3. Рељеф планинско-котлинске Србије
Према старости, начину постанка, геолошкој
грађи и облицима рељефа, планине у овој
области подељене су на:
Српско-македонску масу,
Карпатско-балканске и
Динарске планине.
4. Рељеф планинско-котлинске Србије
• Српско-македонска маса заузима
средишњи планински простор и пружа се у
правцу југ-север с обе стране Јужне и
Велике Мораве.
• Планине Српско-македонске масе изграђене
махом од старих палеозојских стена део су
копна Србије од границе Северне
Македоније до Вршачких планина.
5. Рељеф планинско-котлинске Србије
• Планине које се налазе источно од Јужне и
велике Мораве су: Дукат, Бесна кобила,
Варденик, Чемерник, Руј, Селичевица,
Буковик и Ресавски хумови, а западно су
Кукавица, Видојевица, Јастребац, Јухор.
• Све планине су громадне по начину
постанка.
6. Рељеф планинско-котлинске Србије
• Динарске планине јесу планински масив у
Јужној Европи, који се протеже западним
делом Балканског полуострва кроз
Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину,
Србију, Црну Гору и Албанију.
8. Рељеф планинско-котлинске Србије
Унутрашњи Динариди се простиру између
централног и западног дубинског разлома.У
оквиру њих се издвајају 3 групе планина:
• копаоничке,
• шумадијске и
• ваљевско-подрињске.
9. Рељеф планинско-котлинске Србије
• Копаоничке планине пружају се западно
од Српско-македонске масе.
• На Копаоник се ка северу надовезују
Жељин, Гоч и Столови.
• У овој групи планина је највиши Копаоник
с висином од 2017м на Панчићевом врху.
10. Рељеф планинско-котлинске Србије
• На северу копаоничка група планина се
спушта ка долини Западне Мораве, а на
западу ка долини Ибра.
• Слика преузета са
Википедије.
11. Рељеф планинско-котлинске Србије
Шумадијску групу планина чине нешто
ниже планине. Почињу Авалом па се пружају
преко Космаја, Букуље, Венчаца и Рудника до
Гледаћких планина.
Слика преузета са Википедије
12. Рељеф планинско-котлинске Србије
• Ваљевско-подрињска група планина
пружа се између долине Колубаре, Љига и
Дичине на истоку и Дрине на западу.
• У овој групи су: Цер, Влашић, Гучево,
Борања, Јагодња, Соколске планине,
Повлен, Маљен и Сувобор.
• Носе назив и „рудне планине“ зато што су
богате рудама.
13. Рељеф планинско-котлинске Србије
• Централни Динариди се пружају између
Унутрашњих и Спољашњих Динарида.
• У овој групи су
• старовлашке планине,
• проклетијске и
• шарске планине.
15. Рељеф планинско-котлинске Србије
• Старовлашке планине пружају се између
Дрине на западу, Ибару на истоку, Ђетиње и
Западне Мораве на северу и на југу допиру
до границе са Црном Гором и до
Проклетија.
• У овој групи спадају:Тара, Звијезда,
Златибор, Златар, Јавор,Голија, Гиљева и
Рогозна.
16. Рељеф планинско-котлинске Србије
• Осим планина изражене су и
котлине:Прибојска, Пријепољска,
Новопазарска и Сјеничка
• Највише крашких облика рељефа имају
Тара и Златибор.
• За туристичке посете су уређене пећине
Потпећка и Стопића
17. Рељеф планинско-котлинске Србије
• Проклетијске планине немају динарски
правац пружања већ се пружају у правцу
североисток-југозапад.
• Протежу се у Србији, Црној Гори и
Албанији, јер преко њих иде граница према
овим суседним државама.
19. Рељеф планинско-котлинске Србије
• Косовско-метохијска котлина се налази
између Проклетијских и Шарских планина.
• На северу је Копаоник, а на истоку су
планине Српско-македонске масе.
• Између те две котлине се нелази Деница,
планина Црнољева и Језерска планина.
20. Рељеф планинско-котлинске Србије
• Карпатско-балканске планине су део
планинског ланца који се протеже у облику
лука од Пољске и Словачке преко Украјине,
Румуније, Србије и Бугарске до Џрног мора.
• У Србији, ове планине се протежу у
источном делу, источно од зоне Српско-
македонске масе.
22. Рељеф планинско-котлинске Србије
• Карпатско-балкански лук:
• Западни низ чине: Хомољске, Бељаница,
Кучај,Ртањ, Озрен, Девица и Сува планина.
• Средњи планински низ чине: Северни
Кучај, Велики и Мали Крш, Тупижница,
Тресибаба, Белава
23. Рељеф планинско-котлинске Србије
• Источни низ планина чине: Мироч,
Велики гребен, Дели Јован и Стара
Планина, између којих су Зајечарска,
Књажевачка и Пиротска котлина.
• Од површинских облика присутне су
вртаче, увале и крашка поља.
• Типично крашко Одоровско поље налази се
источно од Пирота.