Efekti integracije Srbije u EU - saobraćaj

1,170 views

Published on

Efekti integracije Srbije u EU - saobraćaj, zbornik radova, FEFA, 2009.g

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
1,170
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
13
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Efekti integracije Srbije u EU - saobraćaj

  1. 1. Саобраћај
  2. 2. ПРОЦЕНА ЕКОНОМСКИХ ЕФЕКАТА ИНТЕГРАЦИЈЕ СРБИЈЕ У ЕУЗА ОБЛАСТ САОБРАЋАЈАпроф. др Наташа Госпић1проф. др Небојша БојовићДрагана МачванскиЗорица Ђерић СтојичићЉубинка МиљановићУводУ процесу дефинисања методологије , која ће се применити при оцени ефекатаинтеграције у ЕУ у сектору саобраћаја, разматран је велики број докумената.Свакако се може закључити да нема свеобухватне студије за овај сектор. У томсмислу у разматрању Ефеката придруживања ЕУ коришћен је приступ дат уметодологији EU Impact Assessment Guidlines, 2009. (прев.Смернице за проценуефеката 2009.) Коришћена методологија EU IAG обухвата следеће:1. Идентификовање проблема2. Дефинисање циљева3. Развој опција за политику сектора4. Анализа ефеката опција5. Упоређивање опција6. Начин надзора и евалуације1.1 Идентификовање проблема1 проф. др Наташа Госпић,проф. др Небојша Бојовић,Драгана Мачвански –СаобраћајниФакултет ; Зорица Ђерић Стојичић- Министарство за инфраструктуру;Љубинка Миљановић-Привредна комора Србије 1
  3. 3. Један од најважнијих проблема који се јављају у процесу придруживања ЕУодноси се на прихватање ЕУ регулативе (Acquis communautaire) у секторусаобраћаја. Овај процес има директне економске ефекте како у самом секторутако и у укупној економији земље.1.2 Методологија сагледавања економских ефеката придруживањаСагледавање економских ефеката у придруживању ЕУ у сектору саобраћајазахтева разматрање следећих питања: Анализа постојећег стања сектора Које циљеве треба испунити да би се хармонизовала национална регулатива овог сектора? Како прихватање ЕУ регулативе утиче на измене националне регулативе у овом сектору? Који институционални механизми су за то потребни? Који ризици постоје? Да ли постоје опције политике сектора? Које предности треба очекивати? Које економске импликације се могу очекивати?2.1 УводСтратегија развоја железничког, друмског, водног и ваздушног саобраћаја запериод од 2008. до 2015. године је циљно оријентисана и заснована наопредељењу Републике Србије ка чланству у Европској унији, тежњи каодрживом развоју транспортног система и стабилности институција.Међутим, стратегија не укључује и реорганизацију институција ифинансирање, због чега треба да буде пропраћена са више акционих планова, 2
  4. 4. што детаљнијиx у овим областима.Извештај о прогресу Србије из 2008. показује да постоји извесни напредак иразвој у области трансевропске мреже. Коришћена међународна документаприликом израде националне стратегије свих видова саобраћаја су:- Бела књига Европске Комисије „Европска транспортна политика за 2010. годину”- Одлуке ESMT о паневропским коридорима и областима- Завршни извештај HLG, 2005. година- Програм помоћи Европске Комисије на изради студијске и пројектне документације (EAR)- Планови међународних финансијских институција (EIB, EBRD, WB)- Студија REBIS- Вишегодишњи планови SEETOНа основу наведених докумената може се закључити да се развој саобраћајногсистема у Републици Србији у великој мери усмерава прилагођавањем свихелемената регулативи и плановима ЕУ. И поред тога , за степен развијеностии стање саобраћајног система Србије могу се дати следеће оцене:– Саобраћајни систем није у потпуности прилагођен потребама привреде и становништва;– Домаћа техника, технологија и менаџмент су на нижем нивоу у односу на просек земаља ЕУ;– Саобраћајна мрежа није у потпуности изграђена и на неким деоницама не пружа адекватни ниво услуге предвиђен за ранг саобраћајнице;– Нису довољно искоришћене предности за функционисање појединих видова транспорта, чак и на оним релацијама где постоје природне и 3
  5. 5. инфраструктурне претпоставке за њихово функционисање (посебно железничког и речног);– Саобраћајни систем није довољно ефикасан;– Интегрални транспорт је на почетном стадијуму развоја, степен безбедности саобраћаја је међу најнижима у Европи - једним делом услед неадекватног правног прилагођавања новим стандардима ЕУ безбедности, а другим, због застарелости и техничке израубованости превозних средстава и инфраструктуре;– Готово сви видови саобраћајне инфраструктуре су били оштећени током НАТО бомбардовања– Недостају плански документи, студије и пројекти за мрежу путева, као битни услови за улагање у путну мрежу Србије.Потврду овим оценама даје и последњи Извештај ЕУ о напретку Србије у 2008део који се односи на саобраћајну политику 2.1.1 [6], а који наводи следеће:„Србија је начинила известан напредак у области транспорта Стратегијаразвоја железничког, друмског, воденог, ваздушног и интермодалног саобраћајаза период од 2008. до 2015. године усвојена у децембру 2007. године, обезбеђујућиразвој коридора ВИИ и X, као и главне мреже путева. Стратегија укључујеопште принципе правних тековина ЕУ, и то: концепт одрживог саобраћаја, интермодалности, каои стављање акцента на железнички и водени саобраћај као алтернативедрумском саобраћају. Међутим, стратегија не обрађује адекватноинституционалну реорганизацију и финансијску одрживост, а потребни су идетаљнији пропратни акциони планови. Извесни напредак је остварен уобласти трансевропске саобраћајне мреже. Србија је наставила да активноучествује у имплементацији Меморандума о разумевању из 2004. године заразвој Основне регионалне саобраћајне мреже и Саобраћајне опсерваторије заЈугоисточну Европу (СЕЕТО). Србија је усвојила вишегодишњи план 2008-2012.године. 4
