоте, међутим када компоненте
које су испариле из горива реагују са кисеоником из ваздуха, долази до сагоревања осталих
компоненти тј. гриво почиње да ослобађа топлоту и да се трансформише у угљен-диоксид и
У трећој етапи сагорева чврсти део горива у коме преовладава елементарни угљеник, који
Последња етапа сагоревања представља одвајање ситних честица пепела од масе пепела који
твртој етапи сагоревања је највиша, па је пепео потпуно сув и
растресит, због чега је олакшано издвајање летећег пепела од остатка пепела у ложишту.
фосилних остатака биљака и
. Енергија из фосилних горива обично се
отровни и
диоксид (CO2), сумпор-
и тако стварају ефекат
киселину која пада на земљу у

10. 10
У фосилна горива спадају:
 тресет
 угаљ (лигнит, мрки угаљ, камени угаљ)
 нафта
Фосилна горива се поред термоцентрала користе за домаћинства, за кућне пећи, за топлане и
термоелектране. Бензин као дериват нафте користи се за аутомобилске моторе.
2.2. ХЕМИЈСКИ САСТАВ ГОРИВА
На основу хемијског састава горива може се израчунати тачна количина загађујућих супстанци која се
емитује по килограму сагорелог горива. У табели 1 дати су гасови и ситне честице пепела које се
емитују из сагорелог горива и отпадака. Хемијски састав горива даје тачан удео органског сумпора и
пепела. У табели 1 X означава органски сумпор, а Y процентуални удео пепела. Неоргански сумпор у
гориву не сагорева већ остаје у пепелу. На основу процентног удела органског сумпора (X) може се
из стехиометријске једначине одредити количина оксида сумпора. Количина ситних честица које ће
при сагоревању да се емитује у атмосферу са отпадним гасовима је просечно одређена вредност.
Она се израчунава на основу удела несагоривог неорганског дела, који остаје као пепео (Y) у
ложишту.
Т а б е л а 1-Поређење сагоревања и загађења из енергана, спаљивања отпада и моторних возила
Проблем са сагоревањем је у томе што се приликом сагоревања стварају и други производи,
који се налазе у фосилним горивима, а са кисеоником из ваздуха стварају се велики загађивачи
ваздуха. Ту спадају CO, SO2, NO2, дим, пепео, метални оксиди, соли метала, алдехиди, кетони,
киселине итд.
Од горива која се тренутно користе најмањи утицај на загађење има гас, који се потпуно преводи у
воду и угљен-диоксид. Док угаљ може да садржи и до 20% сумпора и несагоривог дела горива које
остаје у облику пепела чак и до 70%.
Загађујућа
супстанца
Емисија гасова из енергана
(g/kg горива)
Емисија гасова из
постројења за
спаљивање отпада
(g/kg горива)
Неконтролисана
емисија гасова из
моторних возила
(g/kg горива)
Угаљ Лож уље Гас
Спаљивање
на
отвореном
Спаљивање
у
коморама
Бензин Дизел
Угљен-
моноксид
- - - 50,0 - 165,0 -
Оксиди
сумпора
(20)×X (20)×X (16)×X 1,5 1,0 0,8 7,5
Оксиди азота 0,43 0,68 0,16 2,0 1,0 16,5 16,5
Алдехиди и
кетони
-
0,003 0,001 3,0 0,5 0,8 1,6
Угљенводоници 0,43 0,05 0,005 7,5 0,5 33,0 30,0
Укупне честице (75)×Y (2,8)×Y - 11 11 0,05 18,0

