2. Пророк Тиресија је на рођењу Нарциса
прорекао да ће он живети дуго, под
условом да не упозна себе. Нико није био
сигуран шта ово предсказање заправо
значи, а постало је јасно прекасно, у
тренутку када је био на прекретници
између дечаштва и пунолетства.
Нарцис је био син водене виле,
Лириопе, и речног бога, Кефиса, бога
исте реке у којој су Деукалион и Пира
опрали своје грехе пре него су
постали родитељи нове људске расе
после потопа.
Нарцис је био најзгоднији од свих
младића, и мада он сам није одговорио ни
на чија удварања. Он је остајао по страни
и тада је више волео да лови дивље
животиње него да ужива у друштву људи
или нимфи.
3. Једног дана срела га је нимфа Ехо и заљубила се у њега чим га
је видела. У то време она је била нимфа и била је проклета да
никада не к аже ништа ново, већ да само понавља последњи
део било чега што је чула од неког другог. Ово проклетство
дала јој је Хера (Јунона), краљица богова, јер јој је брбљивица
Ехо често скретала пажњу док је покушавала да види како њен
самовољни муж ужива са осталим нимфама.
„Ти и даље можеш ћеретати“, рекла јој је Хера, „али ништа од тога што кажеш неће
бити твоје“.
Ехо је чезнула да каже Нарцису колико га је волела, али је
морала да ћути све док није могла да чује неког другог,
надајући се да ће они изговорити за њу оно што жели да му
каже. Нарцис је чуо шуштање међу дрвећем и упитао је, „Да
ли је неко у жбуњу?“ Ехо је одговорила „У жбуњу“. Он је
рекао, „Изађи и дозволи да те видим“, док је она одговорила,
„Дај да те видим“. Онда је изашла на отворено, храбро му
пришла и загрлила га својим рукама. На тренутак Нарцис је
био тако изненађен да није урадио ништа, али је већ
следећег тренутка одгурнуо, рекавши: „Држи своје руке даље
од мене! Гадиш ми се! Немој ме додиривати тако никад
више!“ А све што је јадна Ехо могла да каже било је: „Додируј
ме тако.“
4. Ехо је венула за Нарцисовом
љубављу. Престала је да једе,
скривала се од осталих нимфи и
на крају је њено тело у
потпуности нестало. Све што је
од ње остало био је глас, који и
даље понавља оно последње што
неко каже. Нарцис једноставно
није марио за Ехине патње, као
ни за патње хиљаде других, чију
је љубав одбио. Једног дана је
неко, ко је уздисао за Нарцисом,
постао веома љут. Молио се
боговима да се мрзовољни дечак
заљуби и буде третиран лоше,
онако како се и он сам понашао
према другима.
5. Нарцис је, једног дана, отишао у лов, као што је иначе чинио, и почео да осећа жеђ
под јачином подневне врелине. Пронашао је језеро и клекао да се напије воде, али је
угледао сопствени одраз у мирној води и одмах се заљубио. Покушао је да убеди себе
да је лице, које је видео у води, било лице неког другог, неког ко му се ругао тако што
је копирао све његове радње. Нарцис је испружио руку како би дотакао драгог дечака
у води а дечак би за узврат испружио своју руку, али све што је могао да осети, уместо
топлих прстију, била је хладна вода. Он је покушао да пољуби свог миљеника, али
иако се лице из воде приближавало, све што су његове усне додирнуле била је вода.
Нарцис није могао да једе, није могао да спава и није могао да напусти воду. Он је знао
да се заљубио у сопствени одраз, али је његово срце игнорисало све што му је ум
говорио. Прижељкивао је да одвоји себе од себе како би могао да се воли, што му је и
била жеља. И тако, Нарцис је венуо као што је и Ехо радила, све док није био на ивици
смрти.
6. Онда се Ехо вратила до језера, слушајући свог вољеног Нарциса последњи пут. „Тако
сам очајан“, стењао је, а Ехо је одговорила, „Тако сам очајна“. Нарцис је јецао, „Моја
љубав је узалудна“, а Ехо је узвратила: „Моја љубав је узалудна“. Више није имао снаге
да говори, и ускоро је био мртав. Нимфе су оплакивале његово јалово тело и
припремале га за погребни обред, али када су биле спремне, његовог тела више није
било. Постало је бледи жуто бели цвет са латицама у облику трубе, који цвета сваког
раног пролећа. Тако је настао први нарцис.