  6. 6. У вези с друмским саобраћајем може се рећи следеће: Дирекција за путевеСрбије има добре људске и техничке капацитете. Међутим, велики број законакојима се врши допуна и измена постојећих закона још није усвојен, и то: Законо превозу ствари, Закон о превозу путника, Закон о превозу опасних материја итерета и Закон о друмској безбедности. Када ступи на снагу Прелазниспоразум о трговини и трговинским питањима, Србија ће морати да премаЗаједници отвори неограничени транзитни саобраћај кроз Србију.Мали напредак је начињен у подручју развоја железничког саобраћаја. Удецембру 2007. године Србија је потписала „Адендум уз Меморандум оразумевању за развој Основне регионалне транспортне мреже за подручјежелезничког саобраћаја југоисточне Европе“, са циљем постепеног отварањажелезничког саобраћајног тржишта. Измене и допуне Закона о железницаманису усвојене, што је проузроковало кашњење у приступу реформама, нарочитоу успостављању регулаторне агенције, дефинисања обавеза јавног сервиса иуслова за отварање тржишта. Подела управљања инфраструктуром ипружања услуга у превозу није се развила изван поделе рачуна, а системнаплате приступа је недавно уведен. Овом сектору је потребна оперативна ифинансијска рационализација и суштинско реструктурирање.У области унутрашњих пловних путева бележи се умерени напредак. Закон осаобраћају унутрашњим пловним путевима још није донет, а Србија тек требада ратификује релевантан европски споразум из ове области. Развојинфраструктуре, односно Дунава и Саве, као и развој домаћих лука каоинтермодалних терминала, захтева посебну пажњу и наменска средства.Бележи се мали напредак у комбинованом и интермодалном саобраћају. Уоквиру Железница Србије основано је привредно друштво са ограниченомодговорношћу за вршење комбинованог транспорта.Одређени напредак се бележи у сектору ваздушног саобраћаја. Примена првепрелазне фазе Споразума о Заједничком европском ваздушном простору јенастављена и напредак се бележи у безбедности, сигурности и контроливаздушног саобраћаја. И поред тога овом сектору недостаје неопходанзаконски оквир, пошто Споразум није ратификован и Закон о цивилном 5
  7. 7. ваздухопловству није донет. Настављено је са припремама за реструктуирањедржавне авиокомпаније ЈАТ.Што се тиче административних капацитета, Министарство заинфраструктуру треба даље да оснажи своје капацитете и ојача стручносткадра, нарочито у погледу усклађивања националног законодавства са Acquis-ем. Потребно је реорганизовати оперативне структуре. Дирекција за цивилноваздухопловство је оперативна и има потребну експертизу, међутим требаразјаснити поделу одговорности између Министарства и Дирекције за цивилноваздухопловство.У целини гледано, може се рећи да је Србија направила помаке у развоју уобласти саобраћаја, али је остало јако пуно посла кога треба обавити упогледу ажурирања и усклађивања законодавства са комунитарним правом.Донета Стратегија саобраћаја треба да буде испраћена главним планом иодговарајућим секторским мерама. Надаље, релевантне службе требареорганизовати и ојачати.2.2. Анализа актуелног стања по гранама саобраћајаФункционисање саобраћајног система дефинисано је многобројним правнимактима (наредбама, одлукама, правилницима, решењима, уредбама изаконима). Такође, постоје и многе међународне конвенције и билатералниспоразуми о функционисању саобраћаја. Последњих година посебно важнепромене које утичу на промену правне регулативе саобраћајног системаусловљене су либерализацијом и дерегулацијом, одвајањем одређенихделатности од државне управе, њиховом приватизацијом и дефинисањемуслова привређивања у међусекторском и унутарсекторском смислу, и др.Следећа анализа даје краћи увид у актуелно стање по гранама саобраћаја:Друмски саобраћај -је најразвијенији и најзаступљенији вид саобраћаја, какоу свету тако и у Србији. Предности друмског саобраћаја у Србији су пре свега 6
  8. 8. квалитет услуге и густина саобраћајне мреже. Географски положај Србијеутиче на привлачење транзитних токова који повезују Европу и Блиски исток.Међутим, последњих година, уласком суседних земаља у ЕУ и усаглашавањемњихових саобраћајних прописа са прописима ЕУ, дошло је до смањења обимапревоза у друмском саобраћају. Поред ове неусаглашености саобраћајнихпрописа, као главна мана друмске саобраћајне мреже идентификују се лошипутеви , настали услед лошег одржавања путне мреже. Друмски сектор имадобар људски потенцијал и технички је опремљен. Проблем се огледа умногим релативно застарелим законима који се односе на друмски саобраћај ичија је измена у току. На појединим законима се ради као што су Закон опревозу путника у друмском транспорту и Закон о превозу ствари у друмскомтранспорту (завршна фаза) а Предлог закона о безбедности саобраћаја напутевима је већ донет.Железнички саобраћај - је у веома лошем стању, посебно инфраструктура ивозна средства. Последице дугогодишњег монопола у железничком систему уСрбији јесу: низак квалитет транспортних услуга, велика задужења и губици упословању железничког предузећа, неконкурентност на транспортномтржишту и немогућност отварања железничког тржишта за стране оператере,због ниског нивоа развијености у односу на европске железнице. Железничкотранспортно тржиште Србије је у фази припреме за функционисање налиберализованом транспортном тржишту. Касни се са железничкимзаконима, многобројним реформама, дефинисањем обавеза јавних услуга, иуслова за отварање тржишта. Раздвајање управљача инфраструктуром ивршиоца превоза, као најважнији корак у реструктурирању железничкогсистема, још увек није завршено.Студија о карактеристикама железнице по релацијама, коју су 2006. године загрупу железница спровели Community of European Railways-CER (прев.савезевропских железница) и Inrernational Junior of Rail (прев.интернационалнисавез железница) показала је значајну предност железнице на дужим 7
  9. 9. релацијама у односу на друмски саобраћај. Ова студија је указала да су нарелацијама преко 150 км, просечни трошкови превоза робе железницом нижинего превоза друмом (за релације преко 150 км – 22%, за релације преко 300-325 км – 26%, а за релације преко 500 км – 30%, за 19% укупно реализованогсаобраћаја).Надаље, многобројне предности железничког саобраћаја, као што су: нискиваријабилни трошкови превоза робе, низак степен загађења животне средине,могућност масовног превоза и слично, захтевају да се проналазе и примењујуадекватне управљачке активности државе како би се побољшало стањежелезничког система.Испитивањем тржишта, применом одговарајуће саобраћајне политике,диференцирањем цена железничких транспортних услуга, и бржим иефективнијим прилагођавањем ЈП „Железница Србије“ тржишном начинупословања, могуће је унапредити тренутну позицију железничког саобраћаја.Речни саобраћај - Србија има мрежу унутрашњих пловних путева дужине1680 км, коју чине реке Дунав, Сава, Тиса, Тамиш, Бегеј и канал ДТД. Природнаречна богатства у Србији погодују речном саобраћају. Међутим, последњихгодина се у овај вид превоза не инвестира што је довело до изузетно лошегстања пловних путева у Србији. У области водног саобраћаја забележен јескромни прогрес. Нови Закон о транспорту унутрашњим пловним путевимајош увек није усвојен, а Србија треба да ратификује релевантне европскеспоразуме у овој области. Развој речне инфраструктуре и лука каоинтермодалних терминала захтева посебну пажњу и значајне ресурсе.Тенденције Европе да се робни токови преусмеравају са друмског на речнисаобраћај, указују на значај улагања и даљег развоја унутрашњих речнихпутева у Србији, као и на развој интермодалног транспорта. 8