11. 2.1.2. ЗАГАЂИВАЊЕ ОКОЛИНЕ:
Електрична енергија која настаје из топлотне енергије у
великих извора загађивања ваздуха. Термоелектране за добијање топлотне енергије сагоревају
велике количине угља, па без обзира на постављање уређаја за пречишћавање отпа
атмосферу се емитују значајне количине штетних супстан
електричне енергије, без компјутера, телевизора и бљештавог осветљења. Хидроцентрале су бољи
извор енергије за човекову животну средину тамо где постоји довољно водених токова. Данашња
цена угља на светском тжишту је још ув
Производња секундарне енергије
Радиоактивне супстанце настају у реактору у процесу фисије. Највећи део ових супстанци задржава
се у горивим елементима, а само мали део може да исцури, а и тај део се заједно са радиоактивном
елементима насталим ван горивих елемената, задржава у оквиру с
одлагања. Проблем је са ислуженим радиоактивним горивом, које задржава своју високу
радиоактивност стотинама година и које треба
Шездесетих година прошлог века, веровало се да су нуклеарн
термоелектране, док није дошло до прве хаварије и до загађења животне средине радијацијом
глобалних размера.
С л и к а 6
11
Електрична енергија која настаје из топлотне енергије у термоелектранама
великих извора загађивања ваздуха. Термоелектране за добијање топлотне енергије сагоревају
велике количине угља, па без обзира на постављање уређаја за пречишћавање отпа
емитују значајне количине штетних супстанци. Али савремено друштво не мож
електричне енергије, без компјутера, телевизора и бљештавог осветљења. Хидроцентрале су бољи
извор енергије за човекову животну средину тамо где постоји довољно водених токова. Данашња
цена угља на светском тжишту је још увек ниска, тако да су термоелектране економско исплативе.
Производња секундарне енергије-нуклеарне електране су потенцијално највећи загађивачи.
Радиоактивне супстанце настају у реактору у процесу фисије. Највећи део ових супстанци задржава
се у горивим елементима, а само мали део може да исцури, а и тај део се заједно са радиоактивном
ван горивих елемената, задржава у оквиру самог постројења ради обраде и
одлагања. Проблем је са ислуженим радиоактивним горивом, које задржава своју високу
радиоактивност стотинама година и које треба безбедно лагеровати ван домашја љ
Шездесетих година прошлог века, веровало се да су нуклеарне електране боља замена за
термоелектране, док није дошло до прве хаварије и до загађења животне средине радијацијом
6-Испуштање димних гасова у атмосферу
термоелектранама је један од
великих извора загађивања ваздуха. Термоелектране за добијање топлотне енергије сагоревају
велике количине угља, па без обзира на постављање уређаја за пречишћавање отпадних гасова, у
ли савремено друштво не може без
електричне енергије, без компјутера, телевизора и бљештавог осветљења. Хидроцентрале су бољи
извор енергије за човекову животну средину тамо где постоји довољно водених токова. Данашња
ек ниска, тако да су термоелектране економско исплативе.
су потенцијално највећи загађивачи.
Радиоактивне супстанце настају у реактору у процесу фисије. Највећи део ових супстанци задржава
се у горивим елементима, а само мали део може да исцури, а и тај део се заједно са радиоактивном
амог постројења ради обраде и
одлагања. Проблем је са ислуженим радиоактивним горивом, које задржава своју високу
безбедно лагеровати ван домашја људи.
е електране боља замена за
термоелектране, док није дошло до прве хаварије и до загађења животне средине радијацијом

12. 12
2.3. ИНДИВИДУАЛНИ ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА
Људско друштво се увек концентрисало око индустријских зона, али још увек има много
индивидуалних извора загађења : аутомобили, индивидуална ложишта, камини, роштиљ у
дворишту, паљење ђубрета итд. Енергија која се ослобађа и емисија загађења из много
индивидуалних извора много је већа од појединачног индустријског загађења. Контрола малих
извора загађења захтева неке посебне предуслове, као што је замена камина и пећи централним
грејањем. Пречишћавање отпадних гасова у енерганама великог капацитета је економски
оправдана и једноставнија него на много појединачних индивидуалних локација. Неопходна је
промена начина живота, замена аутопревоза јавним превозом итд. У многим градовима цена
паркинга у центру је толико велика да је јавни превоз многоструко исплативији. Па ако јавни превоз
користи биогориво, то је додатна заштита животне средине. Тамо где не може да се примени
централно грејање, пожељно је заменити пећи које су на дрва и угаљ (пећи на фосилана горива), са
уређајима на природни гас. Уместо да се индивидуално спаљују отпад и ђубре, потребно је
централизовати прикупљање чврстог комуналног отпада и све то организовати у градској депонији
на којој се разврстава и рециклира отпад.
Тешко је придобити грађане да верују да су њихова добра и сјајна кола озбиљни загађивачи.
Ипак, свест о безоловном бензину као бољој алтернативи за човека већ је увелико прихваћена.
Процена једног индивидуалног извора загађења за просечну четворочлану породицу која емитује у
атмосферу пепео и отпадни гас, дата је на слици 6:
С л и к а 7 -Процена индивидуалних извора загађења једне просечне породице:
П-пепео и аеросоли у килограмима годишње, Г-гасови у килограмима годишње

