2. Мотор
Мотор је погонска машина која неки
вид енергије континуирано претвара у механички
рад. Ако претварање енергије није континуирано,
машина се назива актуатор.
У данашње време се под називом мотор обично
подразумева мотор са унутрашњим
сагоревањем (СУС) који се користи
у аутомобилима.
3. Мотор
Историја:
Први мотори су настали као човекова експлоатација природних процеса.
Рецимо, човечанство је користило снагу воде и ветра у млиновима.
Први мотор који је заиста био независан од природе била је парна машина.
Ова врста мотора се заснива на производњи паре која покреће клип у
цилиндру. Транслаторно кретање се затим обично трансформише у ротационо
кретање инерционог точка.
У 19. веку настали су мотори у којима гориво сагорева у контролисаним
експлозијама које се периодично изазивају варницама. Оваква врста мотора
(са унутрашњим сагоревањем) покреће аутомобиле и авионе, а кроз историју је
више пута унапређивана и усавршавана. Прву теорију мотора је засновао Сади
Карно 1824. Карл Бенц је крајем 19. века развио аутомобилски мотор полазећи
од Отовог четворотактног мотора, што је постао вишедеценијски стандардни
дизајн.
Због растуће потребе за снажним војним авионима и ракетама за време Другог
светског рата, инжењери су развили млазне и ракетне моторе.
5. Мотор
Блок мотора
Он је уствари кућиште мотора у којем се
практично налазе сви делови мотора. У њему су и
цилиндри мотора, као и отвори за хлађење
мотора, којима циркулира расхладно средство.
Блок мотора код аутомобила најчешће се
израђује од лаке легуре због смањења
целокупне масе аутомобила. Блокови великих
мотора (као што су бродски) израђују се ливењем.
7. Мотор
Глава мотора
Глава мотора је, према дефиницији, део мотора са
унутрашњим сагоревањем који се налази на блоку,
изнад цилиндара. Њоме се затварају цилиндри чиме се
обликују коморе за сагоревање. Такође, глава мотора
осигурава простор за пролаз усисних и издувних
канала, а њена је улога и у смештају вентила, свећица,
бризгаљки горива, лежајева брегастих вратила и других
делова мотора. Свакако, кад кажемо да се глава мотора
налази “изнад” блока мотора, то је тек описна
дефиниција је мотор може бити позициониран у возилу
тако да глава у ствари дође са стране, под неким углом
и сл.
8. Мотор
Замајац
Замајац је ротирајући машински елемент која
служи за складиштење/очување ротационе
енергије. Замајац има значајан момент инерције
чиме постиже велики отпор променама
ротационе брзине. Енергија складиштена у
замајцима је пропорциона квадрату ротационе
брзине. Енергија која се преноси замајцу путем
момента, на овај начин повећава ротациону
брзину и на тај начин складишти енергију.
10. Мотор
Kоленасто вратило
Главни задатак коленастог вратила или радилице
јесте да праволинијско кретање клипа претвори у
ротирајуће кретање на излазу из мотора, тј. да
енергију која је настала у цилиндру током процеса
сагоревања преко низа елемената мотора (клипа,
клипњаче) пренесе на излазну осовину. Преко
коленастог вратила та енергија се даље предаје
точковима, односно осовини бродског вијка или
осовини воза. Коленасто вратило састоји се од низа
колена, а њихов број зависи од броја цилиндара
СУС-мотора.
11. Motor
Класификација
Вратила се углавном деле у две врсте:
чврста:
права (равна и степенаста),
коленаста (проста и сложена).
савитљива:
зглавкаста,
гипка.
13. Мотор
Цилиндар
Цилиндар је, као што му и само име говори, део мотора
округлог пресека (одсечак цеви) који је дефинисан
следећим димензијама: промером и дужином. У
основи, цилиндар је заправо “округла рупа” у блоку
нашег мотора, унутар које се креће клип. Промер
цилиндра, који називамо пречник клипа је вредност
разумљива сама према себи, док је дужина која нас код
цилиндра занима, у ствари размак између ГМТ (горње
мртве точке – највишег положаја чела клипа) и ДМТ
(доње мртве точке). Та дужина се назива ход клипа