  10. 10. Ваздушни саобраћај – национални превозник ЈАТ Airways започео је процесорганизационог, кадровског и тржишног реструктурирања. Са циљемприватизације ЈАТ Airways -a, 28.07.2008. г. извршена је статусна промена изјавног предузећа у акционарско друштво са 100% власништвом РепубликеСрбије. Оснивањем Агенције за контролу лета и Директората за цивилноваздухопловство Републике Србије извршене су и модификације у правнојрегулативи ваздушног саобраћаја Србије. У ваздушном саобраћају уочава себлаги прогрес, посебно у областима безбедности, сигурности и контролиуправљања саобраћаја. Као што је речено, Извештај комисије ЕУ о прогресуСрбије из 2008. године потврђује релативни напредак у области транспорта,са потребом да се његови прописи стално ажурирају и прилагођавајупрописима ЕУ.2.3 Анализа регулаторних капацитета у области саобраћаја2.3.1 Институционални оквир – Друмски секторРегулаторне капацитете у друмском сектору чине:1. Министарство за инфраструктуру2. Министарство унутрашњих пословаМинистарство за инфраструктуру је одговорно за регулативу у областидрумског транспорта, осим подзаконских аката који се доносе на основуЗакона о безбедности у друмском саобраћају, где су надлежности подељенеизмеђу овог министарства и Министарства унутрашњих послова. Пословебезбедности саобраћаја Министарство унутрашњих послова организује испроводи преко Управе саобраћајне полиције у седишту Дирекције полиције.Управа саобраћајне полиције политику безбедности саобраћаја спроводипреко 27 полицијских управа. Министарство унутрашњих послова јеодређено као обрађивач Закона о безбедности у друмском саобраћају. Ова дваминистарства међусобно сарађују по свим питањима која су везана забезбедност саобраћаја. 9
  11. 11. Извод из Закона о министарствима („Службени гласник Републике Србије” бр.65/08) којим се дефинишу надлежности два министарства:Министарство унутрашњих послова обавља послове државне управе који сеодносе на: заштиту живота, личне и имовинске безбедности грађана;спречавање и откривање кривичних дела и проналажење и хватање учинилацакривичних дела и њихово привођење надлежним органима; одржавање јавногреда и мира; пружање помоћи у случају опасности; обезбеђивање зборова идругих окупљања грађана; обезбеђивање одређених личности и објеката,укључујући и страна дипломатска и конзуларна представништва натериторији Републике Србије; безбедност, регулисање и контролусаобраћаја на путевима; безбедност државне границе и контролу преласкагранице и кретања и боравка у граничном појасу; боравак странаца; промет ипревоз оружја, муниције, експлозивних и одређених других опасних материја итерета; испитивање ручног ватреног оружја, направа и муниције; заштиту одпожара; држављанство; јединствени матични број грађана; пребивалиштеи боравиште грађана; личне карте; путне исправе; међународну помоћ и другеоблике међународне сарадње у области унутрашњих послова, укључујући иреадмисију; илегалне миграције; азил; обучавање кадрова; управно решавање удругостепеном поступку по основу прописа о избеглицама, као и другепослове одређене законом.Министарство за инфраструктуру обавља послове државне управе у областижелезничког, друмског, водног и ваздушног саобраћаја, који се односе на:уређење и обезбеђење саобраћајног система; реализацију пројекатаизградње саобраћајне инфраструктуре; унутрашњи и међународни превоз иинтермодални транспорт; уређење и безбедност техничко-технолошког системасаобраћаја; облигационе и својинскоправне односе; инспекцијски надзор;стратегију развоја саобраћаја, планове развоја и планове везане заорганизацију саобраћајног система и организацију превоза; издавањеупотребне дозволе за саобраћајни објекат и инфраструктуру; хомологацијувозила, опреме и делова возила; организовање финансијске и техничке 10
  12. 12. контроле; међународне послове у области саобраћаја; мере за подстицањеистраживања и развоја у области саобраћаја, као и друге послове одређенезаконом.У оквиру Министарства за инфраструктуру, у области друмског транспорта,формирана су два сектора:1. Сектор за друмски транспорт2. Сектор за путеве и безбедност саобраћајаИнституционални капацитети у оквиру овог министарства нису довољни зауправљање безбедношћу у саобраћају у складу са стандардима који важе уземљама ЕУ и произилазе из прописа ЕУ.Јавна предузећа у делокругуМинистарства за инфраструктуру су:1. ЈП „Путеви Србије”2. ЈП „Железнице Србије”3. „Jat Airways”, а.д.4. ЈП Аеродром „Никола Тесла”, Београд2.3.2 Институционални оквир – Железнички секторМинистарство за инфраструктуру је одговорно за предлагање законскерегулативе и усвајање подзаконских аката и других прописа у областижелезничког транспорта као и за предлагање прописа које доноси Влада.Унутар Министарства формиран је Сектор за железнице и интермодалнитранспорт који обавља послове државне управе у области железничког иинтермодалног транспорта. Институционални капацитети у оквиру Сектораза железнице и интермодални транспорт нису довољни за приступање ЕУ иизвршавање активности у складу са тим. 11
  13. 13. Законом о железници извршена је институционална реорганизацијатехничко-технолошког система српских железница тиме што је основанаДирекција за железнице (у будућности Регулаторно тело на српскимжелезницама) са циљем обављања стручних и регулаторних послова у областижелезничког саобраћаја (члан 78. Закона о железници, „Службени гласник РС“,број 18/05).Надлежности Дирекције за железнице су: Израда техничких прописа, норматива и стандарда Учешће у припреми прописа и споразума Издавање лиценци:- За управљање железничком инфраструктуром- За превоз Издавање сертификата:- О безбедности за управљање железничком инфраструктуром- О безбедности за превоз Издавање дозвола за коришћење:- Новоизграђених железничких возила- Нових типова уређаја, делова и опреме за железничка возила- Нових типова уређаја, делова и опреме за железничку инфраструктуру Одлучивање о приговорима против одбијене или измењене/допуњене понуде за закључивање уговора о коришћењу железничке инфраструктуре Одобравање техничке документације (изградња, реконструкција и модернизација железничке инфраструктуре) Давање сагласности на услове за изградњу, реконструкцију, одржавање и заштиту индустријског колосека, железничких возних средстава и других средстава за организовање и регулисање железничког саобраћаја на индустријском колосеку 12
