Građani Srbije žele više dvosmerne komunikacije sa medijima koje prate. Smeta im nizak kvalitet medijskog sadržaja i nedostatak profesionalnih standarda. Lažne vesti vide kao jedan od najvećih problema na medijskoj sceni ali istovremeno nikad (ili veoma retko), proveravaju izvore medijskog sadržaja. Ovo su samo neki od nalaza velike Studije o potrebama i navikama domaće publike, koju smo predstavili 25. juna na Media Talks-u u Beogradu. Pogledajte ključne nalaze a uskoro objavljujemo i detaljne rezultate istraživanja.

1. Potrebe i navike
publike uSrbiji

2. Koliki je nivo poverenja u medije?
39% građana koji neveruju
medijima iznadprosečno žive
u većim i bolje razvijenim
gradovina, bolje su
obrazovani, urbaniji i starosti
od 20 do 40 godina.
3
20
33
21
18
5
Upotpunosti verujem
Delimičnoverujem
Niti verujem, nitine verujem
Delimičnone verujem
Upotpunosti ne verujem
Ne zna, bezodgovora

3. Koji su problemi medija?
Građani kao najznačajnije problemes
medijima u Srbiji videsadržaj i problemesa
radomnovinara - loš kvalitet, manjak
profesionalizma, tabloidizacija, monoton
sadržaj - (38%), i lažnevesti i dezinformacije
(24%).
2
2
2
3
4
5
8
9
10
15
16
24
Ostalo
Problem vlasništva i uređivačkih politika
Loš ekonomski status novinara
Korupcija u medijima
Komercijalizacija medija
Monotonija - fokus na istim licima
Loš kvalitet sadržaja
Cenzura, manjak novinarskih sloboda
Tabloidizacija, vulgarizacija
Manjak profesionalizma novinara
Uticaj političkih stranaka
Lažnevesti, dezinformacije

4. Zašto građani biraju „svoj“medij?
12
14
10
1410
14
26
Pružamitačneinformacije, pouzdanje
Pravovremeno mi pruža informacije
Nepristrasan/objektivan uizveštavanju
Imam poverenjau taj medij
U skladujesa mojim uverenjima
Sadržaj i informacijesulako dostupni
Pružamisadržaj koji mi odgovara i koji mi je
potreban
24% građana
bira medije u
koje ima
poverenja i s
kojima dele
uverenja
Relativno
ujednačena
distribucija
odgovora

5. Koliko se pažnje obraća na izvore medijskogsadržaja?
Građani uglavnom ne
obraćaju pažnju na
izvore vesti, iako kažu
da prepoznaju da u
medijima ima mnogo
lažnih vesti i
dezinformacija
33
22
22
12
8
3
Ne, nikada Veomaretko
Povremeno Često
Redovno Ne znam

6. TRENUTNO STANJE

7. Najvažnije karakteristike lokalnihmedija
Izbor tema i zajednica
su ključni faktori za
razvojlokalnog
medija
24
33
12
10
21
Ne zna
Temekojima sebavi
Misijaza kojuse zalaže
Uređivačka politika
Uključenost uzajednicu
(podrška lokalniminicijativama)

8. Interesovanje za lokalne teme
Ipak, lokalna politička
dešavanja su sadržaj
kojim se najčešće
započinje „dan
surfovanja“
Lokalne teme Nimalo +Malo Donekle +Veoma
Vremenskaprognoza 31 46
Komunalneinformacije
(struja,voda…)
34 42
Lokalnakulturnadešavanja 35 41
Lokalnemanifestacije
zabavnogkaraktera
36 41
Istorijagrada/ priče
olokalnojprošlosti
40 39

