Efekti integracije Srbije u EU - tržište rada, zbornik radova, FEFA, 2009

1. Тржиште рада

2. ЕФЕКТИ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА НА ТРЖИШТЕ РАДА У СРБИЈИ
проф. др Михаил Арандаренко1
мр Милан Зеловић
1. Тржиште рада у Србији данас
1.1 Утицај Светске економске кризе
Србија је Светску економску кризу дочекала као земља у транзицији. У тим
условима земља није успела паралелно да прилагоди све главне економске
показатеље. Макроекономска стабилност кроз обуздавање инфлације и
одржавање нивоа цена је поље на коме је постигнут делимичан успех. Ипак,
вишегодишњи дефицит платног биланса и повећање незапослености су кретања
која су остала изван домашаја креатора економске политике и која показују
недостатке као и нереформисаност и структурну неусклађеност српске привреде.
Само поједини сектори, као на пример банкарство, темељно су реформисани и ту
су почетна отпуштања више него надокнађена отварањем нових радних места. Са
друге стране, сматра се да је пад запослености и раст незапослености био већи и
дужи због смањене стабилности политичког система која је манифестована
честим изборним циклусима и грешкама у реформама од стране управљача
економском и стратегијском политиком.
Иако већина грађана Србије сматра да је висока незапосленост највећи економски
и социјални проблем земље, у економији Србије није било довољно снаге да
балансира и оптимизира све кључне макроекономске показатеље (инфлацију,
привредни раст, запосленост, дефицит платног биланса, итд). Међународно
упоредива стопа незапослености у Србији у 2007. години била је 18,8%, што је
веома висока стопа, у поређењу са тадашњих 5% у САД и Јапану, 7% у Европској
унији, односно око 10% у Пољској и Словачкој, двема новим чланицама ЕУ са тада
1Аутори студије проф. др Михаил Арандаренко (Економски факултет Универзитета у Београду) и
мр Милан Зеловић се захваљују Јадранки Бубало (Министарство економије и регионалног развоја
Републике Србије), Александри Секуловић (Канцеларија за европске интеграције Републике
Србије) и Ивану Секуловићу (Министарство рада и социјалне политике Републике Србије) на
доприносу у изради ове студије. Студија се ослања на Националну стратегију запошљавања у
Србији, као и на студије Европског института Румуније и Економског института из Загреба.

3. највишом стопом незапослености. Ипак, криза је донекле смањила овај јаз, јер се
незапосленост у Србији није драматично повећала, док се незапосленост у САД
приближава двоцифреној стопи. Стопа незапослености у Шпанији, сада је већа
него у свим другим чланицама ЕУ.
Према најновијим подацима први талас кризе још увек се није озбиљније
директно одразио на српско тржиште рада. Ипак, постоји тенденција смањења
броја радних места у приватном сектору, а и притисак је порастао да се што пре
рационализује јавни сектор, поготово државна управа. Неке земље чланице ЕУ су
осетиле директнији и јачи утицај кризе на својим тржиштима рада, па су се и
стопе незапослености у тим земљама драстично повећале. (нпр. Шпанија,
Летонија, Мађарска).
На тржишту рада Србије није било драстичних промена, али уколико Светска
економска криза не почне да јењава, повећава се ризик од „тврдог приземљења“
економије у 2010. години. Цена продужене кризе мораће да се плати. Три
највероватнија начина амортизовања продужене кризе би била ерозија реалних
зарада кроз високу инфлацију, масовна кашњења у исплати како плата тако и
других дуговања и коначно, масовна отпуштања радника. До сада су привредни
актери, укључујући и државу, на кризу реаговали углавном кроз кашњења у
исплати својих обавеза. На овај начин се „купује време“ у нади да ће главни талас
кризе проћи и да ће се у међувремену повратити ниво страних инвестиција и
кредитног поверења. Јасно је да ова ситуација може бити само краткорочно
одржива и да у случају продуженог трајања кризе може доћи до наведених
поремећаја. Иако немају контролу над светским збивањима, носиоци економске
политике у Србији имају пуну одговорност за што боље позиционирање Србије у
свим могућим сценаријима.
2

4. 1.2 Незапосленост у Србији и трендови2
Незапосленост представља највећи друштвено-економски проблем у Србији
данас, а смањење високе стопе незапослености би требало да буде главни задатак
доносилаца економских одлука. Ако упоредимо стопе незапослености према
међународно упоредивој Анкети о радној снази Републичког завода за статистику
(АРС) и према евиденцији Националне службе запошљавања (НСЗ), видећемо да
постоји разлика која указује на структурну незапосленост и њен дугорочни
карактер, али и широко присуство сиве економије. Према анкети о радној снази,
незапосленост код нас је у 2007. износила 18,8%. Међутим, административни
подаци показују стопу регистроване незапослености од скоро 30%, указујући на
то да је добар део запослености неформалан, али и да међу регистрованим
незапосленим има велики број неформално запослених или неактивних.
У структури економски незапослених лица (према АРС) је доминантно учешће
најмлађе старосне групе (15-25) са стопом незапослености од 44,83 %, што је чак
три пута више од просечне стопе незапослености ове старосне групе у земљама ЕУ
(око 15%). Што се тиче образовног профила, преовлађују незапослени са средњим
и нижим образовањем. Незапослени са образовањем нижим од средње школе
чинили су 24,1% укупног броја незапослених у 2003. Највећи удео у укупној
незапослености имају лица са завршеном средњом школом – око две трећине
укупног броја незапослених (66%).
Табела 1 показује кретања показатеља тржишта рада у периоду 2002-2008.
године. И поред извесне промене методологије, на овој табели је забележен
пораст броја незапослених услед процеса приватизације. Каснији пад стопе
незапослености у 2007. и 2008. години је последица измењене методологије. Без
те измене, стварни пад би био свега 1,3%,
2Подаци из : М. Арандаренко: Serbia’s Troubled Labour Market, in: W.Petritch, G.Svilanovic and C.Solioz:
Serbia Matters: Domestic Reforms and European Integration, Nomos, 2009.
3