  14. 14.  Давање мишљења на:- Петогодишњи план рада и развоја Јавног предузећа- Годишњи програм пословања Јавног предузећа- Годишњи програм одржавања јавне железничке инфраструктуре, организовање и регулисање железничког саобраћаја Јавног предузећа- Програме изградње, реконструкције и модернизације јавне железничке инфраструктуре Контрола коришћења средстава за надокнаду трошкова обавезе јавног превоза Праћење развоја железнице у другим земљама и предлагање мера хармонизације, повећање нивоа интероперабилности и модернизације Остваривање и развијање међународне сарадње у обалсти железничког саобраћаја Припрема и остваривање програма обуке и стручног усавршавања у области железничког саобраћаја Пружање стручних услуга (експертизе, ислеђење ванредних догађаја, и др.) Каталогизација и чување техничких прописа, и др.2.3.3 Институционални оквир – Водни секторОбласт водног саобраћаја је у надлежности Министарства за инфраструктуру,сходно члану 12. Закона о министарствима („Службени гласник РС”, број43/07).У оквиру Министарства за инфраструктуру ради Сектор за воднисаобраћај и безбедност пловидбе у коме се обављају правни, студијско-аналитички, управно-надзорни и управни послови из области водногсаобраћаја и безбедности пловидбе. Послови из делокруга Сектора обављају се 13
  15. 15. у седишту Министарства и у подручним јединицама за подручје вишеопштина и подручним јединицама за подручје више градова (лучкимкапетанијама). У Сектору су образоване следеће уже унутрашње јединице:Одељење за водни саобраћај и Лучке капетаније: Прахово, Кладово, ВеликоГрадиште, Смедерево, Панчево, Београд, Сремска Митровица, Тител, Сента,Нови Сад, Бачка Паланка, Апатин и Бездан. У Одељењу за водни саобраћајзапослено је девет а у лучким капетанијама педесет и три службеника.Дирекција за унутрашње пловне путеве „Пловпут” образована је чланом 40.Закона о министарствима („Службени гласник РС”, број 43/07) и обављастручне послове и послове државне управе који се односе на: одржавањепловности у складу с прописаном категоријом пловног пута; обележавањепловних путева, постављање и исправност објеката безбедности пловидбе нањима; хидрографско снимање пловних путева и праћење и анализу њиховогстања и обавештавање о њиховом стању; истраживање и израду пројектнедокументације из области безбедности пловидбе и регулисања речних токова;надзор над извођењем радова на пловним путевима; давање сагласности заизградњу хидрограђевинских објеката, лука и пристаништа, мостова имарина; давање сагласности на постављање цеви и каблова на пловнимпутевима и давање мишљења на постављање пловних објеката који се непремештају често; успостављање и развој речних информационих сервиса;одржавање и развој међународних и међудржавних пловних путева;одређивање зимовника, склоништа и сидришта на међународним имеђудржавним пловним путевима, као и друге послове одређене законом. УДирекцији за унутрашње пловне путеве „Пловпут” је запослено 146 државнихслужбеника.Уредбом о Савезној јавној установи Југословенски регистар бродоваунутрашње пловидбе („Службени лист СРЈ”, бр, 14/97) образована је Савезнајавна установа Југословенски регистар бродова унутрашње пловидбе „ЈУГОРЕГИСТАР”. 14
  16. 16. 2.3.4 Институционални оквир – Ваздушни секторОбласт регулативе ваздушног саобраћаја налази се у надлежностиМинистарства за инфраструктуру и Директората цивилног ваздухопловстваРепублике Србије.Министарство за инфраструктуру обавља послове државне управе у областиваздушног саобраћаја који се односе на: уређење и обезбеђење саобраћајногсистема, уређење и безбедност техничко-технолошких система саобраћаја,облигационе и својинско-правне односе, стратегију развоја саобраћаја,планове развоја и планове везане за организацију саобраћајног система иорганизацију превоза.Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије основан јеОдлуком о оснивању Директората цивилног ваздухопловства државе Србије идржаве Црне Горе („Службени гласник РС”, бр. 101/03), као заједнички органВладе Републике Србије и Владе Републике Црне Горе. Влада РепубликеСрбије је донела Одлуку о вршењу оснивачких права у Директорату цивилногваздухопловства државе Србије и државе Црне Горе („Службени гласник РС”,број 53/06), чиме је Директорат постао орган Републике Србије. Директоратцивилног ваздухопловства врши послове који се односе на: доношењеподзаконских прописа из области ваздушног саобраћаја, применумеђународних стандарда и препорука у тој области, издавање уверења,дозвола, потврда и других управних аката и надзор над применом прописа изобласти ваздушног саобраћаја. За обављање оперативних послова система зауправљање ваздушним саобраћајем формирано је предузеће СМАТСА,Агенција за контролу летења.Република Србија је чланица бројних ваздухопловних организација, као штосу: Организација међународног цивилног ваздухопловства (ICAO), Европска 15
  17. 17. конференција цивилног ваздухопловства (ECAC), Европска организација забезбедност ваздушне пловидбе (EUROCONTROL), Заједничке ваздухопловневласте Европе (JAA) итд.Надлежности Директората цивилног ваздухопловства су: Безбедност саобраћаја- Развој и примена стандарда ваздухопловне безбедности- Развој и редовно праћење система безбедности у складу са развојем безбедности у свету- Издавање сертификата, лиценци, регистрације и дозвола, укључујући и лиценце ваздухопловног особља и контролора летења- Спровођење и праћење надзора ваздухопловне привреде, функционисање безбедности у ваздухопловној привреди, предлагање развоја и усавршавање система безбедности ваздухопловне привреде, укључујући и процену утицаја одлука руководства на безбедност у ваздухопловству- Подстицање ваздухопловне привреде да прихвата одржавање високих стандарда ваздухопловне безбедности као своје обавезе, преко свеобухватног образовања у ваздухопловству- Друге послове предвиђене прописима који се односе на безбедност Уређење ваздушног простора- Коришћење ваздушног простора и обезбеђивање равноправности за кориснике- Правила и стандарди за коришћење ваздушног простора у складу са свим релевантним националним и међународним прописима- Обезбеђивање придржавања примене правила и стандарда за коришћење ваздушног простора, укључујући и стандарде за заштиту животне средине Регулисање и примене техничких услова, који се односе на:- Услове за пловидбеност и издавање уверења- Надзор над организацијама за пројектовање и производњу 16