9. Željeni modeli interakcije s medijem
Građanima je najznačajnije
učešće ukreiranju sadržaja i
direktan kontakt sa medijima
koje prate
„Zatvoreni“ mediji nemaju
šanse za uspeh kod publike
8
9
10
14
20
39
Politika medija o
brisanju/objavljivanju komentara
Komunikacija putem mejla
Elementipolitike privatnosti
Komunikacija (odgovaranje)
na društvenim mrežama
Mogućnost pisanja komentara
Otvorenost medija da uvaže stavovepublike
o predlaganju tema/tekstova

10. Poželjni formati medijskog sadržaja
Za kraćevideo sadržaje, iznad proseka,
optiraju:
građani Beograda - 84%
velikih gradova - 74%
iz najrazvijenih gradova - 73%
zaposleni - 70%
uzrasta 15-19 - 63%
masterom ili doktoratom –93%
26
19
17
13
7
6
13
Kratki video
sadržaji
Kraći
faktografski
tekstovi
Nezanimaju
me lokalne
teme
Duži video
sadržaji
Duži
analitički
tekstovi
Audio
sadržaji
Neznam

11. Pristupanje online sadržajima
Čak 30% građana
uopšte nezna kako
pristupa sadržajima
–visoka „ranjivost“
na lažne vesti
30
25
15
4
26
Ne zna, bezodgovora
Direktnoposećujemportale/internetstranice kojeme
zanimaju
Preko postovanadruštvenim mrežama
Preko linkovakoje mi šalju poznanici/prijateljinamejl,
Viber,WhatsApp...
Pretragomnainternet pretraživačima
(Google, Yahoo...)

12. Uređaji koji se koriste za pristup sadržaju
Odsvih korisnika interneta, 76% koristi
tablet/mobilni telefon za pristup sadržaju.
Zato je mobilna optimizacija
sadržaja ključna!
– Odovoga je: 91%starostiod15 do19 godina
– 86%učenika/studenata
– 68%s četvorogodišnjom srednjomškolom
62
19
1
18
Preko mobilnog
telefona/tableta
Preko desktop
računara/laptopa
Smart TV Nekoristim internet

13. MOGUĆNOSTI ZA RAZVOJ

14. Finansijska podrška lokalnim medijima
11% građana je spremno da
finansijski podrži lokalni medij
Prosek:
745 dinara mesečno
Profil: visoko obrazovane,
zaposlene ženeu urbanim
sredinama,
od 30 do 39 godina
5633
5
6
Ne bih, jerme to ne zanima
Ne bih, jerihveć finansiram
plaćanjemporeza
Bih, jednokratno
Podržao bih kontinuirano

15. Razlozi za potencijalno plaćanje
38
15
13
10
8
8
8
Obrađuje teme koje sumi lično važne
Omogućavamipristupinformacijamakoje
nemaju svi
Zbog toga što jetrošak zanemarljiv
Zbog togašto jeplaćanje jednostavno
Uz pristup sadržajudobijamjoš nešto
Želim da podržim misiju
Moguprvida saznam nekuinformaciju

16. Poželjni način plaćanja
Dvepetine građana bi bilo
spremno da sadržaj plati
nekim vidom digitalnog
plaćanja
Polovina građana preferira
analogno plaćanje
1
2
11
15
20
51
Crowdfunding (preko online platforme)
PayPal (automatsko onlajn plaćanje)
Plaćanje SMS porukama
Elektronsko plaćanje, m-banking ilie-banking
Elektronsko plaćanje karticama (Visa, Master...)
Plaćanje virmanom ili uplatnicom

17. POTENCIJALI ODRŽIVOSTI

18. #održivimediji
Izrada ove prezentacije omogućena je uz pomoć američkog naroda preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Za sadržaj ove prezentacije
odgovoran je IREX i autori i on ne mora nužno odražavati stavove USAID-a i vlade Sjedinjenih Američkih Država.
“This Presentation is made possible by the support of the American People through the United States Agency for International Development (USAID). The
contents of this Presentation are the sole responsibility of IREX and authors and do not necessarily reflect the views of USAID or the United States
Government.”