13. 13
3. Алтернативна горива
Алтернативна горива су горива која су алтернатива (замена) уобичајним горивима. Алтернативна
горива су позната као и не-конвенционална или напредна горива.
Конвенционални горива укључују: фосилна горива (нафта (уље), угља и природног гаса), као и
нуклеарни материјал као што су уранијум и торијум, као и вештачка радиоизотопска горива која су
направљена у нуклеарним реакторима.
Нека позната алтернативна горива укључују биодизел, биоалкохол (метанол, етанол,
бутанол), хемијски сачувану струју (батерије и гориво ћелије), водоник, нефосилни метан, нефосилни
природни гас, биљно уље, пропан и друге биомасене изворе .
Главна сврха горива је да складиште енергију, која би требало да буде у стабилној форми и
може се лако транспортовати на месту употребе. Готово сва горива су хемијска горива. Корисник
користи ово гориво за производњу топлоте или обављање механичког рада, као што су напајање
мотора. Такође се може користити за производњу електричне енергије, која се затим користи за
грејање, осветљење, или у друге сврхе.
3.1. БИОГОРИВА
Биогорива је назив за горива која или сама спадају у биомасу или су настала прерадом биомасе (тј.
живих организама (биљака, животиња, микроорганизама), те као таква, за разлику од фосилних
горива, спадају у обновљиве изворе енергије. У биогорива се убрајају и горива која
су нуспродукт других процеса, и која би иначе била отпад.
Ова горива се добијају конверзијом (превођењем) биомасе. Ова биомаса се може превести у
погодну енергију на три различита начина: термалном конверзијом, хемијскуом конверзијом и
биохемијском конверзијом. Овом конверзијом биомасе можемо добити гориво у чврстом, течном
или гасовитом стању. Биогорива се, као и горива, деле на:
 чврста, где спадају
o дрво - у разним облицима: у облику цепанице, дрвеног чипса (цепке), гранчица,
брикета, пелета, иверја, итд;
o слама;
o сено - за сада без практичне примене;
 течна, са неколико подгрупа:
o алкохолна биогорива;
o био-уља, где спадају биљна уља и биодизел;
o гасовита биогорива у течном стању;
o биогас;
o отпадни продукти (термалном деполимеризацијом се из разних отпада
добија метан и угљоводоници слични нафти);
 гасовита:
o биогас;
o неки генераторски гасови настали прерадом биомасе (дрвени гас);
o неки дестилациони гасови настали прерадом биомасе;
o водоник настао цепањем било ког угљоводоника.