5. Табела 1: Кључни показатељи тржишта рада 2002-08 (обухваћена
популација од 15-64 године)
Запосле- Незапосле Учешће радне Стопа Стопа
ност ност снаге запослености незапосле
(хиљаде) (хиљаде) (проценти) (проценти) ности
(проценти)
2002а 3.000 460 56,1 48,6 13,3
2003а 2.919 500 55,7 47,6 14,6
2004б 2.931 665 66,4 53,4 19,5
2005 2.574 719 65,2 51,0 21,8
2006 2.517 692 63,6 49,8 21,6
2007 2.526 584 63,4 51,5 18,8
2008ц 2.650 460 62,6 53,3 14,7
Извор: Републички завод за статистику, Анкета о радној снази, 2002–08
Напомене:
а Стопе за 2002. и 2003. годину се односе на људе изнад 15 година старости
б 2004 методолошка промена која је уведена, преместила је оне који су били
сврстани у категорију „привремено активних” у категорију незапослених или
неактивних. Подаци за 2004. годину нису поредиви са подацима за 2003. и
забележени раст незапослености није био тако висок.
в У 2008. години упитник је промењен и уведена су додатна питања због бољег
увида у осетљивије категорије запослености. То је довело до значајног пада
незапослености, самозапослености и запослености породице предузетника. Да се
упитник није променио, пад стопе незапослености између 2008. и 2007. године би
био само 1,3 процентних поена.
Табела 2 показује побољшања показатеља у 2007. и 2008. години. Међутим,
наведена побољшања су већином проузрокована методолошким побољшањима,
док се стварни тренд може оценити као благо позитиван. Други разлог је
економска криза која је у 2009. погодила српско тржиште рада. Продужен раст
запослености је представљен у табели 2.
Табела 2: Промене 2007-2008
Октобар 2007. Октобар 2008. Разлика
Запослени радници (за 1.941.000 1.904.000 -37.000
плату)
Самозапослени 535.000 661.000 126.000
Помажући чланови 180.000 241.000 61.000
домаћинства
Укупно 2.636.000 2.806.000 170.000
Извор: Републички завод за статистику, Анкета о радној снази, 2002–08
4

6. Табела 2 показује да је раст запослености у периоду 2007-2008 проузрокован
комбинованим растом два вида запослености означеним од стране Међународне
организације рада као „рањивим” или „осетљивим“, а то су самозапослени и
помажући чланови домаћинства. Ове две инфериорније форме запослености чине
трећину свеукупне запослености у Србији данас, а то је двоструко више од просека
ЕУ. Као контраст, најквалитетнији вид запослења – запослење за плату је ниже у
2007. него у 2008. години. Овај негативни резултат потврђује чињеницу да је у
2008. процес смањења послова, као резултат приватизације и реструктуирања,
био већи и јачи, него процес стварања нових послова у приватном сектору. С
обзиром на практично сигуран економски пад, може се очекивати нето умањење
радних места у Србији у 2009. години.
Запосленост за плату у сектору приватних предузећа износи 950.000 радника, у
поређењу са становништвом у радном добу од око 5 милиона или запосленошћу
од 2,65 милиона. Иако се овај вид запослености више него удвостручио између
2001. и 2005. године (са 208.546 на 421.490 запослених), треба истаћи да је до тога
у највећој мери дошло кроз приватизацију постојећих друштвених или мешовитих
предузећа, а не захваљујући стварању нових приватних предузећа. У јавном
сектору (администрација на свим нивоима, образовање, здравство, војска и
полиција) запосленост се повећала последњих година. Данас око 550.000 лица
ради у јавном сектору, што чини преко четвртине формално запослених или око
трећине запослених за плату. Овако велики број запослених у јавном сектору
представља велики терет за развој економије.
Непољопривредна самозапосленост, укључујући и мале предузетнике, скоро се
удвостручила на садашњи број од 600.000, али овај раст је већином проузрокован
принудним уласком људи у овај сектор као последње могућности за остваривање
неке зараде. То је један од разлога за лош просечан квалитет ових радних места. За
разлику од Румуније и других нових чланица ЕУ, где је пољопривреда била главни
катализатор транзиције јер је упијала радну снагу отпуштену из приватизованих
државних предузећа, број пољопривредника у Србији је већ био превисок тако да
је незнатно порастао у последњих неколико година на 600.000. Због ниске
5

7. продуктивности у пољопривреди Србије неке оквирне рачунице указују да би
половина овог броја била довољна да оствари садашњи удео пољопривреде у БДП-
у. Пољопривреда такође још увек представља тзв. запосленост последњег
уточишта, за добар део запослених у њој .
Осим послова за плату у приватном сектору, сви други облици запослености имају
врло ограничен потецијал за развој. Из различитих разлога треба очекивати
смањивање броја запослених у јавном сектору и у пољопривреди. Притисак за
смањење броја запослених у јавном сектору долази услед фискалног
прилагођавања, док се очекује смањење запослених у пољопривреди због
повећања продуктивности рада и премештања радника на продуктивније
послове.
Треба напоменути да је подстицање самозапошљавања битно током транзиције,
али да самозапошљавање у већем проценту није пожељно јер је онда по правилу
принудно, као запослење „последњег уточишта“. Ни у једној развијеној земљи
самозапошљавање не представља доминантан облик запослености. Стопа
самозапослености у Србији у 2004. била је 31,4%, у односу на просек ОЕЦД-а од
17,4% (једино Турска и Мексико имају веће стопе). Од земаља у транзицији једино
Пољска са 27% има стопу самозапослености приближну Србији, док је у Мађарској,
Чешкој и Словачкој учешће самозапослености у укупној запослености негде око
15%. У Европској унији ова стопа је у просеку 15,7%, а у САД свега 7,6%.
Лоша демографска ситуација представља тренутно олакшање (јер се смањује
притисак нових улазника на радна места) и велики је изазов за дугорочни
потенцијал српског тржишта рада. Учешће потенцијалне радне снаге, односно
становништва у радно активном добу (између 15 и 65 година), у укупном
становништву повећаће се са 67,1% у 2002. години на 68,3% у 2012. години, али ће
њен апсолутни број забележиће пад за скоро 150.000, са 5.030.000 у 2002. години
на 4.885.000 у 2012. години, као последица нето губитка становништа од око
350.000 у десетогодишњем периоду. Између 2006. и 2012. дакле, може се
очекивати просечан годишњи пад становништва у радно активном добу за око
6

