2. Живот на планети Земљи развија се више од 4 милијарде година.
Прије око 2 милиона година појавила се на Земљи нова врста – мислећи човјек. Овој
новој врсти нису били потребни само храна и склонште, требало јој је много више.
Временом, људи је било све више па су и потребе расле, али све на рачун природе. При
томе нису ни мислили да је угрожавају. Нису знали да својим поступцима ремете
законитости које у природи постоје, и да на тај начин угрожавају и свој опстанак.
3. Загађује воду, ваздух,
земљиште...
Развој технике ишао је
на рачун квалитета
животне средине. При
томе су људи више
бринули о производима,
а много мање о
последицама. Због тога
су загађени и вода и
ваздух и земљиште...
Уништава природне
екосистеме
Човјек крчи шуме и
преводи их у обрадиво
земљиште, исушује баре
и мочваре, укратко,
природу мијења према
својим потребама.
Велике површине шума
су већ искрчене, па су
нестале и животиње које
су у тим шумама
живјеле.
Уништава врсте биљака
и животиња – екоцид
Смањен број птица
грабљивица, лисица и
вукова и других месоједа
омгућио је
пренамножавање
животиња које су иначе
њихов плијен. Сличних
примјера има много.
Уништава велике
површине
пољопривредног
земљишта
Да би изградио градове,
путеве и друге објекте,
човјек је уништио многе
природне екосистеме.
Како човјек дјелује на природу?
4. Због нерационалног дјеловања, човјечанство се нашло у еколошкој кризи која пријети да уништи нашу
цивилизацију. Научници упозоравају и указују у којем правцу треба дијеловати да би се еколошка криза
ублажила. Прије свега, становници Земље морају да упознају проблеме у животној средини и поступке
како поправити постојеће стање. Само то није довољно. Животну средину треба обновити, заштитити и
непрекидно унапређивати.