14. Растућа брига људи због испуштања гасова са ефектом стаклене баште у атмосферу и њиховог
негативног утицаја, довела је до потпуне спознаје значаја производње биогорива. Тако је, уз
производњу биодизела и биоетанола, започето и са
животињских фарми.
3.2. БИОГАС
Биогас је главни производ анаербоне разградње биомасе и има широку примену као енергент и
гориво. Спада у алтернативне изворе енергије. Њега чине од 60
диоксида, мали % у овој смеши су водоник, азот, амонијак, водоник
кисеоник и водена пара.
Енергетски су значајни само метан и водоник. Проблематични су H
употребе биогаса неопходно одстранити, да не би агр
Биогас се користи за добијање топлотне и електричне енергије а може се користити као гориво за
моторна возила (претежно за аутобусе).
3.2.1. ПОСТУПАК ДОБИЈАЊА БИОГАСА
Процес добијања биогаса је везан за
анаеробних микроорганизама, при ч
биоразградње у анаеробним условима тј. с
1. Хидролитичка фаза- У првој
разлагања полисахарида (угљени хидрати), протеина (беланчевине) и липида (масти), које
уједно чине и највећи део биомасе, те хидролизом настају органска једињења мање
молекулске масе, моносахариди,
2. Ацидогенеза (ацидогена фаза)
производа из прве фазе настају углавном алкохоли (етанол) и соли карбонских киселина
(формијати, ацетати, пропионати, б
ацидогене бактерије (esherichia, pseudomonas, clostridium, bacilus
вредности.
3. Ацетогенеза (ацетогена фаза)
долази до стварања ацетата,
биохемијски процес. Ова трећа фаза се сматра међупроцесом у оквиру биохемијског процеса
стварања метана.
4. Метаногенеза (метаногена фаза)
метаногене бактерије производе метан и угљен
метана, 30-50% угљен-диоксида и водену пару.
14
Растућа брига људи због испуштања гасова са ефектом стаклене баште у атмосферу и њиховог
негативног утицаја, довела је до потпуне спознаје значаја производње биогорива. Тако је, уз
производњу биодизела и биоетанола, започето и са производњом биогаса из сировина (отпада)
Биогас је главни производ анаербоне разградње биомасе и има широку примену као енергент и
гориво. Спада у алтернативне изворе енергије. Њега чине од 60-70% метана и од 30
диоксида, мали % у овој смеши су водоник, азот, амонијак, водоник-сулфид, угљен
ан и водоник. Проблематични су H2S и NH3, које је често пре
употребе биогаса неопходно одстранити, да не би агресивно деловали на опрему.
Биогас се користи за добијање топлотне и електричне енергије а може се користити као гориво за
моторна возила (претежно за аутобусе).
ЊА БИОГАСА-АНАЕРОБНА ДИГЕСТИЈА
је везан за разградњу биолошким путем такозване био
, при чему се добија и биођубриво тј. биохумус. Овај процес
адње у анаеробним условима тј. сама анаеробна дигестија се одвија у 4 фазе:
У првој фази учествују факултативне бактерије, долази до ензимског
разлагања полисахарида (угљени хидрати), протеина (беланчевине) и липида (масти), које
уједно чине и највећи део биомасе, те хидролизом настају органска једињења мање
молекулске масе, моносахариди, аминокиселине, масне киселине, глицерол и метанол.
Ацидогенеза (ацидогена фаза)- У овој фази доминирају анаеробне бактерије, и
настају углавном алкохоли (етанол) и соли карбонских киселина
(формијати, ацетати, пропионати, бутирати). Пошто у овом процесу првенствено учествују
esherichia, pseudomonas, clostridium, bacilus) долази до снижавања pH
Ацетогенеза (ацетогена фаза)- У трећој фази од виших масних киселина путем оксидације
ања ацетата, CO2 и водоника. У суштини, овде се одвија један ацетоге
. Ова трећа фаза се сматра међупроцесом у оквиру биохемијског процеса
Метаногенеза (метаногена фаза)- У завршној фази долази до бета-
метаногене бактерије производе метан и угљен-диоксид. Настао гас обично садржи 50
диоксида и водену пару.
Растућа брига људи због испуштања гасова са ефектом стаклене баште у атмосферу и њиховог
негативног утицаја, довела је до потпуне спознаје значаја производње биогорива. Тако је, уз
производњом биогаса из сировина (отпада)
Биогас је главни производ анаербоне разградње биомасе и има широку примену као енергент и
70% метана и од 30-40% угљен
сулфид, угљен-моноксид,
, које је често пре
есивно деловали на опрему.
Биогас се користи за добијање топлотне и електричне енергије а може се користити као гориво за
разградњу биолошким путем такозване биомасе уз присуство
иохумус. Овај процес
ама анаеробна дигестија се одвија у 4 фазе:
фази учествују факултативне бактерије, долази до ензимског
разлагања полисахарида (угљени хидрати), протеина (беланчевине) и липида (масти), које
уједно чине и највећи део биомасе, те хидролизом настају органска једињења мање
аминокиселине, масне киселине, глицерол и метанол.
У овој фази доминирају анаеробне бактерије, и у њој од
настају углавном алкохоли (етанол) и соли карбонских киселина
утирати). Пошто у овом процесу првенствено учествују
) долази до снижавања pH
У трећој фази од виших масних киселина путем оксидације
У суштини, овде се одвија један ацетогени
. Ова трећа фаза се сматра међупроцесом у оквиру биохемијског процеса
-оксидације, када
диоксид. Настао гас обично садржи 50-70%