8. 15.000 особа годишње.3 У овом периоду ће такође бити интензивиран процес
старења становништва, укључујући и радну снагу. Уз то, УНХЦР је у другој
половини прошле године Србију сврстао међу пет земаља у свету са дуготрајном
избегличком кризом чије решавање захтева заједничку акцију. У Србији борави
око 97.000 особа са статусом избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине и око
200.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије.4
У погледу структуре запослености и незапослености, доћи ће до смањења
тренутно веома високе стопе незапослености младих. За припаднике радне снаге
преко 50 година очекује се обрнут тренд – раст стопе незапослености. У погледу
полне структуре радне снаге, постоји тренд погоршања положаја жена, посебно
кад је реч о стопи незапослености, која је за трећину већа од стопе незапослености
мушкараца. Да би се преокренуо овај забрињавајући тренд, потребна је
координирана афирмативна акција државних органа. Очекује се тенденција
убрзаног унапређивања образовне структуре радне снаге, као последица одговора
на већ уочено повећање приноса на образовање, типичног за транзицију. Очекује
се бржи раст запослености у сектору услуга, уз стабилно учешће секундарног
сектора у укупној запослености. Запосленост у пољопривреди ће остати веома
висока, са још увек присутном значајном компонентом прикривене
незапослености.
С тим у вези, неопходно је прилагођавање образовног система потребама
тржишта рада, као и европским интегративним процесима, попут увођења
система заснованог на Болоњској декларацији у вишим и високим школама у
Србији. Табела 3 приказује доступност образовања и показује да је 98,4%
становништва у Србији похађало или похађа осмогодишње основно образовање,
уз напомену да 11% најрањивијег становништва није обухваћено у овој анализи
(4% Рома и 7% сиромашних). Од 37,8% становништва које је имало прилику да
3 Михаил Арандаренко: Приоритети дефинисани Националном стратегијом запошљавања и
другим стратешким документима, Пројекција основних контингената на тржишту рада (РЗС и
АРС) 2006-2012 – кретање запослености, демографски показатељи понуде рада, кретање стопе
партиципације, стопе запослености и стопе незапослености, Препоруке за политику запошљавања
и активне програме тржишта рада, необјављена припремна студија у оквиру Националне
стратегије привредног развоја 2006-2012.
4 http://www.unhcr.org/publ/PUBL/455443b011.pdf
http://www.refugees.org/countryreports.aspx?id=2168
7

9. студира на вишим и високим школама готово половина (45%) не заврши своје
студије. Очигледно је да студентска популација садржи велики број прикривено
незапослених лица која повлаче средства из буџета за образовање. Са друге
стране, видели смо да редове незапослених углавном попуњавају лица са нижим и
средњим образовањем. Тако се поставља питање адекватности и ефикасности и
ових нивоа школовања. У сваком случају, нема довољно анализа економских
ефеката садашњег система образовања.
Табела 3: Структура образовања у Србији
Ниво Обухват (%) Одустајање (%) Напомене
Предшколско
39 (2005) - 45% град, 14% село
Основна
98,4 (2005/06) 3,4 не прате се рањиве групе
Средња укупно
78 2,3 -
Средња 3 године
18 - -
Средња 4 године 60 - 19% гимназије, 41% средње стручно
Више
11,2 око 45 продужавање студија
Високо
26,6 око 45 продужавање студија
Извор: Центар за образовне политике: Мартина Вуксановић – Доступност
образовања у Србији, октобар 2008.
У Табели 4. сажето су приказани очекивани трендови запослености по секторима
својине и типовима запослења. Приватни сектор треба да буде носилац раста,
јавни сектор се рационализује а друштвена и мешовита средина укидају.
Друштвена својина је била специфичност „самоуправног социјализма“ бивше
Југославије, као облик квази државне својине.
Можемо видети да ни у оптималном сценарију привредног раста, не можемо
очекивати спектакуларне помаке у смањивању незапослености. Међутим, треба
очекивати побољшање квалитета запослености на тржишту рада кроз повећање
продуктивности и просечних плата, као и смањење вишкова запослених што ће се
посебно одразити на секторе самозапослености и пољопривредне запослености.
8

10. Наравно, уколико криза поприми турбулентнији карактер и/или се носиоци
економске политике не снађу у предстојећем периоду, позитивни трендови би се
регресивно мењали.
Табела 4: Кретање запослености по секторима својине и типовима запослења
Квантитативни трендови Промене у погледу
Контингенти запослености запослености и преломне квалитета запослености
по секторима својине тачке и продуктивности
Јавни сектор
Кумулативна деструкција 5-10% Од 2009. вишак
постојеће запослености до 2008; запослених сведен на
раст од 0,5-1% годишње од 2009. одржив ниво. Квалитет
запослености расте кроз
Буџетски сектор бољу образовну структуру.
Кумулативна деструкција 10- Од 2009. вишак
15% постојеће запослености до запослених сведен на
2008; стагнација од 2009. одржив ниво. Квалитет
запослености расте кроз
Јавна државна предузећа бољу образовну структуру.
Стагнација до 2007; Од 2011. вишак
кумулативна деструкција 10% запослених сведен на
између 2008 и 2010; раст од 0,5- одржив ниво. Квалитет
1% после 2010. запослености расте кроз
Јавна локална предузећа бољу образовну структуру.
Деструкција окончана до краја
2008. Запосленост се примарно
сели у разне видове
запослености у приватној
својини (до 80%) и у
контингенте незапослености
(10%) и изван радне снаге
Друштвена својина (10%).
Деструкција практично
довршена до краја 2010. До 2008.
запосленост се сели у разне
видове запослености у
приватној својини (до 85%) и у
контингенте незапослености
(8%) и изван радне снаге (7%).
После 2008. године
трансформација се одвија без
Мешовита својина смањивања запослености.
Приватна својина
До краја 2008. главни извор Продуктивност и квалитет
раста приватизација, од 2009. запослености стагнирају
раст постојећих и оснивање као последица
нових предузећа. Раст приватизације до 2008.
запослености од 10% годишње (пад у предузећима
до краја 2008, после 3-4%. приватизованим после
Такође, постепено повећање 2004, раст у раније
запослености у де ново приватизованим и у де
предузећима са мање од 20% у ново фирмама) .
2005. на 50% у 2012. После 2008. квалитет
запослености и
Приватна предузећа продуктивност у сталном
9