  18. 18. - Надзор над развојем нових типова ваздухоплова и издавање уверења- Издавање одобрења и преглед новог аеродрома и инфраструктуре и опреме за ваздушни саобраћај Регулисање и примене економских услова, који се односе на:- Ваздухопловне превозиоце и дозволе за руте- Надзор над спровођењем економских и финансијских способности код ваздухопловних превозилаца- Билатералне споразуме у ваздушном саобраћају- Накнаде за услуге контроле летења Инспекцијски надзор над применом прописа у ваздушном саобраћају Трагање и спасавање- Организовање центра за трагање и спасавање- Вршење обуке за поступке трагања и спасавања- Одређивање учесника у поступку трагања и спасавања Испитивање удеса ваздухоплова3. СВОТ анализа железничког, друмског, водног и ваздушног саобраћаја уРепублици СрбијиС обзиром да је саобраћај отворен систем, под утицајем многобројнихспољашњих фактора, његов развој је сложен процес и у зависности је одунутрашњег и међународног окружења. За ефикаснији и ефективнији развој иреализацију стратешких циљева сектора за саобраћај потребно је реалносагледати и искористити све предности и прилике које му се пружају, односноотклонити све слабости и елиминисати претње из окружења. За потребесагледавања праваца развоја саобраћаја урађена је СВОТ анализа која показујепредности, слабости, могућности и претње саобраћајног система у РепублициСрбији. 17
  19. 19.  Географски положај и  Политички положај државе ниво развоја  Трансп.ортна инфраструктура на коридорима транспортне мреже у потпуности није изграђена и није опремљена Инфраструктурни савременим техничко-технолошким ресурси системима Велики расположиви  Много економских дисконтинуитета ресурси на унутрашњим  Видови транспортног система нису пловним интегрисани путевима(Дунав,Сава,Т иса и ДТД)  Недовољно раѕвијене институције и недостатак међусобне координације Дефинисан оквир и глобални циљеви  Недостатак искусних руководиоца, и стручног особља Постојање професионалних и  Непостојање стабилних извора финансирања стручних ресурса у  Јавни градски и приградски аутобуски превоз Републици Србији је неразвијен и ослања се на један вид превоза Интереси земаља у  Паневроп.коридор на региону за развој растојању од 50-100км од Основне регионалне Коридора 10. транспортне мреже  Некомплементарне развојне Могућност утицаја на стратегије суседних земаља развојне планове са развојном стратегијом европских мрежа Србије Краће раздаљине  Велики број граничних путовања у поређењу са прелаза на главним правцима ТЕН-Т Југоисточним  Нерешени финансијски приоритетним проблеми,отплате осама(Коридор 4 и 4а) у дугова,финансијске бољем,удобнијем,пријат одговорности нијем окружењу  Нестабилно и недовољно Нови модели улагања у финансирање област транспорта (концесија,ППП;европск  Манифестовање парцијалних и фондови) и локалних интереса унутар државе Развој мултимодалног система транспорта  Отпор према променама Очуваност еколошког садржаја 18
  20. 20.  Интензивираност туристичких токоваЗакључци изведени из СВОТ анализе који су посебно важни за доношењеразвојних одлука су:1) у условима ограничених средстава за финансирање, рехабилитација и одржавање транспортних мрежа морају имати приоритет у односу на модернизацију и изградњу. Потребно је прецизно одредити жељене стандарде у погледу доступности, нивоа безбедности и нивоа услуга транспортних мрежа. Већина проблема у области безбедности саобраћаја везана је за безбедност на путевима. Неопходно је предвидети низ мера да би се смањио број погинулих на путевима у Републици Србији;2) количину штетних емисија ускладити са циљевима које је поставила ЕУ. Прелазак на еколошки одржив транспортни систем захтева додатне напоре у већем броју области. Важно је да се стимулишу еколошки здравија и енергетски ефикаснија транспортна средства у свим видовима саобраћаја. Мора се повећати коришћење обновљивих горива. Потребно је усвојити мере за побољшање ефикасности транспортних система како за превоз путника тако и за превоз робе. Мора се наставити са напорима да се приступ развоју и одржавању инфраструктуре прилагоди еколошким захтевима, како би се обезбедио склад са природним и културним окружењем;3) омогућити повећану улогу приватног сектора и уређење прописа у јавном сектору и институцијама у правцу интеграције са ЕУ са јасно дефинисаним одговорностима, стручним руководством и особљем и ефикасним контролним процедурама. Примена процедура за јавне набавке, примена уговора на бази клаузула о стварно обављеном послу довешће до веће конкуренције и потребног снижења трошкова одржавања јавних путева;4) потребни су политичка подршка и консензус у правцу усклађивања са 19
  21. 21. Белом књигом ЕУ и концептом за који се она залаже, прилагођавање у складу са Споразумом о европској конвергенцији и остале политичке промене неопходне за придруживање ЕУ;процедуре и прегледи се морају поједноставити и координисати како би се смањило време преласка границе и трошкови задржавања, што важи и за путнике и за робу. Администрирање прекограничног саобраћаја биће трошковно знатно ефикасније када се смањи број двоструких контролних пунктова;5) спровођењем билатералних споразума о преласку граница, транзит ће се повећавати брже од општег развоја привреде Републике Србије. Транзит је важан за економски развој сектора услуга, дуж праваца којима се одвија.Стратегија саобраћаја србијеУ циљу даљег економског развоја, транспортни систем Републике Србије морада постигне одређени ниво развоја. Стратегија саобраћаја представља оквирразвоја и дефинише активности чија је реализација неопходна за постизањекомпарабилног нивоа домаћег транспортног система са транспортнимсистемом у ЕУ. Развој транспортног система у Србији, према Стратегијисаобраћаја, дефинисан је кроз три фазе, и то: обнова, реконструкција имодернизација и изградња.Фаза обнове подразумева довођење транспортног система у пројектованостање, што је заправо неопходно за даља улагања. Фаза реконструкцијеподразумева достизање нивоа транспортног система који је компарабилан икомпатибилан са транспортним системима у државама чланицама ЕУ, а уциљу усклађивања карактеристика транспортне инфраструктуре и токова.Циљ последње фазе, модернизације и изградње, јесте да транспортни системСрбије буде компатибилан са транспортним системима у ЕУ и да омогући даРепублика Србија буде спремна и способна за прихватање саобраћајнихстандарда Европске уније. 20