15. 15
С л и к а 8 -Шематски приказ процеса анаеробне дигестије
Постројење у коме се врши анаеробна дигестија састоји се из:
 Складишта сировина- то су обично велики базени како би се обезбедио континуални рад
дигестора. У таквим базенима започиње се процес анаеробне дигестије (почетак прве фазе).
Из складишта сировина материјал тј. биомаса која је обично у виду суспензије, пребацује с еу
дигестор.
 Дигестора- то је биореактор који се још зове и ферментор. Дигестора у постројењу може
бити више. Дигестор мора бити обавезно затворен. Он је цилиндричног облика израђен од
бетона или метала и има поклопац како би се обезбедили анаеробни услови и обавезно мора
имати механичку мешалицу. Мада, мешање садржаја у дигетору се може вршити
рецилкулацијом гаса или садржаја. Дигестор може бити вертикално или хоризонтално
постављен. Овакви дигестори могу бити укопани у земљу, а могу бити и на површини.
Укопавањем у земљу обезбеђујемо топлотну изолацију. Мешање у дигестору се врши да би
се избегло таложење чврсте фазе из суспензије и да се не би формирала кора на површини
садржаја. Добијени биогас се изводи са врха дигестора. Са дна дигестора се изводи
суспендован материјал који је продукт анаеробне дигестије а то је заправо биођубриво и оно
се одводи у складиште али се предохно врши обезводњавање у неком уређају као што су
филтер пресе.
 Складишта за биођубриво- након одстрањивања течне фазе из биођурива оно се складишти
као готов производ.
 Складишта за биогас- биогас добијен из дигестора се доводи у ово складиште, а то су
такозвани танкови за складиштење. Биогас се одатле може користити као енергент
(трансформација у друге видове енергије).

16. Постројења за биогас се у принципу састоје из предкоморе, једног или више ферментора
Ако је постројење предвиђено и за ч
разблаживање, хомогенизација и хигијенска обрада одви
Широм света у погону је више милиона генератора, од којих је већина мањих димензија и снаге (на
нивоу домаћинства), али постоје и велика постројења која енергијом снабдевају читаве градове.
С л и к а
16
С л и к а 9-Ферментор
за биогас се у принципу састоје из предкоморе, једног или више ферментора
Ако је постројење предвиђено и за чврст органски материјал, онда се њихово устињавање,
разблаживање, хомогенизација и хигијенска обрада одвијају пре доспевања у ферментор.
Широм света у погону је више милиона генератора, од којих је већина мањих димензија и снаге (на
нивоу домаћинства), али постоје и велика постројења која енергијом снабдевају читаве градове.
С л и к а 10-Постројење за добијање биогаса
за биогас се у принципу састоје из предкоморе, једног или више ферментора и резвоара.
њихово устињавање,
јају пре доспевања у ферментор.
Широм света у погону је више милиона генератора, од којих је већина мањих димензија и снаге (на
нивоу домаћинства), али постоје и велика постројења која енергијом снабдевају читаве градове.

17. С л и к а 11
Количина добијеног биогаса зависи од многих чинилаца, и могу се дати само одређене граничне
вредности за појединачне врсте органских материјала који се користе као полазна сировина.
Квалитет биогаса је дефинисан топлотном моћи од око 25 kg·J
С л и к а
17
1-Базени за одвод добијеног биођубрива
Количина добијеног биогаса зависи од многих чинилаца, и могу се дати само одређене граничне
вредности за појединачне врсте органских материјала који се користе као полазна сировина.
исан топлотном моћи од око 25 kg·J/m3
топлоте.
С л и к а 12-Цевовод за одвођење биогаса
Базени за одвод добијеног биођубрива
Количина добијеног биогаса зависи од многих чинилаца, и могу се дати само одређене граничне
вредности за појединачне врсте органских материјала који се користе као полазна сировина.