11. Квантитативни трендови Промене у погледу
Контингенти запослености запослености и преломне квалитета запослености
по секторима својине тачке и продуктивности
порасту, посебно у де ново
сектору.
До краја 2008. значајан раст Продуктивност и квалитет
(кумулативно 15%) углавном на запослености стагнирају
рачун приватизације или благо опадају као
друштвених предузећа, затим последица претежно
одржавање на достигнутом невољног уласка у
нивоу уз високе паралелне стопе контингент услед
деструкције и креирања послова. приватизације до краја
2008, касније значајно
расту кроз постепено
смањивање сегмента
самозапослености као
Приватни предузетници и „запослења последњег
запослени код њих уточишта“.
До краја 2008. тренд благог пада Продуктивност стагнира
услед апсорбовања дела или благо расте до 2009,
запослености деструисане у после значајно расте.
друштвеним /мешовитим/ и Постепено смањивање
јавним предузећима, од 2009. учешћа „запослења
израженији пад, по 2% годишње. последњег уточишта“ у
Пољопривредна пољопривредној
запосленост запослености.
Извор: Михаил Арандаренко: Пројекција основних контингената на тржишту рада
(РЗС и АРС) 2006-2012 – кретање запослености, демографски показатељи понуде
рада, кретање стопе партиципације, стопе запослености и стопе незапослености,
необјављена припремна студија за Националну стратегију привредног развоја
Србије 2006-2012.
1.3 Реформа система пореза на зараде
У Србији је 2001. године спроведена пореска реформа. Реформа је успела у
повећаном прикупљању укупног пореза и истовременом смањењу пореског
оптерећења за појединачне пореске обвезнике. То је остварено кроз проширење
пореске основице, смањење укупног пореза и оптерећења на зараде. Уведена је
пореска стопа од 14% на зараде, док су доприноси за социјално осигурање битно
смањени на 32,6% бруто зараде.
За разлику од земаља ЕУ које практикују прогресивни систем опорезивања зарада,
у Србији је уведена регресивност пореског система зарада, и то у периоду 2001-
2007. Према прописима за порезе и доприносе за социјално осигурање, који су у
Србији примењивани до краја 2006, пореско оптерећење за особу са врло ниским
приходом, који износи 33% просечне зараде, износила је 47,1%. Та стопа („порески
10

12. клин“) за раднике који зарађују просечну плату је износила 42,2%. У случају да је
зарада запосленог износила 8 просечних плата, пореско оптерећење је било чак и
ниже – 34,5%.
Иако се на крају одустало од регресивног пореза на зараде, пореско оптерећење за
раднике са ниским зарадама је остало и даље прилично високо, износећи око 38%
на нивоу минималне зараде. Регресиван порески систем је створио бројне
проблеме. Довео је до диспропорционалног пореског оптерећења за предузећа и
секторе који запошљавају раднике са минималним и ниским зарадама, као и
додатног заостајања региона са зарадама испод просека. Тако су даље продубљене
секторске и регионалне разлике када су у питању зараде. То је даље обесхрабрило
смањење сивог сектора кроз формализовања нерегистрованих запослених, што је
опет довело до мањег броја нових радних места у новим приватним предузећима,
која су кључна за апсорпцију како младе радне снаге, тако и отпуштених из
државног сектора у току транзиције.
Регересивни порески систем кад су у питању зараде, имао је утицај на структуру
страних директних инвестиција у Србији кроз фаворизовање пројеката, који су
укључивали зараде изнад просека на рачун оних које стварају мање плаћена радна
места. Имајући у виду да Србија пре свега конкурише стручном а јефтином радном
снагом, ова регресивност је вероватно имала инхибирајући утицај на укупни ниво
страних директних инвестиција. Мањи број отворених радних места отежао је
реструктурирање радно интензивних сектора као што су текстилни, занатски и
прехрамбени.
1.4 Национална стратегија запошљавања
Европска стратегија запошљавања, позната као Лисабонска стратегија, по први
пут свеобухватно, на нивоу ЕУ разматра начине промовисања запослености и
борбе против незапослености, нарочито у погледу реформе стручног образовања
и реформи тржишта рада. Национална стратегија запошљавања (НСЗ) у Србији
усвојена је априла 2005. године и представља основни стратешки документ за
подстицање запошљавања који се ослања на Лисабонски стратегију и то за период
11

13. од 2005-2010. године. Национална стратегија преузима интегративни приступ.
Предвиђене мере се не ограничавају на активне политике тржишта рада, већ се
проширују на социјалну, просветну, пореску, корпоративну, регионалну и друге
релевантне политике, имајући у виду јасно опредељење Србије да што пре постане
део европског економског и социјалног простора. НСЗ полази од специфичне
реалности Србије и тешког стања на тржишту рада али је инспирисана Европском
стратегијом запошљавања и предложене мере настоје да саобразе тржиште рада
стандардима ЕУ како би се земља лакше и ефикасније укључила у поделу рада на
нивоу ЕУ.
Национална стратегија запошљавања у дефинисању својих циљева полази од
садашњег стања где су као главне карактеристике препознате:
- висока незапосленост,
- велика прикривена незапосленост,
- ниско учешће запослености у приватном сектору и
- веома ниска мобилност радне снаге.
Национална стратегија запошљавања прихвата три свеобухватна циља
Лисабонске стратегије из 2000.године, који подразумевају:
1. пуну запосленост,
2. квалитет и продуктивност рада
3. друштвену кохезију и укључивање на тржиште рада.
По аналогији се прихвата десет приоритета за мере политике, дефинисаних
смерницама Европске комисије из априла 2003. године:
- помоћ у тражењу посла и спречавање дугорочне незапослености,
- подршка предузетништву и унапређењу климе за отпочињање пословања,
- подстицање прилагодивости радника и предузећа за промене,
- обезбеђивање више квалитетнијег улагања у људски капитал,
- раст понуде рада и подршка активном старењу,
- подршка равноправности полова у погледу запошљавања и зарада,
- борба против дискриминације посебно погођених група,
- унапређење финансијских подстицаја да би се рад више исплатио,
12