  22. 22. Временски период реализације ових фаза зависи од многих фактора, као штосу: политички интереси Европске уније и других чланица међународнезаједнице, међународне финансијске институције, финансијске способностидржаве и развоја политичке ситуације у Републици Србији.5.. Процес хармонизације националне регулативе са еу регулативомПримена Acquis-а у области саобраћаја је веома комплексан задатак којизахтева од државе чланице да уведе и спроведе одлуке, декларације,резолуције и политике које је усвојио одговарајући орган ЕУ. Ради тога процесхармонизације и усвајања ЕУ регулативе за сектор саобраћаја, као и за осталесекторе, треба да прође кроз следеће три основне фазе: Транспоновање Acquis-а за сектор саобраћаја у национални правни систем уз примену одговарајућих националних процедура и механизама. То значи да законе мора да усвоји Скупштина, при чему Председник, Влада и министри често добијају задужење да издају разне врсте уредби, Оснивање одговарајућих институција и усвајање неопходних буџета за спровођење закона и прописа и Одређивање контроле и казни како би се обезбедило пуно поштовање закона и прописа.Како би постала држава чланица Европске уније, Србија мора ускладитинационалне законе, прописе и процедуре са законским актима ЕУ. У томсмислу, донесене су одлуке на највишем нивоу за хармонизацију постојећихзаконских прописа са ЕУ „Acquis“, који обухвата све ЕУ директиве, прописе иодлуке које су засноване на релевантним одредбама у Споразуму , као и свазаконска начела и тумачења европског Суда правде заједно са свим 21
  23. 23. међународним саобраћајним споразумима у којима је европска заједницаучесник, и релевантним декларацијама и резолуцијама Савета Министара ЕУ.Осим процеса хармонизовања националних законских прописа са прописимаЕУ, од држава чланица Европске уније се такође очекује предузимање свихнеопходних мера за усвајање договорене саобраћајне политике Европске унијеза развој одрживих саобраћајних система како је и изложено у усвојеномдокументу о политици развоја сектора саобраћаја Европе из 2001. године(Бела књига 2001).У даљем тексту за сваки вид саобраћаја дате су основне политике ЕУ ипотребне активности Србије у процесу хармонизације регулативе за тај видсаобраћаја.5.1 Друмски саобраћај5.1.1 Важеће правне норме и регулативе у друмском саобраћајуПостојећу регулативу која уређује област друмског транспорта у РепублициСрбији чине: Закон о међународном превозу у друмском саобраћају („Службени лист СРЈ”, бр. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99, 4/00; „Службени гласник РС”, број 101/05) Закон о превозу у друмском саобраћају („Службени гласник РС”, бр. 46/95, 66/01, 61/05, 91/05 и 62/06) Закон о уговорима о превозу у друмском саобраћају („Службени лист СРЈ”, број 26/95) Законом о јавним путевима („Службени гласник РС”, број 101/05 и 123/07) Закон о основама безбедности саобраћаја на путевима („Службени лист СФРЈ”,бр. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90, 11/91: „Службени лист СРЈ”, бр. 34/92, 13/93, 24/94, 41/94, 28/96, 3/02; „Службени гласник РС”, број 101/05 ) 22
  24. 24.  Закон о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник СРС”, бр.53/82, 15/84, 5/86 и 21/90; „Службени гласник РС”, бр. 28/91, 53/93, 67/93, 48/94, 25/97 и 101/05 ).Законом о међународном превозу у друмском саобраћају уређују се условиза обављање међународног јавног превоза, међународни јавни превозпутника, аутобуске станице за међународни јавни превоз путника,међународни јавни превоз ствари, међународни превоз за сопствене потребе,накнада за путеве и друга питања од значаја за обављање међународногпревоза у друмском саобраћају.На основу Закона о превозу у међународном друмском саобраћају донети суследећи подзаконски акти и прописи: Уредба о начину расподеле и критеријумима за доделу страних дозвола за међународни јавни превоз ствари домаћим превозницима ( „Службени гласник РС”, број 88/05, 113/07, 6/09) Правилник о техничким и техничко-експлоатационим условима које морају испуњавати теретна возила и аутобуси којима се обавља међународни јавни превоз у друмском саобраћају („Службени гласник РС”, бр. 99/05 и 23/06) Правилник о садржају елабората о економској оправданости успостављања линије, бонитету домаћег превозника и о начину одређивања домаћег превозника за успостављање линије у међународном јавном превозу путника („Службени лист СРЈ”, број 19/00; „Службени гласник РС”, бр. 20/04 и 91/06) Правилник о саобраћајним, техничким, хигијенским и другим условима аутобуских станица за међународни јавни превоз путника („Службени гласник РС”, број 18/04 ) 23
  25. 25.  Правилник о обрасцу путног листа за домаћег превозника („Службени лист СРЈ”, број 46/00)Законом о превозу у друмском саобраћају уређује се јавни превоз и превозза сопствене потребе лица и ствари, услови изградње, одржавања и радааутобуских станица и аутобуских стајалишта и други услови у погледуорганизације и обављања превоза у унутрашњем друмском саобраћају. Наоснову Закона о превозу у друмском саобраћају донети су следећиподзаконски акти: Правилник о ближим саобраћајно-техничким и другим условима за изградњу, одржавање и експлоатацију аутобуских станица и аутобуских стајалишта („Службени гласник РС”, бр. 20/96, 18/04, 56/05 и 11/06 ) Правилник о садржини обрасца реда вожње и садржини и начину вођења регистра и овере реда вожње у међумесном превозу и међурепубличком превозу („Службени гласник РС”, бр. 20/96 и 20/04) Правилник о начину одузимања, чувања и поступања са привремено одузетим возилом које је употребљено за извршење прекршаја или привредног преступа („Службени гласник РС”, број 71/06 ) Општи услови превоза у међумесном и међурепубличком друмском превозу путника („Службени гласник РС”, број 1/06 и 129/07) Општи услови пословања аутобуских станица („Службени гласник РС”, бр. 26/08) и остали.Закон о међународном превозу у друмском саобраћају и Закон о превозу удрумском саобраћају потичу из периода раздвојених надлежности Савезнедржаве (СРЈ и Државне заједнице СЦГ) и републичких надлежности(Република Србија) и карактерише их значајан степен међусобненеусаглашености и само делимичне усаглашености са acquis communautaire.Поред тога, примењују се и одредбе међународних билатералних споразума у 24
  26. 26. области друмског транспорта између Владе Републике Србије и влада другихдржава (највећим делом чланица ЕУ). Међународни друмски транспорт уСрбији, односно приступ међународном транспортном тржишту, обавља се,већим делом, у режиму квота билатералних дозвола и мултилатералних ЦЕМТдозвола.Законом о јавним путевима уређују се правни положај јавних путева, условии начин управљања, заштите и одржавања јавних путева, извори и начинфинансирања јавних путева, посебни услови за изградњу и реконструкцијујавних путева и инспекцијски надзор.Законом о основама безбедности саобраћаја на путевима уређују сеосновни услови којима морају да одговарају јавни путеви, основна правиласаобраћаја на путевима, систем саобраћајних знакова, дужности у случајусаобраћајне незгоде, основи за оспособљавање кандидата за возаче иполагање испита за возаче, вучење возила, основни услови за стицање правана управљање моторним возилима, уређаји и опрема које морају да имајувозила, димензије, укупна маса и осовинско оптерећење возила и основниуслови којима морају да одговарају возила у саобраћају, јединствени за целутериторију Србије.Законом о безбедности саобраћаја на путевима уређују се мере безбедностии друге мере у вези са безбедношћу и унапређењем саобраћаја на путевима.На основу Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима и Закона обезбедности саобраћаја на путевима донет је велики број подзаконских акатаод којих су неки: Правилник о димензијама, укупним масама и осовинском оптерећењу возила и о основним условима које морају да испуњавају уређаји и опрема на возилима у саобраћају на путевима („Службени лист СФРЈ”, бр. 50/82, 4/85, 65/85, 64/86, 22/90, 50/90 и 51/91); 25