18. 18
3.3. БИОЕТАНОЛ
Етанол је течно гориво произведено од пољопривредних култура, као и обновљивих извора. Ово
гориво је обновљиви извор енергије јер се троши истом брзином којом се обнавља. У потпуности
може да замени фосилно гориво у моторима са унутрашњим сагоревањем. Биоетанол спада у
алкохолна горива.
Први мотор са унутрашњим сагоревањем у САД израдио га је пуковник Џон Стивенс 1798. године ,а
користио је етанол као гориво.
С обзиром да се може добити из биомасе припада групи обновљивих извора енергије и његовим
коришћењем у мотору са унутрашњим сагорецањем (СУС мотори) не нарушава равнотежу угљен-
диоксида у атмосфери.
Молекул етанола изгледа као мали ланац (C2H5OH) који садржи 34,7% кисеоника и потпуно
се раствара у води. У чистом облику је запаљива, безбојна течност са слаткастим мирисом на
алкохол. Етанол је лакши од воде; када његова смеша са бензином дође у контакт са минималном
количином воде, етанол ће се одвојити од бензина у водени слој.
Карактеристике етанола:
 Чист етанол и смеше етанола и бензина су теже од бензина.
 Етанол је врло испарљив и испарава пет пута брже од бензина.
 При сагоревању етанол ослобађа мање топлоте од бензина.
 Етанол има вишу температуру паљење од бензина (око 4500 °C до око 2500 °C)
 Има октански број од око 110, а додајући бензина, повећавајући октански број.
Предности коришћења етанола као биогоривa:
• Истраживања су показала да се употребом горива са високим садржајем
етанола емисија угљоводоника могу смањити за 66%. Угљоводоници обично
представљају 80% укупних емисија из друмских возила.
• Стварање CO се доста смањује коришћењем етанола због садржаја кисеоника у
етанолу, па се смањује глобално загревање.
• У поређењу са бензином стварање токсичних једињења из етанола у атмосфери
је релативно споро.
• Коришћење етанола знатно смањује могућност еколошког акцидента током
транспорта у односу на превоз бензина (због мање токсичности).
• Еколошка погодност примене етанола као горива огледа се и у мењем загађењу
водених екосистема у односу на бензин.
3.3.1. ПОГОНИ ЗА ДЕСТИЛАЦИЈУ ЕТАНОЛА И СИРОВИНЕ:
Погодне сировине за производњу етанола су житарице, пшеница, шећерна трска, шећерна репа, итд.
Поред житарица постоје и други извори отпадака из производње житарица и хране који се могу
искористити за производњу етанола али је њихов укупни потенцијал мали. У развоју су и други
процеси који би омогућили комерцијалну дестилацију етанола из целулозних сировина као што су
резидуми из жетве, траве, дрво и папир из комуналног чврстог отпада.

19. С л и к а 13 и 14-Постројење за добијање такозваног биоетанола
19
Постројење за добијање такозваног биоетанолаПостројење за добијање такозваног биоетанола

20. 20
3.3.2. ПРОЦЕС КОМЕРЦИЈАЛНЕ ДЕСТИЛАЦИЈЕ/КОНВЕРЗИЈЕ
Процес комерцијалне дестилације/конверзије у етанол састоји се од четири основна корака (слика
15). Прво се сировина обрађује ради добијања шећерног раствора. Затим се шећер конвертује у
посебном кораку у етанол и угљен-диоксид помоћу квасца или бактерија у процесу званом
ферментација. Етанол се одваја процесом дестилације који даје раствор етанола и воде, у коме
етанол не може да пређе 95,6% (при нормалном притиску) због физичких особина смеше етанол –
вода (азеотропска смеша). У крајњем кораку вода се уклања како би се произвео „осушени” етанол.
Ово се постиже додавањем у раствор хемикалије која мења физичке особине и поновном
дестилацијом.
Материјал који заостаје у воденом раствору
после дестилације етанола, такозвани остатак
после дестилације, садржи квасац или мртве
бактерије и материјал из сировине који није
ни скроб ни шећер. На пример, житарице дају
високопротеински остатак (назван
„дестилеријска сачма”) који се може
користити као сточна храна, док шећерна и
целулозна сировина дају остатак са мало
протеина и мањом хранљивом вредношћу.
Процес производње етанола развија се у
правцу коришћења целулозних сировина као
извора шећера за добијање етанола.
С л и к а 15-Поступак добијања етанола као биогорива

21. 21
3.4. БИОДИЗЕЛ
Биодизел је течно гориво произведено из биљних уља или из коришћених уља и масти. Биодизел
веома чисто сагорева и подсећа на стандардни дизел; у индустријској производњи естара масних
киселина користе се углавном биљна уља и метанол као реактанти и KOH или NaOH као катализатор,
па је главна смеша метил естара масних киселина.
Биодизел је биоразградив, нетоксичан и незапаљив, потпуније сагорева због присуства кисеоника у
структури (10–11%) и има мању емисију штетних гасова у поређењу са горивима минералног
порекла.
Конвенционални дизел-мотори без тешкоћа користе гориво са 20 одсто биодизела, а многи нови
мотори већ могу да користе и чист биодизел.
У различитим регионима света, у зависности од квалитета земљишта и климатских и
економских услова, за добијање биодизела користе се различите сировине, а најчешће сојино,
сунцокретово, кикирикијево и репичино уље. У циљу смањења трошкова производње биодизела све
више се размишља о алтернативним сировинама, као што су нејестива биљна уља и коришћена уља
и масти.
3.4.1. ПРОИЗВОДЊА БИОДИЗЕЛА
Естерификацијом слободних масних киселина и алкохолизом
глицерида добија се смеша естара масних киселина, која има
побољшане особине као гориво у односу на полазно биљно
уље.
За ове реакције, поред уља или масти, користити се и алкохол,
најчешће метанол.
Естри масних киселина добијају се реакцијом алкохолизе
сировина које су богате триглицеридима (биљна уља у
животињске масти) и која се може приказати следећом
сумарном стехиометријском једначином:
CH2OOCR1 R1COOCH3 CH2OH
ǀ КАТАЛИЗАТОР
CHOOCR2 + 3CH3OH R2COOCH3 + CHOH
ǀ
CH2OOCR3 R3COOCH3 CH2OH
С л и к а 16-Проста шема добијања
уља за производњу биодизела