14. - значајно смањење неформалног рада,
- подршка стручној и географској мобилности.
Имајући у виду специфичне потребе српског тржишта рада, НСЗ дефинише још
два приоритета:
- подршка страним директним инвестицијама и инвестиционом активирању
домаће штедње усмереним ка одржавању и стварању запослености и
- смањивање разлика између регионалних тржишта рада.
Да би се остварио стабилан и одржив тренд раста запослености, непоходне су
високе стопе привредног раста. Због тога се инсистира на подршци страним
директним инвестицијама и инвестиционом активирању домаће штедње,
предузетништву и унапређењу климе за отпочињање посла. Да би се то остварило,
потребне су активне мере у домену других развојних политика и стога, НСЗ у
складу са Лисабонском стратегијом, инсистира на горе поменутом интегративном
приступу.
Стратегија наглашава неопходност регионалног приступа тржишту рада, како би
се радна места приближила радницима, уместо обрнуто. Тиме би се помогао
равномерни регионални развој, који је један од стубова одрживих високих стопа
привредног раста. Тако су основне јединице посматрања у овој стратегији три
регије (Београд, Војводина и Централна Србија), односно 25 округа. Уз помоћ
посебно развијеног скупа показатеља, ова стратегија омогућава да се дефинишу
регионална тржишта рада високог, средњег и нижег ризика. Тако постаје могуће
да се осим општих предлажу и диференциране мере подстицања запошљавања.
За успех НСЗ у унапређивању незавидне ситуације на тржишту рада, која је
додатно оптерећена изазовима Светске економске кризе, потребно је јединство
министарстава и других државних органа на свим нивоима у предузимању
доследних и координираних мера.
НСЗ је добро интегрисана са другим стратегијама, као и са правним окружењем
земље. Она у правном смислу полази од Закона о раду и Закона о запошљавању и
13

15. осигурању за случај незапослености. Комплементарна је са Стратегијом за
смањење сиромаштва и Стратегијом подршке малим и средњим предузећима, као
и са другим стратешким документима везаним за секторски и регионални развој
и транзицију ка развијеној тржишној привреди.
Идући корак даље, ова стратегија полази од неопходности остваривања
социјалног договора, путем организовања перманентног социјалног дијалога
представника главних социјалних партнера – синдиката, послодаваца и
представника јавног интереса.
Када су у питању политике тржишта рада, основа промене политике
запошљавања је давање предности активним у односу на пасивне мере. Ово
представља велики изазов, с обзиром на то да се већина средстава издваја за
пасивне мере, тј. за накнаде за незапослене.
Посебну пажњу треба посветити програмима самозапошљавања, обука и
преквалификације. За успех ових програма потребна су озбиљнија финансијска
средства и веће ангажовање свих актера – послодаваца, незапослених и службе за
запошљавање. Ради смањења незапослености младих, потребно је широко
примењивати праксу каријерног вођења и саветовања на свим нивоима
образовања, укључујући и информисање о стању и перспективама на тржишту
рада и садашњим и очекиваним шансама одређених професија.
Битан предуслов за успешно спровођење НСЗ је реформа Националне службе за
запошљавање. Битно је да тзв. клијентска орјентација постане један од основнх
инструмената за ефикасну примену активне политике запошљавања. Поред тога,
неопходно је обезбедити јединствен информациони систем за праћење стања и
активности на тржишту рада. Побољшање Националне службе за запошљавање
један је од краткорочних приоритета дефинисан Европским партнерством, који је
делимично остварен.
14

16. 1.5 Суочавање са кризом на тржишту рада
Светска економска криза је ставила на искушење читав свет, па тако и ЕУ и Србију.
Једно од првих „открића“ из периода кризе које имају земље са дефицитом у
платном билансу и структурно неусклађеном привредом, је да се до сада живело
преко својих могућности. Уз то, велики проблем Србије је скупа држава. Тако је у
последњој деценији највише напредовала запосленост у најмање продуктивним
секторима – запосленост у републичкој и локалној администрацији,
нерегистрована запосленост, нелегални рад, самозапослење и традиционално
запослени у пољопривреди.
Чини се да ће уколико се криза распламса, тржиште рада у Србији бити главно
место жаришта. То може бити опасно, зато што се већ у разним истраживањима
незапосленост наглашава као највећи перципирани проблем и страх од стране
јавности (видети Табелу 5). Чување социјалног мира и одрживости укупних
реформи налаже да се ово питање мора осмишљеније решавати.
Табела 5: Кључни проблеми у Србији према перцепцији јавног мњења, април
2009.
Незапосленост
Економија
Животни стандард
2% 2% 2% Корупција
5% 4%
8% 38%
Koсoво
Kриминал
19%
20% Политички сукоби
Несигурност
Пољопривреда
Извор: Истраживање Међународног Републиканског Института, март 2009,
Политика, 9.4.2009.
15

17. Прва реакција на кризу одсликава уверење да је тржиште рада у стању да
амортизује даље потресе, што се може испоставити као кобна грешка. Наиме,
приликом укидања опорезивања девизне штедње, одустало се од, ионако
симболичног пораста неопорезивог дела дохотка са пет на осам хиљада динара,
што је послужило као трејд-оф, тј. накнада за ову стимулацију како би се очувала
неутралност приходне стране буџета. Послат је лош сигнал онима који намеравају
да и у кризи наставе инвестирање у радна места и у производњу.
Такође се поставља питање које су реалне могућности креатора економске
политике да утичу на ток кризе у Србији и њене ефекте на тржиште рада. Србија
није у могућности да у потпуности примењује експанзивну монетарну и пре
свега фискалну политику какве се стандардно препоручују у условима пада
привредне активности, јер су резерве створене од неколико великих
приватизација потрошене, добрим делом кроз јавну потрошњу. Чести изборни
циклуси су стимулисали све владе да омогућавају потрошњу изнад реалних
могућности. Исто тако недостају средства за евентуалне јавне радове и јавне
инвестиције. Тако је монетарна политика остала у доброј мери усамљена,
стешњена и присиљена да одговара на ефекте кризе, као и да се прилагођава
мерама Владе. Ипак, с обзиром да је сектор сиве економије мањи него у суседним
Албанији, Босни и Херцеговини и Македонији, српска Влада има већу могућност
управљања националном економијом наго владе ових суседа5.
Специфичне мере које треба да обезбеде подршку фирмама у периоду кризе су
кредитне субвенције. Влада Србије је кроз програме Министарства економије и
регионалног развоја обезбедила извесна средства за субвенционисање, као и за
примање нових приправника кроз програм „Прва шанса“. Активне мере на
тржишту рада, као сто су обуке, саветовање незапослених, подржавање
самозапослења и организовање јавних радова су маргинализовани. ЕУ и
појединачне владе земаља чланица финансирају програме за обуку и
информисање незапослених као и потенцијалних предузетника. Ове активности
нису у довољној мери подржане од стране Владе Србије, нити су остварени могући
5 Taking steps to a 21st century workforce - Macedonia, USAID Report, April 2009
16