  27. 27.  Правилник о укупном трајању времена управљања возилом, одморима возача и начину рада удвојених посада на возилима, у обиму који утиче на безбедност управљања возилом („Службени лист СФРЈ”, бр. 18/84 и 67/85) Правилник о саобраћајним знаковима на путевима („Службени гласник РС”, број 15/04); Правилник о регистрацији моторних и прикључних возила („Службени лист РС”, бр. 130/07, 17/08 и 72/08); Правилник о начину полагања возачког испита („Службени гласник СРС”, бр. 2/83 и 17/03); Правилник о техничком прегледу возила (,,Службени гласник СРС”, број 23/84); Правилник о обрасцу возачке дозволе („Службени лист СФРЈ”, бр. 74/89 и 17/90).У 2004. години усвојен је Правилник о саобраћајним знаковима на путевима(„Службени гласник РС”, број 15/04), у коме је начињен први корак заусаглашавање овог прописа са прописима ЕУ. Имајући у виду потребу засавременим захтевима обележавања и препознавања возила, усвојен јеПравилник о регистрацији моторних и прикључних возила („Службенигласник РС”, број 130/07) којим је прописан изглед новог обрасца саобраћајнедозволе и потврде о привременој регистрацији возила. Дефинисан је новиизглед регистарских таблица и по први пут су дефинисане и регистрационеналепнице за примену са унутрашње и спољне стране возила. Образацсаобраћајне дозволе је усклађен са захтевима Упутства 1999/37/ЕЗ о документимаза регистрацију возила и Упутством 2003/127/ЕЗ.5.1.2 Правне норме и регулативе које треба урадити 26
  28. 28. ЕУ упутства, уредбе, одлуке као и међународне конвенције и споразуми који сеодносе на друмски саобраћај, а сматрају се релевантним у смислуприближавања саобраћајног система Србије су: Приступ професији друмског превозника; Приступ тржишту превоза робе у друмском саобраћају унутар Републике Србије - право на каботажу у друмском превозу робе у другој држави чланици, право на каботажу у друмском превозу робе за сопствене потребе, мере које треба предузети у случају кризе на тржишту превоза робе, утврђивању надокнаде за превоз робе у друмском саобраћају између држава чланица, отклањање контрола које се обављају на граничним прелазима држава чланица и то у области друмског превоза и превоза унутрашњим пловним путевима, контрола која се обавља на територији Републике Србије у области друмског, превоза и превоза унутрашњим пловним путевима а која се односи на превоз транспортним средствима регистрованим или стављеним у употребу у трећим земљама; Међународни друмски превоз путника - право на каботажу у друмском превозу путника у другој држави чланици, правила о документима за превоз путника обичним или путничким аутобусом, и др.; Социјалне норме - хармонизација извесних прописа из социјалног законодавства које се односи на друмски превоз, време рада лица која извршавају послове у вези са активностима друмских транспортних средстава, ниво обуке за возаче за неке врсте средстава у друмском саобраћају, квалификацији, повремена обука возача одређених теретних возила и возила за превоз путника, и др.; Техничке норме и норме безбедности - максималне дозвољене димензије извесних друмских возила у унутрашњем и међународном саобраћају и максималним дозвољеним тежинама у међународном саобраћају, уградња и употреба уређаја за ограничење брзине за одређене категорије моторних возила, техничка контрола исправности комерцијалних возила на 27
  29. 29. путевима, формирања базе података о незгодама на путу, потребна документа за регистрацију возила, и др.; Заштита животне средине - постављање детаљних мера за систем права транзита (Екободови) за комерцијална возила која пролазе кроз Аустрију; Опасни терети - усаглашавање закона држава чланица о транспорту опасног терета у друмском саобраћају, процедуре за проверу транспорта опасног теретеа у друмском саобраћају, ангажовање и стручне квалификацијама саветника за безбедност за транспорт опасног терета у друмском саобраћају, железничком саобраћају и саобраћају копненим пловним путевима, минимални испитни захтеви за саветнике за безбедност за транспорт опасног терета у друмском саобраћају, железничком саобраћају или саобраћају копненим пловним путевима; Фискална питања/Помоћ државе - наплаћивање комерцијалним возилима за коришћење одређене инфраструктуре, увођење интероперабилности система електронске наплате путарине у Републици Србији, одобравање помоћи за превоз у железничком саобраћају, друмском саобраћају и саобраћају копненим пловним путевима, правила о конкуренцији примењују на железнички саобраћај, друмски саобраћај и саобраћај копненим пловним путевима, обрачунски систем за инфраструктурне издатке у вези са превозом у железничком, друмском и саобраћају копненим пловним путевима; Комбиновани превоз - заједничка правила за одређене врсте комбинованог превоза робе између држава чланица, одобравање финансијске помоћи за побољшање еколошких перформанси система транспорта робе (Марко Поло програм); Међународне конвенције и споразуми - Европски споразум о раду посаде у возилима ангажованим у међународном друмском саобраћају (АЕТР), ТИР Конвенција о међународном превозу робе на основу карнета ТИР, ЦМР Конвенција о уговору за међународни друмски превоз робе, европски споразум о међународном друмском превозу опасних роба (АДР), споразум 28