22. С л и к а 17-Макета постројења за производњу биодизела
С л и к а
У континуалним поступцима који су у индустријској примени или су у фази развоја, реакција
метанолизе одвија се на температури к
умањио утицај масено-преносних ограничења на брзину процеса.
1
64,7 °C
22
Макета постројења за производњу биодизела
С л и к а 18-Постројење за прераду биодизела
У континуалним поступцима који су у индустријској примени или су у фази развоја, реакција
метанолизе одвија се на температури кључања метанола1
или близу ње, да би се реакција убрзала и
преносних ограничења на брзину процеса.
Макета постројења за производњу биодизела
У континуалним поступцима који су у индустријској примени или су у фази развоја, реакција
би се реакција убрзала и

23. С л и к а
У индустријској производњи биодизела најчешће се примењује
катализоване метанолизе, који укључује два проточна реактора са мешањем и два гравитациона
сепаратора. Реакција метанолизе одиграва с
атмосферском притиску.
23
С л и к а 19-Биореактор за биодизел
У индустријској производњи биодизела најчешће се примењује Лургијев поступак хомогено
катализоване метанолизе, који укључује два проточна реактора са мешањем и два гравитациона
Реакција метанолизе одиграва се уз умерено мешање на 60, односно 45°C
Лургијев поступак хомогено
катализоване метанолизе, који укључује два проточна реактора са мешањем и два гравитациона
ерено мешање на 60, односно 45°C и на

24. 4. Испитивање димни
У процесу сагоревања долази до ослобађања димних гасова који негативно утичу на животну
средину. Како би умањили тај негативан утицај неопходно је периодично вршити испитивања на
ложишним уређајима мерењем емисије димних гасова. Код већих построј
већу опасност по околину, неопходна је константна контрола димних гасова како би се ниво
загађења одржао у дозвољеним границама.
4.1. ОДРЕЂИВАЊЕ САСТАВА ДИ
Димни гасови могу потицати од саобраћаја, индустрије и
имају различти хемијски састав. Обично садр
моноксид и нека азотна једињења.
У случају одређивања концентрација гасовитих загађујућих супстанци у отпадни и димним
гасовима, потребно је имати податке о количини присутне влаге, протоку гаса, температури,
атмосферском притиску, и др. Сама концентрација тих гасовитх загађивача најчешће се креће реда
величине од неколико десетина ppm
Поступци анализе који покривају широку област ко
применити и за aнализу гасовитих загађивача у ваздуху околине и у отпадним гасовима из
различитих процеса. За анализу ваздуха околине или анализу отпандих гасов
дисконтинуални поступци, из разлога што су осетљиви у знатно уже
што ће код сваког поступка анализе бити наведено за који се оп
2
Part per milion
24
4. Испитивање димних гасова
У процесу сагоревања долази до ослобађања димних гасова који негативно утичу на животну
средину. Како би умањили тај негативан утицај неопходно је периодично вршити испитивања на
ложишним уређајима мерењем емисије димних гасова. Код већих постројења, која представљају
већу опасност по околину, неопходна је константна контрола димних гасова како би се ниво
загађења одржао у дозвољеним границама.
ДРЕЂИВАЊЕ САСТАВА ДИМНИХ ГАСОВА
Димни гасови могу потицати од саобраћаја, индустрије и домаћинства. У зависности одакле потичу
имају различти хемијски састав. Обично садрже сумпорне оксиде као што су SO
моноксид и нека азотна једињења.
У случају одређивања концентрација гасовитих загађујућих супстанци у отпадни и димним
потребно је имати податке о количини присутне влаге, протоку гаса, температури,
атмосферском притиску, и др. Сама концентрација тих гасовитх загађивача најчешће се креће реда
еличине од неколико десетина ppm2
, па чак и до десетак запреминских проц
који покривају широку област концентрација су јако ретки да би се могли
нализу гасовитих загађивача у ваздуху околине и у отпадним гасовима из
а анализу ваздуха околине или анализу отпандих гасов
дисконтинуални поступци, из разлога што су осетљиви у знатно ужем опсегу концентрација, и зато
што ће код сваког поступка анализе бити наведено за који се опсег концентрација може користит
х гасова
У процесу сагоревања долази до ослобађања димних гасова који негативно утичу на животну
средину. Како би умањили тај негативан утицај неопходно је периодично вршити испитивања на
ења, која представљају
већу опасност по околину, неопходна је константна контрола димних гасова како би се ниво
домаћинства. У зависности одакле потичу
же сумпорне оксиде као што су SO2 и SO3 као и угљен-
У случају одређивања концентрација гасовитих загађујућих супстанци у отпадни и димним
потребно је имати податке о количини присутне влаге, протоку гаса, температури,
атмосферском притиску, и др. Сама концентрација тих гасовитх загађивача најчешће се креће реда
к и до десетак запреминских процената.
нцентрација су јако ретки да би се могли
нализу гасовитих загађивача у ваздуху околине и у отпадним гасовима из
а анализу ваздуха околине или анализу отпандих гасова примењују се многи
сегу концентрација, и зато
сег концентрација може користити.