18. синергетски ефекти. На све активне мере политике тржишта рада се троши само
хиљадити део БДП и буџет није предвидео њихов битнији раст у 2009. у односу на
2008. годину.
Осим ових активности, неопходне су и структурне реформе као одговор на
Светску економску кризу. Садашњи пензиони систем смањује флексибилност
српске привреде и успорава раст и развој. Реформа социјалног осигурања у Србији
представља недовршен посао. У 2008. години су спојена три пензиона фонда (за
запослене, за самозапослене и за пољопривреднике) у јединствен систем.
Пензије представљају највећи терет српске привреде, са око 3,5 милијарде евра
годишње. При томе, само 1,25 запослених издржавају једног пензионера. Постоји
релативно велики број пензионера због оних који имају кратак радни стаж, али су
успели да се пензионишу и уђу у одредене категорије радника који имају
бенефицирани радни стаж. У прилог томе, велики број радника се пензионисао
раније на основу инвалидитета.6
Пензиони систем у Србији је великим делом субвенционисан из буџета.
Доприноси радника и послодаваца покривају само две трећине укупних трошкова,
а преостала трећина се финансира из буџета. Проблеми све старијег
становништва, фискалних и спољнотрговинских дефицита, раста социјалних
издатака, као и отплате страног дуга постојали су и пре избијања светксе
економске кризе. Сада, у условима глобалног успоравања економије можемо
слободно рећи да је реформа пензионог система од критичне важности за Србију.
Реформа пензионог система углавном садржи увођење обавезујућег приватног
осигурања, као и додатног добровољног осигурања. Србија заостаје за осталим
земљама у региону по питању реформи пензионог система, али може искористити
искуства и моделе суседних земаља. Такође усклађеност са законом о социјалном
осигурању треба да се побољша. Непријављени доприноси су широко
распрострањени. Постоји недостатак координације између институција
6http://www.ilo.org/public/english/region/eurpro/budapest/download/socsec/pension_workshop_serb
.pdf
17

19. социјалног осигурања и пореске управе која је одговорна за прикупљање
социјалних доприноса.
Још је први аранжман Србије са Међународним монетарним фондом (ММФ) из
периода светске економске кризе – у 2008. години – предвиђао реформу
пензијског система. Као што наводи гувернер Народне банке Србије Радован
Јелашић, садашњи модел исплате пензија је неодржив. Тако је у периоду од 2003.
до 2008. године држава из буџета уплатила у Фонд за пензијско-инвалидско
осигурање око 565 милијарди динара, што је више него целокупни
приватизациони приход Србије, који је у истом периоду износио око 502
милијарде динара. Улога државног фонда за исплату пензија, односно првог стуба
пензијског система, због недовољног прилива средстава, свешће се у будућности
на социјалну помоћ, која ће бити недовољна за пристојан живот.
Увођење другог стуба – обавезног приватног осигурања – захтева већа улагања
државе, јер би се појавио још већи дефицит средстава која се издвајају за пензије,
услед премештања дела тих средстава у други стуб. То је највећи проблем
реформе пензионог система.
У Србији тренутно постоји девет друштава за управљање добровољним
пензијским фондовима, који представљају трећи стуб, чија је имовина 50,13
милиона евра и у које улаже 2,12% грађана.7
1.6 Мере политике запошљавања за раст запослености
Одговор на кризу али и структурне и дугорочне проблеме српског тржишта рада
мора бити добро осмишљен и доследно спроведен. Без обзира на позитиван
утицај на тржиште рада који се остварује кроз процес европских интеграција,
нереално је очекивати да би користи на тржишту рада могле да се остваре по
аутоматизму, без активне и осмишљене јавне политике. Потребно је да се једном
утврђен акциони план, створен на бази постојеће Националне стратегије
конзистентно примењује. Нарочито су важне следеће мере8:
7http://www.naslovi.net/2008-11-20/blic/neophodna-reforma-penzionog-sistema/920370
8Михаил Арандаренко: „Тржиште рада у Србији и интеграција у Европску унију“, необјављен текст.
Скраћена верзија објављена у „Политици“ од 3. маја 2008. године под насловом „Гаранције за
странце“
18

20. 1. Наставак реформе система опорезивања плата. Наставити реформу усмерену
ка смањивању трошкова рада за послодавце, посебно за ниже плаћени рад. Њени
елементи били би следећи:
- У домену пореза на зараде – увести синтетички порез на доходак који би
укључивао већи основни неопорезиви део (нпр. близу нивоа минималне
плате) и такође пореске одбитке за издржаване чланове. Тиме би се
смањили трошкови рада пре свега за запослене са нижим примањима, што
би а) са становишта послодаваца повећало атрактивност улагања у радно
интензивне делатности и б) са становишта радника учинило да се рад више
исплати (уз претпоставку да послодавац и запослени деле користи од
нижих трошкова рада).
- У домену доприноса за социјално осигурање – укинути минималне
основице и учинити доприносе стриктно пропорционалне стварно
исплаћеним платама.
- У домену ослобађања од пореза и доприноса за запошљавање угрожених
група на тржишту рада – задржати постојеће олакшице и размотрити
њихово проширење на друге категорије, укључујући пре свега кориснике
социјалне помоћи.
1) Реформа закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености.
Народна скупштина Републике Србије усвојила је Предлог Закона о запошљавању
и осигурању за случај незапослености 13. маја 2009. године, са следећим
стратешким опредељењима:
- давање већег значаја активним мерама тржишта рада, које се припремају
кроз годишњи Национални акциони план запошљавања, као део буџетског
циклуса,
- успостављање чвршће одговорности Службе за запошљавање за резултате
свог рада кроз обавезујући Уговор о учинку који закључује годишње са
Владом,
- увођење обавезног раног индивидуалног планирања активирања за сваког
незапосленог уз обавезу пружања доказа о активном тражењу посла,
19