  30. 30. о међународном превозу лако кварљивих намирница и о специјалним возилима за њихов превоз (АТП), спровођење споразума о повременом међународном друмском превозу путника који се обавља аутобусима (АСОР), Конвенција о уговору о међународном друмском превозу путника и пртљага (ЦВР).Приоритети који су били планирани за период 2008-2009ЗаконодавствоУ оквиру пројекта Твининг - прво усаглашавање са acquis communautaire јеизрада два нацрта и то: Нацрта закона о превозу путника у друмскомтранспорту и Нацрта закона о превозу ствари у друмском транспорту.Оба закона ће бити усклађена са следећим прописима ЕУ: Упутством 96/26/ЕЗо приступу професији превозника робе и превозника путника друмскомтранспорту, измењена и допуњена Упутством 98/76/ЕЗ, Уредбом 1370/2007ЕЗ о услугама јавног превоза путника железницом и друмским саобраћајем,Уредбом 92/684/ЕЕЗ о заједничким правилима за међународни превозпутника аутобусима, измењена и допуњена Уредбом 11/98 ЕЗ, Уредбом 12/98ЕЗ која одређује услове под којима нерезидентни превозници могу даобављају услуге националног превоза путника у држави чланици, Уредбом881/92 ЕЕЗ о приступу тржишту у области превоза робе друмом, измењена идопуњена Уредбом 484/2002 ЕЗ, Уредбом 3916/90 ЕЕЗ о мерама које сепредузимају у случају кризе на тржишту друмског превоза робе, Уредбом3118/93 ЕЕЗ о условима под који нерезидентни превозници могу да обављајууслуге националног превоза путника у држави чланици, Уредбом 4058/89 ЕЕЗо утврђивању тарифа за транспорт терета у друмском саобраћају измеђудржава чланица.У овом периоду планирана је израда подзаконских аката који ће битипрописани новим Законима као и измене и допуне постојећих подзаконскихаката и то: 29
  31. 31.  Уредбе о начину расподеле и критеријумима за доделу страних дозвола за међународни јавни превоз ствари домаћим превозницима ( „Службени гласник РС”, број 88/05, 113/07 и 6/09) Правилника о техничким и техничко-експлоатационим условима које морају испуњавати теретна возила и аутобуси којима се обавља међународни јавни превоз у друмском саобраћају („Службени гласник РС”, бр. 99/05 и 23/06), који ће бити усаглашен у потпуности са Упутством 96/96/ЕЗ.У 2008 је започет процес увођења система дигиталних тахографа у складу саЕвропским споразумом о раду посаде на возилима која обављају међународнепревозе (АЕТР). Обавеза Србије је да овај систем ради најкасније од јуна 2010.Обавеза увођења дигиталних тахографа одређена је и Европскимпартнерством.Усаглашавање правне регулативе из области транспорта опасног терета саЕвропским споразумом о међународном друмском превозу опасних материја итерета (АДР) и прописима ЕУ, доприноси повећању нивоа безбедности исигурности друмског транспортног система.Планирано је усвајање подзаконских аката усклађених са прописима ЕУ, а којипроизилазе из Закона о јавним путевима, и то: Техничка упутства за пројектовање, Техничка упутства за функционалну класификацију и прекатегоризацију путне мреже у Републици Србији, Техничка упутства за саобраћајну сигнализацију.Подигнути институционални капацитети транспортног сектора из областитранспорта опасних терета и стварање услова за управљање системом у складу са ЕУ процедурама и искуством, поред нове законскерегулативе, битан је краткорочни приоритет ове области. 30
  32. 32. ИнституцијеНацртом закона о превозу путника у друмском транспорту и Нацртом закона опревозу ствари у друмском транспорту предвиђено је формирање Агенције задрумски транспорт ради обављања послова који првенствено чинетехнолошки заокружену целину а односе се на издавање лиценци домаћимпревозницима за обављање комерцијалног превоза ствари у унутрашњем имеђународном друмском саобраћају, издавање сертификата о стручнојоспособљености за управљање транспортним активностима, усаглашавањередова вожње у линијском унутрашњем и међународном превозу путника,издавање и комплетна администрација појединачних и мултилатералнихдозвола за друмски превоз домаћим превозницима, издавање сертификата задрумска теретна возила.Агенција за безбедност саобраћаја се формира ради обављања послова уобласти безбедности саобраћаја који до сада нису рађени у Србији, а обавеза сенамеће како технолошки тако и због усклађивања са прописима ЕУ.Основни разлози за формирање Агенције за безбедност саобраћаја су:- развој државне управе и ширење нових послова који налажу потребу за стварањем нових статусних облика, у складу са временом и технолошким достигнућима,- садашња организација државне управе у области безбедности саобраћаја не стимулише у довољној мери развој стручних области, прихватања нових савремених стандарда, и унапређења постојеће праксе .- стручна и развојна помоћ ради спровођења новог Закона о безбедности саобраћаја.Имајући у виду потребу за координирањем активности и мера за унапређењебезбедности саобраћаја учињени су први кораци у формирању тела закоординацију у које су укључени представници Министарства заинфраструктуру, Министарства унутрашњих послова, Министарства здравља,Министарства просвете и Министарстао правде, као и управљач државних путева(Јавно Предузеће „Путеви Србије”). У оквиру овог тела су формиране и подгрупе 31
  33. 33. за поједине области као што су безбедност деце у собраћају, управљање црнимтачкама на путевима, кампање у безбедности саобраћаја, увођење системадигиталних тахографа, увођење казнених поена итд.На основу иницијативе Министарства за економију и регионални развој,Министарство за инфраструктру ће преузети Одсек за хомологацију возила изИнститута за стандардизацију.Приоритети у периоду 2010-2011ЗаконодавствоУ складу са приоритетима Европског партнерства, донеће се подзаконски актинеопходни за спровођење новог Закона о безбедности саобраћаја на путевима.Подзаконски акти ће бити у сагласности са следећим прописима ЕУ: Упутством2002/24/ЕЕЗ која се односи на одобрење типа моторног возила са два или триточка, Упутством 70/156/ЕЕЗ о одобрењу типа за моторна возила иприкључна возила са свим изменама и допунама, закључно са Упутством2004/104/ЕЗ, Упутством 74/150/ЕЕЗ која се односи на одобрење типапољопривредног и шумског трактора, са свим изменама и допунама, закључноса Упутством 2003/37/ЕЗ, Упутством 96/53/ЕЗ која одређује максималнедозвољене димензије и максималну дозвољену тежину у међународномсаобраћају, измењена и допуњена Упутством 2002/7/ЕЗ.Подзаконски акти, планирани за доношење до 2011, а директно ћепроизилазити из Закона о безбедности саобраћаја на путевима су: Правилник о изгледу и начину употребе ознаке за возило којим се организовано превозе деца; Правилник о начину и условима превоза деце млађе од 12 година у моторном возилу; Правилник о посебним условима које морају испуњавати возила и возачи који обављају школски превоз деце односно који организовано превозе децу; Правилник о условима о издавању и важењу лиценце за возача возила 32
  34. 34. којим се обавља јавни превоз путника или робе, односно коме је то основно занимање; Правилник о саобраћајној сигнализацији; Правилник о начину и елементима превођења категорија које се уписују у возачку дозволу; Правилник о укупном трајању управљања возилом; начину рада удвојених посада на воЀA8

×