25. 4.1.1. ОРСАТОВА МЕТОДА
У индустрији је од великог значаја испитивање гасовитих продуката сагоревања
Испитивање се врши у циљу контроле процеса сагоревања у индустријским пећима, тј.
контроле искоришћења топлоте горива.
Главни састојци димних гасова се: угљен
одређивање ових састојака у погону се најчешће користи Орсатов апарат који ради на
селективне апсорпције.
Апаратура (Слика 20) се састоји из неколико стаклених делова смештених у дрвеном раму (1).
 градуисана цев или бирета (2), која служи за одмеравање запремине пробе гаса;
 апсорпциона пипета у облику слова U
за апсорпцију угљен-диоксида;
 апсорпциона пипета (4), напуњена алкалним раствором
 апсорпциона пипета (5), напуњена раствором купро
 капиларни мост (6) који спаја бирету и пипете;
 цев у облику слова У испуњена безводним калцијум
примесе из гаса (7);
 боца за нивелисање (8), служи за довођење гаса на атмосферски притисак;
 трокрака славина (9), преко које гас улази у апарат;
 славине (10), преко којих су везане бирета и апсорпционе пипете
25
индустрији је од великог значаја испитивање гасовитих продуката сагоревања
Испитивање се врши у циљу контроле процеса сагоревања у индустријским пећима, тј.
контроле искоришћења топлоте горива.
Главни састојци димних гасова се: угљен-диоксид, кисеоник, угљен-моноксид и азот. За брзо
одређивање ових састојака у погону се најчешће користи Орсатов апарат који ради на
састоји из неколико стаклених делова смештених у дрвеном раму (1).
градуисана цев или бирета (2), која служи за одмеравање запремине пробе гаса;
лику слова U (3) напуњена 25%-тним раствором калијум
диоксида;
апсорпциона пипета (4), напуњена алкалним раствором пирогалола, за апсорпцију кисеоника;
апсорпциона пипета (5), напуњена раствором купро-хлорида за апсорпцију угљен
капиларни мост (6) који спаја бирету и пипете;
цев у облику слова У испуњена безводним калцијум-хлоридом, који задржава влагу и
боца за нивелисање (8), служи за довођење гаса на атмосферски притисак;
трокрака славина (9), преко које гас улази у апарат;
славине (10), преко којих су везане бирета и апсорпционе пипете.
С л и к а 20-Орсатова апаратура
индустрији је од великог значаја испитивање гасовитих продуката сагоревања-димних гасова.
Испитивање се врши у циљу контроле процеса сагоревања у индустријским пећима, тј. у циљу
моноксид и азот. За брзо
одређивање ових састојака у погону се најчешће користи Орсатов апарат који ради на принципу
састоји из неколико стаклених делова смештених у дрвеном раму (1). То су:
градуисана цев или бирета (2), која служи за одмеравање запремине пробе гаса;
тним раствором калијум-хидроксида
пирогалола, за апсорпцију кисеоника;
хлорида за апсорпцију угљен-моноксида;
хлоридом, који задржава влагу и
боца за нивелисање (8), служи за довођење гаса на атмосферски притисак;