21. - пружање подстицаја незапосленима за рано активирање (кроз право да
задрже део накнаде за незапосленост ако раније нађу посао) уместо за
неактивност (кроз смањивање висине новчане накнаде са дужином трајања
незапослености),
- увођење додатних флексибилних могућности за запошљавање.
2) Реформа програмирања активних мера на тржишту рада. Укључује следеће
стратешке правце, који се могу мењати и подешавати у зависности од токова на
тржишту рада:
Већа подршка отварању нових радних места у приватном сектору предузећа у
односу на самозапошљавање, значајно већа улагања у програме обука, пре свега
обука на послу, како би се повећала запошљивост, међународна конкурентност и
мобилност наше радне снаге (нпр. у ЕУ и шире постоји стални дефицит
медицинских сестара, радника у угоститељству, заваривача, водоинсталатера,
грађевинских радника, радника у аутомобилској индустрији итд).
Иако је јасно да је на дуги рок најбољи начин да се сузбије незапосленост стабилан
и висок привредни раст, током транзиције и актуелне светске економске кризе
постоји потреба да се додатним мерама утиче на кретања на тржишту рада како
би се ублажиле неизбежне негативне последице. Табела 6. даје сажет приказ
циљева, симптома и препоручених мера за основне типове општих економских
проблема и специфичних недостатака на тржишту рада, у настојању да се нађе
оптимални микс препоручених мера политике запошљавања до 2012. године.
20

22. Табела 6: Препоруке за политику запошљавања и активне програме
тржишта рада у периоду до 2012. године
Циљ Симптоми Препоручене мере
Директно креирање послова;
субвенције за плате;
Ублажити циклична
Значајно погоршавање обука и преквалификација;
и транзициона
динамичких показатеља помоћ за само-запосљавање;
погоршања
подршка мобилности радне
снаге
Ревидирање школске
инфраструктуре и програма;
јачање ефикасности рада
Смањити Висок ниво упражњених Националне службе за
структурне радних места у комбинацији запошљавање;
неравнотеже на са високим нивоом подржати приватне агенције за
тржишту рада незапослености запошљавање;
обука и преквалификација;
подршка мобилности радне
снаге
Јачање службе за запошљавање
Распрострањена дугорочна
(саветовање, помоћ у тразењу
незапосленост;
посла);
Веће учешће Рома у радној
Подршка посебно субвенције за плате;
снази;
осетљивим групама јавни радови;
Висока незапосленост и ниска
радника посебни програми за радно
партиципација особа са
укључивање осетљивих и
инвалидитетом, избеглица и
посебно погођених група на
интерно расељених лица
тржишту рада
Увођење пореских олакшица,
Подршка Велики број запослених прима
укључујући и неопорезиви
радницима са минималну плату или мање;
цензус у висини минималне
ниским зарадама кашњење и нередовна исплата
плате
Увођење посебних подстицаја за
запошљавање младих;
Смањити
Наставак реформе образовног
незапосленост
система, посебно средњег
младих и повећати Висока незапосленост и ниска
стручног образовања;
њихову стопа партиципације младих
Подстицање преласка из школе
партиципацију на
на посао;
тржишту рада
Промоција приправништва и
обуке на послу за младе раднике
Испод-просечни показатељи
Побољшати опште
тржишта рада
функционисање
Низак образовни ниво радне Активност јавног сервиса за
тржишта рада,
снаге; запошљавање;
способности и
Запосленост концентрисана у Обука и преквалификација
продуктивност
радно интензивним
радне снаге
секторима
Побољшати образовну
Побољшати Низак удео младих испод 18
инфраструктуру;
демографску година старости у укупном
започети пројекте регионалне
ситуацију броју становника
ревитализације
21

23. Циљ Симптоми Препоручене мере
Развој инфраструктуре;
Подржати улагања у Низак БДП
стварање додатних подстицаја
неразвијене регионе Недостатак СДИ
за инвеститоре
Извор: М. Арандаренко: Препоруке за политику запошљавања и активне програме
тржишта рада
2. Улога ЕУ у унапређивању ситуације на тржишту рада Србије
Европске интеграције утичу на:
- економску и правну климу, као и
- ниво директиних страних инвестиција и кредитног рејтинга земље
- оквире слободног кретања људи, робе и капитала без
административних препрека.
Европске интеграције осигуравају политичку стабилност и повољну правну и
економску климу за инвестиције, чиме подижу инвестициони и кредитни рејтинг
земље. То условљава олакшани и убрзани прлив страних инвестиција што
имплицира отварање нових радних места. Дванаест нових чланица Европске уније
показује да је прилив страних директних инвестиција био сразмеран нивоу
политичке стабилности и правне уређености земље. Управо приближавање ЕУ
шаље сигнал инвеститорима да ће њихова имовина бити сигурна, и истовремено
подупире њихову веру у економски развој земље. Тако се нпр. у Словачкој нагли
раст страних улагања поклопио са смењивањем Мечијара 1998. године и
успостављањем нове владе која је за свој приоритет прихватила учлањење у
Европску унију у првом таласу, сустизањем суседних земља у транзицији које су у
том процесу одмакле даље. Овај амбициозан и по многима нереалан циљ је ипак
остварен.
Утицај европских интеграција на тржиште рада, а посебно на високу
незапосленост се може пратити на основу искуства нових чланица из источне
Европе, које су ЕУ приступиле 2004, односно 2007. године. Тако су Пољска и
Словачка имале стопу незапослености веома сличну нашој, да би данас у
појединим секторима и занимањима, имале проблем са мањком радне снаге.
22

24. Ипак, свака земља има своје специфичности, а ЕУ је жив организам тако да утицај
интеграција на тржиште рада увек зависи и од специфичности земље која изрази
интерес и касније кандидата за приступање ЕУ, као и општих околности, тј.
времена приступања. Специфичности земље као што су традиција, наталитет,
незапосленост, познавање страних језика, културна блискост са развијеним
деловима ЕУ утичу на трошкове прилагиђавања стандардима ЕУ, али и на брзину
остваривања жељених ефеката на тржишту рада. Специфичности процеса пријема
у ЕУ такође се разликују од земље до земље и зависе од статуса европских кровних
уговора (нпр. ратификација Лисабонског уговора), развоја светске финансијске
кризе и ефикасности европског одговора на њу, тренутка стицања статуса
кандидата, динамике приступања, политике појединих земаља чланица ЕУ о
степену отворености свог тржишта рада и утичу са макро становишта на земљу
(потенцијалног) кандидата. Србија се по бруто националном дохотку (БДП)
налази на нивоу просека региона. Ниво БДП Србије и појединих суседа, per capita и
по паритету куповне моћи је дат у следећој табели. Што се тиче стопе
незапослености, она се пред избијање Светске економске кризе у региону
Западног Балкана кретала од 9,1% у Хрватској до 34,9% у Македонији.
Табела 7: Бруто друштвени производ, Србија и суседи
БДП (ППП)
Суседи Србије Per Capita
у милијардама
Албанија $6.400 $23,07*
Босна и Херцеговина $6.600 $30,49*
Србија $8.200 $83,14
Македонија $9.200 $18,97*
Црна Гора $10.600 $7,16
Хрватска $16.900 $75,93
Бугарска $13.200 $95,88
Извор: CIA World Factbook (2008) *Велики сектор сиве економије
23

