1. Програмирање је поступак писaња програма у неком од
програмских језика.
Програм је ограничени скуп наредби које се изводе тачно
одређеним редослиједом и с тачно одређеним циљем.
Први језици за писање програма били су машински језици
који су били тешко разумљиви и врло неприкладни за човјека
јер су се програми писали низом нула и јединица.
Стога су направљени умјетни програмски језици (налик
нашем говорном језику) које називамо вишим програмским
језицима као што су:
Basic, Pascal, C, Visual C, Delphi итд
ПРОГРАМИРАЊЕ И ПРОГРАМСКИ
ЈЕЗИК C++
2. Фазе у програмирању
o Анализа проблема,
o Израда алгоритма (цртање дијаграма тока),
o Писање програмског кода,
o Унос програмског кода
Алгоритам је скуп јасно дефинисаних корака који воде ка
рјешењу проблема.
Алгоритам се може представити:
• Говором
• Табеларно
• Дијагорамом тока
4. Основне особине алгоритма су:
• дефинисаност,
• коначност,
• посједовање улаза и излаза,
• ефикасност,
• резултативност.
Програмски језици су скуп правила и наредби за писање
програма.
Помоћу њих се комјутерском систему, дају инструкције и
наредбе за извршење одређених задатака .
Програм написан у вишем програмском језику назива се
изворни код (енгл. Source code).
5. Постоји двије врсте програма за превођење иших
програмских језика у машински језик рачунара и то:
1. Компајлер, програм преводилац који виши програмски
језик у цјелости преведи у машински језик, а затим га
извршава захтијевани број пута.
2. Интерпретер, програм преводилац који преводи сваку
наредбу појединачно, а затим је извршава
Да би рачунар прихватио програм написан у вишем
програмском језику неопходни су специјални програми
преводиоци, који служе за превођење виших програмских
језика у машински језик, једини разумљив рачунару.