25. Колико је процес придруживања ЕУ успео да утиче на стварање повољне правне и
економске климе и колико је земља побољшала свој кредитни рејтинг, најбоље се
види по нивоу и одрживости стопе страних директних инвестиција. Осим тога,
значајни ефекти су по правилу видљиви на повећаној слободи кретања радне
снаге. Дакле европске интеграције на тржиште рада у Србији пре свега утичу
преко:
- страних директних инвестиција и
- кретања радне снаге
2.1 Улога ЕУ и ниво страних директних инвестиција9
Једино стабилни и одрживи ниво страних директних инвестиција може поправити
тешку ситуацију на тржишту рада у Србији. Смањење стопе незапослености је
главни задатак и приоритет свих приоритета активних доносилаца одлука које се
тичу српског тржишта рада.
Посматрано на дужи рок, једино сегмент запослености – запосленост за плату у
предузећима у приватној својини – има перспективу раста. Запосленост у јавном
сектору не би требало да расте, ако се жели појефтињење државе. Као што је већ
наведено, запосленост у пољопривреди је сада превелика због ниске
продуктивности јер пољопривреда често служи као посао „последњег уточишта“.
Велики број предузетнка је такође изабрао овај сектор не због предузетничких
склоности, него као последње уточиште и шансу за преживљавање.
Нова радна места у приватним предузећима су дакле најквалитетнија. Међутим,
она највише и коштају. Нпр. „гринфилд“ инвестиција предузећа „Ball Packaging“, је
вредна скоро 100 милиона долара, а директно је запослила свега пар стотина
радника. Међутим индиректни позитивни ефекти страних улагања на
запосленост су много већи јер ови радници имају сигуран посао, имају већу
куповну моћ и смелије троше, што ствара нова радна места у трговини,
9 Михаил Арандаренко: „Тржиште рада у Србији и интеграција у Европску унију“, необјављен текст.
Скраћена верзија објављена у „Политици“ од 3. маја 2008. године под насловом „Гаранције за
странце“
24

26. грађевинарству, услугама, саобраћају, туризму. Стога, директне инвестиције, било
стране или домаће имају вишеструки ефекат на стварање послова, јер осим
директног изазивају и индиректно запошљавање.
Запосленост од 950.000 у сектору приватних предузећа у земљи са преко 5
милиона становника у радном добу је изузетно мала основа за раст. Треба имати у
виду да ни приватизација друштвених предузећа није довршена до краја, која
подразумева и извесну деструкцију радних места. Са добијањем статуса кандидата
за чланство у ЕУ, могуће је замислити веома позитиван сценарио на тржишту рада
који би се ослањао на један главни и два помоћна стуба, који би заједнички
повећали запосленост у земљи за 250.000 у наредних пет година и смањили
незапосленост за око 200.000 особа. Ако би се статус кандидата за чланство добио
2010 године, стопа незапослености била би сведена на око 12% до 2014. године.
Стопа запослености, која треба да буде главни параметар успешности тржишта
рада за оне који воде економску политику, порасла би са садашњих 51% на 58%,
чиме би се смањило заостајање Србије у односу на ЕУ на око десет процентних
поена. Повећање стопе запослености, и то пре свега запослености за плату у
приватном сектору би требао да буде главни циљ економске политике Србије у
предворју ЕУ.
Главни стуб за остваривање овог циља до 2013. године јесте стабилно висок
прилив страних директних инвестиција од просечно 3 милијарде евра годишње и
након завршетка приватизације. То ће додатно убрзати привредни раст и
допринети креирању нових радних места у приватном сектору. Ово средство је
индиректно али тесно повезано са ЕУ интеграцијама. Друга два помоћна средства
/ стуба за остваривање раста запослености директно су везана за користи од
европских интеграција. Прво помоћно средство се односи на могућност
коришћења европских предприступних фондова са стицањем статуса кандидата, а
друго на отклањање препрека слободном кретању радне снаге.
25

27. 2.2 Улога фондова ЕУ
Солунском агендом из 2003. године, ЕУ је пружила могућност земљама Западног
Балкана да учествују у програмима Уније. До средине 2009. године, Република
Србија је приступила програмима као што су ФП7, ПРОГРЕСС, и други. Сарадња
Србије и ЕУ на пољу тржишта рада тек треба да узме замаха. Србија до сада није
била у стању да повуче значајнија средства али сарадња постоји, као што се види
на следећем примеру. Програм за запошљавање и социјалну солидарност
Европске уније ПРОГРЕС 2007-2013. има укупан буџет од 743 милиона евра и
намењен је остваривању основног циља Социјалне агенде, најважнијег документа
ЕУ у области социјалне политике и запошљавања, а то је повећање броја и
квалитета радних места. Република Србија је приступила програму ПРОГРЕС у
октобру 2007. године и до јуна 2009. године Европској комисији је поднето 9
пријава (предлога пројеката), од чега су одобрене две пријаве, а у два пројекта
актери из Србије су укључени на позив партнера из ЕУ. Укупан износ средстава
која су одобрена Републици Србији у оквиру Програма надмашује укупне
трошкове настале на име уплате годишње чланарине која износи сто хиљада евра
(са изузетком 2007. године када је чланарина износила осамдесет хиљада евра),
као и на име суфинансирања одобрених предлога пројеката. Укупни трошкови
учешћа Републике Србије у програму ПРОГРЕС у 2007. и 2008. години износе 324
хиљаде евра, док је укупан износ одобрених средстава из буџета ЕУ 453 хиљаде
евра. Из овога се види да Србија треба да развије капацитет за повлачење
средстава из предприступних фондова ЕУ, као и неопходност што скоријег
стицања статуса земље кандидата, како би се обезбедила значајнија средства ЕУ
за ову сврху.
Са стицањем статуса кандидата Република Србија ће стећи право да аплицира за
средства из четврте компоненте ИПА – Развој људских ресурса. На основу учешћа
у програму ПРОГРЕС, као и очекиваном учешћу у наведеној компоненти ИПА у
2010. години, актери у области запошљавања у Републици Србији ће имати
прилику да се упознају са релевантним процедурама и приоритетима Европске
уније од значаја за коришћење средстава из фондова ЕУ (пре свега када је реч о
26